20. октобар

4 4

» КРОЗ НАША ПРЕДУЗЕЋА ———<———————————

У робрици „Унион“

– проввои

Поред компресора за

елике конструкције мостева,

радови на Омладинској прузи, радови по фабрикама, _ централама, сви радови са гвожђем, Без швајсапарата немогући су. На местима где се подижу мостови блиста преко ноћи _ плавичаста светлост швајс-апарата.

Радови стају. По градилишту се узрујано трчи и пита; „Шта јећ Зашто“ И следи кратак одговор: „Нема оксигена!" Његово значење знају сви. Оксиген покреће швајс-апарате, оксигеном се сагорева гвожђе, помоћу њега се спајзју делови конструкција. Његова употреба је свестрана.

У малој земунској фабрици „Унион“ производи се овај толико потребни гас. Машине и људи такорећи ни из чега добијају племенити гас који ће на нашим градилиштима имати тако широку примену. _Сировина за добијање оксигена, једина сировина, је обичан ваздух. Дуг је процес којим се из ваздуха издваја оксиген, Најпре торњеви са масном содом, затим вентилатори, _компресори, трен-апарат, газометар и, најзад, челичне боце, које се пуне готовим оксигеном под притиском од 150 атмосфера.

_- Једна челична боца са запремином од 40 литара садржи 6 кубика оксигена, таман о: злико колико је потребно једној осредњој радионици за четири дана _ рада са швајс-апаратом.

Фабрика „Унион“, поред окси: гена, производи и угљичну кисе-

лину. Из сагорелог кокса добијз се угљен-диоксид који се, прошавши цео производни процес,

прерађује у углизну киселину и пакује у челичне соце. И употреба угљичне киселине је разноврсна, Она има примену при производњи сода-воде, при спремању безалкохолних пића, у индустрији шећера, _ амонијака и вештачких минералних вода.

Радни колектив „Униона" је мали, али рад који он обавља показује сву вредност људи запослених у предузећу.

Дрејерски _ радник Александар Шетало проглашен је у првомајском такмичењу по трећи пут за ударника. Ово часно звање освојио је залажући се на оправљању оксиген-боца. Јосип Јоксимовић такође је три пута ударник. Он је много учинио да се производња _ угљичне _ киселине повећа.

Норме су она основа по којој су проглашени за ударнике Шетало: и Јоксимовић. А резултат њихових залагања видеће се и при латиммичном погледу за план производње. За првих шест месеци план је био испуњен већ до 15 маја. Залагање и успеси у првих шест месеци рада гарамја су да ће укупни задаци прве године рада по плану бити испуњени од стране радног _ колектива предузећа „Унион“ не до 1 ја: нуара, већ до 1 новембра 1947 године, како обећавају сви радници овога предузећа. %

У другој половини радне године значајне су обавезе радника из одељења угљичне киселине. Они су се обавезали да ће повећати уштеду код _ потрошње кокса за 10%, мазива за 5'%/0 и! електричне енергије за 3%/о. Ове обавезе у месецу јулу су биле у потпуности испуњене. _ Драгоцене количине потребног кокса сачуване су,

Поред ударника Јоксимовића и Шетала својим преданим _ радом истичу се Иван Шоштарић и Јосип Шмелка, _ који су на последњој синдикалној конференцији награђени новчано,

Радни колектив предузећа „У-

мад убија (а гаранЦијом О плином завод |

Ари – ХЕМИКУС- тел [52229] а,

1017 14

се окситен

угљичну киселину

нион", његови ударници, награђени и ненаграђени радници и својим залагањем помажу правилан рад у низу других предузећа и индустрија. Количине оксигена, које се производе из дана у дан, су све веће. Више неће бити застоја на градилиштима због недостатка оксигена, Радници _ „Униона"

кроз такмичење осигураће довољне количине овога гаса. М. Г.

20 ОКТОБАР

РОНЕ ЛА ТИ

УЧЕНИЦИ У ПРИВРЕДИ НА ЛЕТО ВАЊУ

8 АВГУСТ 1947

На Палићу крај Суботице

одмара се 86 ученика у привреди

ећам се возова који су У топлим данима, пре ра~

та, полазили са београдске станице. Намирисане даме, господа са несесерима, – спаваћа кола

Богати људи летовање.

