20. октобар
живе
20 ЈУНИ 1947
20 ОКТОБАР
НЕПРАВИЛНО ТУМАЧЕЊЕ УЛОГЕ СИНДИКАТА НЕУПУЋЕНИМ РАДНИЦИМА
(индикати треба да посвете већу
пажњу
исборењибању заосталости Бод раднира
иром наше земље кључа рад-
на делатност. Закон Петогодишњег плана привредне изградње ФНРЈ све се пуније претвара у саставни део свакодневног живота широких радних маса. Он одушевљава и потстиче на све нови и нови производствени радни полет. – Испуњавање производних задатака, то је оно чиме дишу и хиљаде свесних радничких колектива у фабрикама, рудницима, на саобраћају и радилиштима. Социјалистичко такмичење за испуњавање Петогодишњег плана обухватило је стотине _— хиљада радника, радница, инжењера и техничара. Множе се новатори и рационализатори који својим изумима и предлозима унапређују производњу, _ доприносе _ повећању продуктивности рада. Побољшава се радна дисциплина. Бројни раднички колективи у својим писмима другу Титу обећавају да ће максимално искористити техничку и производну могућност својих предузећа и радилишта, да ће дати све од себе и свој производни план за 1947 годину потпуно испунити, Најнапреднији раднички колективи дају колективну реч другу Титу, да ће свој производни лан за 1947 годину испунити на 15, 20 и 30 дана пре рока.
Са развијањем грандиозне делатности у оквиру Петогодишњег плана у производњу се непрестано уливају нове радне масе. У току Петогодишњег плана општи број квалификованих радника повећаће се од 350 хиљада у 1946 години на 750 хиљада у 1951 години, а број средњих стручних кадрова од 65 хиљада на 150 хиљада. То значи да ће се број запослених радника у нашој првој петољетки више него удвојити. То значи да се код нас једном заувек уништава беспослица, која је сатирала радничку класу у капиталистичкој Југославији. Место проблема беспослице код нас се истиче проблем осигурања _— предузећа, рудника и радилишта потребним радним рукама. Бројни однос нових радних кадрова према старим кадровима биће у корист нових радника и нових средњих стручних кадрова. _ Известан део нових радника долази и доћи ће из редова омладине са великих омладинских радова. Многи омладинци
васпитани на тим омладинским радовима, на пругама Брчко Бановићи, Шамац — Сарајево, на омладинским каналима, на пошу-
мљавању и другим омладинским радовима долазе и доћи ће као нови радници у предузећа и на радилишта са извесним производним искуством и производним навикама које су стекли на тим омладинским објектима,
Међутим, основне масе које се уливају и које ће се све више уливати у производњу у вези са о-
ВЛАДИМИР ТРШИЋ, рад. ник Београдске текстилне ин“ дустрије, проглашен је за рационализатора зато што је Успео да направи машину прављење футера за брда, Тршић је то учинио у време ка да се нису ни од куда могли набавити футери. Дотада су се
футери правили од цевки које. су биле скупље и у исто време потребне за припремно одељење ткачнице. Својом сналажљивошћу Тршић је променио начин израде футера по“ моћу хартије за паковање, ко“ "је је било у довољној количини у предузећу,
и ~ = и
за.
стваривањем Петогодишњег плана, са развијањем грађевинарских радова на подизању нових предузећа и пуштања у рад нових фабрика, углавном биће нове радне маса већим делом из села. Као добри грађани нове Југославије то ново радништво долази у фабри ке, руднике, грађевине и друга радилишта да допринесе свој удео на остваривању првог Титовог Петогодишњег плана. Поједини нови радници убрзо постају самопрегорни борци на испуњавању својих производних задатака. Број ударника из редова нових радника све више расте. Нови радници се укључују у изучавање појединих занимања, повишавају — своју стручну способност, примерно су дисциплиновани.
Али било би погрешно мислити да сви нови радници поседују оне радне особине и навике које безусловно захтева наша планска, социјалистичка производња. Знатан део тих радника оптерећен је заосталим навикама. Већини нових радника није јасно оно што већ одавно врло добро зна сваки свестан старији радник. Наиме, њима пре свега није јасно да треба прво створити да би се могло дати. Том делу нових радника такође није јасна ни улога синдиката у нашој народној држави. На синдикат они често гледају као на
организацију преко које треба да дођу до бона, текстила, обуће и сличних ствари. Ово скроз погрешно, туђе и антирадничко схватање примећује се и код једног дела старих заосталих радника као
и код извесног дела заосталих државних службеника. Има случајева да и поједини функционери подружничких одбора нису ослобођени од овог туђег, тредјуниснистичког схватања задатака синдиката у условима изградње социјализма у нашој земљи. Такви функционери често падају на ни-
во заосталих радника, Ограничени у своме видокругу они до гуше заглибе у бонове, дељење текстила, обуће итд.
