20. октобар
О
= пи ћ
20 ОКТОБАР.
МА ПАК _ зоо
| Пропусти при регистрацији локалних И
привредних предузећа
(ЈИ затноно питање државних привредних предузећа решено је доношењем Основног закона о државним привредним предузећима и њихов дотадашњи рад саображен је овим прописима,
Према члану првом, у циљу организовања, искоришћавања и развијања привредних снага земље, задовољења _ потреба народа и јачања државног привредног сектора, држава оснива привредна предузећа. Државним привредним предузећем сматра се само оно предузеће које је у искључивој државној својини.
Сва та предузећа, природно, уживају и пуну помоћ државе и пружа им се широка могућ ност да могу одговорити својим задацима, Али, сва државна привредна предузећа, према чл. 14 Основног закона, морају бити регистрована, како предвиђа закон. — Предузеће стиче својство правног лица и право на рад уписом у реги“ стар државних — привредних предузећа.
Пријаву за регистрацију, по чл. 16, подноси директор предузећа. Исто тако директор предузећа мора поднети прија“ ву о променама које настану у току рада, а односе се на промене фирме, предмета пословања. Пријава се подноси У року од 15 дана од настале промене, То исто предвиђа и Правилник о регистрацији др“ жавних привредних предузећа.
С времена на време треба скренути пажњу на законске прописе. Закони у новој на родној држави не укалупљују наш живот; онн су директива како треба радити јер су стварни одраз наше друштвене и економске стварности, Зако-
ни се пишу, како то каже п.претседник Моша — Пијаде, народним разумљивим _ јези-
ком; закони се не доносе само за школоване људе, него за најшире радничке и сељачке масе, Наши закони су јасни, прецизни и разумљиви за сва ког грађанина наше земље. За руководиоце државних привредних предузећа и установа, по готову, морају бити и јасни и разумљиви; у то не може (бити никакве сумње. Према томе, може се десити, да се законски прописи не спроводе само низ два разлога: из недовољног залагања, не ДОВОљЉНОТГ осећања одтоворно сти према послу или намерног непоштовања и Кошења законских прописа. Трећег нема и не може бити,
_ Како, на пример, треба схватити _ неблаговремено _ регистровање државних привредних предузећа локалног значаја, која за неколико месеца после оснивања нису још увек извршила потребну регистрацијуг Да не би било двоумљења треба одмах извући прави“ лан закључак: по среди је недовољно залагање одговорних руководилаца предузећа. Иначе, како се друкчије може ту" мачити чињеница да Гранап, односно предузећа која су из њега произишла (Градско предузеће за колонијалну _ робу, Предузеће за воће и поврће, Градско предузеће за масноће и Градско предузеће за хлеб) нису ни до данас извршила регистрацију, изко је поодавно извршено разграничење и по“ дела посла» Изгледа нелојмљиво али је тачно да ви једно од ових предузећа није ре“ гистровано. Међутим, то није усамљен и једини случај. Неколико примера: нису _регистрована предузећа: Градско предузеће за хартију (раније Сторкај; Градско браварско“ лимаоско - инсталатерско предузеће; Гралско електричарско предузеће; Градско стаклоре“ зачко предузеће; Градско столарско _ предузеће; _ Гралско молепско • фарбарско предузеће: Градско гипсерско - фа“ салско предузеће; Градско керамичарско ћрелузеће; Град“ ско молепрско - фарбарско предузеће »Дуга«; Градска инду стрија цигле и црепа »Авала«; Градска _инлустрија цигле и црепа »Дунаве; Градско предузеће за израду предмета од бетона и вештачког камена »Морава«: Градско предузеће за израду, гипса »Алабастер«; Градска аутомеханичарска радионица и Гралска радионица за израду масти за обућу и свеће, |
Предузећа из надлежности Управе комуналних предузећа без јелнога сва су регистро“ вана, Грађевинска предузећа су, такође, сва регистрована, Најгоре стоји Управа градских грађевинско - занатских пре“ дузећа, Скоро ни једно њено предузеће, од укупно 12, није регистровано,
