20. октобар
у Топчидеру“
ТД реко Топчидерске Реке, између железничке станице У Топчидеру и Ковнице, постављена су два моста — један за колски и један за трамвајски саобраћај. Пут који пролази преко моста за колски саобраћај, спаја, с једне стране Топчидер са Бановим Брдом и Кошутњаком преко америчког и немачког војног гробља ми, с друге стране железничку станицу у Топчидеру и даље Кошутњак и Раковицу. Међутим, већ одавно су на мосту којим пролазе аутомобили и кола постављени стубови, тако да је само пешацима могуће про-
;
лазити. Постављање ових стубова као знак забране пролаза свим _ возилима, _ дошло је због тога што је мост дотрајао и претставља опасност за живот. Стубови подупирачи и они који носе Мост, начињени су од дрвета и готово су већ сасвим иструлели. Због тога кола која се спуштају са Бановог Брда а, иду за град или обратно,морају доста да опкољавају како би заобишли овај стари мост.
Мислим да би било потребно, у интересу бржег одвијања саобраћаја у овом делу града, да се овај мост поправи, Најбоље би било, наравно ако за то има могућности, подићи нов, бетонски мост. У противном _ требало би бар на неки начин стари мост поправити, како би се могао и даље саобраћај преко њега да од-
Д.
вија. . ж
Двоструко искоришновиње тримвијске корте
"Т рамвајем се возе свакодневно хиљаде и хиљаде људи. Да би у трамвајским колима, која често приме преко 100 људи, владао ред, на једној табли у сваким колима исписано је нехолико. правила понашања путника, Поред тих исписе:их правила има их и много неписаних., У трамвају се не сме пушити, пљувати. Млађи треба да уступе места старијима. Инвалидима мора и у највећој гужви да се нађе место. Свих тих правила се многи придржавају, а има их који их се уопште не придржавају. Таквим понашањем _ ствара се неред У трамвајима.
Да би та правила понашања била стално пред очима путника, било би врло згодно оштампати их сва заједно. За то би сасвим згодно послужила полеђина трамвајске карте.
одфик~ помеме ње
Пра
Полеђина трамвајске карте је празна, на њој није ништа штампано, Ситним словима Могло би се на њој исписати низ правила. Требало (би саставити неколико реченица, најважнијих _ правила понашања, и оштампати их на полеђини трамвајске карте, То би Управу Градског _ саобраћајног предузећа стало мало труда и
издатака, али би тиме помогла правилно _ одвијање _ трамвајског саобраћаја.
Мислим да би та мала новина била _врло корисна, Трамвајсча карта би тиме била дупло искоришћена. То би свакако било згодније него _ штампати на посебној хартији правила, којих з2иста мора бити, нарочито данас кад је у трамвајским колима увек
вета. сз а Величко ЂАКОВИЋ Ђушина број 14
Зна човек шта ради
(| ИМА "
ви Ма
>,
МР ви АЧА ПУУЉ
Ујка КУР ру у ГУПИИОВ О А ЈУ ТАЈА ЦЕЗАРА ПАР РАИ ТИНА ЧИ КЕ
(1
5
ПРЕД ИЗДАВАЊЕ НОВОГ ТЕЛЕФОНСКОГ ИМЕНИКА
И грађани могу допринети побољшању телефонске службе
Не редак случај да се телефонска свеза сатима не може добити било што је линија заузета, било да се не зна или не може пронаћи број траженог телефона. Многобројни, безначајни и непотребно дугачки разговори, О оИеве телефона и то што Обавештајни биро Главног телефона, број 08, нема потпуну евиденцију свих бројева, узрок су да и поред 34лагања и труда службеници не
могу увек изићи у сусрет странкама, Орган Контролне _ комисије
Народне Републике Србије, испитујући наводе по притужби секретара Среског народног одбора у Косјерићу, који је пре извесног времена узалуд тражио _ међуградску везу за Београд, установио је неправилности за које не може бити одговоран Главни телефон у Београду. Неправилности долазе и услед неуредности рада _ одговорних _ службеника појединих _ установа и предузећа, јер не пријављују Главном телефову тачне податке о, поседовању и распореду телефона. Тако се на време не јављају све промене које настаЈУ услед селидбе установа и заузимања _ нових — телефона, затим промене назива 'установа или појединих њихових те-
лефона. Због тога ни картотека телефонских бројева Обавештајног бироа не може
бити тачна, На пример, предузеће „Промес“ извршило је промену имена на „Стиг" и тек након дужег времена, кад је службеник Главног телефона случајно сазнао за промену и позвао _ предузеће да поднесе пријаву о промени имена, то је учињено. У међувремену је Обавештајни биро све оне који су тражили предузеће „Стиг“ одбијао, пошто У својој! картотеџи није имао предузеће под тим именом.
