20. октобар

једно од најважнијих питања у нашој ратом опусвошеној земљи, са народима изнуреним многобројним патњама и недовољном исхраном, јесте питање правилне исхране. Индустријализација и електрификанија наше земље тражи све већи број радника за колективни рад, тако да је питање колективне исхране добило код нас прворазредни значај, с Унутар питања колективне исхране, исхрана деце у домовима чини посебно поглавље. Специјалност дечијег узраста, специјалност положаја детета у дому налаже ла се овом нитању посвети особита пажња. „Деца су у дечијем дому У погледу исхране више изолована него икоја група која се храни у колективу, изузевши овде једино дужа путовања на мору, експедиције и слично. Деца немају као опрасли шлату 'или другу могућност да вамире своје индивидуалне жеље. Ока су у потпуности, упућена та јеловник дома, Јасно је да "тај јеловник мора да садржи све састојке хране који су летету потребни. Да би се нео процес промене материја мотао нормално одвијати, да би жетету још остало довољно евергије за раштење, учење и тако живо кретање, потребно је детету не само довољно хране по калоричној вредности, него јЕ исто тако потребно да поједини саставни делови хране буду у исхрани заступљени у таквоме односу, како одговара наведеним потребама и функцијама дечијег организма. "Наука је установила која се ткива и органи у телу троше и у којој мери код разних функција у телу одраслих и

лепе. Тако је установљено да.

се једна шестина целокупне скалориске вредности _ дечије хране мора састојати од беланчевине која је деци потреб. на за рашћење, од које једна половина мора бити животињ' ског порекла. Драгоцени носилац уз месо а јаје је сир, која је сразмерно много јевтинити од јаја, садржи веће коли чине важних минералних соли,

_ уколико је мастан и довољно витамина.

Због живог кретатња, деца морају добити доста угљених хидрата, а особито довољно тлећера. За дечији арганизам превелико је оптерећење ако он све угљене хидрате добија у виду цереалија но сл, које носе са собом велики терет У целулози. Воће је деци, као носилац витамина, безусловно потребно, али као носилац шећера игра улогу само слатко воће, као смокве, грожђе и сл. Без довољно млека и поврћа. не би се могао саставити де чији јеловник који би одговарао свим захтевима.

Као нарочито отежавајући фактор исхране деце у домовима долази и та специфична околност да живот у дому не траје недеље и месеце, као боравак у болници или летова лишту, није прекинут раслу“ стом као 'исхрана у ђачкој кухињи или интернату, није 0граничен роком служења као у војсци или у другим радним колективима, који трају дужи временски период, него тај бо. равак у дому, у тој изоловано сти, обухвата цело детињство те деце. ДА.

Трећа специјална околност, због које је потребно на ту децу обратити нарочиту пажњу је та, што су децау доба кад још није створен имунитет против инфекциозних болести, у дечијем дому много више извргнута инфекцији него 0стала деца, која се састају У школи или на улици на неко“ лико часова дневно. Уношење инфекције у дом не може се спречити код деце која иду У заједничку школу са градском децом, као што се практично не може спречити да те клице уноси особље које већином стањује ван дома, Тако унетој инфекцији у дому, деца су У највећој мери извргнута, и са мо велика пажња и нега обезбеђује да такав дом није под сталним карантином, да сваки грип или ангина не захвати истодобно целе групе деце. Такве масовне инфекције код · деце У домовима, највећим делом исцрпене гладовањем и патњама кроз четири _ године рата, не би се дале избећи да није правилна исхрана У до“ мовима већ учинила своје. Храна, богата витаминима, животињским с беланчевинама која салржи доста минералних соли особито калцијума и фосфора, јача у великој мери отпорност депе против инфекциозних бо“ лести.

Специјални положај деце У

. дечијим домовима у погледу исхране карактеризован је дакле: а) условима колективне

исхране дечијег узраста; в) опецијалним поло “ изолованости деце у погледу исхране; г) дуготрајношћу и беспрекидношћу тога периода исхране кроз све детињство; д) специјалним условима веће угрожености од инфекција.

от тога су народне власти посветиле пуну пажњу тим питањима и поставиле исхрану у дечијим домовима на научним темељима, Исто тако народне власти су одобриле материјајна срепства, која дозвољавају утрошак хране по горњим начелима,

Руководиоцима и особљу у дому дате су у том погледу јасне директиве. На њима је сада да воде о томе рачуна како-би се расположива средства исцрпно, али уједно рационално, користила по датим упутствима. Често се још наилази на неразумевање, на несхватање одговорности и важности тога питања код оних другова који су дужни да га на тере=

ну реше, Тим питањима треба у

да се позабави целокупно особље, јер засецају у сваку граву рада у дому. То доказују ови примери недостатака у ис храни у дечијам домовима.