Управа привредних предузећа у Земуну стоји на при" мерном месту; јер су скоро
сва њена предузећа на време регистрована,
Па зашто остала привредна предузећа локалног – значаја нису извршила регистрацију. Разлози за такво стање углавном су неоправдани; оправдање постоји само у оним кон“ кретним случајевима кад Извршни "одбор не потврди на време правила, Свако предузеће, према чл. 6 Основног за: кона о државним привредним предузећима, мора имати своја правила, у којима ће се предвидети организација предузећа и целокупан начин по словања. Дешава се, и то такође треба нагласити да државно привредно предузеће под несе благовремено своја правила Извршном одбору на потврду, а она се месецима чека. Али, то су ретки, појединачни случајеви; због тога ову при медбу треба узети у обзир само У конкретном случају; она се не може уопштити, Међутим, У већини случајева, сама предузећа не подносе прави ла и остала потребна документа на време; са подношењем докумената за регистрацију неоправдано се закашњава, о" дуговлачи; прелази се неодговорно преко законских рокова.
Предузећа која су основана пре доношења Основног закона 0 привредним државним предузећима имају више тешкоћа, јер не располажу потребним подацима, Али не иде боље ни са новооснованим предузећима. М она, исто као предузећа основана пре доношењу закона, не придржавају се законских рокова. Најблаже речено, посреди је обична немарност, И стара и новооснована привредна предузећа не врше довољно _ експедитивио
своју дужност; обично чекају на опомене, на ургирање ад“ министративно ~ оперативних руководилаца.
Поред неблаговремене регистрације постоји још једна недозвољена појава: предузећа не достављају на време сваку промену. Директор предузећа (види члан 7 Основног закона о државним привредним предузећима) дужан је поднети пријаву и о променама које настају у току рада, а односе се на: висину основних односно обртних средстава, фирму, предмет пословања, админи
водиоца, седиште,
вање фирме и ликвидацију предузећа. Пријава се подно-
си у року од 15 дана од наста.
ле промене,
Одговорни читају довољно закон. Отуда се може десити да подносе пријаве и прилоге које сами оверавају а не административно · оперативни руководилац,
како је то Законом предвиђе
но. (Члан 5 Правилника о ре гистрацији државних привредних предузећа),
Регистрација је врло важан моменат У организацији и постављању _ једног предузећа; регистрација није исто што и протоколација по старим законима, У регистар државних привредних предузећа уносе се сви потребни елементи из којих се може видети права слика рада једног привредног предузећа, Поред тога, тек У писом у регистар привредно предузеће постаје правно лице и може правно пословати; дотада оно је фактички илегално и, узев строго по зако-
руководиоци. не
· касно
| дозволити
ну, не може склапати никакве уговоре нити предузимати по: слове. Последице од таквог рада могу бити разног карактера, Може се, конкретно ре чено, десити једном таквом предузећу да дође у положај да му је неопходно потребан кредит.
Придржавајући се стриктно законских прописа кредитна установа не може му одредити потребан кредит; самим тим оно може доћи у врло тежак, ако не и безизлазан пословни положај. Привредна предузе-
· ћа морају о свему томе водити
„стративно = оперативног руко- “
филијале, :: огранке, помоћне уређаје, пра- ·
" вила, овлашћење на потписи- ·
рачуна и не дозволити да дођу у такву ситуацију.
Остварење Петогодитњег плана захтева пуну радну дисциплину и самопрегорно залагање у извршавању постављених задатака, Петогодишњи план је поставио _ пред све трудбенике, и намештенике, а
"то важи и за одговорне руко-
водиоце, да најсавесније врше своју дужност, да кроз залага ње и прилежност на послу на коме се налазе допринесу планској изградњи земље.
