20. октобар

МОСКВЕ.

светски центар науке Јељински рејон совјетске пре-

стонице почиње од Црвеног трга. Величанствена панорама Москве пружа се посматрачевом погледу са кремљевске узвишице. Река Москва личи на широку блиставу траку. Изнад њених _ вода "наднеле су се челичне конструкције мостова. На предњем плану, уз саму обалу реке, оцртава се лепа силуета Дома _ совјетске владе.

Прекопута, тамо где је пре мно, го година извршена смртна казна над воћом великог сељачког устанка у 18 веку Јемељаном Пугачовим, створен је пре кратког времена диван парк.

Неповратно је отишло у прошлост трговачко Замоскворечје са његовим кривудавим, прљавим сокацима, _ тескобним и ниским кућама, прашњавим двориштима. Лењински рејон данас је светски центар науке. У старинским вилама, у новим, пунимсветлости згра дама Велике Калушке улице раде хиљаде научника, _ сарадника Академије наука СССР и њених института. У Лењинском рејону подиже се и зграда за|још четири научна-истраживачка института. На обали реке Москве граде се темељи за једну од највеличанственијих грађевина совјетске престонице, за нову зграду Академије наука.

У Лењинском рејону налазе се Третјаковска галерија — јединствена збирка сликарских и вајарских дела — и Музеј Академије архитектуре. У новом Замоскворечју ради и база за припремање Академијиних нових кадрова. Четрнаест виших школа и техникума Лењинског рејона свакодневно упућују у институте и индустриска предузећа стотине нових стручњака. Рејон који носи велико име постао је огроман индустриски центар. Од 1913 године целокупна производња његових — индустриских предузећа повећала се тридесетоструко. сЗаводи Лењинског рејона дају 53%/0 продукције московске индустрије стругова. У овом рејону израђују се савршени и разноврсни стругови.

Овде су велике Стаљинове идеје индустријализацијо претворене у стварност, овде неуморно ради смела стваралачка мисао која тражи нове путеве, овде се стварају социјалистички методи рада.

Од Велике октобарске револуције до данас лик рејона потпуно се преобразио. _У годинама Стаљинових пја““оетки у рејону је саграђено 65 : 'шеспратних кућа — укупно 300.000 квадратних метара. На обали реке Москве поникао је Централни парк културе и одмора „Максим Горки". Зеленило _ парковског дрвећа и светле, ведре боје његових павиљона _ одржавају — непролазну младост _ славног — осамстогодишњег града.

Велики део парка данас заузима изложба наоружања које је Совјетска армија у борбама Отаџбинског рата одузеле непријатељу. Огроман је овај музеј метала — метала побеђеног и укроће“ ног од совјетског човека. Фашистичка Немачка била је сручила на СССР тај метал да би му одузела младост и будућност, али совјетски људи херојски су одбранили Отаџбину...

На територији Лењинског рејона налазе се многе велике новоградње поратне Стаљинове пјатиљетке. На Лењинским брдима саградиће се кућа од 32 спрата. Овде, у југозападном _ делу совјетске престонице, створиће се градић који ће постати најлепши део Москве.

Москва ће добити током нове пјатиљетке три милиона квадратних километара станбеног _ простора, а од тога 602.000 отпада на Лењински рејон. Велика улица која почиње од Трга Ђержинског везаће – Замоскворечје _ са центром престонице. _ Наставиће се рад на подизању научних центара у Великој Калушкој улици, градиће се метро и многи други значајни објекти.

У име те велике и лепе будућности трудбеници Лењинског рејона неуморно раде. У част осамстогодишњице Москве _ индустрија овог рејона завршила је испуњавање осмомесечног _ плана још дана 7 августа. Б.А, планини танина зала слала:

СЛУЖБЕНИЧКО - РАДНИЧКО - НАМЕШТЕНИЧКИ НАРОДНИ РЕСТОРАН

МОСТАР“

Од ! септембра т. г. примаће на ручак и вечеру абоненте са Р. картом по цени од 900 динара МЕСЕЧНО,

ЈЕ Ле от

МА Ма

ЗНАЧАЈ ИЗБОРА У МАЂАРСКОЈ

ВЕЛИКА КАЛУШКА УЛИЦА У МОСКВИ

ењинграђани, _ који су страсни совјетсви али ин грапски патриоти, интимно воле да говоре о Москви помало критички: бучна, претр-

панс, нема тог реда и склада нао у Лењинграду. Но иако сматрају с правом свој град

модернијим и лепшим, они исто тако воле Москву као и сви о. стали совјазтсни грађани, јер је Москва срце совјетског народа. Да је Лењинград леп, то признају и Московљани. а хвале Москву не само из локалпатриотизма, него зато што је Москва поносна престоница Совјетског Савеза; заједнице многих пријатељсних народа.

