20. октобар

а РАНА 2

Славна престоница совјетске државе, светски политички и културни центар, град непревазиђеног хероизма и величине; Москва прославља 800. годишњицу свог постојања, Не само широм целог Совјетског Савеза, већ и у многомилионским масама свих слободољубивих народа та ће прослава одјекнути снажно и радосно Јер огромној љубави совјетских људи према маци Москви — светлом симболу непобедивих и неисцрпних свенародних снага о купљених око Партије ЛењинаСтаљина придружују се све. срдна, дубока осећања целог напредног човечанства“

У –800.тодишњој | прошлости Москве нину се историски значајна дела и достигнућа, али тек по доласку совјетске с вла. сти живот славног града добио је свој најдубљи и најобухватнији револуционарни и стваралачки смисао. У Москви, пре. стоници СССР, никле су велике стварапачке и преобранжајне и. деје Стаљинових _ пјатиљетки, прожимајући цео живот и рад совјетских Труповинес

Године 1147 суздаљски #жнез Јуриј Допгорукиј основао је на високој обали реке Москве традић који је добио име по тој реци. Рјазанци и Татари често су нападали тај град онружен густом шумом Енез Иван Калита пренео је у Четрнаестом столећу своју престоницу из града Владимира у Моснву која је убрзо добила сва обеле. жја центра руске земље. У граду су се појавили трговачки и занатлиски квартови. Саграђен је Кремљ са зидовима од храстовог дрвета, као и више лепих грађевина. Иван Валита успео је да обезбеди Москву од татарских најезда. У другој половини Четрнаестог века Димитриј Донској наставља изграђизвање Москве и претвара Кремљ ба од тврђаву са каменим зи-

по амотриј Донсној задаје Татарима сна уликовом Пољу страховит пораз и та победа Руса много је допринела даљем уздизању Москве. Њен трговачки значај расте. После обарања татарског јарма у другој половини Петнаестог века (за владе Ивана ЈП) Москва се развија не само као трговачки, већ ш као културни центар

И поред завера и издаје дворских вепинодостојника >бојараж у доба Ивана ТУ, и поред татарских најезда и нв– трига западних држава, процес "једињења руске државе снажно се развијао, а Москва је претстављала жињу тога процесср ои

Почетном Седамнаестог века Мосава доњживљује најезду Пољава и Немаца: пољски краљ Сигисмунд ЈИ наумио је да исхжористи распре око рускот престопа и да овлада Русијом. Али Московљани се херојски дижу против туђинског јарма. Убијају о самозванот Димитрија Првот, то оруђе пољског краља, али већ после две године ложивљују нов напад Пољака са новим самозваним Димитријем. У народној борби против те пољ робљивачне о незајанљивости истакла су се два велика руска родољуба — Кузма Мињин Нижњег Нозгорода и кнез Дмитриј Пожарсви.

Мињиш позива народу Нижњем Новгороду да пружи пољ моћ Москви ноја је тада пренивљавала врло тешне дане. Народ се одушевљено одазива: Код Москве војска Мињина Пожсрског побеђује Пољане У октобру 1612 године Мосвва је воначно _ ослобођена. _ Године 1818 у Москви је подигнут споменив Мињину и Понарском, у знак народне захвалности тим великим Русима.

Тадс, почетном друге пеце-

" зијњ Смаспансњетог вањеј "Истина

| је имања 00.000 становника. '',

Е –

МОСАВА трестонимша совјете нит

МОСКВА У ХУШ ВЕКУ

Петар Први пренео је престоницу у Петроград али за народ Москва је и даље остала колевка Русије, драга и блиска сваком Русу. Није изгубила ништа од свог културног значаја. Велики научник Михаил Васиље зић Ломоносов ствара у Москви 1755 године универзитет. Зграду Московског универзитета подитао је генијални руски неимар Михаип Казаков. Тај универзитет васпитао је касније плејаду спавних претставњика руске на-

уке, културе и уметности —

Херцена, с Бјелинскот, Грановсвог, Огарјева, Љермонтова, Грибоједова, Пирогова, Сечјонова и мноте друге. Напредне и демократске снаге формирале су се на Московском уни. верзитету и улазиле у борбу протвв мрачног онкрутног цар сног апсолутизма. Али тек по. спе Октобарске социјалистичке револуције Московски универзитет донживео је свој прави процват: пре сто година он је имао само 350 студената, а данас их има на хиљаде.

Родољубље вљана испољило се у пуној међи 1812 године над је Наполеон предузео најезду на Русију. Он је зате. жао у Москви само 12 до 15.000 људи, махом болесника. Сви остали напустили су „Москву ин добрим делом ступили у партизанске одреде.

