20. октобар

СТРАНА 2

Лош трговац

Италија и (Сједињене Америчке Државе склопиле су трговински уговор и споразум о петролеја ским друштвима

ДЕ ГАСПЕРИ: — Ма, узмите је, мистер, добра је, а про-

дајем је упола цене!

(Наставак са прве стране)

Други закључак, који произилази из ових података, потврђује гледиште да се у нашој земљи неће развијати само тешка индустрија, већ и средња и лака индустрија које треба да задовоље потребе народа. Већ у првом полугодишту планске привреде текстилна индустрија пружа _могућности да се задовоље потребе у текстилу и обући, односно да се према 1946 години произведене количине повећају, и то у значај-. ном _ проценту, и да осетно побољшају снабдевање овом _ робом. у '

Није потребно вршити неку детаљну анализу ових података. Побољшање је очигледно и неоспорно, Планска привреда _ омогућује да се животни стандард _непрекидно диже, да се стално побољшавају и животни услови трудбеника. Повећање у првом полугодишту последица је остварења плана, У члану 6 Плана стоји: „1) Побољшати снабдевање _ становништва. предметима широке по:

0! трошње, нарочито животним“ нат мирницама, одећом и обућом. 2) Развити лаку а нарочито прехранбену индустрију.

Побољшати квалитет и асортиман производње масовне потрошње. Постепено према извршењу Петотогдишњег плана укидати

—————

систем карата и снабдевања.“

Постепено са остварењем плана диже се и животни стандард, стално се побољшавају и стално ће се побољшавати наши животни услови, Расподела такстила и обуће у Београду то показују, Остварење Петогодишњег | плана то је наш основни и главни задатак, Остварујући план, ми преображавамо своју земљу, стварамо продукционо-техничку базу за преображај народне привреде; учвршћујемо своју државу и њену одбранбену _ моћ; побољшавамо свој живот и стварамо потребне услове за све бољи живот, за срећнију будућност.

Подаци о расподели текстила и обуће у првом полугодишту 1946 и 1947 годане у Београду показују нам са каквим се темпом побољшава наше снабдевање кроз остварење Петогодишњег плана,

Остварајући свакодневно план у фабрици, у свакој установи, на радилиштима, 'на сваком - месту, — дневни производни план, недељни, месечни и тако даље, ми истовремено, у току остваривања плана, подижемо свој животни стандард, _ побољшавамо _ своје снабдевање, своје животне услове; остварујемо лепши и срећнији живот за све нас за све труд“ бенике наше земље.

рационираног

= 20 ОКТОБАР

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ДОБРОВОЉНИХ. РАДОВА

Учешће на радовима

ностаје све масовније!

У недељи од 10 до 17 ав густа добровољне рад“ не бригаде чланова Народног фронта Београда радиле су на 60 радилишта и у великој мери

[--| 5 Ма 5 о 8 5 : ш 5 ка (6 3 58 595 68 58 ба Бе њи 5 Бе 1 1781 5.235 643. 4 П 2857 7.737 277 46 И. 3526 9.291 287 250 ЛМ 2706 8.114 510. 188 У 2843 9.360 179 У 3453 – 8.565 725 119 УП 2541 7.458 213 '17 ММП 1726 5.234 232 6

: 20149 60.984

Осим наведених ' резултата добровољне бригаде су извршиле још низ већих и мањих радова. Из резултата се види да су се радне бригаде почеле омасовљавати и да се стално повећава укупан: број датих радних часова. Тако је у недељи од 3 до 10 августа дато укупно 50693 радна часа, а у недељи од 10 до 17 августа 60984 радна часа, што износи знатно повећање. Такмичење међу бригадама омогућило је да се учешће грађана знатно повећа и омасови, Међутим, број учесника још није довољан да би се велике обавезе Фронта у овој грађевинској сезони испуниле, У рејонима У којима су почели на радним акцијама да учествују и чланови Фронта из предузећа и установа може се приметити знатно повећање броја учесника и бољи ефекат радова. Омасовљавање _ добровољних радних _ бригада — члановима Фоонта из предузећа и установа је важан задатак свих организација Народног фрон“ та. Извесне синдикалне полружнице су задатак преласка чла. нова Фронта У основне орга низације схватиле бирократски и просто разделиле чданске

