20. октобар
|
| : |
“4 " = _ досад
СТРАНА 8
' ђ
ЈЕДНА ПОГРЕШКА КОЈА СЕ СТАЛНО ПОНАВЉА
ДОВОЉНО ПОДИЋИ И НОЧИНИТИ,
потребно је И одржавати
. — Правилна употреба и пажљиво руковање јесте штедња, коју је неопходно спроводити
Да се у оквиру нашега града ради, подиже и оспособљава све што је засада могуће урадити, подићи и оспособити, са упорношћу, _ енергијом и еланом, чињеница је, која не тражи и не дозвољава дискусију. Примери су бројни. Намећу се на сваком кораку. Неоспорно је да — постоји добра воља, да постоји жеља: довести све у ред, учинити све што се може. Тако мисле и руководиоци, и стручњаци, и радници, и фронтовци — добровољни радници, који се прихватају сваког посла који им се стави у задатак.
Захваљујући _ том _ поратном радном елану у слободној земљи, је много учињено. _ Али, једновремено, до сада је и мноко покварено, и онеспосебљено, Зашто: Зато што код нашег човека, прегаоца, радника, није поред жеље за радом и стварањем развијена и жеља за чувањем и одржавањем. Међутим, данас, кад се улажу напори у' остварење Петогодишњег плана, правилна употреба. и пажљиво руковање јесте штедња, __ коју је неопходно спроводити.
Задржимо се само на — оном што је подигнуто, створено и оспособљено за општу употребу у Београду. Задржимо се на нашим салама за предавања и приредбе, на нашим парковима, _Ботаничкој башти, Зоолошком _— врту, на нашим репрезентативним био-
скопским салама, на _ угоститељским радњама, телефонским _ говорницама, купатилима, _ травњацима, фасадама кућа. Сви ти 0о6јекти носе трагове _ нехата, погрешне употребе, непажње, па и хестимичног кварења,
У свим нашим _ салама за предавања и приредбе столице су — упропашћене, јер се на њима не седи као што
треба, клати се на њима, подупиру се предња седишта коленима, гази се преко њих, при изласку, оловкама се пише по наслонима
и рукуницама, _пиковци се гасе по поду, при гужви се наваљује на врата,. тако да се ретко где добро затварају. _У парковима се ломи шибље и грање, иде преко травњака, лежи у лејама. Исто је тако и у Ботаничкој башти, где се посетиоци и вређају кад их ке опомене да не чине квар. У 300лошком врту несавесни _ бацају
ист и здрав ваздух мири-
ше на боровину. Прозирна речица јури низ стрмину. Ово је један од најлепших предела даље Аутомобил граби шумским путем. још километар — два и моме погледу пружа се величанствена панорама лепе шумске пољане оивичене старим боровима и јелама.
Поглед се задржава на низу црвених кућица саграђених У центру пољане. Тишина, нигле никог. Само понекад испред густог зеленила промакне која фигура у белом мантилу. Тек пошто сам обукао мантил мени је дозвољено да посетим те кућице. Мапи бели кревети, нинклене степањже, букети пољског цвећа на прозорима — тавав је изглед соба: Испред кућа, под стрехама, намештени су столови покривена чаршавима у нивим бојама. Ту једу станари малих кућица. У близини се пружају лепо уређени квадратни терени за тенис, крокет, волејбол. Чују се сирене аутобуса и већ после неколико минута све је испуњено веселим и звонким дечјим гласовима: Допутовали су мали домаћини овог мивописног летовалишта. Аутобусима се довезло 180 девојчица и дечака од 10 до 14 година. После купања и вечере отишли су, у девет часова увече, на спавање,
Сутрадан је почео обичан логорски живот. После јутарњих фискултурних вежби деца су доручковала. Затим су проводила
московске околине. .