Радници на летовању! Да ли је ико од њих могао макар да помисли на тако нештот још мање — ученици у привреди.

Пошао сам у Суботицу пре неколико дана. Са железничке станице су кренула два воза: један са омладинцима на Омладинску пругу а друга са ученицима у привреди на море.

Да, са ученицима у привреди на море. Са »шегртима« који су пошли на летовање. И то плаћено.

Друкчија, наша стљарност.

одлазили су на

Суботица! Град на потпуно равном платоу. Његовим улицама можеш сатима да идеш. Нигде краја.

И Палић је на равном платоу. И његовим улицама можеш сатима да пролазиш. Само што то нису улице као оне у Суботици. Тунели од зеленила које дивно мирише. И језеро, са плавом водом која потсећа на море.

Овде су богати људи подигли раскошне виле да се одмарају.

Данас — данас сам видео натпис на једној згради у Па. лићу: Е ши

— Радничко одмаралиште.

Данас сам видео малу пиоснирску заставу пред једном вилом. Пионири на логоровању.

Данас сам видео у плавој води језера и по стазама парка раднике — ударнике и...

У ученике у привреди на летовању“ Наша, велика стварност.

Стигао 'сам У подне до барака у којима станују ученици У привреди. У овом одмаралишту покарјинског синдикалног већа сада се У другој смени налази 86 оченика, из свих крајева наше земље. Само из београдских предузећа има их око 50. Све ове ученике послао је Главни одбор Јединствених синдиката на бесплатан, једномесечни бораван. Нигде ниједног. Тек после дутог тражења, нашао сам их једну групу у води, другу која игра Футбал и трећу у дебелој хладовини дрвећа.

— Па како је, другови

— Као што видиш. Одмарамо се.

Дуго сам разговарао са неколико малишана из Београда. Причали су ми о свом животу.

ВЕСЕЛО ДЕТИЊСТВО НАШИХ НАЈМЛАЂИХ

Ето, први пут, откада знају за себе, отишли су из свог града и то на летовање. Добро је овде. Сасвим добро. По читав дан проводе на с купању. Само кад пиштаљка засвира за јело скупе се крај стола. А пиштаљка свира пет пута дневно.

— Отладни се, знаш, вода нас испије, весело кане један ученик.

Кроз бараке ме је провео командир Јовица Ервачиновић, Ученик за _ кино-аператера У биоскопу »Звезда«. Уздун, крај зида, један поред другог, поре-

КАКО ПИОНИРИ ПРОВОДЕ ДАНЕ

ка ДИВа

Не врху с" Ношутњака, месту уоквиреном ном шумом, од руинираних павиљонсљ начињен је град, прави правцати трад за наше најмлађе. Пиокири Београда добили су још једно место за одмор, учење и забаву. у а Изглед пиоснирског града је необично леп и интересантан. У њему се налази већи број малих кућа, грађених У живописном и различитом стилу“ У шест павиљона са велиним и светлим собама, смештени су кревети за оне ноји овде проводе лето. Све куће имају електрично осветљење, купатило и остало. Поред ових павиљона у центру града налази се велика сала за биоскоп и позориште са оно 800 места. Одмах де ње је трпезаријс, која је украшена сликама наших познатих уметника. Око зграде налазе се три терасе. На једној од њих је рибњак, на другој водоскок, дон трећа тераса има неколико гарнитура плетених столова и столица; У приземљу ове исте зграде смештени су тушеви и просторије за спремање малих уметника пред наступ на сцену У једном посебном павиљону је штаб пионира. У истој згради налази се и неколико других соба у којима су смештене разне минијатурне радионице. Пи. онирска штампарија располане са три машине за штампање типа »Бостон - Микрон«. Овде се пионири, под стручним руководством упознају са радом штампарија. Већ сада је у про. јекту штампање новина пионирског града. У осталим собама ове зграде налазе се ташнерска радионица; велики дребани са бор-машином са свим алатом који је потребан за прецизну механику и фФото.секција која располане апаратом за сликање и уређајем за изазивање филмова.

