20. октобар
о досадашњим резулта=
тима, борба против неписмености још није достигла оне размере какве би требало да буде. У прошлој години евидентирано је 1500 неписмених радника. Било је предвиђено да се сви описмене, али је до априла ове године описмењено само 900 радника, Сада раде 17 аналфабетских течајева са 252 полазника и 4 просветна течаја са 32 полазни“ ка, тако да још сви неписмени радници нису обухваћени те“ чајевима. Када се узме у обзир да се не располаже потпуним извештајима, да влада небрижљивост у погледу давања тачних података, да многе синдикалне подружнице и немају тачан број негисмених радника, тада ће се лако закључити да је број неписмених радника по предузећима далеко већи.
У многим предузећима има по 20 до 30 неписмених радниКа а у некима је тај број ве“
и.
__Ако је у неком предузећу било десет до двадесет неписмених радника, управе подружница нису на својим са“ станцима дискутовале о њима нити су сматрале за потребно да се боре против тако »малог« броја неписмених.
Многе културно ~ просветне комисије више су водиле рачуна о томе колики је број читалачких група, о предавањима, о стручним курсевима. Рад 0вих културно - просветних ко“ мисија био је потпуно одвојен од рада синдикалних подружница. А синдикалне подружнице потпуно су биле незаинтересоване за рад културно“ просветних комисија.
Оваков погрешан став синдикалних подружница довео је ло тога да се није приступило са довољно пажње организацији ликвидације неписмености и код сезонских радника, нарочито код грађевинских.
Какав став заузимају поједине _ синдикалне _ подружнице према описмењавању _ својих радника види се најбоље из следећих примера. Управа синдикалне подружнице Фабрике шећера на Чукарици има потпуно неправилно држање према огисмењавању радника,
БОРБА ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
Педовољно залагање синдикалних подружница на описмењавању радника
ако је у предузећу основан аналфабетски течај са 20 неписмених радника, тај течај не ради. јер синдикална подружница сматра да радници имају преча посла, да немају просторије где ће се течај одржа. вати и да радници само губе време на течају. Слично стање је и у Пивари Београд, где те. чај није уопште организован, ма да у предузеће придолазе сваким даном нови неписмени радници. На стругари Макиш изишло је на испит 20 анадфабета а нису ни посећивали течајеве. Сви су радници, наравно, враћени на рад у течају. Међутим, има случајева где су подружнице уложиле труда и воље, па су се ту и потстизали извесни резултати.
У текстилној фабрици »Ок-
тобарска слобода« заузимањем синдикалне подружнице, а нарочито рејонске комисије за сузбијање неписмености П рејона, за сада је ликвидирана неписменост у предузећу.
У раду на описмењавању радника по предузећима наросчиту улогу има спровођење агитације међу радницима. У »Југоштампи«, где је агитација од стране синдикалног чланства спроведена, течајеви за описмењавање радника ' добро раде. Таква агитација чланова синдикалних _ подружница У предузећу Војне одеће довела је и до потпуне ликвидације неписмености, У овом предузећу, сем аналфабетског течаја, радио је и један просветни течај, који су радници исто тако уредно похађали и завршили га. |
УЛТУРНИМИВОТ | |
Гдегод су синдикалне подружнице обратиле пажњу на описмењавање радника и на њихово културно“ уздизање, тамо се показивао и успех. Има таквих предузећа где нема аналфабета, па су ипак 0снивани просветни _ течајеви, као например у »Елци«иу »Белсапу«.
Рад на описмењавању градских радника није везан за временске услове Као што је то случај са селом. Због тога борба за ликвидацију неписмености међ радницима по преду“ зећима не може да има кампањски карактер. Борба за описмењавање радника по предузећима треба да се схвати као први и трајни задатак свих синдикалних организација све до потпуне ликвидације аналфабетизма код радника.
СТВАРАЊЕ НОВИХ УМЕТНИЧКИХ КАДРОВА
Курс сликарства и вајарства | за раднике и намештенике
тпочео је са радом курс
сликарства и вајарства, кога је организовало Месно синдикално веће за све оне раднике и намештенике који имају смисла и вољу за ову врсту уметност.