Нема сумње да брига за раднике претставља један врло важан синдикални задатак. За релативно кратко време синдикати су у нашој земљи на пољу бриге за раднике и намештеника показали доста великог успеха. Наши синдикати уз велику помоћ народне власти данас постижу оно о чему до ослобођења радничка класа није могла ни сањати. Довољно је само да напоменемо да су наши синдикати већ до данас, захваљујући _ помоћи _— државних власти, организовали 27 радничких одмаралишта. Та одмаралишта налазе се на дивним обалама Јад-
ранског Мора и других лепим природним местима која су у старој Југославији била места привилегисаних и где тада радничка нога
није смела ни крочити. Кроз та синдикална одмаралишта ове године проћи ће хиљаде и хиљаде ударника, ударница и вредних радника, радница и намештеница. Они ће културно провести — свој годишњи одмор у дивној природи, обогатити свој организам новом животном снагом и енергијом да би се још боље заложили на испуњавању производних задатака прве наше петољетке. Само на шиљање радника и намештеника у
одмаралишта, на издржавање радничких одмаралишта и нове инвестиције наши синдикати утрошиће у овој години велику суму од 90 милиона динара.
Не малу бригу синдикати посвећују и другим потребама радника, као: техничкој заштити рада и хигијенским мерама на раду, по-
бољшању рада социјалног осигурања, организацији дечјих јасала и обданишта, отварању радничких прихватилишта, побољшању _ рад-
ничких менза, питању радничких станова и снабдевању _ радника, радничком повртарству итд. О ве-
ликој бризи синдиката за раднике и намештенике сведочи и то да се од 8 специјалних сектора, који постоје у синдикалним организацијама и форумима почев од Централног _ одбора Јединствених синдиката па до управног одбора
подружнице, пет сектора баве
' искључиво бригом за раднике. У
синдикатима постоје сектори: за заштиту рада, за социјално осигу-
рање и одмор, за снабдевање и станове, за културно-просветни рад и за фискултуру и спорт.
Јасно је, дакле, да наши синдикати _ поклањају озбиљну и велику бригу задовољавању свако-
дневних потреба радника и њихових породица, Јасно је, исто тако, да досадањи не мали резултати синдиката на пољу бриге за рад-
нике и намештенике почивају на успесима које је радничка класа заједно са сељаштвом и народном интелигенцијом показала на фронту борбе за привредну изградњу нове Југославије. Најзад, јасно је такође да даљи успеси синдиката на томе пољу зависе од даљег привредног напретка наше земље, од успеха испуњавања производних задатака Петогодишњег плана.
Због тога су, поред осталог, син-
дикати свесрдно прихватили Петогодишњи план и на прво место истакли борбу сваког радног колектива и сваког појединог радни-
ка за испуњавање и премашење својих дневних, недељних, месечних и годишњих производних задатака. Због тога синдикати организују социјалистичко такмичење,
траже увођење норми и акордног система плаћања, залажу се за повећање продуктивности _ рада, за домаћинско руковање и чување машина и алата, за уштеду сиро-
вина и горива, за снижавање трошкова _ производње и примерну радну дисциплину, јер су све то фактори и чине основу даљега културног и материјалног напретка и уздизања радничке класе.
Управо зато што синдикати окружују раднике великом бригом, што они дубље гледају на питање бриге за раднике, подружнице
су дужне да поклоне више , пажње _ искорењивању _ заосталог схватања бриге за раднике — код
једног дела нових и старих радни-
ка код којих често претеже питање бона, кромпира итд. Подружнички одбори и функционери који се поводе за тим заосталим схватањем појединих радника и намештеника, чине крупну грешку кад пенекад деградирају синдикалну делатност на расподелу 6онова, текстила, обуће и томе слично, Нарочито ово важи за синдикалне организације грађевинских
радника, кућног - помоћног особља и поједине синдикалне организације државних установа, чији се функционери понекад претварају у набављаче и пиљаре, набављају, мере и деле кромпир, лук, трешње, јабуке итд. трче за 6онове, запостављајући при том основни синдикални рад на фронту производње и културно-политичком уздизању радника и државних службеника.