Но није сасвим тачно ни то да је Москва мање лепа. Ле. њинград је изванредно леп У својој строгој складнести, он је светски град који има неупоредиву величанственост. а њетови становници имају старе градсне навике. Москва је заиста пре. натрпана. Од почетна рата до данас број њеног становништва нарастао је за неких три и по милиона. То становништво од око седам милиона људи из свих

нрајева Совјетског Савеза, У граду који је постао тесан за топики' број, заиста испуњава

град једном фантастичном журбом и динамиком. Али та нур-

ба и динамика није несређена,

чак ни стихијна. Сванако да у том вишемилионском становништву има и један део који није непосредно укључен у производ њу, ноји живи ту из разних личних разлота, али утисак који чини овај непревидни ток људи и возипа је тај да свани иде одређеним послом, с одређеним циљем, дисциплиновано, с неким осећањем реда који се толико дубоко усадио у људе; да ни пред шалтерима ни пред продавницама нема инцидената ни гунве.

Москва, која је постала велика племићкочаршисна провинци.ска варош нада је Петроград био постао престоница, али ни тада није престала бити народу најдражи град оличење народне историје, ванредно се развила после Октобарске револуције, а нарочито када је ускоро затим поново она постала престоница. Она је још по рата постала најзначајнији индустрији центар Савеза, у правом смислу мождани и нервни центар социјалистичке с дршаве. За време рата, и то чани док је под Москвом био фронт, она се још више развила. То је мин ноји је растао скоро фантастич.ном и несхватљивом брзином. И састав становништва еј се из менио. Нови кадрови прилили су се из провинције и са села, такво да је данас Москва. седиште свих највиших руководстава, у буквалном смислу рарничжо„сељачки граш- Вреви и разнопиности Москве, ноја ове године спави осамстоту годишњицу свога помињања У историји, а која је жариште свих народа Совјетског Савезсф доприносе и посетиоци из свих републина Савеза, а и многобројни странди из целог света. Москва је данас најзначајнији град света.

Градско угостнтељско предузеће

ишенисеистеих- лата зленивиимсречренсивеистичн

Обликована У ТОКУ више од

осамсто година, често рушена, паљена и обнављана, ширећи се од првобитнога Нремља све више у равницу и упијајући у себе околна села, Москва је чаробна мешавина древности и савремености, прошле историје и будућношћу бремените садашњости. Она је уствари ванредно лепа, иано не У смислу неке јединствене и модерне урбанистике. Ту имс и монументалнога и трошнога, и најмодернијих тековина и реликвија прошлости, сачуваних у читавим деловима града: Сам Еремљ, ноји се као читав један град диже крај Црвеног трга, претставља нешто особено совјетско. Културни споменин историске прошлости, раније седиште царева, тврђава. с мното укључених цркава, Еремљ је постао руководни центар прве социјалистичке земље у свету. Са његових кула надалено- зрачи црвена петокрана звезда. а његов сат, онај судбински драги сат моји смо слушали преко РадиоМоскве приликом објављивања победа, откуцава време и смисао епохе. То куцање има међународног, општечовечанског значаја, но оно одјенује особено совјетски, као што је социјалистичко уређење у овој) џиновској земљи, која је прва дала пример свету, дубоко прожета историјом и најбољим нацио.налним нарактером свих народа који у њој живе пс законима којим су сами овладали.

Црвени трг, на коме су се ненада побунили стрелци против реформи Петра Првог а на коме је погубљен народни устанак Разин, овај трг на коме су се спила многа насиља прошлости, просто поранава својом вели. чином. Ако га је човек већ видео, више га не чуде простран. ства тргова и улица у Моснви. Тај трг смо виђали на многим спикама и филмовима, али кад та човен стварно угледа, изненади се величанственошћу те композиције: Црвени трг, на коме се-одвијају све велине општенародне параде. Васиљевски храм, камено оваплоћење рускот народног стваралаштва пред њим споменик револуционарних народних војсковођа Ми. њина и Пожарског, негде иза њега, с оне стране рене Москве, строги димњаци једног завода, а десно; огроман и спонен у стиловима разних епоха, Еремљ, пред чијим зидинама стоји Лењинов Маузолеј. А ту, у Бремљу; живи и ради вепиви Стаљин, који осећа куцање срдаца целог народа, чије ·одлуне опјекују у свима срцима, а који погледом извлачи из збивања смисао данашњице, господари занонима историје и оцргава будућност. Гледао сам Еремљ у разна доба дана и кратких ноћи. Увек је нов. ИМ свани пут кад сам слушао сат са Кремља осећао сам кано сам стекао ши. ре видике, кано и своју властиту, највољенију земљу гледам с мало вишег, општијег становишта и нако ствари у свету добијају помало друге размере, већином мање. Овде се мери

