20. октобар
18 ЈУЛ 1947.
УЗРОЦИ НЕСТАБИЛНИХ ЦЕНА ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА
20 ОКТОБАР
Неколико чинилаца који коче правилно снабдевање Београда
Н: снабдевање Београда повр: ћем, воћем и другим животним намирницама не може се рећи да је редовно, да се врши по "утврђеном реду, по унапред предвиђеним потребама, по плану, онако како би то снабдевање требало да буде. Нажалост, у довозу животних намирница за потребе Београда мора да се констатује јасно недостатак плана, То доказују нагли скокови у кретању цена, то _ доказује неравномеран довоз појединих артикала — којих често, без. стварног узрока, одједном нестаје са тржишта,
У прошлој недељи — београдске пијаце били су преплављене 60-
„ранијом. И Предузеће за воће и
поврће и задруге избацили су на тржиште огромне количине бораније, која је добрим делом морала да остане нераспродата, јер тржиште није могло да конзумира сву довезену робу. У овој недељи, међутим, бораније нема довољно, Од оног тренутка када је на тржиште избачена огромна количина старог кромпира, што је проузроковало нагли пад цена и Младом кромпиру који је у то време увезло Предузеће за воће и поврће, до данас ситуација се нагло изменила. Кромпира више нема, а приватници — шпекуланти успели су да му цену подигну нереално високо,
То што с времена на време са тржишта нестане извесне врсте производа, а њихове цене почињу нагло да се увећавају, или што се на пијацу довезу нагло огромне количине само једног производа коме цене нагло падају, јер се цела количина не може да прода, све то доказује да у довозу намирница нема плана, нема координације у раду између појединих предузећа која се баве довозом. |
То неповезивање у раду набавних предузећа јесте разлог пропадања великих количина намирница (кбо што је то пре недељу дана био случај са боранијом), наглог скока цена другим врстама производа и страха управа предузећа од даљег довоза артикала на којима су претрпеле штету,
Овакво стање иде у корист шпекуланата, који, користећи страх од губитака који је настао код управа предузећа после претрпљеног неуспеха са довозом превеликих количина намирница, износе на тржиште мале количине своје робе и добијају за ону цену коју сами одреде.
Ево слике наших пијаца:
Гранап, задруге, предузећа за воће и поврће увезли су због недовољне међусобне сарадње, 6оцимо, данас огромне количине 6ораније. Парадајза, кромпира, купуса и других намирница нема довољно на пијаци, Приватник-шпеКулант увезао је све врсте ових артикала. Он продаје боранију по новоформираној цени, али – заго подиже цену кромпира, купуса и парадајза, јер су задруге и државна предузећа занемарили увоз
- тих артикала. Кроз два дана ве-
лике количине непродате борани- |
је, коју пресићено тржиште није - могло да конзумира, лежаће по магацинима наших предузећа не- продате и бајате. Шпекулант, који скоро увек равномерно — доноси све врсте производа, у томе моменту има могућности да подигне цену боранији. Страх од новог неуспеха, настао код управа, задруга и других државних набавних предузећа и обустављање довоза бораније омогућава му да на боранији дуже времена зарађује, пљачкајући потрошаче.
Као конкретан пример може да се наведе 28 и 29 јуни, када је на пијацама било огромних количина купуса. Али, два дана доцније, 30 јуна и 1 јула купуса уопште није било.
Овакво стање је природна по-
следица _ недовољне _ међусобне ' везе између самих предузећа и _ лошег функционисања оне везе
"коју предузећа треба да имају са новооснованим координационим одбором при Министарству снабдевања Србије,
Питање транспорта
Поред непланског рада, због кота наша добавна предузећа трпе огромну материјалну штету а радни човек је приморан да плаћа Шшпекулантске цене, питање транспорта је други, необично важан чинилац, који не само да утиче на цене, губитак или добитак предузећа, већ и на правилно снабдевање београдских тржишта.
Нашем саобраћају и транспорту, уколико се ради о животним намирницама, може да се ставе озбиљне и тешке замерке.
Аљкавост, немарност и несавесност појединих железничких службеника врло често су узрок огромних _ материјалних _ губитака предузећа која снабдевају београдске пијаце, а самим тим и
лошег снабдевања радног човека.