У неким домовима се стално кува чорбаста храна, којом се деца брзо засите, те тако више немају потребе за другим јелом, које је међутим, у таблицама предвиђено. Често. се друго јело не справља због

· недовољног броја посуђа у до-

му, нако би се са мало сналажљивости то питање могло 'рети, У неким домовима јон увек се чисти кромпир и поврће дан пре употребе, стављајући га преко ноћи у воду у којој ће астати највећи део витамина. Исто се тако греши када се банају горњи тамни листови. купуса и зелене салате, листови келерабе који садрже – много више витамина него светлији унутарњи љистови или главице. Кувањем без поклопца и стајањем готовог јела уништавају се витамини и тиме смањује вредност хране. Такво третирање намирница нерационално је а губици који тиме настају не могу се деци у домовима ничим надокнадити,

Многи домови нису набавили за зимнипу доста мркве, иако је иста била у великој количини на тржишту у време када се већ добро знало како је слабо родио кромпир. Мркве су могле у дечијим домовима прилично да замене кромпир по садржају у витаминима, донекље и по калоричној вредности и по цени коштања као и но применљивости, Унрин сир,

схрана у дечјим дом

који је ове зиме могао у великој мери надокнадити недостатак у јајима, искоришћен је у неким домовима премало, Често се опажа незалагање код васпитача да навикну децу на нов начин кувања јела или на јела на која деца нису навикла раније, Тако се у једном, дому мрква прима као најпожељни је јело, док је у другом дому деца истог састава и узраста одбијају. и М на естетски изглед хране треба обратити више пажње, јер начин како се јело пред децу износи много доприноси да јело буде примамљиво, те се тако и боље искоришћава.

() . у пе и ПРЕ дана

Са мало више сналажљиво“ сти и залагања, проучавањем и: удубљивањем у дата упутства, решавањем питања замене по-

јединих животних намирница којих у одређеном временском периоду нема другим намирницама које им могу послужити као еквивалент, не губећи при. томе из вида ни економски мо'менат, може се исхрана У домовима занста подићи и стално одржати на жељеној висини. На тај начин оствариће се важни услови да деца у тим домовима постану здрави плу новредни грађани друштва, које»их: саетолико љубави одгаја. Јулија КРАУС

Пионири на одмору

заливе.

Дечји диспанзер центар здравствене заштите одојчади и мале деце |

установа _ дечје

здравствене с заштите је дечји диспанзер, пошто се на њему заснива скоро цела здравствена заштита одојчади и мале деце. Задатак дечјег диспанзера је борба шротив смртности и боловања одојчади и мале деце. Према статистичним подацима установљено је ла за време детињства највећи број смртних случајева паца.на прву годину старости, док је смртност мале деце мањф а најмања за време шнопског лоба. Ако се смртност одојчади у Београду пре рата "упореди са смртношћу других група ло добу старости, онда се констатује да је своро исти број деце умирао у првој години живота колико је умирало лица од 60 до крајњих гра. ница староци,

Резултат рада дечјих диснанзера очито доказује да је ова медицинска установа једна од најважнијих у сузбијању смрт. ности одојчади. Упоређивањем кретања смртности у градовима

сповна

"и срезовима спичне социјално-

екокомске структуре установило се да се за одређени период времена смртност одојчади смањила за 3 до 15% тамо где је радио дечји диспанзер, док се смртност одојчади уопште није смањила у оним местима тле није деловата ова тако вашна установа.

Извршни народни одбор грала Београда поклања велику

својој територији, У 195 години располатао је ИНО света са четири овашве установе. У тону

тодине организовани су, према плансни постављеним 3адацима, дечји диспанзери У свим рејонима Београда; тако ла данас девет дечјих диспан. зера прима одојчал и малу де, иу пошто рејон располаже са две установе; на Сењпну и

исхраце уопште, 6) условима +, за Чунрфиша 2

Дечји с диспанзер има ове службе: 4

а) Попивлинину за лечење 60олесне деце која прима сваког радног дана пре подне на ле. чење болесну одојчад и децу до 7 година старости; Р

6) Саветовапиште за опојчад и малу децу које прима два пута недељно после подне на преглед н саветовање здраву децу;

в) Мпечну кухињу хоја издаје спремљено млеко за одојчад ре. јона на основу ненарског про. лисср '

г) теренску службу с сестара посетиља које, према упутству дечјег лекара, врше посете по нућама одојчади и мале деце рејона. |

Вакан део'рацстцечјет диспанзера је и здравствено просвећизвање родитеља и грађанства путем предавања и кратних течајева које дисланзер оргавизује путем тесне сарадње са масовним организацијама 'рејона, а нарочито АФТЕ-ом.