_ карте без икаквог политичког објашњења. У синдикалним“

подружницама треба члановима Фронта политички објаснити значај учешћа на добровефним радовима и уопште У раду основне организације. Основне организације Фоонта

АКЦИЈА ЗА РАЗВИЈАЊЕ ВЕЗА СА СЕЛОМ

„Очекујемо вашу помоћ...“

У оквиру акције за развијање веза са селом Петнаеста основна организација Народног фронта Трећег рејона упутила је јула месеца писмо Земљорадничкој задрузи „Црвена звезда“ у селу Кутре. тино у Округу Демир-Хисар У Македонији. У писму су фронтовци изложили на каквим радовима учествују, како помажу испуњење плана и интересовали се за рад и живот задругара, као и за њихове потребе, На крају писма су написали: „Наша основна фронтовска организација спремна је да вам свим средствима која нам стоје на расположењу #изиђе усусрет како би вам при„помогла и олакшала што успешније учествовање у Петогодишњем плану“.

Задругари земљорадничке задруге „Црвена звезда" одго ворили су писмом у коме су описали свој рад и напоре на извршењу ссетвеног плана и других радова. У писму су затражили помоћ од Петнаесте основне организације и изложили своје. тешкоће и „про блеме:

„Здравствено добро стојимо, али ипак маларија влада, нема лекова и нема апотека. ј ' Културно-просветни рад "код нас је још увек на ниском нивоу, али се развија и напредује, Немамо културног дома ни читаоницу. а имамо библиотеку од 30 књига. У току лета мало се чита услед „пољских радова, Потребне су нам књиге и то живинарске, пчеларске и баштенске, Од фронтовских и других организација очекујемо помоћ и надамо се да ћемо успети да изградимо нашу задружну зграду Која је већ пројектована.

Овим писмом желимо да вас упознамо са нашим радом и потешкоћама и охекујемо вашу помоћ за наш даљи развој. |

Када је Одбор Петнаесте 0сновне организације примио писмо, сазвао је ради указивања помоћи овој задрузи конференцију грађана, на којој је прочитано писмо. Фронтовци су одлучили да помогну одмах из својих средстава ову задругу и да јој набаве малу ручну апотеку са лековима против "маларије и пошаљу пољопривредне књиге и брошуре које су задругари тражили.

Ова организација је добро урадила што је саопштила садржај писма фронтовцима, То није случај у многим органи. зацијама које приликом слања и примања писама са села не упознају масе фронтоваца са њиховим садржајем, За писмо знају одборници, копије се шаљу Градској секцији, а масе

грађана не знају ни да је дошло писмо, На тај начин дописивање губи од свог политичког значаја. Писма за село и са села треба да прочита што већи број _фронтоваца, а не само мали број људи У одбору. Није потребно увек сазивати конференцију, сем у изузетним случајевима, али ипак треба наћи начина да писмо прочита што више људи. По примеру Петнаесте основне организације види се од коликог је значаја упознавање грађана са тешкоћама и проблемимана селу. Фронтовци су одмах били спремни да помогну овом селу, што показује да ову акцију не треба као многе организације схватити административно, већ кроз њу вршити зближавање радних маса града и села.

ЕВЕ ЛЕДА ДЕРИ НА ИЕ ТВ ВР]

"ТЕНСТИЛНА ИНДУСТРИЈА

„СТЕВАН ДУКИЋ

ЗЕМУН шу

Перађује првокласну Подувувену И Росхар

опто- пластику

ЗЕМУН, Творничка улица бр. 3 Телефон бр. 37-303 Телеграми: „Пластика“ Земун

3.076 630 1092.234 328-061

; помоћ _ нестручних _ радникапомогле брже одвијање ра- фронтоваца. Добровољна _ 6 по | кипа од три зидара на ударни

1 | недељу п ф1)- _ дан Четвртог рејона, у Рави Ре те Ма 17 августа, зидала је на ради“

нима су следећи: културе по новом

лишту Дома у 1 сат и 45 минута

5 начину и за 55 озидала 4,75 кубних метара, ма в БЕ 5 = ЕБ да је радила под неповољним Х 5 = Е 59 8 о околностима на скученом про88 БЕ 858 4558 стору и на угаоном зиду. о н “ 5 Према постигнутим _ резултатима, у недељи од 10 до 17 70,55 · — 1,258 1.035 августа најбољи ефекат радо“ 917.270 — 1400 228 ва имао је Четврти рејон, нај98.400 15.800 435 179 више радних часова је дао 276.246 – 708 563 Пети рејон, а највише грађана 154.270 133.984 660 200 је обухватио на радовима — 102.530 8.657 – 1.234 Трећи рејон. 207.900 — 348 — ———_67.893 77.747 912 6,365 3.439