животињама камење, ексере, стакло и игле и због таквих — посту" пака многе су животиње угинуле. Посебна срамота је транспарент који опомиње посетиоце биоскепа „Београд“ да пријаве кад опазе да неко сече кожу са наслона и седишта, а аљкавост посетилаца илуструје мноштво хартија и отпадака у испражњеној сали. Угоститељске радње, кафане и ресторани, чим се отворе, имају све услове да буду уредни и чисти. Само, то кратко траје. Несавесни посетиоци прогору нигаретама застираче, разбијају тањире и чаше, бацају отпатке и папирне салвете на под, пишу мастиљавим оловкама по чаршавима и чине низ других прекршаја док келнери, _ исто тако недовољно савесни, све то равнодушно гледају. Како изгледају наше телефенске говорницег Зидови ишврљани, под пун пикаваца, стакла разбијена. Осим тога, ретко су кад исправне. Све то, захваљујући _ „јавашлуку"“ и несавесности, како оних који посећују телефонске говорнице, тако и оних који се старају о реду у њима, На купатилима влада посебан _ неред. Ломе се столице, бацају отпаци по песку, разбијају чаше и флаше, по кабинама пишу накарадне реченице. Као пример треба навести ново купатило „Сигнал“, где посетиоци не поштују труд и ред, већ кваре и загађују све где седну и стану. Какви су наши травњаци“ Или изгажене ледине, или су испресецани путањама оних који сматрају да је сва њи-
хова лична. прћија и да могу пе граду да се крећу како хоће. Једино тамо где таблице опомењу да се трава не гази, има је донекле. А како изгледају фасаде наших кућа: Изгребене, испрљане кредама и оловкама, облепљене плакатама чија је актуелност давно прошла.
То је само неколико из читавог низа примера, који, сви заједно, претстављају крупан проблем, а његовом решавању и решењу мора се поклонити пуна пажња. Прво стога, што заједница не треба да трпи због несвесних појединаца, што већина Београђана хоће и жели ред у граду, а онда и зато што ми _ данас немамо ни времена ни материјала да се вргаћамо на већ учињено и подигнуто. Х
време према своме избору — у
нупању, играма, шетњама. Мнота деца танмичила су се у трчању и бацању кладива. Љубитељи природе отишли су да беру цвеће и траве за своје збирке. Они који се одушевљавају за фотографисање нашли суу једној од кућица одлично снабдевену фото-лабораторију. После ручка депа су отишла на једночасовни одмор. Увече се свирало, певало и играло крај пионирске ватре. Тако је протекао први од 45 дана колико ће деца провести на одмору 7 шумском лотору:
Логор који сам посетио припада московској фабрици прерађевина од коже. Током лета у логору ће провести одмор око 400 деце радника и службеника те фабрике.
ж
Можда су деца тих трудбеника нарочито срећна над могу да се одмарају под танвим окол. ностимаг Одлучио сам _да посе-
ОГЛАС
Градском грађевинском пре: дузећу „Нови град“ у Зему“
ну потребни су: калкуланти,
књиговође, инжењери, тех
ничари, евидентичари, мага“
ционери и чувари, Јавити се
Бежаниска 46, тел. 37-447 и 37-829.
Чување свега онога што ја заједничка имовина свих грађана јесте, данас неопходна штедња коју треба свако да упражњава. А уколико то неко не чини, треба наћи пута и начина да за свој пре-
20 ОКТОБАР.
ОДЛУКА
8 АВГУСТ 1947,
О ТРОШАРИНИ
Народног одбора Града Београда
Ниске трошаринске стопе на артикл |
аконом о порезима пред“
виђена је поред осталих врста пореза и трошарина, која је обележена као нарочита врста пореза коју могу убирати на свом подручју градски и месни народни одбори ради извршења својих задатака који су пред њима, као локалним органима народних власти постављени.
Основна одлика трошарине је у томе што је она порез народних одбора, што не мора бити подједнако заведена У свим народним одборима и што је она за сада један од најважнијих прихода из кога се финансирају народни одбори. На основу овлашћења Закона о порезима Савезна влада и Влада Народне Републике Ср-
| описале су Уредбе о ПИ Овим Уредбама одређено је народним одбори ма какву трошарину могу заводити, на које предмете и колике максималне стопе могу бити по појединим _ врстама артикала, Држећи се ових прописа Народни одбор града Београда на своме редовном [У заседању, одржаном дана 94 јула 1947 године, донео је Одлуку о трошарини за подручје града Београда.