Под стрехом једног од павиљона су минијатурне, це — ковачница, столарска, лимарска и зидарска радионица са свим потребним алатом за рад у њима. Читаоница са библиотеком налази се на улазу велике позоришне сале. Поред књига и часописа овде су и ор.мани у којима су смештени рељефи разних прича, Сваки павиљон у којему спавају пиони.ри има већи (број играчака (шах, домине; не љути се човече итд.) књига и новина: У једном делу града уређено је по. зориште лутака под ведрим небом. У кругу града, око павиљона, изграђена су два Фискултурна терена, један за старије пионире који има терен за одбојку и кошарку и други за млађе пи. онире ка коме се налазе клац. калице, бубњеви по којима пионири ходају, стрелиште, љуља. шне, унета за пењање, песав за

радионилм '

игру итд. Поред тога, за разоноду пионира донета је једна велика вртешка. Пред улазом У велику позоришну салу направљен је минијатурн; светионик, иза кога су постављене макете брода »Београд« неколико мањих бродова и један“ брод за вађење потопљених објеката, У минијатурним фијанерима, које вуку понији, пионири се шетају кроз град.

, _ Један дан у граду

Сада се у граду налази трећа група од 280 пионира на одмору од 15 дана. Две раније групе летовале су, иако град није био потпуно довршен.

Еакбо проводе један дан пионири који се налазе У граду на летовањуг У пола седам изјутра трубе објављују устаја-

ње. После јутарње гимнастике

255

У СВОМЕ ГРАДУ

постројене чете, са заставама на челу, одлазе сна читање дневне заповести. То је један

од најсвечанијих момената У граду. Начелник сваке чете рапортира начелнику одреда о стењу у својој чети: — Болико је пионира из његове чете устало, ноликно се њих није умило, нолико се њих обукло итд. Затим се диже застава на јарбол и похваљују најбољи пионири у току прошлог дана. Исто тако, истичу се и пионири моји су прошлог дана били најгори.

У 7.30 часова је доручак. До 8 се уређују собе, после чега се одлази на разне крумоке за које су се пионири сами опре-

делили. Постоји већи број кружока, као што су историски пртачни, _ биолошки, — драмска

сенција итд, на којима држе

Пионири на лађи

предавање пионирски руководиоци и стручни наставници. У 10 часова је унжина. До 12 сати по четама су читалачки часови, на којима се читају разне при. че и бајке. Пред сам ручак иде се ка туширање“

После ручка у граду завлада

мртва тишина. Сви пионири спавају до 15.30 часова. Иза ужине програм је различит. Иде се на излете, играју се разне игре, забавља се итд. Вечера је у 19 часова-: До спавања обично се пале логорске ватре.

Тако проводе наши најмлађи лето у свом граду. Ускоро ђе добити још једну новину: Народна омладина Београда предаће им као свој дар изграђену Пио. нирсну пругу. аут

ни ни сља љЉ раж шта

УРЕЂЕЊЕ ГРОБЉА ЖРТАВА ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА

Кра] Дунава, поред саме ку: ле Небојше, налазе се че: тири ископана рова у којима лежи око 500 лешева, жртава јасеновачког логора. Ти леше ви су допловили Савом у Ду нав одакле су их људи вади ли. Да се лешеви не би распа дали, сахрањени су у четири ископана рова, Ровови су 382' трпани, направљене су хумке.

Од уређења тих ровова про: шло је већ доста времена. Да' нас, на хумкама под којима ле: же невине жртве, расте густ

_ коров, по коме шетају и брсте

козе. Крстови су поломљени, ишчупани, а од цвећа по гро: бовима нема ни трага.

Мако је ургирано неколико пута код надлежних власти, нико се није постарао да гробове уреди.