· Министарство трговине и снаб-
девања ФНРЈ скоро пре годину дана отселило се у просторије бившег Општег осигуравајућег друштва „Југославија“, где је затекло известан број телефона којима се служило, а сви ови бројеви су у картотеци Главног телефона вођени све до 1 јула на име друштва „Југославија“. Министарство финансија Народне Републике Србије нема своју подцентралу, а услед премештања појединих одељења до гађа се то, да када се тражи Банковно одељење добија се Секретаријат, а када се тражи Буџетско одељење добија се План-предрачун.
У најскорије време треба да буде отштампан нови телефонски именик, који ће умногоме олакшати телефонску. службу. Ради тога су биле позвате све Установе и предузећа да поднесу податке о телефонским бројевима, који треба да буду унети У нови телефонски именик, што је и учињено. Отада су наступиле многе промене како у погледу назива по јединих установа, тако и услед сеобе, увођења нових подцентрала, промене телефона итд. Уредништво телефонског именика, по своме сазнању извршило је многобројне корекције, као на пример, уместо Земаљске управе текстилне индустрије испрамљен је назив на Главну дирекцију текстилне индустрије, Земаљска управа за промет грађевинским материјалом на Главну дирекцију грађевинске и дрвене грађе. Међутим, самоиницијатива Главног телефона 'у том погледу није довољна и може доћи до тога да нови телефонски именик буде отштампан са многим нетачним подацима. Ради тога би било потребно предузети мере да све установе јаве најхитније Уредништву телефонског именика све
промене, било у називу установа, или промене бројева телефона који треба да УЂУ У
нов именик. Ма Ба Бранислав НЕНЕЗИЋ
Још један траг окупаторског зверства
У Призренској улици број 5, прекопута хотела »Балнан«, до пре неки дан постоја-
ла је Фирма култур-бунтовца Ђорђа Мајера, На фирми је стајало: _ »УОртопедско + банда-
терска радња« и уз то знак милосрђа: црвени крст. Спољашњост је, на тај начин, остављала утисак радионице која се бави указивањем помоћи, израђивањем протеза, утега и друтих предмета,
Али, припиком, те радионице, од стране Одељења за индустрију и занатство Извршног одбора, у радњи је нађена једна справа, израђена од челичне жице, која је од дуге Употребе пребијена, Она на својим «крајевима има две лопте, исплетене од челичне жице. У циљу лакшег ношења и могућности да се скрије У рукав на њу је постављена дршка од каиша, Ударци овом справом су смртоносни, а не остављају никакву модрицу на телу.
Поред ове справе нађена је и глава од гипса, на којој су назначена места за смртоносне ударце: слепоочнице и потиљан.
Ови ће предмети бити упућени у Градсви музеј, да се чувају као доказ дивљаштва против кота се борио наш народ и какве је злочинце и са-
дисте скинуо са својих оамена. Алексанлар НОВОВИЋ Сремска 6
линвидације
НА ТАШМАЈДАНУ ЈЕ ОТВОРЕНА НОВА АУТОБУСКА СТ АНИЦА
и
тета
лед рода овиње атибраог преди „Лае"
би прошле године на празном простору Ташмајдана испред цркве светог Марка отпочела је градња зграде за нову аутобуску станицу аутобуског предузећа Србије „ја ста“, Услед објективних те шкоћа око набавке потребног материјала и радне снаге зграда је завршена тек пре десетак дана. Половином овога ме“ сеца у зграду се преселила дирекција предузећа, а у понедељак, 21 овог месеца, са нове станице су кренули први а“
утобуси. За аутобусе који полазе са нове аутобуске станице на
Ташмајдану аутобуски летњи ред вожње је следећи: СМЕДЕРЕВО И Из Београда полази у б, и 7, У Смедерево долази у 8 ну 19 часова, Из Смедерева полази у 6, ну 7, У Београд долази у 8 ну 19 часова,
ТОПОЛА
Из Београда у 15,20 у Тополу у 17,50 _
Из Тополе у 6 у Београд У 8,30 ШАБАЦ
Из Београда у 5,40 и 1530 У Шабац у 840 и 18,30
Из Шапца у 5 и у 15 у Београд У 8 и“ 18 ЛАЗАРЕВАЦ
Из Београда у 16у Лазаревац У 18,30
Из Лазаревца у 5 у Београд У 7,30 ГРОЦКА
Из Београда у 5,30 пи 156 У Гроц-
ку у 6,36 и 16,51 Из Гроцку 7 и 17,57 Београд У
8,06 и 18,21 КРАГУЈЕВАЦ Из Београда У 5,30 и 16 у Крагу-
јевц у 9 и 19,30
Врло важно!