Одлука је обрађена у два дела, од којих први садржи прописе који регулишу цело“ купну наплату трошарине и други део који садржи наименовања и стопе по којима се има наплаћивати _ трошарина, а који је даље подељен у три тарифе. Сама Одлука предви-
кршај одговара било пред — судом грађана, било пред судом власти,
УСТАНОВА
У РАЗВОЈУ
Зоолошки врт
стално се принавља
Бројне принове подићи ће значај врта и омогућити бољи и шири научни рад
Рачу би се надокнадили губици које је београдски — Зоолошки врт претрпео за време рата, управа интензивно ради на принављању разних примерака животиња, било куповином, било заменом. :
Тако је, ових дана, набављено из Скопља, у замену за неке животиње, које су биле сувишне нашем Зоолошком _ врту, једанаест примерака. _ Пре свега, мајмун Пера, мужјак врсте резус, затим биво Чако и биволица Милгва, магарац _ и магарица патуљасте врсте, три сребрна фазана, две орла крсташа и две велике буљине, УУ најскоријем времену стићи ће још 15-16 комада мајмуна у за-
кивот иРАДУ СССР
девица јР»
тим који било московски рејон и да се упознам с организацијом дечјег летњег одмора. Отишао сам у Стаљински рејон који обилује фабрикама и заводима: У Стаљинснком рејону живи око 30.000 деце школског узраста. још у почетку пропећа највећи заводи и фабрике тог рејона одредили су велика средства, материјал, намештају 3за организовање дечјих летовалишта. Специјалне радне бригаде. отишле су на терењ, гце су радиле на подизању, односно оправци просторија дечјих летњих логора. На терен су транспортоване и све потребе — кревети, постељно рубље, стелаже. за ствари, посуђе, фискуптурни инвентар, покретне библиотеке, радио-апарати, музички инструменти. Руководиоци индустриских предузећа поклањају велику пажњу уређењу дечјих логора. Сви директори сматрају да је узорно организовање логора ствар њи. хове части и дужности. Завод за израду пољопривредних машина организовао је, например, ове године о своме трошку логору номе ће се одморити 1100 деце. Завод који израђује сијалице обновио је логор који ће током лета примити 800 деце. Место логора који је изгорео за време рата завод мотора саградио је нов логор за 270 деце. Укупно су за децу Стаљинског рејона организована 32 логора. Сви се они налазе на 50 до 100 километара од совјетске престонице: Куће су саграђене у лепим и здравим пределима на обалама
мену за пет комада лавова, а у изгледу је набавка слона, жирафе, нојева и царске змије.
Ових дана је стигла и мала дивокоза и сви стигли примерми се већ шетају по својим кавезима и пребивалиштима, а око њих се секупљају, у ове летње, _ топле дане „највише деца, која су сада најбројнији посетиоци врта. Чим почну школе све пристигле _животиње служиће претежно науци и студенти биологије, као и средњошколци који се интересују за ову науку, имаће прилике да врше запажања на живим пример-
цима, %
Зоолошки врт ће се и даље употпуњавати, углавном _ заменом,
25 Патуљасти магарчићи добивени за замену из Скопља
река и језера, у шумским подручјима. Заједно са децом У логоре одлазе лекари, педаго.зи и васпитачи. Деци је обезбећена појачана исхрана. Синдималне организација обезбеђују из својих средстава већи део упута деце на петовање. У првом реду, бесплатне Упуте добијају деца без родитеља и деца ратвих инвалида. У рејону о коме је реч, летњи одмоо изван града обухватио је 9500 деце. По. ратне тешкоће за сада још онемогућавају организовање дечјег летовања у размерама у којима је оно спровођено пре рата, када је У мдогоре одлазила ве. ћина малих Московљана. Треба, међутим, имати У виду да ће хиљаде деце отпутовати с родитељима у летовалишта и бање или провести свој одмор код родбине на селу.
Рејонске организације обезбедиле су најповољније услове за летњи одмор деце која остају у Москви. Уз 20 школа које се налазе далеко од живих квартова, у крајевима пуним зеленила, створени су терени за 1800 де. це. Ти терени потпуно омогућавају угодан одмор и опоравак. Организују се разноврсне спортске игре. О одмор“ и исхрани деце стара се 70 педагога и 10 лекара — педијатара. Оно 1000 деце свакодневно посећују спортске стационе »Ерила Совјетаф »Медипинар« и »Пламен«. Под руководством спортиста инструктора деца се тамо баве паком атлетиком, играју Футбал и тенис, оспособљавају се у разним стиловима пливања и веслању. У клубу фабрике »Црвена з0ра« и у другим фабричким клубовима одржаваће се током цепот лета концерти, биоскопске претставе, масовне игре за децу:
Тако ће мали становници једног од рејона совјетске престонице провести пето.
Александар АМАСОВИЋ
8
Мајмун Пера у новом кавезу
јер иностранство има интереса за животиње које живе у нашој зе-
-Мљи,. Тако ће се уступити и неки
медведи, којих има више у нашем Зоолошком _ врту, за примерке којих немамо.