Ево неколико примера који могу сасвим јасно да илуструју ово тврђење:
Градско народно предузеће из Новог Пазара послало је Градском млекарству 19 јуна 1947 _ године за потребе Београда 40 чабрица сира са железничке станице Рашка. Пошиљка је била брзовозна. Градско млекарство добило је извештај о приспећу пошиљке тек 24 јуна, читавих пет дана од предаје на директној прузи Рашка Београд. Сир се у путу укварио.
Пошиљка воћних конзерви из Новог Сада за Гранап путовала је до Београда од 16 маја до 20 маја и уместо да вагон буде постављен на индустриски колосек Гра-
напа, пошиљка се нашла на станици Београд — Доњи град, одакле је тек 23 маја пребачена, после ургенције Гранапа, на индустриски колосек,
Кромпир, црни лук, сир, пара: дајз, зелен, салата. и друга лако кварљива роба послата Првој задрузи из Аде (Бачка) 17 маја 1947 приспела је у Београд 3 јула 1947 потпуно неупотребљива.
Брзовозна пошиљка робе из Руме за Гранап путовала је до Београда пуних 6 дана.
Овакви случајеви понављају са из дана у дан. Предузећа трпе огромне губитке, а пијаце не могу благовремено да се снабдеју. Неповерење _у превоз железницом приморава управе предузећа на у-
Сем бајате бораније у овој задружној продавници других ар-
тикала има у веома
малим количинама
потребу камиона, што изазива поскупљивање намирница,
Шта треба предузети
Да би се стало на пут оваквим немилим _ појавама у снабдевању грађанства Београда, као неопходна мера поставља се што чвршће међусобно повезивање свих предузећа која се баве откупом и довозом свежих животних намирница на тржишта Београда, стварања заједничког плана довоза са поделом дужности и оживљавање везе између задруга, _ државни, набавних предузећа и координационог одбора, која треба да буде непосредна.
Откупљиваче на терену често ометају добављачи из других народних република у којима су дозвољене веће откупне цене. Зато је неопходно утврдити откупне цене које ће да важе за све народне републике, На тај начин биће онемогућена међусобна конкуренција добављача,
Пооштрена контрола над несавесним железничким службеницима, који неоправданим _ задржавањем пошиљака проузрокују квар робе, и примерно кажњавање _ криваца утицало би на побољшање транспортне службе, а тиме и снабдевања. С обзиром да радна способност људи зависи највише од њихове правилне исхране, а да испуњење нових задатака постављених Планом пред радништво Београда не сме и не може да трпи никакав застој, предузећа за снабдевање и радници транспортне _ службе морају да побољшају свој Рад, јер тиме они дају свој допринос за испуњење нашег првог Петогодишњег плана. Б. В.
ПРОДАВЦИ АЛКОХОЛНИХ ПИЋА НЕУРЕДНО ПЛАЋАЈУ ПОРЕЗ
пште позната је чињеница да гостионице, кафа-
не и све угоститељске радње _
послују У Београду, врло добро, и то према изјавама самих сопственика. Од ослобођења до. данас код њих се посао одвијао потпуно нормално и њихов рад налази се на завидној висини,
Међутим, београдске кафеџије и остали продавци пића на велико и мало, и поред повољних прилика за свој рад, односе се веома неуредно пре. ма плаћању пореза држави, Они се често служе свим средствима да би избегли да одговоре овој основној дужности грађанина према држави,
Половина београдских кафе. џија није уплатила у првом полугодишту ове године ниједан динар дужне порезе. Мебђу њима има и таквих, чија се дуговања повлаче из ранијих година, тако да им сада дуговани износ прелази 100.000 динара. Неколико њих дугују и преко 500.000 динара. Овако слаба наплата пореза од београдских кафеџија показује да
Најлепши поклон вашем дете-
се извесни људи односе крајње небрижљиво према нашој заједници, Према приликама које владају данасна тржишту, апсолутно се не може веро„твати да ови дужници не могу да плате дужни порез.
