20. октобар

ниши -__ лим

20 ЈУНИ 1947

РАСАДНИК ИЗВРШНОГ ОДБОРА

(Ло Бооград добија садинце

за дрвореде и цвећњаке

а глатког Авалског друма

скреће калдрмисан колски пут, а са његове обе стране бујају бокори украсног шибља, зеленила и цвећа. Ту нема – посебног распореда. Или боље: ту влада ред природе. Па ипак, та џунгла зеленила не оставља утисак дивљине. Човечја је рука, пажња и нега учинила своје. Биљке су култивисане, крупног, сјајног лишћа, необичних цветова,

Десетину метара расадник заклања украсно шибље и воће, још зеленог, богатог плода. А кад се избије на завој стазе простире се најлепши ћилим, који су у стању да изаткају добра земља, јунско сунце, честе кише и човечје старање. Правоугаоне леје пењу се благом падином: жарко црвене мушкатле, снежно беле маргарите, љубичасте петоније и много нианса жутог, плавог и ружичастог. Гребен обронка завршавају сребрнасто-зелени борићи, дугих, једрих иглица, а десно се простире читава њива беличастих стабљика _ хризантема. Данас тако скромне и неугледне, оне ће, новембра носити раскошне _ чупаве цветове.

Све ту около весели поглед. А све се то припрема да украси наш град, његове паркове м скверове, Пионирску колснију, полазну станицу Шестице, и сва она места где свежина траве и ведрина цвета треба да разбију монотону смву дружбу бетона и асфалта.

Овога тренутка, из овога расадника може да се пошље међу блокове кућа, као инјекција свежине, 2.000 стабала четинара, 2.500 дрвећа и струкова украсног шибља, а уз то читава река цвећа. Само у овој сезони примили су београдски паркови и скверови 100.000 _ струкова једногоди“ шњег цвећа: бегонија, мушкатла, петонија, салвија... А расадник негује за даље радове 3-400.000 струкова.

Лаику све то изгледа лако им једноставно: киша пада; сунце сија, цвеће расте и цвета. А разуме се да није тако. У овом пространом расаднику стално је наднето над растињем и цвећем шест стручњака и 22 радника, од којих су десеторица стални _ радници. Треба савладати замашан — посао: борити се са коровом, окопавати, разређивати, скидати бочне заперке хризантема, отсецати прецветале цветове, ђубрити, _поливати кадг је потребно, _ заклањати од јаког сунца, и обављати још масу компликованих послова, о којима шетачи _у вртовима немају _ ни појма, кад им се поглед заустави на лепо однегованом бокору, правилно израслом стаблу. .

А ови људи све то савлађују м такмиче се. У такмичарском плану постоје одређене, не мале, обавезе: калемити 5.000 ружа, размножити 25.000 стаблика шибља, путем резања, окопати 70.000 квадратних метара терена, изриљати 20.000 квадратних метара површине, одгајити 10.000 комада хризантема, 3.000 циклама, 2.500 примула... Има и доста тешкоћа. Осећа се недостатак семена. Оно се досад увозило, а моментано се добија из сопствених извора. Ту је самоиницијатива много учинила. _Радници су, увиђајући неопходну потребу, преко плана и обавеза, по својој одлуци, накупили знатне количине семена од 86 врсти вишегодишњих биљака. Разумљиво је да овакав прилог за — расадник много значи, ;

Плевљење вишегодишњег цвећа.

Друга је тешкоћа _ недовољан • простор стаклара. Оне не могу да задовоље потребе с обзиром на повећање _ простора расадника, које је у изгледу. Има још низ ситнијих препрека. Па ипак, залагањем колектива, који ради са пуно љубави, расадник избацује веће резултате, но што је његов реалан капацитет.

