20. октобар
И
Гје
а
пр виа
СТРАНА 4 =
к :: #
: »Индустријализација наше земље није сама себи циљ, већ ће она служити повећању. благостања Свих | а У првом реду , Она је преду“
живота "; н сељака, наше народне интелигенције, наших радних грађана«
годишњем плану).
РЕ
релаз средстава производње из руку појединаца, експлоататора, у руке радног народа о-
Могућио _ је _ стварање моћног државног сектора У _ привреди а самим тим и предуслова за
рад по плану у коме може да се предвиђа са сигурношћу, без бојазни од стихијности која је главно обележје привреде у капиталистичким земљама.
Крајњи циљ планске привреде наше земље у којој је државни сектор најмоћнији и главни економски чинилац, јесте побољшање животног стандарда свих радних слојева, почев од радника „и сељака па до радног грађанина.
Рад по плану, предвиђен — нашим Петогодишњим планом развитка народне привреде, одликује се тиме што обухвата све гране привредних делатности од тешке индустрије и пољопривреде до лаке индустрије и занатства. Рад једне привредне гране самим тим је у вези, зависи, утиче и координира са радом у другој грани. Због тога је равномерно испуњавање плана по предузећима _и газдинствима свих врста услов за успех при њего-
. вом испуњавању у целини и због тога се застој и пропусти у једној специјалности неминовно осећају и у другој, са којом је ова у непосредној или посредној вези. Код _ свих привредних грана предузећа, газдинстава, _ основна заједничка црта је што од њиховог успешног остварења плана зависи крајњи циљ планскога рада, остварење бољег живота радних слојева.
Ма где радио један радник, производио он цигле, тешке машине или клинце за обућу, борећи се за испуњење задатака које локални план пред њега као појединца поставља, он уствари ради за остварење свог угоднијег, имућнијег, _ културнијег _ живота. Радник који ради у тешкој индустрији ствара машине које ће "производити машине за лаку индустрију, чије ће производе и сам "добијати.
Како бројчано изгледа подизање животног стандарда кроз наш Петогодишњи план; Пре свега, важна је чињеница да ће у току остварења Плана бити потребно упослити још око 170.000_инду-
_ стриских радника, __ велики број средњих и виших стручних кадрова. План на тај начин омогућава упослење свима онима који хоће да раде, дајући им могућности зараде и пристојног живота.
Сама производња за задовољење _ свакидашњих _ животних потреба биће огромно повећана, чиме се осигуравају довољне количине намирница, текстила, обуће и других потребз за све оне који раде и учествују у остварењу Плана. На једног становника долазило је у 1939 години индустриских производа у вредности од 3.378 динара у 1951 години, по остварењу Плана, вредност индустриске производње на једног становника износиће 10,625 динара, или 315 од сто више него у 1939 години.
Петогодишњи план збрисаће не-
сташицу, стварајући основу за културни живот, јер када се осигурају главна добра потребна за живот, када насушни хлеб престане да буде свакидашња брига, тек онда постоје потпуни услови за културно уздизање. Петогоди"шњи план поред тога што ће еко"номски да ојача нашу земљу, о"могућиће и културно уздизање _ радних људи.
____ На једног становника у 1939
_ години производило се 389 кило-
· трама угља, 71 киловатчас електричне енергије, 8,7 метара тканине, 0,4 пари обуће, 6,9 килограма "шећера, 1,1 килограм дувана и 2,7 литара пива. У 1951 години на једног становника производиће се 1.031 килограм _ угља, 272 кило-
| ветчаса електричне енергије, 19,4
метара тканине, | пар обуће, 14,4 килограма шећера, 2,9 килограма дувана и 6,5 литара пива. Проценат повећања продукције у односу на предратну креће се овде од 208 до 800. Усто треба нагласити да ће цене, услед стал-
(Из говора маршала Тита о Пето“
„МЕРИМА“ сапунски прашак
ФАБРИКА „МЕРИМА“ — КРУШЕВАЦ НУДИ У. СЛОБОДНОЈ ПРОДАЈИ ВЕЋЕ КОЛИЧИНЕ САПУНСКОГ ПРАШКА ОД РИБЉЕГ УЉА ПО ЈЕДИНСТВЕНИМ ЦЕ-
НАМА.