Дечји диспанзер одржава ве зу са саветовалиштем за трудне жене, породилиштима, матичарем рејонсф свим спенијатистич« вим попинлиникама и лаборато, ријумима, дечјим бопницама и печилиштима, школским поликлиникама, јаслама, обдаништима и дечјим домовима. Тако је дечји, диспанзер заиста ментар здравствене заштите мале деце свота рејона...

Грађани Београда упознати су се већ са овим установама» родитењи су свесни њиховог значаја, 0 чему очито, говори број деце која се напсзо под заштитом ових установа, У 1946 тодини било је уписано 9.143 детета и извршена су 45.855 прегледа и саветовања. Ипак је циљ дечјих диспанзера да обухвати сву малу децу свога рејона и да им пружа пуну

- здравствену заштиту путем ме-

сова паедоввана од болести жао

| вих дечјих установа. Но,

и лечења 7 случају болести. Ово се може постићи уз помоћ масовних организација које ће сваку неупућену мајку са мапим дететом упутити у рејонско саветовапиште за одојчад и малу децу.

Народна власт је омогућила пуну здравствену заштиту на-

ших најмањих грађана преко о-|.

потребно је да та брига постане брита свих грађана, да сваки грађанин и грађанка поклања пуну пашњу нашем детету, нај. већем; блату наше друштвене заједнице. Дужност је сваког појединца наше заједнице да мисли о томе како би помогао ла се сва дема развију правил. но и да постану снажни и здрази чнанови друштва пуни мивотне радости. Стота је потребно да се прихвати свесрдно једна од парола дечје недеље „Мајне посетите са вашим де. тетом ваше рејонско саветовалиште за одојчад и малу децу“, које ће мајну упутити и помоћи како да подигне здраво и снажно дете.

Др Марија КАЈИЋ

|“ ољиттњи ан | народне _ привреде РЈ поставља као један од најважанијих задатака стварање и уздизање стручних кадрова. Само довољан број добрих стручњака и квалификованих радника, који су потпуно упознали. своје машине, само кадрови који поред технолошких пропеса у производњи позна-

ју и способни су да искористе.

потпуно све наше изворе сировина, природну енергију и наша постројења, само такви људи, моћи ће потпуно и на време да изврше наш највећи садашњи задатак — Петогодишњи план. -

Кад је питање кадрова тако важно питање, онда је разумљиво што народна власт, Јединствени синдикати и привредна предузећа обраћају тако велику пажњу ученицима и учењу у привреди, као једном од начина за остварење стручне радне снаге,

Треба само упоредити положај ученика у привреди у бившој Југославији са стручним и идеолошким уздизањем У нашој нарадној држави, па увидети да је учење у привреди изванредно важан извор стручне радне снаге и да учење струке није више ствар послодаваца - капиталиста, већ ствар народне привреде, при. вредних предузећа.

Само неколико одредаба Закона о ученицима у привреди показује како се из основа променио положај ученика код нас и како се он разликује од положаја ученика у бившој Југославији. Например, пре рата радно време ученика. било је неограничено. Они су за свога послодавца радили и по 16 часова дневно, а зато су добијали батине, спавали у магацинима или на тезгама у ради оници и хранили се оним што претекне од њихових послодаваца, Данас је радно време ученика ограничено на 6 часова практичног рада и на 2 часа учења у школи. Ученик за свој рад. добија плату, а предузеће плаћа и време које ученик про води у школи. Мародна власт се брине и помаже сиромашне

"ученике. У овој години за ис-

храну тих ученика обезбеђена су материјална средства, поред веће количине текстила, која је бесплатно додељена, Око 925%, од укупног броја ученика у привреди у Беотраду, а то су углавном ученици из увутрашњости или они који немају родитеље, смештено је У домовима ученика у Београду, у којима добијају стан и храну, одећу и обућу и, под над“ заром васпитача, спремају се да буду носиоци привредног полета код нас.

Пре рата ученик је код свога послодавца радио све само не своју струку. Он је цепао дрва, чистио послодавцу и његовој породици дипеле, чувао им децу, а најмање се бавио Учењем своје струке. Тако су ученици с васпитавани да буду послушни своме мајстору, одвајани су од своје класе и, наравно, нису ни могли да поста ну мајстори свога заната, Велика предузећа нису ни имала ученике, Велика предузећа била су у рукама капиталиста, а њима није ишло у рачун да имају ученике, јер су имали могућности да у својим преду“ зећима запосљавају децу од 10—13 година као неквалификоване раднике, које су могли потпуно да искоришћавају. Данас ученик не сме да ради ништа друго, сем да учи своју струку. То му омогућава ЗаКон о ученицима у привреди, који по своме карактеру у све-

му одговара измењеним усло- ·

вима у нашој земљи. Државни сектор привреде, социјалистички по своме карактеру, велику пажњу обраћа уздизању ученика у привреди. То се види и по томе, што предузећа која имају за то услове (а у току Петогодишњег плана имаће такве услове) стварају нарочите

! радионице за ученике. У тамо

вим радионицама квалиф у ви радници преносе своје 5 ње на млађе другове. Сваки ученик има своју машину о ко“

јој се брине и брижљиво је.