Држава има законских могућности да преко својих органа брзо дође до наплате, Међутим, изгледа, да су ови органи до сада предузимали неефикасне мере, Тако да ће овим проблемом морати да се позабаве мало више извршни одбори народних одбора, којима је, према закону и поверена наплата. На тај начин би потпуно нестало непотребних дуговања према држави, а дужници би увидели да убудуће не треба бити тако нехатан У испуњењу својих обавеза,
Ничим се, на пример, не може објаснити став пореског 06везпика Петра Ј. Новаковића, кафеџије са _ Гундулићевог венца број 56. Он је дужан, разуме се са старим дугом ко. ји се већ одавно повлачи, 101.075 динара. У 1945 години уплатио је 1.430 динара, У 1946
ту за школски распуст учинићете ако му набавите омиљену
И ае јр талђ
КРИЛА
На стоваришту
је преостала
још мала количина комплета од трећег и четвртог кола. Свако коло има десет књижица са одабраним садржајем, илустровано са више слика у бојама, на лепој хартији,
Цена трећем колу је дин. 60.—
Цена четвртом по"
50.—
Књижари и ревизори — имају 2070 попуста.
Поруџбине слати на Штампарско предузеће Народног фрон-
та Србије, Београл.
Впаткови-
ћева број 8.
“ НЕЛИ ОЦЕ И 5 а 2
и 1947 није платио ни један динар! Стеван Бандић има кафану у улици Народног Фронта, До сада му се накулило пореског дуговања 53.360 динара. А од ослобођења до данас уплатио је на име толиког дуговања свега 1.000 динара. Од свих позива и опомена веома спретно бежи и очигледно избегава да плаћа. Када је ипак морао да дође у Финансиски отсек, одузео је поверенику за финансије преко два радна сата, тражећи да му се некако смањи порез или да му бар, дозволи да отплаћује у мањим ратама, То је став Стевана Бандића пред народним властима по питању његовога дуга држави, и поред тога што је својевремено проглашен 34 ратног добитника. Винарски трговац Светислав Игњатовић којих дугује 474.230 динара, на. лази се на Булевару Црвене армије 119 и избегава да плаћа порез. У рејону о њему постоје подаци да је један од најмаркантнијих примера рђавог пореског обвезника, Трговац вина на велико, Света Милић, има радњу у Војводе Саватија 36, а дугује пореза 466.688 динара, МИ он избегава плаћање пореза.
Ово су само До сада запажени случајеви било неуредности, било избегавања пореске обавезе.
Са друге стране, из наведених чињеница се види да извршни одбори рејонских народних одбора нису водили довољно рачуна о убирању овог важног државног прихода. Ослањајући се и сувише на свој порезнички апарат, извр“ шни одбори су пропустили да се више заинтересују за 0во важно питање,
Код порезничког апарата такође има необјашњивих ствари. Известан број људи бави се у Београду разним дозвољеним и недозвољеним пословима. По завршетку тих послова, дошавши до великих зарада, отказују рад, а порески апарат их са дужном порезом у недоглед преноси из године у годину, све до застарелости. Порески апарат преузима често пута врло неефикасне мере. С таквим ставом · треба престати, јер свако мора да увиди да својим дужностима треба да одговара.
Пред масовне организације, пред — извршне одборе _ рејонских народних одбора и пред порезнички апарат поставља се задатак да посвете сву пажњу овом 03биљном питању и да се предузму _ најенергичније _ мере према свима онима који сво. јим нехатом ометају остварење оних циљевг који се данас постављају пред све нас,
Љуба ПОПОВИЋ
фронтовске
4)СЕ ПЕПОТОЉН ЊЕГ
ПЉАНА
4959 4951
Ради обезбеђења масноћа за људску исхрану и потребних сировина за индустрију, производња биљних уља у односу на 1939 годину биће повећана за 304%. 1951 године биће повећана производња уља на 75.000 тона. Увођењем систематског искоришћавања отпадака омогућиће се повећање производње и сточне хране,
Производња тестенина биће у односу на 1939 годину повећана у 1951 за 1732%. Док се 1939 године производило 11.700 тона тестенина, у 1951 биће произведено 68.780 -тона.
4959 _ 1954
Укупан лов морске рибе биће повећан у 1951 години за
3,5 пута и достићи ће висину од 50.000 тона. Механизацијом риболова повећаће се норма лова, а снизити трошкови рибарења за 25%. Вештачким гајењем морских бескраљежњака
постићи ће се у 1951 години производња од 6 милиона комада
4951
каменица годишње.
1959
Број стабала воћа до краја 1951 предратно стање. Ради осигурања даљег
достићи _ ће пораста воћарства, производња садница повећаће се на пет милиона комада, !
1951
године
1939
Број утовљених свиња и производња масти повећаће се осетно на крају Петогодишњег плана. Број утовљених свиња повећаће се на два и по милиона комада тиме што ће се ор-. ганизовати велика товилишта.
-