ПОРУЏБИНЕ СЛАТИ ДИРЕКТНО У КРУШЕВАЦ
ног, планом предвиђеног сниже- |
ња, бити у 1951 години сасвим приступачне сваком радном човеку, чија ће реална надница, услед сталног усавршавања _ производног процеса, бити све већа, Планска електрификација омо-
гућиће снабдевање широких на-
родних слојева сијалицама, радиопријемницима, апаратима за кућанство и довољним количинама електричне енергије. _ Шкиљаву сеоску петролејку замениће електрична сијалица, непрактичну тучану пећ — електрична грејалица. Радио ће омогућити приближавање најзабаченијег кутка наше земље култури, уметности и просвети. Већ 1951 године производиће се 150.000 јевтиних радиопријемника _ годишње, _ Села свих _ наших _ република добиће своје биоскопе, библиотеке и стручне пољопривредне школе. Нестаће редова са наших пијаца. Пет милиона нових _ садница воћа осигураће сваке године до-
вољне! количине воћа; 225 тона млека годишње онемогућиће шпекулацију _ овим _ производом.
Нестаће редова на трамвајским и аутобуским станицама, јер ће се број, аутобуса повећати за 2,3 пута, у промет ће бити стављено
даљих 300 трамвајских кола, 170 аутобуса, 100 тролејбуса. Седам милијарди динара треба да се
утроши само на изградњу водовода, канализацију, трамвајских и тролејбуских пруга, јавних купатила и улица.
За здравствену службу биће инвестирано 5,4 милијарди динара чиме ће се изградити 110 нових болница са 14.300 кревета. У исто време биће подигнуто, поред обновљених станбених зграда по градовима, селима и колонијама, 15 милиона квадратних ме-
тара станбених зграда, при чему ће се утрошити 30 милијарди динара. Цене коштања у току Петогодишњег плана снизиће се у рударству за 31 од сто, у индустрији за 15 од сто, електропривреди за 33 од сто, железничком саобраћају' за 40 од сто, а трошкови производње за 10 од сто испод продајних цена на мало у 1946 години,
Наша земља у 1951 години неће имати неписмених, Један милион квадратних метара школске површине осигураће повећање ученичких места за 320.000 Нова позоришта, музеји, галерије и биоскопи моћи ће да приме огромне масе посетилаца, култура
РИМ ДЕ 5. је: Пре и “5 У деј Г ДА А |
20 ОКТОБАР.
Е-нинвонок СТААДАРДА ЖРОЗ ПЛАН уриви
ЕЈ
“ |
и наука служиће радном народу.
Петогодишњи план говори бројкама, процентима, _ количинама. Тај говор постао је својина нашег радног човека који зна шта иза бројева стоји. Прихватајући план са решеношћу да оствари све његове ставке, наш радни човек разумео је језик бројева, језик плана. Он те сувопарне бројке осећа као своје, као гаранцију за свој бољи живот, јер зна да иза бројева стоје конкретне количине разне робе, намирница, културних добара, јер зна да бројке Плана садрже за њега имућнији, срећнији, бољи и културнији живот пун рада, стваралаштва и благостања.
Брана ВУЧКОВИЋ
Изненађење за несавесне пиљаре
Забрањена је продаја зеленог воћа
! |
П ИЋАРСКА РАДЊА
— Ето им, они мислили да је то као пре, да се нико за
наше здравље не брине!
НЕДОСТАЦИ КОЈИ СЕ МОГУ ЛАКО ОТКЛОНИТИ
Може ли се расподела текстила и обуће боље организовати
у следећим месецима тре ба да св приступи издавању нових надављачких карата за снабдевање индустриским производима (тако-
зване И карте). Сматрамо, да ·
неће бити на одмет ако се тим поводом укаже на неке неправилности и недоследности у расподели индустриских производа за широке _ потребе. _ Једногоди шње искуство уптребе индустриских карата указало је ве на неке недостатке у организацији расподеле, а тако исто и на недоследности У процењивању вредности »тач кица« одређених за набавку робе. На подлози тога искуоства треба приступити 03биљном проучавању питања расподеле, како би се систем што боље изградио.
Прикупљање _ података 0 стварним потребама радних људи потребама у индустриским производима има само ре лативин значај. Тим путем са знаће се, донекле, стварне и неодложне потребе — радних људи, али начин расподеле, који је до сада био у примени, не може у даљем задовољити те и тако изражене же. ље.