Такав „синдикални рад“ нема ничега заједничког са дубоком и опсежном политиком бриге синдиката за раднике и намештенике. Шта више он је штетан за заоста-
ле раднике и државне службенике. Штетан, јер се таквим радом код заосталих радника и службеника учвршћује њихово заостало схватање да је синдикат организација за расподелу бонова, а не организација која има да им помогне да постану свесни борци за изградњу социјалистичког друштво у коме неће бити бонова, У коме ће бити у изобиљу намирница и других животних потреба. Петогодишњи план претставља крупан корак у правцу даљег подизања животног стандарда и задовољење животних потреба радних маса. Према Петогодишњем плану многи производи _ исхране повећаће се у 1951 години за преко 2-5 пута, а неки производи, као на пример прерада меса повећаће се за близу 9 пута према производњи 1939 године.
Зато је неопходно да подружнице и тај задатак петољетке широко популаришу и објасна новим радницима. Тиме ће оне помоћи
да нови радници као и огромна већина старих радника и радчица боље и брже схвате своје радне обавезе и постану свесни борци за остваривање _— Петогодишњег
плана, Лазар СТЕФАНОВИЋ
Производња камиона у нашој земљи пре рата није уопште
постојала, У 1951 години производиће се у нашој
земљи
6000 комада камиона.
Године 1939 произведено је у нашој земљи 814.000 килограма конзерви риба. 1951 године производиће се 4,500.000 кило
грама, што значи да ће се производња
повећати за 553%.
4951
Пре рата производња пољопривредних машина уопште није постојала у нашој земљи, У годинама Петогодишњег плана
биће произведено 34.000 тона пољопривредних „алата, чиме ће се омогућити механизација
машина и пољопривреде
„ЛО која унапређују производњу
БОГОЉУБ __ МИРИЋ, ауто“ механичар Градског саобраћајног предузећа, истакао се У првомајском такмичењу својим сталним _ залагањем на послу,
организацијом послова код сво. је партије на одржавању поправке аутобуса, прикупљањем и преправком појединих дело“
ва га аутобусе, а поред тога он је извршио пренос мотора са камиона „Мерцедес“ на други тип кола. У добровољним часовима он је направио један контролни винкл за контролу распона предњих точко“ ва за све аутобусе.
БРАНКО ДРАКУЛИЋ, бравар бродоградилишта на Чукарици, проглашен је за рационализатора зато што је изра" дом цевасте опруге у конденцу за радијаторе парног грејања на бродовима спречио даљу зависност од иностране продукције. Израђена опруга кошта сада свега око 250 динара, Без ње би било немогуће парно грејање бродских про“
сторија, Овакви конденц апарати монтирани су на бродовима „Хрватска“, „Београд“,
„Кордун“ и
ИГЊАТ ДОНСКОВ,
ковач Градског саобраћајног предузећа, израдио је у току првомајског такмичења алат за са“ вијање рогова на крову вагона. Истакао се нарочито на изради лиснатих федера, при чему је.
омогућио знатну уштеду ма теријала употребом старога материјала са старих белгиских кола. На свим радовима он је просечно пребацивао норму за 41%,. Такође је уштедео око 3000 килограма материјала од старих опруга, чиме је повећао производњу за 20—40%.
НИКОЛА ЂАКОВИЋ, елек: тричар монтаже мотора Градског саобраћајног — предузећа, применио је систем ваљкастих лежишта трамвајских — мотора „Сименс“ на трамвајском мо-
тору „Коблен“ и „Шкода“. О. ригинална конструкција Ђако-_
• вића омогућила је употребу расположивих _ ваљкастих ле жиштаи на моторима ових типова кола, На тај начин друг Ђаковић допринео је много 0државању трамвајског саобра-
ћаја, због чега је проглашен за рационализатора.
УРОШ ШАЈТИНАЦ, мета лостругар бродоградилишта на Чукарици, проглашен је за ра' ционализатора зато што је израдио нНаправу за преношење великих мера са предмета који
ко
се раде на стругу. Његов про« налазак се користи код израде многих великих клипних пр. стенова на бродовима, где се при преносу великих мера тражи нарочита прецизност. |