20. октобар
"5
>
„Офанзива“ на коре лубеница...
·" земље,
СТРАНА 8
СА 5 — Морали смо булдожером да почнемо, чистачка метла је немоћна!
Зашто је слаб квалитет коцке на неким улицама
(Од ослобођења до данас У Београду се много ради“ ло на обнови онога што је оштећено и разрушено и то та“ квим темпом да су често могле да промакну извесне ствари, „То се нарочито дешавало због оскудице у разном материјалу, и људи су били срећ ни кад тражени материјал добаве и често нису имали ни времена да дубоко улазе У његов квалитет.
Наравно да су такву ситуацију (која се од ослобођења све више сређивала) користи ли разни шпекулантски елементи и износили на тржиште врло често рђав материјал верујући да ће га услед такве си» туације „протурити.“ Они су често у томе и успевали.
Али прилике у нашој земљи се из дана у дан све више сређују и данас се већ може много више пажње поклонити и самом квалитету материјала
и израде. Утолико је чуднија смелост извесних _ лифераната _ ситне
коцке да се и данас усуђују да просто „потуре“ тако рђав ква литет, а да не мисле на последице и на одговорност која их због таквог рада очекује. Наиме, Градско грађевинско, предузеће „Пут“ калдрмисало је. ове године ситном коцком Сарајевску улицу. Није прошло ни два месеца од завршетка послова, а сваки про лазник је могао да види да је коловоз у Сарајевској улици пропао, да је читава површина шарена (нарочито после кише), што значи да је квалитет коцке рђав, а поједини комади су већ у стању распадања. Предузећу „Пут“ није остало ништа друго него да по руши 1.668 мг коловозађи да поново калдрмише добром коцком, . Образована комисија струч“
њака од стране предузећа „Пут“ утврдила је у присуству лиферанта _ коцке Предрага
Михајловића, Данила Делића, Душана Глоговца и Славка Жиже порекло рђаве коцке И у записнику, потписаном и од лифераната, утврдили да по вађена лоша коцка по процентима отпада на Предрага Михајловића 76%; на Данила Де“ лића 15%; на Душана Глогов> ца 65% и на Славка Жижу 25%.
Наравно да су ови лиферан-
Х
ти пред непобитним чињеницама пристали да сва штета падне на њихов рачун.
Али суштина није у томб већ је проблем много дубљи. Наиме, Београд, па и цела Србија, мора да омогући за по стојеће велике радове на изградњи улица и путева већу контролу у погледу квалитета камена за коцку и призму.
За сада ствар у томе погледу са малим изузецима стоји врло лоше. Начин експлоата“ ције мајдана је врло примити“ ван. Мајдани се упропашћују нерационалним експлоатисањем, услед чега им се умногоме скраћује трајање. А затим, што је и главни Узрок свему, власници тих мајдана. су већином приватна лица, која пред собом имају само свој лични интерес и У тој лудој трци за зарадом служе се свим могућим триковима предратних лифераната, .
Случај са коцком У Сарајевској улици је најчитије показао им најозбиљније опоменуо да је крајње време да се У погледу · обезбеђења доброг квалитета камена за калдрми-“ сање предузму најенергичније и најефикасније мере.
Камена има, и то доброг кгмена. Треба само више пажње посветити како се ради у тим мајданима, како се они експлоатишу, ко експлоатише те мај дане и чему су све изложена разна државнџа грађевинска предузећа приликом пословних односа са разним лиферантима који често уцењују и приморавају на потписивање таквих уговора који ни по че му не дају неку законску мо" гућност да се предузеће си гурније обезбеди путем задржавања извесне кауције или нечим сличним.
Неопходно је потребно да се овим питањем још сада по забави _ Министарство _ ИНдУстрије и рударства па и Кон“ тролна комисија и путем једне комисије у којој би били и стручњаци обиђе све те мајдане (Славковица, Кадина Лука, село Ба, Угриновци, РУДНИК, Брајковац, Сурдулица итд), као и грађевинска предузећа која су везана уговорима са тим мајданима, после чега би се сигурно могло очекивати да ће наша млада индустрија камена кренути много бољим путем.
Александар КУМАНУДИ
зимвот ми РАДУ СССР Ж
бично се сматра да количина челика коју једна земља троши претставља мерипо индустриског развитка те док висина потрошње воде у једном граду харанте~
· рише његово благостање. У ве-
'
зи с тим може се навести овај члодатак: тоном три деценије совјетског развоја Москве жапацитет њених водоводних иНе сталација порастао је десетоструко. Према. данашњој дневној норми потрошње воде на свамог становника: Москва заузима једно од првих места у свету.