Државна привредна преду. зећа морају служити као образац систематског планског рада, а то, у првом реду, важи за одговорне _ руководиоце чија је основна дужност да се ста“ рају за благовремено изврша. вање задатака. Неблаговреме“ на регистрација државних привредних предузећа је грешка која се мора на време и ефиисправити. У планској изградњи земље не може и не сме бити речи о недовољном залагању, а још мање се може немарност и неод говориост према послу.
М. МИЛОШЕВИЋ
Раб са својом луком
ГДЕ ДА ПРОВЕДЕМО ГОДИШЊИ ОД МОРР
ОСТРВО РАБ
Р аб је главни град на истоименом острву. Недалеко од обале, сачуван од оштрије климе планинским масивом Велебита, Раб има најумеренију средоземну климу од јадранских острва, То је и условило сву богату разноврсност производа, почев од шиенице до најбољих пасмина јагањаца, Раб је типичан приморски
: традић са остацима старих зи-
дина. Он има модерно уређе-
но морско купалиште, Његове “плаже као и плаже Лопара —
летовалишта на северној страни острва са најлешпом плажом на Јадрану, одликују се кристално чистим _ морем, са песком као прах, боровим шумама и реским ваздухом пуним озона. Море крај Раба по. ред своје модро-плаветне боје, створило је на обали острва низ увала разне величине. У морској води купач често види разне морске звезде, спужве, а где је дубље и корале. Све су те увале погодна места за излете. Бити на Рабу месец
савремено уређеним гра-
довима зеленило заузима веома значајно место. Тежња је да се у самом граду створе што веће парковске _ површине, а у његовој ближој и даљој околини што веће површине шума, јер зеленило великих градова игра значајну улогу у освежавању духовних и физичких аната становни= штва.
У погледу унутрашњих И спољних _ зелених _ површина, паркова и шума, Београд је далеко заостао иза модерно уређених европских градова, а нарочито иза прадова Совјет. ског Савеза, где се техника заодевања градова зеленилом претворила у читаву научну грану,
За оскудност у зеленилу Беотрад има да захвали анархичном и непланском изграђивању између два светска рата. Ка питалистичко схватање о неприкосновености права приватне својине учинило је да суу Београду изграђивани читави блокови и квартови кућа скоро без икаквих зелених површина. Изградња је диктирана профитерским интересима власника земљишта, а никако интересима широких народних маса, односно интересима лепоте пн вдравља града.
светски рат је учинид да Београд још више осирома« ши у зеленилу. Поред уништавања паркова, дрвореда и травњака у самом граду, посечене су и скоро све шуме у његовој ближој и даљој околини, Последице таквог стања се огледају у врло рђавим хигијенским и климатским приликама грала, у тешкоћама урбанистичког решавања, у доста тешкој, сивој слици града.
У тежњи да се отклоне постојеће неповољне климатске, хигијенске и урбанистичке те. шкоће, као и да се'трад улеп.ша, наролна власт одмах после ослобођења прилази проблему пошумљавања околине Београда најозбиљније. Задатке пошумљавања узима непо. средно на себе Министарство шумарства Народне Републике Србије, које почетком ове го. дине оснива специјалну Управу шумског појада. Ова Управа је, узпомоћ најбољих стручњака Министарства — шумар. ства, саветујући се са Урбавистичким институтом и Отсе. ком за паркове ИНО-а Београда, разрадила Петогодишњи план пошумљавања ближе и даље околине града. о
Према овом плану треба У року од 5 година пошумити најмање 50 од сто целе повр= шине за'пошумљавање, Сва. ке године се пр а потумљавање око 300 хектара голети и обнова шума из постоје“
ПОШУМЉАВАЊЕ ОКОЛИНЕ БЕОГРА ДА
У току прве Петолетке око Београда ће се пошумнти преко три хиљаде хектара земље
ћих шикара, такође на површини од око 300 хектара, што значи — укупна површина голети и шикаре, која ће бити претворена у шуму, износиће годишње око 600 хектара, а на крају петољетке 3000 хектара.