Курс се одржава у Школи УЛУСА, на Косанчићевом _ Венцу број 19, а њим руководе сликари-чланови Удружења ликовних уметника Србије, професор Радовић и Кумрић,
Идеја о стварању кла је када се, приликом првомајских _ припрема, по разним предузећима и установама многи намештеници и радници истакли својим радовима и сликарским смислом,
Удружење _ ликовних уметника ставило се Месном синдикалном већу на расположење да руководи овим курсом и да својим искуствима, допринесе уметничком
курса поте-
развитку оних, .који немају мо- |
гућности да посећују _уметкичку академију, јеу су спречени својим редовним послом,
Зато се на овом курсу могу видети и дечаци од 12 година, И
ФИЛМ
„ЦЕНТАРАФОР“
~ | ентар-фор« је уметнички спорт-
#' ски филм, са футбалерима као главним личностима, Рад се делом одвија на футбалском терену, а обухва-
та и ванспортски живот својих ју“ нака,
Централно лице филма, Андреј Крав ченко, прослављен је вођа навале.
(Он, међутим, није само обичан футбалер, него је и вредан, даровит инжењер конструктор, за кога је рад значајнији од свега другог. Пред одаучну купску утакмицу добија службу у фабрици, где његов новоконструисани мотоцикл треба да се и спита и пусти у сериску производњу. Иако га вежу другови, тим и вољена девојка, Кравченко одлази да заврши рад на Својој машини, И у новом месту игра у градском футбалском тиму.
Млада лекарка Лена озбиљна је девојка, Она је тек завршила студије и добила место лекара футбалског тима. Лену футбал не занима. Она сматра да је та јурњава < једног краја поља на други бесмислена И да су футбалери нерадници. Дружт“ ћи се с њима увиђа да је погрешила, јер су то озбиљни, радни људи различитих занимања. Лена је после неког времена заволела и футбал и центарфора Кравченка,
Кравченков пријатељ голман Курочжин ватрени је спортиста. Ол ипак не заборавља ни своје студије, постаје инжењер и добија место у граду где живе Лена и Андреј. Троје добрих, срећних пријатеља поново су заједно.
Ове три најважније личности углавном одређују састав сценарија, В.
Ласкина и Б. Помешчикова, Помешчиков нам је познат као аутор с
а Сцена из ДЕ
филма „Центар“фор“
нарија за филмове веселог жанра >Трактористи« и »>Богата невеста«,
»Центар-фор«, дело младих редитеља _ Семјона _ Деревјанског и Игора Земгано, посвећен је совјетској младежи, која се, поред свакодневног рада у фабрикама и» школама, оду“ шевљено бави фискултуром и спортом. Филм обрађује тему о другарству и срећној младости и истиче неколико принципеских одлика спорта у 00 цијалистичком друштву. Совјетски спортисти су трудбеници као и о стали грађани њихова земље и спорт им никако није искључиво занимање. Совјетски спорт прожет је духом другарског такмичења и он онемогућава појаве уских, клубашких схватања, Фискултура и спорт окрепљују Ми лионе трудбеника Совјетског Оавеза и унапређују њихову радну способност. Творци филма подвукли су ове моменте, ,
Овај филм ведрога жанра музички је обрадио Оскар Сандлер, Запажа се песма, »Марш футбалера«, Сандлерову музику слушали смо у филму »Зигмунд Колосовскиј«.
тор
у
Цобе кимте
Л. Гатовски: Лењин о економском преображају наше земље на бази социјализма, издање »Културе«, ћири лицом и латиницом, страна 24, цена 3 динара,
Н, Бељчиков: Чернишевски, издање »Културе«, ћирилицом и латиницом, страна 164, цена 14 динара.
већ зрели људи. Ту се могу наћи сви они који су после напорног дневног рада поред наковања, за шиваћом машином или за писаћим _ столом, вредно цртали и сликали код Куће, у слободним часовима.