Пре свега, за куповину појединих предмета заведено из давање бонова са временски ограниченим _важењем, није мера која се показала суспе– шном, Није зато што мага бонова остаје неискоришћена, услед разних околности, а сам систем издавања бонова, претставља велики посао, употребу многих радних снага са знатним утрошком материјала и времена. Ако у тренутку издавања бонова има довољних количина – проиввода, на бонове који гласе, онда се поставља питање зашто се ограничава важење таквим 60новима% Поред потребе да се бонови чешће издају — а то је, видели емо приличан посао п утрошак материјала ограничено _ важењо бонова, има и другу незгоду: изазива,
"често навалу на продавнице.
Према, томе, намеће се пита,
ње _ може ли се ин како преиначити систем, или бар ублажити његови недостаци. Можда. би бонови са дужим
временским важењем : (узмимо три месеца) били“ један начин олакшања. Онај ко добија, бон одредиће му тренутак употре бе према својим могућностима — имајући више времена на располагању. Тако би св продавнице знатно растеретиле, јер ће се прилив купаца, кад знају да могу своје потребе набављати у дужем року, распоредити у времену „То је већ знатно олакшање.
Други недостатак или неправилност у расподели јесто заведена, пракса да се, с времена на време, извесни прдмети пуштају у слободну про дају у време кад је радни свет на својим дужностима. Пошто су тако пуштане у про дају само мање количине, догађало се, по правилу, да радни људи сазнају за слободне продаје тек онда кад те робе нема-више у продавницама. Значи да су до ње дошли они који су случајно наншли — или они који имају довољно елободног времена да се, посвете _ вребању таквих продаја. -
Није ли неправнији начин упознавати благовремено рад не људе о пуштању у слободну продају извесних пред мета То није ни тешко ни неизводљиво, нарочито _ ако се путем синдикалних организација то спроводити. Назравно, продају треба вато-! чети у поподневним часови ма, кад је највећи број радних људи у могућности да, дођа и изврши набавку. Ако постоји жеља да се избегне навала на продавнице, онда, се може у еваком •рејону одредити по једна продавница која ће такву робу продавати само радним људима по спи соковима из њихових синдикалних организапија.
Синдикалне _ организатиј“ требале би са своје _ стране да се вите удубе у проблем снабдевања. својих – чланова, па, ла нађу могућности да Учешћем у организовању _ расподеле помогну и народним властима п својим члановима. Што се тиче недоследности у процењивању вредности »тачкица« за набавку појединих предмета _ неколика, примера показаће нам очито целу ствар. По садашњој про цени имамо овакву вредност тих тачкица: пар мушких или дечјих чарапа вреди 8
· споделе.
тачкице; пар женских чарапа 5 тачкица; метар памучне тканине 4 тачкице; један убрус 5 тачкица итд, итд, Поставља об питање какво је ту мерило било за процену вредности »тачкица«. И по. ред најбоље воље не може св изнаћи неко мерило. Чарапа има несумњиво у довољА НИМ количинама, ЧИМ се пуштају у слободну продају. Зато онда, таква несразмера у вредности »тачкица« _ за _ набавку _ Не може се никако _ упоредити пар чарапа мушких или дечјих са скоро једним метром памучне тканине (ствар но три јединице омогућиле би набавку 0,75 м тканине). Зашто даље дечје дуге чарапе вреде три јединице, а дуге женске чарапе пет јвдиница2 То разликовање до вело је до немогуће ситуације: жене су набављале за, себе дечје дуге чарапе, услед чега се догодило да за одраслију децу нема чарапа у ДОВОЉНО количини, док вели ке количине Малих бројева, дечјих чарапа стоје у продавнипама без изгледа на, скори утрошак. Не треба, изгубити из вида да су чарапе код одраслих предмет највеће потрошње.
Није ли то доказ недоследности у процени вреднозти »тачкицас и недовољног удубљивања у питања расподеле По објективном мерилу, пар мушких чарапа не би смео бити вреднији од једне тачкице, а дечје ни женске дуге чарапе, од две тачкице,
Оваква процена вредности тачкица довела је до друге незгодне ситуације: забележени су већ покутаји прева. ре подметањем купона са И карата, са којих је израдирано слово а остављени 6бу бројеви 1, 8, 5, 10 — па су чак и бројеви преправљени. Не сматрамо да је процена вредности тачкица непосредно изазвала покушај превара. Али је несумњива чињенипа да је скупоћа чарапа, наражена У »тачкипама«, изазвала велики утрошак тачкипа, јер су чарале предмет највеће потрошње — а та окудипа »тачкипа« изазвала је даље и покутаје превара.