»мировим маштабом«, светским мерилом. И управо гледајући нешу земљу одавде, са тим

светским мерилом, видео сам с поносом да она не губи од значаја који има у свету, у на-

предном човечанству. =

За време двадесет и три дана присуствовао сам радосном

сусрету динозне уметности на-

ше земље и Совјетског Савеза упознао мноте истакнуте уметнике и културне раднике- Но, изгледа можда у први мах банапно, у Метроу сам сусрео народ-тосподар.

У Третјановској галерији н у Музеју руске уметности имао сам утисан да у виду овеновечених лица претставнина поје-

диних епоха, у виду историских |

призора, сцена из шивота и револуционарних · борби, преда мном дефилује прошли и садашњи живот народа. У Метроу сам у разна доба дана присуствовао једном импозантном деФфФилеу радног народа, носиоца епохе. То су совјетски, људи разних професија и звања, често и виши функционери, јер чаки неки који имају права на аутомобил одричу га се јер је он потребан за друго, а возе се Метроом-

О московском Метроу може се много говорити, код нас се о њему доста зна, и не мислим описивати га, говорити о томе кано је он заиста изванредно дело целисходности, удобности и лепоте, кано је он пријатно, светло боравиште, начињено од драгоценог материјала и украшено уметничким делима. По свему томе совјетсни људи с правом се поносе својим Метровм. Но нећу да истичем то да ли је он већи и лепши него другде, као што не мислим да је најважније код се говори о совјетским фабрикамес истицати то да ли технични има или не. ма бољих другде. Битно је то, да нигде не служе тако радном народу, битно је даје то овде својина оних који стварају.

У тим светлим, пространим, уметнички украшеним холовима што воде до разних подземних возова, непрекидно тече река људи. Ако станеш крај неких покретних степеница, ескалатора, имаш утисак као да присуствујеш једној величанственој смотри. Ако се сам спушташ, степенице носе у вис Теби У сусрет заустављену поворку људи, ако се сам пењеш, та заустављена поворка спушта се теби у сусрет. Стоји лик до лива, лице до лица, у различитим оделима, разних полова и узра= ста. Неки читају омиљеног писпа, неки тихо разговарају, нени сабрано ћуте; држећи се руком за отраду, и чекајући напрегну. то да искоче и наставе пут. У тој скоро непренинутој повор. ди Фрапирају те та мирна, сабрана, спонојно "уверена, си. гурна лица фФрапира те то једноставно достојанство људи који иду на рад или на одмор. И чини ти се да би уметнин учинио много када 6би фиксирао ову поворку, јер и она изражава историју. Ту су и хероји рата и одличници рада, градитељи земље и наследници њених 60. татстава. Ту су не само домаЋини, него и уживаоци свог дословно властитог дела — јер

„скоро сви који се њим возе и

сами су радили на њему. Ме. тро је изграђен општенародним добровољним радом становништваф У градњи су учесттовали чак и високи руководиоци. Зато је тај понос пун љубави. Зато, над гледам кано механични ескапатор, који се непрехипно пење и спушта, носи те љуге, имам нарочито задовољ. стР“" њихово властито дело их носи:

(Из чланка Јована Поповића: “ градовима, људима и делима

арламентарни избори У Мађарској, обављени У прошлу недељу, од значаја су и за међународну ситуацију. Пре свега, ови избори, као мање-више избори у свима зе мљама, претстављали су огле“ дање снага демократије са јавним и притајеним силама реакције. А целокупна међународна ситуација стоји у знаку одмеравања тих снага... Затим, по рецепту који је примењиван на ранијим избо“ рима у Пољској, Бугарској и Румунији, и избори за мађарски парламент стојали су под притиском међународне реакције. Мађарској влади упућиване су протестне ноте У циљу да се она дискредитује У очи" ма бирача и подржи агитација десничарских ОПОЗИЦИОНИХ странака. Реакционарна штампа у западним земљама водила је бесну кампању против странака владине демократске коалиције. Е

Избори су, међутим, проте“ кли У миру и реду. Учешће уписаних _ бирача било је врло велико: преко 90 од сто. На изборе је изишао велики број партија, опозиционих исто колико и владиних, и расподела гласова показује да су бирачи имали пуну слободу опредељивања и да је поштована тајност гласања.