Било би потребно што хит: није уредити заборављене ровове, То би могао да учини Фронт или АФЖ Првога рејо“ на. Сваки грађанин би радо изашас да уреди гробове неви: них жртава, који су пали као жртве фашистичког зверства у Петар ЈОВАНОВИЋ

(еажекачка број 15

ЗАШТО СЕ НЕ ОДРЕДЕ ЦЕНЕ КОСТИМИМА ЗА КУПАЊЕ

им је настало _ топло време немајући много времена, у-

шао сам у прву радњу са костимима за купање у излогу и ку-

пио вунене гаћице за 248 динара, рачунајући да су цене свуда исте. Али, преварио сам се. После куповине опазио сам да има гаћица од 200 до 250 динара. Месец дана касније наилазио сам на још јевтиније.

Једио сам се што, ето, „не умем да се снађем"“ при куповини, али сам касније видео да се те моје _ „несналажење" не односи само на цену, већ и на квалитет.

После првог купања моје купаће гаћице биле су изрешетане. кво куршумима.

Исти случај десио се и многима 43 мога друштва Па кад већ то чије мој усамљен случај, _ сматрам да би требало ма шта иредузети да се максимирају цене

В. Ф,

Ученици у привреди на купању

'"ници би се упознали са

„проблем и тиме доказано ла

25:

на језеру Палић,

су кревети. Многи од уче, су полегали и читају но. У углу двојица играју

ђани ника вине. шах.

— Еада је време лепо, неџа нише, обично спавамо напољу,

наже, Јовица Ервачиновић, Распитивао сам се КОД незо. лико њих хако „пролазе дат, Рекли су ми: »Ништа не ради, маса, само се одмарамо«

Добро је то. Али. можда 6 било потребно _ организовати свакога дана по сат-два културно-просветног и политичког ра. да. То није много, а користило би им доста. Поред тога, хра предавања, рецимо о Петого дишњем плану, која би се одржавапа једанпут недељно, уче,

. ј зада“ цима који стоје пред њима Треба ипак нешто радити, и аб се налазе на одмору.

Отишао сам предвече. Једна за другом, групе су се враћете с купања. Сунце је зашло м дрвеће у парку, а плава вода у језеру постала је сасвим мр. на. Осећао се још јачи мир; цвећа.

Само две године после рае Учекици и ученице у приврећ на летовању-

У време када још увек немф мо довољно одела, хране. 1 време када се чине огромни не пори за остварење шњег плана!

Душан СЛАВКОВИЋ

Петогоди-

ВАЉКАСТА ЛЕЖИШТА МОГУ СЕ ИЗРАЂИВАТИ И КОД НАС

ПРОБНА ВОЖЊА КАМИОНА ДОМАЋЕ ИЗРАДЕ

ре извесног времена) ле! камиона, који су напра» љена код нас у Индустрији ис тора у Раковици, кренуло је и пробну вошњу кроз нашу земљј

кано би се испитао квали“ њихове израде. Камиони су превалили 1

од 3500 километара, прелазе преко најразличитијих терект Нарочито су бирави путеви с пуно успона, кривина као и гу теви за фину и лагану вожњу путеви одлични за изнуравање аутомобила

У првим етапама камиони с под пуним оптерећењем преле зили по 50 километара на ст а по путевима са кривинама " Успонима по 35 километар: на сат. Камиони су са лакоћом прелазили преко најтених тере• на и показали су се нао 220 подесни за прелазе кроз оштре кривине без реверзирања.

Сва. посматрања _ вршена петоструко, тако да се за добрг особине камиона ке може го: Рити нао о некој случајност

У овој пробној вожњи треба нарочито истаћи да су се исти тивале три срсте ваљкастих 16 жишта, први пут израђених #71 нас. Због недостатака ових ТР' ју врста лежишта постојала | могућност да се моктана ка“ она не изврши. Видећи у ка) се опасности налазе, посповоћ“ мепшинског оделења, потражио | узроке и са одобрењем за У теријап од заводског икжењеро У сарацњи са радницима 7Ре ном _ Јовановићем, Драгославо“ Стовићем и Ностом Цуциће» израдио је пробне ваљвасте Г“ жаје.

Са израдом ових лежаја решен је један

ваљкастих уруло“

ми можемо у нашој мпадој #" дустрији радити важне делове ноје смо раније добазљали 3 иностранства. –Вредно је кал менути да су многи стручњан“ раније тврдили да се са не могу израђивати ВаЉНОК

лежишта Сава СТЕВАНОВИЋ