За сада је на курс дошло свега 20 полазника. Они су претходно полагали пријемни испит, Сви пријављени, · на опште дивљење наших уметника, показали су много смисла, а по речима професора-сликара Радовића, већ се међу њима назиру и праги таленти.
Курсисти раде заједно са ђацима школе УЛУСА, пошто их је дошао мали број, али се предвиђа придолажење _ осталих пријављених којих има око 120.
Извршни одбор града Београда, ценећи од коликог је значаја омасовљавања уметности, подићи ће један атеље-бараку која ће моћи да прими око 200 људи.
Ово је јединствени курс у нашој земљи ове врсте. Он ће радити без прекида, пре подне, поподне, лети, зими, примаће свакога и у свако доба, ко жели да се развија и усавршава у сликарству и вајарству. Курс има и то преимућство што ради стално, тако да га сваки појединац може, према свом слободном времену, да посећује.
За курс се плаћа месечно 200 динара за шест пута недељно или 100 динара за три пута не-
дељно.
Курсисти на првом часу. У недостатку модела један од курсиста позира док ос тали марљиво цртају
ШАХ
КО ЋЕ ПОБЕДИТИ НА ТУРНИРУ У ХИЛВЕРСУМУ
Квалификациони турнир за светско првенство у Хилверсуму постаје сваким колом све занимљивији, Од на. рочитог је значаја борба за прво ме сто, пошто победник турнира улази у даље такмичење за светски шампионат, Веровало се да ће се главла борба водити између југословенског првака др Трифуновића и мађарског великог мајстора Сабоа. Дошло је, међутим, до изненађења. На чело табеле избио је чехословачки мајстор Пахман, праћен Белгијанцем О'Ке• лијем, Трифуновић, иако непобеђен, заостао је услед великог броја ремипартија, Други фаворит турнира Са“ бо изгубио је партије са 0'Келијем и Александром, а тиме и све изгле“ де на прво место.
Трифуновић има још практичних Уз. гледа да стигне прво место, Треба имати у виду да он готово увек да, х финиш На прошлогодишњем шампионату ФНРЈ у воћство
ЈА велљ
је дошао тек после деветог кола, а на крају је другопласираног Глигорића оставио иза себе читав један и по бод. Још слабији старт имао је прошле године на међународном турниру у Прагу где је прве две изгубио, а ипак турнир завршио деобом друге и треће награде. Зато су за
њега нарочито погодни дуги турнири. Мако овај турнир има свега тринасст кола, има још доста мо-
гућности да дође до промене у воћству Успех младог чехословачког мајото= ра Лудека Пахмана на турниру У Хилверсуму изазвао је велико изненађење. То је несумњиво јак доказ велике снаге чехословачког шаха, а уједно и опомена да на репрезентативну утакмицу са Чехословачком Жрајем августа у Загребу морамо изићи са што бољом екипом.
Критичан тренутак у шаху
На турнирима се често пута чује како се неки такмичар жали: Изгубио сам добивену партију. Могао сам одмах да решим игру у своју корист«, И заиста, ако се гледа позиција, види се да је стварно имао добитак.