Е
Нова аутобуска станица на Ташмајдану,
Из Крагујевца у 5 и 16 у Београд у 8,30 и 19,30 ВАЉЕВО
Из Беоћрада у 5,30 и 15 у Ваљево у 9,12 18,42
Из Ваљева у 5 и 15 '7У Београд У 8,42 и 18,42 НОВИ САД
Из Београда у би МУ Нови Сад у 8,30 и 16,30
Из Новог Сада у 5,15 и 16 у Београд у 10,40 и 18,30 ВРЊАЧКА БАЊА
Из Београда у 5 у Врњачку Бању у 1,12 ·
Из Врњачке Бање у 5 у Београд У 11,12 б БЕЉИНА
Из Београда У 17,30 у Бељину У 18,50
Из Бељине у 5 у Београд у 6,50 АРАНЂЕЛОВАЦ
Из Београда у 1510 у Аранђеловац у 17,40 |
Из Аранђеловцауб у Београд у 7,30
•
Знам ја шта радим!
ВЕНЧАНЕ
Из Београда у 15 у Венчане у 17,51
Из Венчана у 6 у Београд у 9 УБ
Из Београда у 15,45 на Уб у 18,28
ба Уба у 5 у Београд у 7,43 БАЊА КОВИЉАЧА
Из Београда у Ковиљачу У 10,33 у: 10,33
Из Ковиљаче у 5 у Београд у 10,88 СТЕПОЈЕВАЦ
Из Београда у 1610 у Степојевац у 18,05
Из Степојевца у5 у Београд у 6,55 АВАЛА
Из Београда за Авалу до подножја од 5 до 20 часова сваког сата. Београд од 5 до 20
Са Авалз за ) часова сваког сата. Полазак са под“ ножја.
ДЕДИЊЕ
Са Трга Републике за Дедиње од 5 до 23 часа сваких 90 минута Са Дедиња за Трг Републике 5,30 до 23 часа сваких 30 минута,
од
аи аи
Прва кућа која је саграђена У Прокопу
1891 године. То је
данас основна школа, а уједно и највећа кућа у насељу
Насеље Прокоп
мина ДНА оним
ихим животом живи ма-
ло, заборављено насеље Прокоп. Земљани зид у висини од преко 30 метара грли са три стране ово тихо насеље у дубини, насеље које постоји одскора, које је изникло случајно, без икаквог плана.
Било је то 1884 године. Неко француско друштво градило је железничку пругу и 660 градску железничку станицу. На месту где је данас железничка станица, била је у то време велика бара, створена изливањем Саве. Свуда около било је пуно воде и мочвари. По причању старих становни“ ка града, од Мостара до Савамале ишло се чамцем, Било је потребно засути ту бару, да би се могла зидати станица. Требало је земље.