Да се сетимо прошлости. Мосива је вековима оскудевала У пијаћој води. још У осамнаестом веку свака велика москов= ска племићка кућа имала је свој бунар. Сиромашнији свет трошио је воду изреке Мосиве, Јаузе; Неглинке и многобројних других малих речица. Пре петнаестак деценија саграђен је први московски водовод. Он је касније преправљан и проши. риван, али његове цеви ипак су снабдевале само централне лице. трада, Становници с де-
делова Москве оскудевали У
рифериских страховито води. Било је очигледно да ће
су
река Моснва једног дана постати потпуно недовољна 38 снабдевање града водом,
Совјетска власт затекла је У Москви сиромашну _ реку. Водовод је давао само 105 милиона литара воце дневно. Ваљало је извршити без икаквог одлагања потпуно преуређење снабдевања града водом. Ти радови почели су још у првим годинама после Велике октобарске револуције. Водовод је дотивео коренито преуређење. Проширена је најстарија Рубљовска водоводна централа» Близу Рубљова саграђена је на реци Мосиви брана. Москва је добила нозу Черепковску водоводну централу. Године 1934 заврше. на је изградња бране на реци Истри и тако је створен велини резервоар воде. Све је то вишеструко повећало капацитет московске водоводне службе. Али ни то још није било довољно за град који се брзо и снажно ширио,
20 ОКТОБАР,
та отнава Одонавање ЗАСТОНО | НаШОН ГООДЈ
Да би се садашње стање поправи
ДА стање чистоће У нашем граду није нимало на завидној ВИСИНИ. Услед разних узрока, нарочито сада у врелим летњим данима, стање се стално погоршава и потребне су мере како народних власти тако и помоћ свих грађана да би се стало на пут сталном повећавању нечистоће, Београд сада пружа слику неуредног и прљавог гра“ да, нарочито око пијаца и градилишта. Ово се одражава и погоршању хигијенских услова живота становништва.
Један од узрока слабог и недовољног одржавања чистоће је недостатак радне снаге. Радници У овој служби остају најчешће веома кратко време, напуштају посао по својој вољи, често се мењају и сматра“ ју свој посао привременим.
Предузеће градске чистоће направило је план за изношење смећа из кућа и поделило цео град на одређене рејоне и блокове из којих се уклања ђубре према плану. Ђубре се из кућа редовно износи и 8 ма неког нарочитог застоја и нагомилавања смећа по лвориштима, Међутим, многе канте за ђубре по кућама су Иструлеле, пробушене, често све ђубре не може да стане у канте, те се оставља поред њих. У летњим данима, кад се У канте баца много отпадака од бостана, кроз пробушене канте цури течност низ леђа рад“ ника који их преносе.
Радници се често задржава. ју, нарочито при ноћном изношењу у центру, товарећи ђу“ бре које се налази ван канти. Због тога би било потребно да се у зградама пробушене канте закрпе, а сувишно ђубре ставља у разне старе судове, лаворе, лонце итд. Тиме ће се омогућити да се брже износи смеће из кућа.
Услед недостатка радне сна ге одржавање чистоће по улицама је отежано, тако да се главне улице редовније чисте, а споредније ређе.
И поред недостатка радне снаге проблем одржавања чистоће би се могао решити да не постоји низ других узрока, услед којих се повећава нечистоћа и отежава њено брзо у клањање.
У садашњим летњим данима на београдске пијаце долазе велике количине бостана и воћа, Пошто не постоје прописи докле се могу постављати те зге и продавати бостан, извесне пијаце су се прошириле У прометне улице и просто 32 крчиле и онемогућиле пролаз. Такав је случај са пијацом Цветни Трг, где се воће и 6остан продају дуж свих околних тротоара, а пијаца се такорећи спаја са пијацом Каленића Гумно. Док су неке пијаце овако претрпане, друге су готово празне, као што су Јо ванова, Зелени Венац, код Ауто-команде итд. На пијацама грађани једу лубенице, а коре
Тада су стручњаци израчунапи да ће Москва трошити 1937 године око 750 милиона литара воде дневно, што је значило да би Рубљовски водовод те године потпуно исцрпео рену Мосиву. Требало је одмах наћи нове могућности снабдезвања совјетске престонице водом, Инжењери су израдили ненолико пројеката. Међутим, ниједним од тих пројеката није се мењало стање реке – Москве: она би и даље остала оскудна.
Приликом _ расправљања пи. тања реконструкције Мосиве У совјетској о впади, ]. В. Стаљин истакао је грандиозну идеју која је потпуно решавала и питање воде: треба спојити реку Москву са Волгом помоћу канала. То решење ванредно сложеног проблема било је заиста револуционарно.