треба, с друге стране, да привлаче и позивају на акције чла нове Који су досад били У предузећима. У Трећем рејону на извесним градилиштима су учествовале и засебне радне јединице чланова синдикалних подружница из фабрике „Рад, Комитета за културу и уметност, Министарства рада Србије,. Министарства рударства ФНРЈ и других установа, Учествовање у засебним јединицама показује да руководи“ оци подружница нису правилно схватили задатке који су постављени на проширеној седници Градског одбора. Чланови Фронта из установа треба да се укључе у радне. бригаде основних организација, а не да оснивају засебне радне јединице, јер то отежава евиденцију рејонских секција, као и прегледност и бољи распоред радне снаге,

Ефекат радова фронтоваца на извесним радилиштима би могао бити много бољи, када би технички руководиоци обезбедили довољан број алата и других средстава 3а рад. Тако, например, на градилишту Трговачке академије на Котеж · Ненимару "бригаде су могле ископати два пута више - кубика · да је" техничко руководство обезбедило потребну количину алата. М ако на овом радилишту бригаде раде још од 1 августа и треба форсирати завршетак земљаних радова до првих киша, руководство има алата за свега 50 људи, ма да може да ради и четири пута више. Фронтовци 28, 30 и других бригада у недељу, 17 августа, били су приморани да се враћају кућама да би донели потребан алат. Ово је и пропуст руководила-

РОДНЕ

Мо најважније обавезе организација Народног _ фронта Београда долазе радови у грађевинарству. У садашњем _ моменту, када је грађевинска сезона на врхунцу, ове обавезе добијају још већи значај. Зато је природно што су руководства фронтовских организација поставила на дневни ред питање побољшања и поја-« чања радних акција на градилишту ма у Београду, Увођење — совјетског начина зидања на већем броју крупнијих објеката још више је истакло питање повећања броја неквалификоване радне снаге, а самим тим и питање проширења учешћа добровољне радне снаге у грађевинарству.

Народни фронт има да изврши три задатка у вези с тим: да реши питање упослења већег броја

г "људи - "на. грађевинским радовима Тиз редова бних фронтоваца који се моментално налазе на другим мање важним и мање корисмим радовима; да реши питање ангажовања већег броја ученика у грађевинарству и да прошири и повећа број добровољних радних бригада и чланова у њима. Код првог задатка битно је правилно објашњавање садашњег положаја грађевинских радника, који рзде под несразмерно бољим = условима него што је то било не-

ца бригада, који нису били

повезани са руководиоцима када. Питање смештаја, исхране радилишта, јер се тада не би и снабдевања, као и зараде, овдесило да се људи враћају _ шено је тако да се јасно види да кућама по алат. Руководиоци грађевински радњици заиста дорадилишта и бригада дужни лазе у први ред старања наших су да буду У сталној вези и да чародних власти. Грађевинарство

обезбеде потребну количину

алата.

Нов начин зидања, који се уводи на свим радилиштима, 0 могућује и захтева масовно Учешће добровољне радне снаге, нарочито због припреме ма теријала (дотурање и припрема цигле, песка итд.. У неким рејонима фронтовци су већ помагали зидарима Који зидају по новом методу.

У Четвртом и Шестом рејону учествовали су на масовним радовима и добровољне екипе стручних радника-зидара који су зидали по новом методу, уз

ће у првом Петогодишњем плану

и у даљим петолеткама бити једно од најважнијих делатности, та се оспособљавање стручних — кадрова намеће само по себи. Зато је питање упослања ученика у грађевинарству такође важан задатак наших масовних организација. Употреба женске радне снаге на грађевинским радовима показала је и до сада да се на мнагим радовима она може корисно и успешно увести. Зато је могуће развити још јачи интерес и знатно повећати број плаћене радне снаге из редова жена, омладине и људи из _ других споредних и често нерентабилних занимања,