На месту где је данас Прокоп, зеленили су се уоно време виногради и плавили се из далека модрозелени кукурузи. Ту су била имања. Француско друштво је почело одатле да копа земљу и да насипа баре. Четири године копана је 36 мља и направљен је један дубок усек, са три стране затворен високим зидом земље. По кући неког Аћима, тај усек је назван „Аћимова рупа“. Ка. сније добија назив „Земљани мајдан“, То удубљење тако увучено, заштићено зидовима земље, (било је примамљиво место за становање сирома“ шних људи, Прва кућа сазидана је 1891 године и та кућа је данас основна школа. Тек касније, нарочито 1919 године, по завршетку рата, сиромашни људи, без крова над главом, зидају у тој тихој удолини кућерке. 1919 године сазидан је највећи број кућа и тада се насеље нагло населило. Куће ницале као печурке после кише, преко ноћи. Прављене су од блата, од земље, а имућнији су их правили од отпадака цигала, у најбољем случају од нових цигала, Насеље је ницало дивље, без реда. Куће су зидане тако да испред сваке куће остане башти ца. Насеље је расло. Куће су
се множиле, и онако — мале, штћућурене једна уз другу, приљубљене уза зид земље
ограђује ову улолину,
која на дечје
издалека су личиле играчке .
Данас насеље Прокоп има преко 200 кућа у којима живи 828 становника. Становници 0овог насеља су мирни грађани, То су сиромашни људи, највећим делом службеници на железници. Ретко када што ре мети тишину која влада у глав ној и јединој, улици и посокачићима овог насеља.
У највећој беди живели су становници _ насеља — Прокоп. Мучили су се и знојили по цео дан да би пружили својој породици кору хлеба. Живели су ту заборављени од света.
Дедиње—Прокоп. Ни километар раздаљине, а какав је понор делио та два насеља. Сјајне луксузне виле, раскош, богатство, раскалашност и разврат. А доле, у – Прокопу, бедне уџерице, прљавштина и беда. Људи, горе на Дедињу, нису ни знали да у њиховој
близини постоји насеље Прокоп. Није их се ни тицала беда других. ' ж Ж ж
Ни пет минута не прође од момента кад човек сиђе са трамваја код „Мостара“, остави за собом буку, тутњаву трамваја, сирене аутомобила, _ и Франша Депереа улицом, затим Малешком, па Прокупачком, дође усред Прокопа, У насеље где је сасвим тихо, ло кога никад не допире бука великог града. Мале куће, густо збијене једна уз другу, дају“ изглед села, Дрвени плотови, проређени, изломљени,/ иза којих вире жути цветови сунцо“ крета и плавичасто модре стабљике кукуруза, затим ладолеж Који се спушта низ
плот, пење по зиду куће, ти-.
пичан изглед куће Прокопа, Поред куће главном улицом води са једне и са друге стране стаза од цигала коју _су грађани сами направили. Дуж улице иде шанац кроз који о-
тиче вода, опет дело _ самих грађана. Кад падају јаке кише, вода силовито јури шанцем, страшно жубори и то је једини јачи шум који ремети мир насеља. Кроз малене сокачи“=
ће, који воде узбрдо ка кућама и налазима из ове удолине, једва могу да се мимоиђу два
човека, И ти сокачићи су поплачани циглом , трудом самих грађана. Раније у овом крају није било ни осветљења, ни воде. Грађани су много пута молили да им се уведе осветлење. Осветљење _коначно су добили — уочи избора
1938 године. Исто тако уочи избора добили су јавне чесме, Карактеристично је, да се то десило баш уочи избора.
Мако је насеље Прокоп не угледно, готово бедно, ипак ретко који становник воли свој крај као што Прокопчан
воли Прокоп. Са колико љу“
бави уређују своје куће, своје. баштице, пуне сундокрета, ла. | долежа и мириса босиљка, са. толико исто љубави цело насеље, своју заједничку
ни Прокопа су вредни радни“
лажу се. Они су добри фронтовци, увек се радо одазивају свим акцијама које организује њихов Трећи рејон. Љ
Насеље Прокоп се мора руз шити. Грађани то знају. То не. миновно диктира нездрав жи=.
вот у кућицама од блата, У
собама у којима станује по петоро. Њима се морају пру“. жити услови за бољи живот. За становнике ће се изградити
лепи, здрави станови. Они ће _ изићи из беде која их је гу
шила 20 година. Изићи ће'из“
мрака на светлост — у нови па
живот,
Чисти СА ГАРАНЦИЈОМ ЦИЈАНОВИМ ПЛИНОМ ЗАВОД
„ДЕЗИНФЕКТОР“ __ НЕМАЊИНА 42/1 — СЛАВИЈА |
СКВЕР ТЕЛ, 24-188 2
уређују
велику кућу. Сем тога, грађа
а