Посао се стално шири и разгранава са порастом потреба Београда. Тако је, у току јесени и пролећа, бачена већа количина семена шумског дрвећа, како би се задовољила потреба пошумљавања београдске околине, Посејано је 200 килограма, што ће дати неколико стотина хиљада садница. На јесен ће бити неопходно да се врши пресађивање из семеништа у растило, а то значи да ће бити потребна површина од 5-6 хектара. Простор дуж Авалског друма и дуж улице Бањички венац, који је одређен да прими младице погодан је што има воду и што је у непосредној близини расад-

ника,

У само подне јунско сунце већ ствара припеку. Ваздух трепери засићен опорим мирисом борова и необичном мешавином _ стотина врста разнобојних цветова, _ који су окренути бледо-плавом небу са два-три залутала облака.

Изгубљени _ међу шаренилом, повијени су људи. Мспод сламних шешира и сурих штитова качкета, чела су влажна. Тамне, поцрнеле су, крупне радничке шаке, Па ипак, оне се лако и спретно крећу око цветова и стабљика, а поглед који сусрећете ведар је и задовољан. Тишина је. Ако се напрегне слух, чује се оно неодређено, подневно зујање природе. С времена на време, само, са препуних грана, падне недозрела крушка.

— Пали, питамо радника наднетог над стабљике хризантема.

— Не, вели он, кад не смета овим нежним биљкама, где ће жи“ лавом човекућ

И даље закида заперке, док се око њега, у јунској игри, прогањају лептири. Јупија ЛУЧЕВ

20 ОКТОБАР.

а >

Окопавање топлих

2:

леја

ОТКЛОНИЋЕ СЕ ПРОБЛЕМ ЛЕТЊЕ НЕСТАШИЦЕ ВОДЕ

Гради се велики резервоар пијаће воде

Завршавају се земљани радови на једном делу великог резервоара ББеогрга је често, а нарочито у топлим летњим данима, кад је вода најпотребнија, оскудевао у њој. Да би се те тешкоће једном за увек уклониле и Београду обезбедиле _ довољне количине, приступило се прошле године, почетком септембра, радовима на овом великом објекту, који захвата површину већу од пола хектара. Данас су радови у пуном јеку: завршавају се земљани радови, врши се бетонирање и читав низ спореднијих послова.

До данас је са простора, где се резервогр _ гради, избачено 30.000 кубних метара земље, што је — читаво брдо. Та је земља искоришћена на другој страни. Насута је јаруга код школе „Војислава Илића" и на тај начин образован простор за нови трг, а код

а === а ава

гробља Црвеноармејаца насуто је место за мали парк,

Да би се овако крупан објекат изградио и завршио потребне су огромне _ количине грађевинског материјала, Тако ће се у резервоар уградити трм стотине — вагона цемента, више од педесет вагона бетонског гвожђа, око десет хиљада кубика шљунка и око хиљаду и више кубика дрвене грађе за оплате и скеле на објекту.

Рад на овом великом резервогРру одвија се према плану, а обављају га радне бригаде, којих

има пет, према струци и врсти рада. Свакодневно ради 150 плаћених и исто толико добровољних радника-фронтоваца. _ Занимљиво је нагласити да је ефекат рада добровољних радника одличан. У почетку је ишло нешто теже, а данас све радове изводе са искуством и може се слободно рећи да су стекли потребну спрему. Плаћени радници обављају свој посао са ретким заузимањем. У данима кад се врше бетонирања, напоран рад траје по четрнаест часова, са прекидом од само јед-

НИ ЈЕДАН ДАН БЕЗ РЕДОВ НОГ СЛЕДОВАЊА ХЛЕБА

захвољујући плонском чувању Возервн Београд пре жетве једе чист пшенични хлеб

Зг нама су две неродне године, поготову неродне у погледу пшенице. Па ипак, Београд добија, пре ове жетве, која обећава добар принос, чист пшенични хлеб. Захваљујући правилној политици наше народне власти, а захваљујући и планском _ чувању резерви, преброђене су озбиљне кризе и ма да су злонамерни и необавештени покушавали да протуре _ неповољне и злонамерне гласине, ни једнога тренутка за грађане нашег главног града хлеб није био у питању. Београђани су правилно били

схватили потребу мешавине пшеничног и кукурузног брашна у отсеку од неколико месеци, али су и радосно поздравили чист пшенични хлеб, баш у време пре жетве, које је најкритичније по исхрану. То је још једно очигледно оправдање планске расподеле и чувања резерви.