Већ током прве ноћи коју је Наполеон провео у Мосвви на више места избили су помари. Руси су сами запалили град. Сутрадан је ветар проширио пламен који је убрзо обухватио делу Мосиву. Французи вису успели да угасе помар и Наполево је напустио Еремљ, склонивши се у предграђе. Тако је

дочекала освајача који се усудно да продре у Русију. И посне врло кратког времена Наполеон је био приморан да побегне, тоњен оп великог Бутузова и партизана“

_ Од спавњих дана Отаџбинског рата 1812 године био је прошао скоро читав један век жада су московски радници дити, 1905 године оружани устанав против омрзнутог, мрачњач Вог и експлоататорског царског самодржавља. На барикадама је допазило до огорчених борби. · Царсви адмирал Дубасов при ' бегао је у борби против моснов свог радништва најкрвавијим

средствима, па чак и артинери.

20 ОКТОБАР ===

Рад А. Васњецова

ји: Тај устанак био је школа за револуционаре који су касније учествовали у борбама Великог октобра.

У октобру 1917 године Мосива је постала сведок вепичан ствених борби за власт Совјета. Отпор реакционарне буржоазије био је сломљен. Радници и сељаци с извојевали су светско. историску победу»

Касније је у Мосвву допутова на чепу Совјета народних жомесарсф; велики Лењин. У Мосвви, на Црвеном тргу, У

ЗГРАДА МОСКОВСКОГ СОВЈЕТА

срцу Русије он је испраћао јединице ЈДрвене армије које су одлазили да се боре против не. пријатеља револуције — Дењивина, _ Колчака _ Јуденића и страних интервената:

На Црвеном тргу, крај Еремљевсног зида. налази се Ле. њинов маузолеј, а у Еремљу ради вођа народа СССР, велини Лењинов саборац Јосиф Ви_ сарионовић Стаљин, чије је име симбол слободе за подјармљене људе целог света.

Достигнућа Стаљинових пјати. љетки омогућила су да се 1935

године, после низа раније постигнутих успеха У решавању проблема с Моснве као великог радничног града, као политич-

ног и културног центра од нај. већег значаја, приступи решавању питања широког преобра. жаја совјетске престонице. Те године Совјет народних комеса. ра и Централни комитет СЕП(6) прихватили су генерални план реконструкције Москве израђен на. Стаљинову иницијативу, проткан његовим генијално нозаторским, револуционарним схватањем нове изградње совјетсне престонице. Генерстни план реконструкције Москве поставио је чврсте основе њеној веплкој будућности — будућности савременог мипионског гра-

Напоредо са планским из. грађивањем улица и тргова, план је посветио највећу ла. жњу радовима У подручју свих комуналних служби, као и стварању градских површина под

· зепенилом. Остварење гтенерал~

ног плана реконструнције Мо. скве добило је највећи замах У строгом центру Мосиве извр-

" шена је, на пример; реконструк

ција улице Горког уз више него троструко "повећање њене ширине. Само тај подухват прет. стављао би читаву епоху у историји капиталистичких грацо-

У совјетској Моснви, међу-

САВЕ А

тим, напоредо са радовима У улици Горког радило сеи на реконструвцији _ Калушног и Мошжајског друма, на изградњи чувеног московског метроа, на подизању мостова преко реке Москве. За врло кратко време сатрађено је 11 технички савршених мостова: У радним московским рејонима подигнут је велини број лепих к импозант. них вишеспратних зграда. Изградњом канала Моснвва Волга, оствареном такође на Стаљинову иницијативу, град ноји је прз Великог Онтобра стапно оснудевао У води, добио је пре десет година кајмогућности за развијање

шире и унапређење свог воповодног система.

Канал Москва — Вопга пове. зао је совјетску престоницу са најмоћнијим, економски најзвачајнијим речним путем СССР. Москва је постала велико реч. но пристаниште, чији је привредни ин саобраћајни промет веома жив и повећава се из го. дине у годину: Москва је поста ла, захваљујући изградњи канала, пристаниште трију мора Каспискот, Балтичког и Белог.

Године 1939 Москва је заузимала своро двапут већу површину него 1911. Москва је имала 1917 године 1,700.000 становника, а 1939 године 4,137.000. Од Велиног Октобра до данас

ДЕПУТАТА ТРУДБЕНИКА

у Москви је сатрађено скоро 6,000.000 _ квадратних метара станбене површине.