Међутим није га нашао у току партије, 7
већ тек касније у анализи,
Снага одличних мајстора је баш У томе што знају да искористе ситуа цију у критичном тренутку, Пропу штена прилика за победу често зна чи исто што и пораз. Наравно да ни је увек лако наћи потез који води победи, а још је теже ако је тај потез у вези са низом других исто тако скривених потеза, Примзр за 0 имамо у следећој позицији;
#, Ки
Црни на потезу добија,
и
Као што се на први поглед види, црноме прети мат на пољу 27. Ако, брани ту претњу, бели ће добити вре-
ИВАН ЛУЧЕВ: Сликар-аматер (из заробљеничког логора)
УСПЕХ ПОКРЕТНЕ БИБЛИОТЕКЕ НА ГРАДИЛИШТУ ПОШТЕ БРОЈ 2
Месно синдикално веће организовало је покретну библиотеку за грађевинске раднике
циљу културно-просветног и политичког уздиза ња грађевинских радника Месно синдикално веће основало је покретну библиотеку и још
_ пре месец дана послало седам
сандука књига од по 30 до 50 комада разним градилиштима и радничким становима. То су
новије књиге које се односе
на народноослободилачку борбу, учење о социјализму, рог мани, преводи са руског, као и књиге и популарне библизтеке издања синдикалне жнице,
Ове покретне библиотеке негде су имале успеха а негде
не, Тамо где је било људи У синдикалним подружницама по градилиштима који су ра-
мена да консолидује свој положај. Значи да црни, пр= него што селповуче у одбрану, треба добро да простудира има ли могућности да неким _ брзим нападом или комбинацијом реши игру у своју корист, Таква комбинација у овом случају занста постоји, а у вези је са две жртве, Нађите ту
књи, |
И
зумели и схватили значај просвећивања грађевинских _радника тамо су ове библиотеке стварно оправдале своју на мену, Тако је и градилишту поште број 2 кудтурно-просветна комисија поружнице у сарадњи са У: правом градилишта организовала кружоке на којима се читају књиге и тумачи њихов садржај. Многи — неписмена радници изразили су жељу спремност да науче да читају
и пишу.
тамад удига (д гаранцијомМ цијан-плином завод
= ХЕМИКУС- 151] ПУНЕ ЗЕТЕ
Миу 11
комбинацију! _ Дугачка није, јер црни може противника да матира у свега
три потеза!
У позицији објављеној прошлога пута бели је овако осигурао добитак:
ћу ре—ре+, Катђће; 2) ТЕ—Ћ6! и
црни ће изгубити топа,
извршног одори Народног одбори гради Беогррдо
ЗА МУЗИЧКУ КОМПОЗИЦИЈУ И ПЕСНИЧКИ САСТАВ
! Ла би сг
што свечаније прославио 20 октобар као историски
датум у животу Београда и ових наших народа, Извршни одбор Наг
родног одбора града
Београда расписује
КОНКУРС
За једну композицију за хор ин оркестар,
солисту.
Пп
евентуално и за
За једну композицију за мешовити или мушки хор,
Садржај композиција
треба да
буде мотив из народноосло-
бодилачке борбе, борбе окупираног Београда, односно из' борба за
ослобођење
Трајање композиције треба
еограда и из периодњ Његове изградње. да буде На конкурсу могу учествовати композитори са
5 ни 15 мизута.
између 8 целе територије
Федеративне Народне Републике Југославије,
т Истовремено се расписује конкурс за
0 један песнички састав, Овај састав треба да буд= посвећен борби и изградњи Београда,
( НАГРАДЕ
За композицију за хор и оркестар Прва награда 830.000.— динара Друга награда 20.000— динара
3 треће; награде по 10.000.— динара За хорску композицију:
Прва награда 15.000— динара
Друга награда 10.000.— динара Трећа награда 5.000.— динара За песнички састав;
Прва награда 12.000— динара Друга награда 8.000— динара Трећа награда 5.000.— динара.
Комисије за преглед и оцену приспелих радова;
а) За мувичке и хорске композиције; 1 Оскар Данон, директор опере,
2) Михаило Вукдраговић,
шеф симфониског
радио-оркестра,
3) Отана Клајн, референт за музику Министарства просвете На
подне Републике Србије, 6) За песничке саставе;
1) Јован Поповић, књижевник, 2) Милан Богдановић, књижевник и 3) Таса Младеновић, књижевник.
_ Партитуре — рукописе, клавирске изводе композиција во р
писе песама, учесници конкурса треба да
#' 5 доставе под шифром Оде
љењу за културу и уметност Извршног одбора Народног од ада Београда, Палмотићева улица бр. 23, до 10 поени 1947 пика ле кључно, а у посебном коверту име, адресу и своју кратку биографију.
Сва евентуална обавештења тражити преко Одељења за културу —
"и уметност, тел. бр. 29-347,
Синдикалче +
и" - == |
»
Пиј и
4 љ 1