Цена је хлебу поново шест динара стога што је од чисте пшенице, па је стога лакши. Само тежак хлеб од мешавине пшеничног и кукурузног брашна могао је бити продаван уз цену од 5.50 динара. папин тв птсеенвафриј нет тне-=

Потребе отварања градске радионице

за оправку радио - апарата

адио апарати данас не претстављају никакав луксуз него стварну потребу друштва. Радио је важно средство за просвећивање и културно уздизање /народа. Зато се код нас и посвећује велика пажња радио служби. У нашем Потогодишњем плану предвиђен је велики пораст у производњи радио апарата.

Све то значи да апарате које већ имамо треба што боље чувати, како би их што већи број људи могао користити, како би се путем њих грађани обавештавали о свим значајним догађајима и припремали се да одговоре својим задацима у извршењу Петогодишњег плана.

Међутим, има нешто што нарочито треба истаћи. Још увек се власници радионица за оправке апарата користе околношћу што су власници радио парата за све оправке упућени на њих. Оправке радио апарата постале су врло уносан посао за оне који су навикли да на лак начин зарађују новац, не обзирући се ма то колико тиме штете и појединцима и читавој привреди. За најмање

"правку радио апарата.

оправке плаћају се огромне суме, а често пута оне се врше нестручно и само упропашћују апарате. У своме послу власници ових радњи слабо су контролисани, а приватници Као нестручна лица, изложени су њиховој пљачки.

Има безброј примера оваквог рада. У нашу редакцију грађани често упућују. дописе, питајући се зашто се не отвори државна радионица.за 0Таква радионица постоји у Кнез Михаиловој улици, али она уопште не може да задовољи потребе грађана. Нема довољно материјала за велики број апарата који стижу за оправку, нема довољно особља, а исто тако недостају јој просторије за рад. Услед тога јавља се потреба за отварањем и неке градске радионице, која би радила само на оправкама старих апарата. На тај начин власници радио апарата били би поштеђени пљачкања а радио апарати, које данас“ можемо сматрати општим добром, одр. жавали би се у реду и не би их упропашћивали разни самозвани = стручњаци.

ног сата, па ипак цео радни колектив не попушта и не смањује темпо. Шта више, по завршеном послу радници учествују у свом дувачком оркестру, и играју кола поред свог радилишта, У слободном времену са њима се ради на културно-просветном пољу, тако да ће се, напоредо са изградњом овог _ великог резервоара, који ће имати капацитет 28,000.000 литара воде, изграђивати културно и политички 150 радника.

(Овај ће се резервоар снабдевати водом која ће бити потискиг вана из црпних станица на Белим

Водама код Макиша. С обзиром да је дневна потрошња Београда 60,000.000 литара _ воде, овај ће резервоар задовољавати _ скоро 50%.

ние таи урне титана тега

Радови на уређењу парка код Електричне централе

[ | ј естоаприлско бомбардовање

створило је у парку код Електричне централе многе кратере и знатне штете. Од тога времена кроз целу окупацију, па и после ослобођења, парк је био препуштен корову и оштећивању несавесних, јер није постојало реалних могућности _ да се приступи

радовима, услед других, пречих задатака. " % Пре извесног времена, у вези

са великим радовима на парковима и скверовима, које изводи овога лета Отсек за паркове Извршног одбора, приступило се и радовима на овом парку, који ће освежити _ читав један раднички крај и бити здраво одмориште У слободним часовима.