Какав закључак се онда намеће Треба приступити ревизији читавог система ра Проучавањем _ свих до сапа запажених недоста. така, уз учешће синликалних организација; мора се наћи бољи и савртшепији начин.
Индустриске _ набављачке
1
___________ннннннннннннннннннвенннннвеннннни 6 20 ЈУНИ 1947
САРАДЊА СЕЛА И ГРАДА =
ПОЉА чКе ООДНО ЗОДОУТО
из Драговца антифашистнињама Београда
() позне организације На родног фронта узеле су обавезу да ће се дописивати са појединим селима и радним задругама и тиме на нов начин радити на повезивању града и села и учвршћењу савеза радника и сељака. Овај нови облик сарадње са селом користиће ближем упознавању и зближе. њу између грађана У Београду и појединих села. Наше оосновне организације Народонг фронта и АФЖ -а, које су пи сале појединим радним задру“ гама по селима, већ добијају одговоре. Да су другови на селу правилно схватили ОВУ акцију сарадње показују писма која ћемо навести. Антифашистички фронт жена Трећег рејона упутио је писмо Сељачкој радној задрузи „Морава“ у селу Драговцу, у Срезу пожаревачком; радна задруга већ 1е одговорила на писма АФЖ-а Трећег рејона.
Писмо Антифашистичког фронта жена Трећег рејона "гласи:
>Драги наши другови и другарице,
Пре неколико дана на нашем заједничком састанку донели смо одлуку да дођемо у везу са вашом радном задругом им да вас замољимо да нам пишете опширно о свом животу и раду у вашој задрузи. Интересује нас како сте дошли до успеха који сте до сада постигли, како сте организовали ваш рад
Наша организација активно учествуде у овим врстама рада које изводи Народни фронт, а напосе води акције и ради на разним задацима кове сама себи поставља, Ових дана и ми радимо на пољима, Узели смо један ве-
карте важе годину дана. Оне имају такозване купоне (066– лежене словима и бројевима) и тачкице, Ако св сваком купону одреди тачна, намена и време трајања, отпашће сваки даљи посао око. издавања бонова. На пример; ИР купо.ни 1—4 овлашћују на куповину по једне кошуље или женског комбинезона; ИР ку пони 5 и 6 за набавку гаћа; 7 ин 8 за набавку дугачких гаћа или материјала за њих; ИР купон 9 за пар ципела; ИР купон 10 за набавку сандала итд. Један део купона остао би без одређене намене за касније овлашћење, према расположивим пронз. водима. Уз ове купоне одредити смањен број тачкица по требних за сваку набавку. На пример: кошуља 6—8 тач кица; гаће 3—8 тачкица; итд. Ови загарантовани предмети могу се набавити у току целе године, кад ко зажели. На овај начин знатно би св смањио посао око изда вања бонова и људима би св пружила могућност да, набавке распоређују према својим потребама пи могућностима. Такав начин значио би једно времено и знатно растерећење продавница, јер неће Долазити до навале купаца ко4 т, ограниченог _ важе. журе да искористе време. М. К. ИВАНОВИЋ
Радници Карабурме
добијају свој синдикални дом
|] очетком идућег месеца треба да отпочене зидање велике зграде Синдикалног дома на Карабурми. Зграда ће се подићи на празном простору „прекопута Кланице, тако да ће се налазити у кругу фабрика и радничких станова, За овај Дом, који ће бити стециште _ културног живота читавог насеља, предвиђен, је најмодернији технички уређај, са распоредом који ће најбоље одговарати његовој намени. У Дому ће се изградити велика позоришна сала са галеријама великом бином и гардеробом. Сала ће имати 1100 места. Био-
скопска сала, која ће имати
600 седишта, градиће се са засебним уређајем и улазом, та. ко да ће се У њој стално давати биоскопске претставе. Радним људима Карабурме пружиће се могућности за бављење фискултуром, као и за културно - просветно уздиза. ње. Дом ће имати гимнастичку
ћи комад земље који обрађујемо у корист наших дечјих обданишта. (ф овом нашем раду још ћемо вам ољширније писати, а вас молимо да нам одговорите и пишете нам о свему,
Претплатили смо вас на један при
мерак »Сељачке борбе«, па нам пи. шите да ли вам је један примерак до. вољан или вам треба више,
Очекује ваш извештај и другарски
вас ове поздравља
Рејонски одбор Антифашистичког фронта жена · Трећег рејона« Сељаци Сељачке радне за женама Трећег рејона следе. >Антифашистичком фронту жена |
друге „Морава“ одговорили су
ћим писмом:
Трећег рејона — Београд
Драге другарице,
Добили смо ваш писмо, на које вам се много захваљујемо што сте нас се сетили баш по питању живота у нашој сељачкој радној задрузи,
Живот у нашој задрузи тече врло добро на свим пољима рада, а нађо. чито у организовању правилног по љопривредног пословања у садашњој сезони. До успеха смо дошли ради тога, што су наши задругари само, дисциплиновани и добри такмичари, Навешћемо вам само један пример, Нашу пшеницу, коју смо засејали на о4 хектара, добро смо обрадили у постигли завидне резултате, Набавџу смо првокласно семе под назнуу >банкут«, које смо пре сетве добу истријерисали, па затим – запрашу, Затим су наше њиве узоране дубр. ким орањем са тракторима.