Пре десет година канал Мосива — Волга постао је стварност. Волга је допрла до совјетске · престонице. – Изградњом нанала _ створен је првоцласни водени пут који је спојио Моснву са главном речно-саобраћајном _ артеријом Совјетског Савеза — Волтом; а поред тога омогућена је коренита реконструкција целокупног о Московсног водоводног система. Поред канала, 1937 године у Москви је пуштена У рад Стаљинска водоводна централа, највећа у СССР.
Стаљинска _ централа добија воду из Вопге и снабдева велики део града. Пуштањем у роћ
и свих грађана
и семенке "бацају на све стране, чиме се повећава нечистоћа, Овакво је стање и код евих продавница воћа у граду.
Да би се 'онемогућило наго“ милавање ђубрета, Трећи и Че, тврти рејон предузели су ДОбре мере, на које треба да се угледају сви рејони. Комунални отсеци ових рејона су одржали конференције са пиљарима и одредили да поред сваке тезге поставе корпе за 63 цање кора од лубеница. Међу“ тим, и поред тога се дешава да се коре опет не бацају у корпе, већ широм пијаца. Код многих пијаца има мало сандука у које би се бацало Ђубре, многи су иструлели, а неки су далеко од пијаце. Да би се
спречило сувишно ширење пи- |
јаца, органи народне власти ће донети прописе докле се мо:
ло потребна је помоћ фр онтовских организација
лике. гомиле кутија од конзер“ ви, које су грађани сакупили да би их предали предузећима за прераду. Кутије се 88гомилавају по двориштима, а тиме се повећава нечистоћа. Пре два.месеца Комунално о" дељење је наредило органима за чистоћу да са ђубретом из" носе и конзерве које преду“ зећа никако нису преузимала. Двадесет шестог јуна инДдУустриско-набавно-продајно пре“ дузеће упутило је акт Комуналном одељењу и замолило да се одлука о. бацању кутија повуче, јер су потребне за ин дустриску прераду. Прошло је већ два месеца, а предузеће није приступило прикупљању кутија које се стално гомила“ ју. Услед тога, Комунално одељење је било приморано да изда наређење да органи 839
На пијацама се једе бостан а коре бацају на све стране и ства-
ра ђубре. Остаци од плоча са тротоара
гу по околним тротоарима постављати тезге. Тиме ће се претрпане пијаце растеретити, а оживети оне на којима има празних тезги.
Услед немарности појединих грађевинских предузећа вели ка нечистоћа се ствара око радилишта, Општа је појава да предузећа после завршетка радова на зградама или путеви“ ма не склањају преостали шут, песак или грађу, тако да недељама стоји на тротоару и повећава нечистоћу. Извесна предузећа (без икакве дозволе власти _истоварују материјал насред улице и често закрче пролаз. Негашени креч се при преносу не носи у бурадима, већ отворен, тако да цури дуж целог пута за време тренспорта. Исти је случај са земљом
која се ископа код грађевина .
и која се просипа из кола, а кочијаши је често истоварују на недозвољеним местима,
Као што се види, и грађевинска предузећа сносе кривицу за сувишну нечистоћу по улицама. Да се ово стање не би и даље погоршавало, народне власти приступиће кажња“ вању предузећа која закрчују улице материјалом и не воде бригу о уклањању шута по завршетку радова.
По свим двориштима зграда стоје већ дуже времена ве-
те централе био је скоро дво-
струко повећан капацитет водоводних инсталација Москве. Централпу ноја носи име велиног вође и учитеља с совјетског народа подигли су совјетски ин жењери од о совјетског материјапа. Она је скоро потпуно аутоматизована, Испод московских улица и тргова пролазе стотине километара водоводних цеви. Над би се огромна бујица која за један дан прође кроз те цеви улила У празно корито ненадашње реке Москве, нова река преплавила (бик многе рејоне совјетске престонице.
потребна Мо.џвен ту — чи.
Вода је увек сиви. И она је ста хладна, здрава московска вода, Ни у најтењим данима рата снабдевање Москве водом није било прекинуто ни за један час. И онда кад су немачно-фешистичке хорде биле близу Москве, водовод је функнцио. нисао без икаквог застоја.
Данас, у миру, кад се реконструкција · Москве поково спроводи У огромним размерима, настављен је и рад на дањем проширењу водовода. На заседању Московског совјета његов претседник Попов саопштио је, приликом прихватања петогодишњег пла. на обнове и развоја градског таздинства Москве, да ће се до краја 1950 године капацитет москевског водовода повећати скоро за 50 од сто, Према томе»
Георгиј
такође су растурени
чистоћу износе ове кутије заједно са смећем.