Даље се према овом плану предвиђају _ пошумљавања У ближој и даљој околини града, У ближој околини треба да се подиже та. ужи шумски појас који почиње код Аде Хује ви. ше панчевачког моста и у виду круга обухвата Београд У висини Топчидера и Кошутњака избијајући на Аду Циганли ду и прелазећи у Срем где обухвата Земун, а затим у Банат где обухвата пројектовано индустриско насеље. Дубина овог појаса треба да износи просечно око 5 км. Овај појас ће бити повезан са парковима на ивици града, дрворелима, мањим пошумљеним поврттинама, воћњацима итд. а поред тога биће са прадом везан погодним комуникацијама, На тај начин он треба да одигра улогу излетишта будућег Београда,
Потшумљавањем даље околи.
иде низ Дунав с једне и друге стране обухватајући све ду. навске аде до Грочанске. О. датле, у висини Авале, идеу делимично искиданим комплексима полукружно преко државних шума, Рушањске шуме
и Липовице на Дубоко, Овај је појас просечно удаљен од града око 20 км, и имао би изразито шумски карактер, а служио би за одмаралишта, дечија опоравилишта итд.
Најзад Петогодишњим плавом пошумљавања околине Београда предвиђено је да се обнове и упропашћене шуме на оближњим планинама, као што су Фрушка Гора, Космај, Венчац и Букуља и остале, у којима треба да се израде туристички путеви им стазе ради што лакше приступачности.
За извршење петогодишњег програма радова биће потребно да се производи сваке године 3—4 милиона шумских садница. У ту сврху основан је у Топчидеру велик, најмодерније уређен шумски расадник површине од око 9 хектара и са годтињим капацитетом од преко 4 милиона садница, У 0. вом расаднику ће се производити поред шумских садница и парковско дрвеће и тибље.
Мако је пошумљавање овако велике површине за кратко време које је предвиђено врло обиман посао, оно се може уз добру организацију ин правилно искоришћавање добровољне радне снаге са лакоћом остварити. То је показала протла година када се уз помоћ масовних народних _организација Београда и околине, под најтежим околностима, успело да пошуми преко. 200 хектара.
Зелени појас Београда, који се по плану подиже. У току прве Петолетке пошумиће се око 3000 хектара
У овој години расадник ће избацити око 3 милиона шумских садница. На тај начин 0омогућиће се да се на јесен на» стави са пошумљавањима и по шуми садницама најмање око 200 хектара. Порел тога пошумиће се даљих 100 хектара сетвом семена шумског дрвећа. Најзад, у јесен 1947 џ на пролеће 1948 године предузеће се потребне шумско-културне ме. ре за обнову упропашћетих штума на површини од најмање 300 хектара. На тај начин извршиће се у потпупости плоп пошумљавања за ову годину.