У току зиме имали смо мале шти, дер нам је од излива Велике Мораве било шест хектара пол водом од чета нам је вода три хектара потпуно ум ништила, а то смо у пролеће засејалц другим културама, Када је било про. леће и када је пшеница била у виси од 10—15 сантиметара употребили бир дрљање два до три пута на једној парцели. Ово дрљање највише је до. принело тпеници коју натапа вода, као и остале засејане површине,
Чим се појављивао коров по нашој пшеници наши задругари Фу добрим организованим радом за два дана про. чистили тако да је засада наша те, ница најбоља и за пример у нашем атару. Као доказ навешћемо да наша сељачка радна задруга задуже, на да изда Као обавезан вишак др“ жави 1000 килограма гишенице, а поред тога смо контрахирали са >Жито. прометома у Пожаревцу 3000 кгр, од
чега нам је 40 од сто одмах испла: ћенко.
Направили смо план жетва п начи, нили уговор са машинско-тракторском
станицом у Пожаревцу, да нам су пшеницу пожање самовезачицом и исто време заоре стрњике. За ом рад тракторској станици — платићео пшеницом у натури. Поред тога, пред. виђамо да ће наши задругари бити обезбеђени са хлебом за целу годизу,
Ово је све постигнуто свешћу н залагањем наших задругара, Истаћићемо неколико најбољих радника по брзини и по квалитету рада: Ми лан Милошевић, Дана Млић, Душанка Новаковић, _ Слободанка Милошевић, Милорад Илић, Живка Костић, Ралмила Илић, Ангелина Грујић и Митар Рајчић, Ово су најбољи радници наше задруге који постижу одличне резул. тате. Имамо и других радника КОЈИ се труде кроз такмичење да би до. стигли горе поменуте другарице и другове, али су засада млади и фи зички Слаби, па ипак дају добар квалитет рада.
Драге другарице, изнећемо још те шкоће у нашој задрузи. Пошто наше парцеле са земљом растурене на 149 места, то нам мало кочин о мета правилан рад око организовања посла.
Што је најглавније, сви резултат по задругама постижу се само пуку такмичења и правилног руководом саме задруге, Можемо вам рћи да > сада имамо одличне руководиоце, ! то су друг претседник ове вадру“ Алексавдар Илић ни бригадир МЕН Трифуновић, који цео пољски РА правилно расподељују.
Углавном, овако изгледа наш дос дашњи рад у нашој сељачкој радној задрузи. Ако желите, ми ћемо 840" убудуће обавештавати о пословни догађајима у натој задрузи,
С другарским поздравом
Сељачка радна задруге >Морава« — Драговац«
салу са мушким и женских свлачионицама и тушевима, с0бу за шах, пинг-понг и друге друштвене игре, као И читао“ ницу са библиотеком. На с1р%ту је предвиђена сала за пре давања са 9250 места, сала 3 вежбе хора и 12 мањих-већих просторија за дилетантске гру: пе и друге културно про светне секције,
За жене Карабурме, које о се несебично залагале како у. производњи тако и у свим # цијама Фронта, створиће се 10 годности да учествују У и: манифестацијама културног вота. У Дому ће се изград просторије за децу, где ће Ма, ке моћи да под надзором плу стре нудиље остављају ма. децу 3за време док > претставе, учествују У ПР или се баве у библиотеци. (е
Зграда ће се загревати плим ваздухом, а имаће ге савремене инсталације.