ува, На тај начин код ученика се ствара љубав према машини и алату, он се учи радној дистиплини и ту већ непосредно учествује у производњи и помаже да се тлзн испуни и премаши. У таквим радионинама ученици се серуч во ни илеолошки уздижу И спремају се да заузму руководећа места у нашој привреди. | Пре рата школовање је би ло последња“'брига властодржапа. Школе за ученике радиле су увече, а у школу се иштку једанпут или двапут недељно. Ученици су долазили после 10 до 12 часова рада и, пошто су били уморни, спавати су на клупама за време предавања. Они нису имади књига ни учила, а наставници су предавали само зато да би добили своје хонораре. Данас, само у Београду, има 13 школа за учени ке у привреди које су снабдевене училима и у којима пре. дају најбољи наставници и струч њаци. Школовање ученика врши се у оквиру осмочасовног радног времена, а предузећа плаћају ученику време које оп проводи у школи. Предузећа су одговорна да њихови ученици редовно похађају школу и да добро уче, како би се што тре оспособили за квалификоване раднике. Народна власт полаже велику пажњу школовању ученика у привреди. Само У овој години одређено је за издржавање стручних школа У Београду 12,000:000 динара (пре ма 6,000.000 дин, у 1946 год. и 1,000.000 динара у 1939 години): Данас школе за ученике у привреди раде свакодневно, а ни во наставе раван је нивоу наставе у средњим школама, Шо је најважније, ученици у при“ вреди после завршене стручне школе имају могућност да иду, у средње школе и на ге те и да постану високо квалжи“ фиковани стручњаци. 4

Најзад, перспектива развитка ваше привреде је индустријаљи зација и електрификација. Рама је потребно много стручних. калрова. Баш ради тога, да би се испунио план, да би се подигле нове фабрике, да би се повећала производња и побољ шали животни услови ратних маса и читавог нашег народа, потребно је изванредно појачати прилив омладине на учење струке. Не само то. Код извесних струка треба њихов сезонски карактер заменити сталним учењем (грађевинарство), а га извесне струке ученици тре ба да имају школску претспрему (графичари, низ струка ме> талне индустрије). То све гово-

"ри да на учење струка треба

да иду најбољи омладинци и да је погрешно схватање рожитеља да ученици треба да буду само они омладинци који не могу да уче гимназију. На учење струка треба — сем најбоље сеоске омладине слати ученике са свршеном прогимназијом, са малом матуром, па и са више разреда гимтазије. Најбољи ђаци и најдисциплинованији омладинци најбоље ће да овладају својом струком, јер нама не само да је потребно много кадрова, већ да добијемо добре кадрове и да их добијемо што пре. Треба разбити страх код родитеља да у фабрике иду само деца без родитеља и они који не мо~

· ту ништа друго да раде.

Само ово неколико одредаба из закона о ученицима у при вреди и сва брига коју данас народна власт, синдикати и предузећа показују за ученике, говори о томе колико је важно да се што више омладине да на учење струке, и да на учење струка и у наша предузећа треба дати најбољу омладину. , Влада СИМОНОВ

Отворена је дечја Конфекција АФЖ»а

У врло лепом и пријатном

декору отворена је ових дана дечја конфекција АФЖ-а „Наше дете“ у К Михаило вој улици број 28.

Све ствари које се налазе У конфекцији израђене су у цен. тралној, радионици _АФЖ-а, а један део радиле су УЗ нагрјаду активисткиње по својим кућама. | ·

Конфекпи; „Наше _ дете“ снабдевена је свим потребним стварима за новорођенчад и „леву дате падина, .

„НАШЕ ДЕТЕ“

__ Поред овог одељења конфекције налази се пројекциона сала, где ће се давати поучни

· филмови из хигијене и неге

деце. Стручно лице даваће савете како женама које очекуЈУ бебе тако и младим мајка-

ма.

АФЖ не мисли да се задржи само на овој централној продавници. Припрема се отварање низа филијала по периферији рада и радничким на-

_ сељима, како би све мајке ; Беотрада могле лакше д брЗеу ње ~ ои, = ~ .

сже доћи до потребвих дечјих, уствари. У пројекту је да убу“

дуће искључиву продају дечјих ствари има дечја конфекција 'АФЖ-а, која ће свакако мноч го рационалније и- практични Це искористити добијени мате-

ријал за израду, него ма које друге продавнице, Конфекција је _ снабдевена

робом у довољној количини. Засад се расположива роба издаје на тачкице уз дечје карте

«те но-приступачним ценама,

Ба

пар па - =“

и |

=“

пи