То увећава важност изборног успеха странака владине демо. жратске коалиције, коју сачињавају Странка малих поседника, Комунистичка партија, Социјал-демократска странка и Народна сељачка странка,

Владине странке, које су изишле на изборе као Национални фронт независности, лобиле су преко 60 од сто свих предатих гласова. Тиме је лосадашњој владиној демократској коалицији осигурана већина и у новом парламенту,

Тај успех постао је још зна. чајнији кад се има у виду нова размера снага у оквиру вла дине демократске _ коалиције, која се резултирала из ових избора. Њу карактерише знатан губитак гласова Странке малих поседника и нагли пораст бирача Комунистичке партије. Комунистичка партија изишла је из ових избора као нај. јача странка у владиној коалицији и највећа политичка странка у Мађарској уопште. Она је добила преко милион гласова, односно 22 од сто свих гласова, што у поређењу са изборима из 1945 године претставља повећање за скоро једну четвртину.

Ово јасно показује да све шире масе народа дају поверење Комунистичкој партији, најпреданијем градитељу нове мађарске демократије и булном _ чувару _ извојеваних слобода.

Смањење у броју — гласача које је претрпела Странка малих поседника, маколико да је знатно, није дошло неочекивано, нити мора да значи стварни политички губитак ни за ову странку ни за владину Коалицију, ако се настави у садашњем саставу.

У прошлом парламенту, Странка малих поселника имала је велику бројну надмоћност, али та бројна налмоћност није била израз њене политичке снаге, већ је, напро. тив, претстављала њену вели

Салве у Индији

П риликом прославе не зависности Индије ПОЛИ. ција је масовно убијала Индусе.

— И још један

ку унутрашњу слабост, Је као што је познато, на првиџ послератним изборима, који вршени 1945 године у још не сређеним приликама, у Странку малих поседника увукли су 4 без мало сви остаци бив мађарских фашистичких реж ма. Њихов утицај јако се ћао и У самом воћству стран. ке, тако да је она више преу стављала баласт и опасност Ри мађарску демократију, негу њену позитивну о вредност у њеном крилу коване су опаје завере против нове Републике | и у те завере умешани су булу и највиши претставници стра ке, па и сам бивши претседнуу владе Ференц Нађ. То је усло, вило радикално чишћење ђр, хова и редова странке од уз. дајника и реакционара, што с огледало и у низу велензда). ничких процеса.

Зато, овако пречишћена, 06, једињена и сведена на прау меру, Странка малих поседну ка може, под датим услови да игра позитивнију и бољу улогу У демократској владиној коалицији, него до сада.

Комунистичка партија, пре, ко свог тенералног секретар Маћаш Ракошија, већ се изја снила за продужење досада шње владине коалиције, кој пред собом има замашан про грам изградње и демократске обнове земље. |

Међутим, већ су на делу по, кушаји, и опет не без потстре ка са стране, да се разбије до садашња коалиција. Према у. ставним прописима, влада је одмах после избора поднела о. ставку, и преговори који воде за образовање нове вла де показаће колико је дејство тих покушаја. .

У сваком случају и после ђ вих избора, демократске стран. ке у својим конструктивним настојањима имаће против се, бе знатне снаге реакције. Међу. странкама опозиције,. две, бар по имену нове странке, добиле су нарочито велики број ме сова. То су Пфајферова Ме ђарска странка независности а Барановићева Демократска њг рогла странка. Пфајфејоа странка је директан наслејт фашистичке групе Деже љока, која је била избачена Странке малих поседника, Т0. јаву нове Демократске народе странке мађарски демократ примају са разумљивом пезер. вом, Њено поаво политичко 0. бележје има тек да се покаже на делу. Она је углавном оку“ пила католичке сељачке масе које су пол утипајем клера. За време избопа она је у много. ме сарађивала са крање де сничарском Пфајферовом странком.

Обе ове странке, као и неке друге, олмах су подигле повику да су вптене велике изборне злоупотребе и траже ретизију изборног резултата. Ме ћутим, местимичне злоупотре. бе, уколико их је било, сама је влала копстатовала и наредила најстрожију истрату.

Све то показује да пут М“ Барске демократије ни 'убулу ће неће бити лак и без пре прека. Али велики изборни У спех Комунистичке паптије | лива уверење да ће Мађар са још већом енергијом и 1. узлањем ићи констоуттивниу путем демократске оброге

п.М.

плотун у част независности Индије.

Лосетите наш ресторан „ЛОВАЧКИ ДОМ“ |

Угао Његошеве и Алексе Ненадовића, у коме ћете наћи прво | класна јела и пића. |

Градско угоститељско предузеће