Да би Зоолошки врт могао да врши ове замене, он прима од дародаваца _ животиње: — вукове, медведе, орлове, јазавце, јежеве и друге. До сада су поклони, које је Врт примио, омогућили многе значајне замене.
У случају да неко неће да поклони, Зоолошки врт – откупљује добре примерке.
ж
Управа београдског Зоолошког врта ради на остварењу _ једног конгреса свих управника — зоолсшких вртова из наше земље. Циљ ће овог конгреса бити координација у раду, узајамно измењивање искустава, узајамна замена и трговина животињама.
Како данас више није Зоолошки врт менажерија за забаву и увесељавање, већ научна _ установа, која треба да потпомогне — употпуњавање знања код нових научника, а уједно да упозна најшире народне слојеве са свим врстама и животом животиња, то ће ова сарадња управа зоолошких вртова у земљи свакако имати добре резултате.
е широке потрошње
ђа три облика трошарине џ то: трошарину на робу, трошарину на коришћење права и трошарину за услуге. Према овој основној подели трошарине у другом делу Одлуке обрађене су и три одговарају, ће тарифе у којима су утврђе. не трошаринске стопе по којима ће се наплаћивати троша. рина на подручју града Бео. града. Прописи Одлуке израђени су тако детаљно да утврБују сав поступак у наплати трошарине те уствари садрже у себи и Правилник, што омогућава лако руковање Одлу. ком у практичном раду.
Одлуком је одређен трошарински рејон, али је ааплата трошарине проширена на цело подручје града Беотрада, како
би се постигла потпуност у наплати. и контроли трошарине. Имајући у виду досадашња искуства у трошаринском поступку, Одлука предвиђа и о. влашћења Извршном одбору да може у изузетним случајевима вршити ослобођења од наплате трошарине, са обаве. зом да за свако ослобођење поднесе _ извештај Народном одбору града Београда на првој наредној седници.
Од назначених облика, трошарина на робу је најважнији облик, јер доноси највише при-
хода, док остала два претстављају незнатан финансиски ефекат.
Како Одлука тако и тарифе које су њен саставни део, изра-
"Бене су на основу и у грани.
цама прописа Уредаба о тро. шарини Савезне владе и Владе Народне Републике Србије и њоме су ослобођени од трошарине извесни основни предмети _индустриске потрошње као например: материјал за обнову, машине, алати за по. љопривреду, индустрију, грађевинарство и занатство, ле. кови, нафта, електрично осветљење и друго, као и главни животни артикли потребни за исхрану широких — народних маса, например: млеко, бра шио, жито, со и т. д.
У групу предмета за које су прелвиђене ниске стопе долази: све воће и поврће, месо, прерађевине од меса, маст, уље, шећер, јаја, прграђевине од млека, конзерве, угаљ, дрво, рационирана кожа и текстилна роба, хартија, стакло, посуђе, сијалице итд. док су алкохол, козметички препаргти и слично оптерећени већим стопама. На овај начин заштићеви су основни интереси наше економске обнове и интереси широких | потрошачких маса.
Ма да је трошарина у при: ходима предвиђеним буџетом Народног одбора града Београда за 1947 годину засту пљена са прилично великим износом (240 милиона), она је ипак привременог карактера, јер ће се развојем градске привреде осигурати за буџет по требна финансиска средства, 8 трошарина као ставка прихо да, и као типични стари фи скални порески облик, у До. нестати
гледном времену ће из буџета Народног одбора града Београда,
Д. ЛИЛИЋ
Врши се проширење Техничког факултета
Дозиђивањем још једног спрата добиће се дванаест новлХ учионица
Ралови
На основу пројекта, који је
израдио наставнички колектив Техничког факултета, грађевинско предузеће „Неинмар“ приступило је, недавно, подизању још једног спрата на згради Техничког факултета. Овим проширењем, које су диктирале нове потребе, Технички факултет ће добити
дванаест нових учионица, и
на подизању још једног спрата на згради
то четири велике, у размер“ 90 х 10 џи осам мање, у разме ри 8 х 16,
На овом проширењу зграде своје школе тесно – сарађују професори, који су и надзор. ни инжењери, и студенти #14 практичном раду.
Рачуна се да ће се радови, на новом спрату – завршити концем грађевинске сезоне.
Технич“
ког фак ултета