Из досад наведених случајева могу се видети и објектив не тешкоће службе за одржавање чистоће услед недостатка радне снаге, а и други узроци, нарочито нехат и немарност грађана као и грађевинских предузећа, услед чега се отежава уклањање нечистоће и ђубрета у нашем граду. Да би се ово стање поправило, организације Народног фронта треба да објасне свим граЂанима да од сваког појединца зависи побољшање чисто“ ће. Такође треба да позову грађане да боље одржавају чистоћу у својим двориштима, да поправе пробушене канте и да не бацају ђубре ван канти, већ у разне судове. Исто тако, фронтовске организације треба да се заложе у прочалажењу радне снаге за службу одржавања чистоће у којој се сал нарочито оскудева. Жене могу да раде на уличном чишћењу, док су за изношење смећа из кућа потребни јаки људи, јер је то тежи посао,
Органи народних власти У будуће ће кажњавати сваког снога који својим нехатом или немарношћу по пијацама или улицама прави нечистођу и погоршава здравствене услове свих грађана.
Москва ће 1950 године добијати 1800 _ милиона литара воде дневно. 4
У току су радови на проши. рењу Стаљинске водоводне цен трале. Већ је завршена изградња нове линије од 10 километара думине. Она ће дати Мо сиви нових 100 милиона литара воде дневно. Џретстоји изградња још једне линије истог нахацитета, · Једна од највећих московских новоградњи У оквиру поратне пјатиљетке јесте Северна водоводна централа. Биће то огроман објект. Централа ће се снабдевати водом из Волге. При крају пјатиљеткне биће пуштен
у рад један део централе, и то са капацитетом око 300 милио-
Стаљински. водовод; централни део сале за филтровање воде
" ње, рад и искуства
_______________________нннннненнннннннннннннинннинн = 22 АВГУСТ 1947
ВИШЕ ПАЖЊЕ ПРИ ДАВАЊУ ПОДАТАКА ЗА ПОТРОШАЧКЕ КАРТЕ
Ио се већ укоренило мишљење да све грешке које настају при расподели потрошачких карата долазе од стране службеника Отсека за снабдеваових отсека доказују да су због појаве оваквих неправилности криви умногоме и грађани и персонална одељења појединих предузећа и у станова. За што правилније и ефикасније обављања овог прилично тешког посла при расподели издато је више правилника и уредаба. Међутим, из дана у дан се дешавају случајеви да радници, било они који долазе из унутрашњости, било они са Пруге, не добијају благовремено своје карте за снабдевање. Типичан пример је случај у аутомеханичарској гаражи „Напредак“ у улици Адмирала Гепрата, која је 30 јула упослила Нура Колашинца, омладинца ударника са пруге Шамац — Сарајево, не дајући му стан и не вадећи потрошачке карте за њега. На тај начин, овај омладинац-ударник преко десет дана није примао своје следовање хлеба,
Многа предузећа приликом последње расподеле нису извршила правилно категоризацију. Поједини персонални референти стављали су на потрошачка уверења
само своје потписе, док су рубе:
рике за тачан опис посла, који радник обавља, остављали празне. Родитељи омладинаца који се сада налазе на прузи ШамацСарајево стварају често – непожељну гужву пред _шалтерима отсека за снабдевање због тога што нису добили карте за снабдевање за своју децу. Међутим, Извршни Народни одбор Београда донео је решење по коме омладинци немају право на добијање потрошачких карата у Београду, јер на Прузи добијају своја редовна следовања.
Чест је случај да ученици средњих школа траже и преко лета
Р-3 карту, иако на њу за време.
школског распуста немају права.
У служби снабдевања Београда потрошачким картама по свим рејонским _ народним одборима извршена је реорганизација посла, У отсецима за снабдевање сада су запослени способни и енергични службеници, који су показали највеће успехе на овом пољу рада. Осим тога, неки „рејонси народни одбори – послали су расписе предузећима, назначу“ јући тачно начин функционисања службе снабдевања потрошачким картама, Резултат ове реорганизације био је минимални број грешака које су учинили рејонски народни одбори при последњој расподели.
Да би се овај компликовани посао расподеле карата још пра“ вилније одвијао, потребно је дг се грађани и сва предузећа Београда стриктно придржавају уреа“ бе и правилника о категоризацији, чиме ће и себи а и народним властима умногоме олакшати про“ цедуре расподеле – потрошачких карата.
___--___-_________________ ние
на литара воде дневно. Присту= пило се и проширењу Черепновске водоводне централе која ће 1950 године достићи капа. цитет двапут већи од данашњег,
Вољом и стваралачним Розмахом _ совјетских људи некад безводна Москва претворена је у велико пристаниште које обилује водом и налази се ка раскрсници највећих водених пуа тева Совјетског Савеза. Огромни волшни бродови празником бацају с ленгере крај кремље»сних – зидова. Миногомилионски град више није жедан и створе« ни су сви предуслови за даљи грандиозни процват целокупног водоводног с система совјетске
престонице. | М. ЉВОВ