"Радови на. овом парку биће замашни. с. обзиром на његову запуштеност, но ипак, У току овога лета, он ће бити доведен у ред.

СТРАНА 8

СНАБДЕВАЊЕ БЕОГРАДА · ОГРЕВОМ

Чслед чега се обрд. Зују редови Пред СТОВИРИШТИМО УГЉО

џ центру ТРОДО

Објективне тешкоће градског предузећа „Огрев“

В“ дуже времена Београђани, који пролазе по. ред стоваришта огревног материјала у центру града, нани. лазе на дуге редове, који се образују јот у праскозорје, Последњих дана, касно увече, долазе грађани и жене са клу. пицама и столичицама, седају пред врата стоваришта и оче, кују јутро, не би ли дошли на ред.

Шта је узрок овом образовању редовар Шта је разлог што су стовраишта у центру тако опседнута, док на остали, ма продаја угља тече нормадно2 Чињеница је да угља низ довољно и да се редовно до. вози у Београд. Углавном при, стиже лигнит – „Колубара“ у „Крека“. Пристигле количине истоварују се на стоваришта у близини железничких стани, ца, као и на стоваришта код пристајалишних _ шлепова, на Сави и Дунаву, којих је уку. пно седам. Исто тако, довож. се и на четири стоваришта у центру града. и

Али, док су стоваришта на обалама река велика, знатног капацитета и пријемне – моћи, захваљујући обиљу – простора, дотле су стоваришта у центру града мала и скучене пријемне моћи, услед недостатка просто ра. Међутим, грађани — радије долазе на стоваришта у центру из више разлога. Пре — свега, јевтинији им је подвоз- (скоро за 100, а често и више динара), пошто цене подвоза нису специјализиране за све релације, па кочијаши редовно уцењују, затим, што- им је то успут, а онда и стога што многи веруЈу да је разлика у квалитету, јер их вара велика навала.

На питање зашто — проводе ноћ пред капијом стоваришта, неколицина _ жена је одговорило: _ — да уштедимо сто динара..,

Док су неке казале:;

— Хоћу да купим добар угаљ.... Ма да је квалитет угља на свим стовариштима подједнак.

Због тога се дешава да се количине пристигле на стоваришта у центру брзо исцрпе и грађани, који ту у масама чекају остају без угља, неоправдано љути.

Недостатак камиона претставља тешкоћу у погледу Ло новног снабдевања тих стоваришта У току дана, а — осим тога, то би повисило трошкове до 110 динара од тоне, када би се угаљ допермао са других стоваришта, јер би подвоз по тони стајао динара 80, а утовар и истовар 30 динара. По“ ред тога, у претоваривању Угаљ губи од свога квалитета круни се, и иде у растур.

Други је разлог тако великом приливу купаца ограничен рок боновима, издатим од – стране Градске штедионице, Већа ко“ ординација _ рада дирекције продаје и Градске штедионице била би од знатне — користи. Међутим, обавештени смо од, дирекције Градског предузећа „Огрев“ да ће се примати 60нови и после рока важења, 4: значеног на њима, у времену од седам дана касније. Ово је одлучено стога да се растерети моментана навала и Да се пружи прилика купцима Да дођу до својих количина.

Што "се тиче — синдикалних подружница, _ које располажу сопственим превозним средстви ма.било би пожељно да коле ктивно полижу угаљ за своје чланове. ИМ ту ће предузеће „Огрев“ изаћи у сусрет и про дужиће, по потреби, и радно време на стоваришту, кад син“ дикалне подружнице — најаве долазак камионима у 807 слободном времену.

Чињенице показују да проблем може решити. свега, строгом контролом поступком према кочијашима који теже за непрописним 32 радама, затим разумевањем " поверењем грађана да је #98 литет угља на свим стовар штима исти, а онда координе“ рањем издавања бонова ПАН могућностима издавања У ж као и колективним подиза% 5 од стране _ синдикалних ГР дружница, о

се

и