Напад Хитлерових хорди на Совјетски Савез пренинуо је стваралачки рад совјетсних људи на реконструнцији њихове престонице. После рата тај рад је успешно настављен _ Реализација великог плана још није завршена, али досадашња достигнућа совјетског народа у остварењу задатака преображаја древне и славне Москве ванредно су значајна.

У московским радничким предграђима подигнути су читави блокови нових вишеспратних ку ћа за становање. Усавршен је градски · саобраћај. Совјетска индустрија коју су Стаљинове пјатиљетке тако високо уздигле, снабдела је — а снабдева и да-

ље — саобраћај престонице СССР одличним превозним средствима: Ту скоро забеле.

жена су; на пример, нова усавршавања аутобуског саобраћаја постигнута увођењем но. вих првонласних _ аутобуса УЗИС—154«.

Индустриска продукција Москве скоро двоструко је према. шила 1940 године целокупну продукцију коју је индустрија царске Русије дала 1913 године.

Московски метро који ће у

_ оквиру извршења поратне Ста-

љинове пјатиљетке бити знатно проширен заслужено ужива тлас најбољег на свету. Метро ће добити низ нових станица архитектонски ванредно лепо оформљених, Совјетски архитекти о. дразиће у оформљењу тих станица тежње И дух велике Ста. љинове епохе.

Мрена градске гасифинације постаје у Москви све гушћа и гушћа. Ту скоро је завршена изградња гасовода Саратов Москва. И за остварење тог ве. ликог грађевинснотехничног подухвата с Московљани дугују

захвалност вепиком воћи совјетског народа Јосифу Висарионо-

вићу Стаљину“ Он је дао инијативу за снабдевање Мо-

ве; московских кућа и домаћинстава гасом из околине Саратова (пре пет година совјетски геопози нашли су близу гра да Саратова, код села Јелшанне, врло богате изворе природног гаса). |

Изградњи _ гасовода Саратов —_Москва приступило се за време Великог" Отаџбинског рата, Под врло тешким и сложеним окопностима градитељи тасовода успешно су завршили радове на траси дугачкој 800 кило. метара, чиме су обезбедили Мо секви главни извор снабдевања гасом. Два друга извора биће завод у близини Москве и з3авод у Тупској области. Први завод већ се градњ а ускоро ће се приступити и подизању друтог“ У току поратне г атиљетле Москва ће добити три милиона квадратних метара нове стана бене површине. Грађевинска депатност у Москви данас је врло интензивна“ У тој делатности прво место припада изградњи становф апи напоредо са подизањем о станбених _ зграда проширују се блокови фабричних и заводских зграда, стварају се нове површине под зе-

левилом, врши се ција улица и булеварсљ Подизање зграда московсних установа и организација, наос и зграда намењених културној делатно. сти, такође заузима видно ме.

"тонски систем и дати проф

реконструк. |

ЗВОНАРА „НОВОДЈЕВИЧЈЕГ МАНАСТИРА“ У МОСКВИ (хУп ВЕК)

сто у пјатиљетни совјетске прв, стонице.

У најзначајнијим и нађледшту грађевинама совјетске Мосизве у Лењиновом маузолеју, ски дама метроа, зградама кана Москва — Волта и читавом ниу јавних и станбених зграда опе дају се црте велике совјета архитектуре. Стара – Моста снажно је преобранена у вра менском разману који је на ње сториском плану врло кратак То задивљујуће дело извршила је стваралачка снага новог фб. цијапног уређења.

Уклањајући трагове рата, с јетски народ спрема се на ној и обимне радове на даљој рм конструкцији Мосиве. Ту скор Партија и влада донеле суф пуку која ставља совјетским фр, хитентима задстак да обоа Мосиву низом лепих зградоне ће имати шеснаест до Тњ десет два спрата: Заједно а Дворцем Совјета те ће зграде сачињавати јединствен архитењ-

совјетске снажну изразитост.

Са висине тих зграда погле, дима Московљана пруниће св величанствена панорама рада совјетских људи оваплоћеног У новом лику Москве — у строл тим линијама широких улице у зеленилу паркова свверова и булевара, у сребрним тракама река и нанала уоквиреним гтранитним кејовима- %

Спавна је проштост Мостве. | Моћним ритмом изградње прот. нана је њена данашњица. Вели. чанствена је, у знану ДаИГ развитина и уздизања, њена 67дућност. У данима 800.тодишњице Мо скве слошан и одушевљен РД совјетсних с људи на извршеву Стаљинове пјатиљетке уноси 1 историју престонице СССР Њ у странице вепиких – достит

престонице

РАДНИЧКИ СТАНОВИ