Међутим, да би се овај план у потпуности остварио биће потребно да се на њему. најживље ангажују народне масе Београда и околине. У том ци, љу потребно је да руководства народних организација стално указују масама на потребу пошумљавања, да их већ сада за ове радове организују, да У њима буде љубав и смисао за лепоту шуме итд. Конкретно ће на пример моћи већ сала, па све до зиме, да се ради на скупљању семена шумског дрвећа за сетву у расаднику и на терену. Овде нарочито велику помоћ могу да укажу 0младинске и пионирске оргавизације. Најзад по питању пошумљавања треба указати на још један важан задатак народних организација. Београда и оближњих села. То је задатак чувања и заштите пошумљених површина, Тако, на пример, градске организације треба да ути. чу да се не кида шибље, гране дрвећа и не оштећују – млала стабла. Прошле зиме је од стране скијача нанета прилична штета површинама које су биле јесенас пошумљене. Да се у будуће не би дешавала слична. оштећења, потребно је да народне ортанизације узму на себе дужност обавештавања излетника и фискултурника о пошумљеним површинамаси о штетама које ненамерно наносе. Пошто се знатан део површина пошумљених ити које ће се пошумити налазе на домаку стоке, потребно је да сеоске масовне организације такође раде на обавештавању својих мештана о штети коју на по. шумљеним површинама | наноси испаша, У случајевима пада се утврди да се оштећења младих култура врше свесно, или можда чак и злонамерно, треба против криваца енергич. но иступити. Према томе извршење плана пошумљавања околине Београла зависи колико од самог пошумљавања, толико и од заштите подилнутих
култура. Инж, Р, ЂЕКИЋ
дана, значи месец дана сваког дана ићи на друго место на злет. Та његова разноврсност створила му је убрзо репута, цију елитног купалишта на Ја. драну. Барбат, романтична у. вала ниже од Раба, Мартовице, место са добрим приморстим специјалитетима, Кристи. фор н фјорд Завратнице са. чињавају најомиљенија места за излет.
Мале приморске куће на 6. току Рабу претворене у укусне пансионе широм су – отворене за радни свет свих наших публика.
Зато треба
Раб. Младен ГАВРИЋ
посетити – оток
На Авали и у Кошутњаку
београдски радници моћи ће се пријатно одморити а би радницима и наме штеницима недељом омо-“ гућило одлазак ван града У природу, Месно синдикално веће, у току овога лета, има намеру да организује већи број излета у даљу и ближу околину Београда. У свом пла“ ту Месно синдикално веће као бновни циљ поставило је ла. се у овим излетима обухвати што већи број радника. За сада постоје углавном Два
места у ближој околини Бедграла које ће радници и наме штеници користити за свој ће
дељни одмор. То су Авала Кошутњак, Меспо синдикално веће тражило је и већ добило од Фискултурног савеза Србије планинску кућу на АВАЛИ,
Да би овај дом могао да при. ми још већи број радника, не“ го што је то било до сада, крајем маја месеца отпочеће се са радовима око реновирања, Једна купола, која је потљуно дотрајала, срушиће се и на ње ном месту изградиће се нова И
већа, Дом ће располагати са око 100 до 200 кревета у КО јима ће моћи да преноће из летници, који долазе већ у су боту по подне. Пошто за сада још нема могућности да се У дому спрема и храна, то ће излетници морати храну да по несу од куће. Око дома, # празном простору, направиће се пољски столови са клупе ма, а један део простора који ће се бетонирати послужиће као место за играње. Нешто даље изградиће се мањи фис културни терен. .
Што се тиче транспорта 2" летника, он ће се и даље и шити ВОЗОМ и „Путниковим аутобусима. Међутим, било потребно да управе предуз а дозволе да се њиховим камио“ нима користе радници. и шкове за бензин и плату шофера, сносиће наравно УУ" тав колектив који одлази излет.
Поред овога излетишта на
Ме
Авали, у току ове године сно синдикално веће отпочеће са изградњом излетничке КУ е у Кошутњаку. Ту ће се, као на Авали, направити велик! бетонски плато за игру; Стол
ви са клупама за ручавање У мали _фискултурни терен. дому ће се пролавати углавном млечни производи. Сама пак зграда, служиће само за сме штај излетника у случају 86 времена, 1
На оба ова места, и #21. валу и у Кошутњак, ићи је се сваке недеље, Међутим. " ред ових сталних излетничку места, Месно синдикално 867 чма намеру да организује нам те и у даљу околину Беогр р: Као у Врдник, Сремске Ме ловце, Аранђеловањ, Сланк мен ИТД.
На тај лета, радници и из Београда одлазиће Н 4 те организовано и на ве а премљена места О корисног о ових излета не треба МЕО говорити, Поред освежење разоноде у природи, они за дати нове снаге У напорима а. остварење Петогодишњег 7 на, Е
а начин, у току оца намештен! а изле