Нов начин рада у грађевинарству још више је истакао значај добровољне радне снаге, која се свакодневно користи на _ многим градилиштима у Београду. Тај значај је још већи када се има у виду недостатак плаћене — радне снаге, Допринос фронтовских радних бригада сваким даном расте и сада се већ може истаћи осетан напредак од последње конференције Народног фронта Београда. Тај напредак се огледа у » ' обухватању већег броја ученика на радовима, у повећаном броју радних часова, у појачаној. радној дисциплини и нарочито у ефекту рада. Последњи резултати најречитије говоре о томе. У јулу месецу дато је око 100.000 радних "часова, а за 17 дана месеца августа дато је преко 140.000 радних часова. За протекле три недеље пораст се овако креће; од 27 јула до 3 августа број учесника је био 12.598, број радних _ часова 35.009. Од 4 до 10 августа број учесника ,16.555, број радних часова 50.693. Од 11 до 17 августа број учесника око 20.000, а број радних часова преко 60.000. Нека рејони су, као Пети, Шести и Седми, за 17 дана остварили око 809» свог августовског плана. Бесумња да ће до краја месеца тај план бити знатно премашен,

!

- 80 _..______ а ннннинннннннннирннененнаие ин ЕешЕН 22 АВГУСТ 1947 у [ Пријатељски -

сусрет

'Американци за рад у Гр кој врбују. шофере - Немце,

пријатеља је ипак

— Код најбоље!

НАЈПРЕЧИ ЗАДАЦИ ФРОНТА У ВЕЗИ СА ГРАЂЕВИН АРСТВОМ

Велики допринос добровољне

сноге

на грађевинским радовима

Не може се рећи да при свему томе нема и сада недостатака у погледу организације и правилног коришћења _ добровољне _ радне снаге. Ако смо питања планског рада и евиденције већ – успешно савладали, још увек се боримо са неправилним ставом и неразуме« вањем неких стручних руководи“ лаца на терену. Зато — настојимо да онемогућимо даљу употребу фронтовске радне снаге на ,„пу« њењу сламарица“ или „љуштењу кромпира“, што су извесни по словође на градилиштима чешће на | своју руку спроводили. Контрола коју спроводимо преко Грађевин ског одељења учиниће да се ис ви пропусти убрзо отклоне.

Али политички утицај Фронт мора да се осети у бројнијем по већању чланова радних бригада м правилнијем схватању добровоље ног рада. Закључак градске конференције је јасан; сваки члан Фронта треба политички да заживи у основној организацији на чијој територији станује. И није довољно да се само региструје У списку и да плаћа месечни члански прилог, већ и да учествује у оквиру своје основне организације у свим _ акцијама које Фронт организује и спроводи, То значи да ће основне организације знатно ојачати члановима Фронта из предузећа и установа, те треба очекивати да се и радне бригаде прошире и бројно повећају, Из последњих _ резултата то се већ опажа, али ни издалека није оно што очекујемо и желимо да постигнемно у садашњим _ усло вима рада.

Учвршћење секција за – добро“ вољне _ радове у грађевинарству при Градском и рејонским одбо“ рима Фронта допринеће бољем и правилније раду у наредним недељама. Такмичење, које се од: вија међу рејонима, и радни _е лан, који се запажа на градили“ штима, дају нам за право да 8 рујемо да ћемо план, усвојен на проширеној седници Градског 02“ бора Фрљета, двоструко преме шити,

Како успешно и широко треба развити интерес за радне акције на градилиштима, показује при“ мер радова на аутостради. За д8% десет дана премашена је дво“ месечна обавеза, јер је на 9808 објекту дато преко 20.000 радних часова уз учешће око 6.000 људи Предвиђени дневни број од учесника попео се у последње време до 500, а организације 9 се на разне начине довијале 48 превезу људе до радилишта, 8" гажујући сами превозна средства Радни ефекат и број бригада које су се пријавиле за рад на ауто“ стради, потстакао је техничко РУ ководство да се позабави пита“ њем ангажовања једног локалног воза, који би добровољну радну снагу пребацивао до радилишта " натраг. И на многим другим РУ дилиштима, као на Дому култура, на станбеним зградама, на ка тору итд. рад је све масовни“ ефекат из дана у дан бољи је учинило да су“ предузеће која изводе радове, почела пре вилно ценити допринос ши вољне радне снаге и укључе је у свој план рада. у новог начина зидања тај допре ће бити још већи, ако се до за вољна радна снага буде На ке"

илно местима рационално и прав

употребљавала, њ МИЛИЧКОВИЋ _

1.