20. октобар
о РГ" "ПГ" "ПЗП "",аплп__ "У
5 СЕПТЕМБАР 1947
20 ОКТОБАР
КУЛТУРНИЖИВ
Нзлоное реда Вуково школовање
совјетсних сликара
просторијама _ Павиљона
на Малом Калемегдану отворена је изложба радова четворице најбољих ликовних уметника – Совјетског Савеза. Изложба обухвата дела Александра Герасимова, народног уметника СССР, лауреата стаљинске награде Сергија Гера симова, _ народног _ уметника РСФСР, Александра Дејнека, заслужног уметника РСФСР и Александра Пластова заслужног уметника РСФСР, лауреата стаљинске награде.
За непредак наше културе од огромне је важности развитак културне сарадње са народима Совјетског Савеза. Свака заједничка културна манифестација, сваки непосредни контакт између совјетских и наших културних радника, доводи до зближења и међусобногт упознавања између ваших и совјетских народа и има овоје (благотворно дејство и на ваш културни живот. Ова нзложба претставља такву Уметничку манифестацију, која поред тога има и свој изузетан значај. То је догађај од изванредне: важности, пре свега због тога што је то прва наложба совјетских сликара код нас. Стога она обележава значајан датум у културној историји наших народа,
За наш уметнички кадар изложба претставља и путоказ развитка за нашу ликовну Уметност: у погледу тематике, сликарске вештине, идејности, у настојању да се ликовна Уметност приближи широким слојевима народа.
Совјетска уметност је реалистичка по форми, социјалистичка по садржини. Она се формирала у борби са формализмом и безидејношћу буржоаске уметности ХХ века, а развила се на традицијама мајстора-реглиста из прошлости.
Совјетска ликовна уметност нераздвојно је везана са широким народним масама. У својим делима совјетски сликар тежи да уметничким ликовтма изрази мисли, осећања и тежње народа, његових вођа, његових хероја, његових славних људи. Међутим, та тежња за дубоком идејном садржајношћу у уметности иде упоредо и са тежњом да се овлада и уметничким вештинама. Совјетски мајстори много и упорно раде на усавршавању своје мајсторске вештине, уметничке форме својих дела. Само, У совјетској уметности рад на усавршавању форме није сам себи циљ, већ је уско везан са радом на идејном садржају
Совјетски сликари живе и стварају заједно с народом, раде за свој народ и полажу на оцену свога рада од стране народа, јер им критеријум народа највише показује исправност уметничког и стваралачког пута којим су пошли,
Демократска и популарна. црта, као и идејност у совјетској ликовној уметности нису једине одлике. Једна од најзначавијих одлика совјетске уметности јесте разноликост претстава ни форми националног стваралаштва. Националне У“ метности у Совјетском Савезу развијају се узајамно и међусобно су повезане заједничким задатком, заједничком идејом и заједничким стваралачким методама — социјалистичким реализмом.
Социјалистички реализам значи активно стваралачко Учешће уметника у реалном животу. Јасност схватања живота своје земље, свога народа, способност да се живи са оним идејама и осећањима којима живи њихов народ, то су 0 нови социјалистичког реализма совјетске уметности,
Колхозни празник
О Вуку се обично говори као
о самоуку који се од чобанчета уздигао до највећег нашег писца. То је, међутим, само у извесном смислу тачно. Вука свакако нису начиниле школе оним што он значи у нашој култури, али је он ипак извесно знање стицао и у школама. Његово школовање, додуше, није било редовно ни много налик на данашње учење у школама, али је ипак постојало и у њему се могу разликовати три ступња: основни, средњи и виши.
Један његов савременик, руски научник Срезњевски, прича да му је Вук казивао како је сасвим рано научио читати и писати да се просто не сећа кад то није знао. Позната је такође ома живописна, али истинита прича како га је његов рођак Јевто Савић учио словенском _ писму, пишући по хартији од пушчана фишека барутом размућеним у води.
Видећи колико је жељан науке, његов га отац одведе у Лозницу, у којој је неки њихов рођак Гргуревић био отворио „малу школу". Ту је Вук притврдио читање им почео још поштогод учити, али утом букне епидемија куге, те се школа угаси и Вук се врати у Тршић,
Кад се куга стишала, Вук је покушао да настави учење у оближњем _ манастиру _ Троноши. „Код свакога манастира било је по неколико ђака, — прича сам Вук, — па који су мањи, они су лети чували козе, овце, јариће, свиње, садили и плевили лук, ишли уз плуг, купили сено, шљиве итд. а већи су ишли с калуђерима по писанији; а зими, пошто би сви ујутру донели дрва, а потом већи напојили коње, а мањи почистили собе, скупили би се у кекву собу (која се у Троноши звала Џагара), те би им какав калуђер показивао да уче читати." Видећи да му син чува манастирске козе и готово никад ништа не учи, отац рекне Вуку: „Кад је тако, а ти дођи кући да _ чуваш наше овце", те и овај покушај пропадне,
После овога Вук је проборавио код куће читавих седам година и већ је мислио да ће заувек остати ратар, али га је стално гонила жеља да учи. Остављен самом себи он се није запуштао, иако се цела његова књижница састо, јала од четири књиге, међу којима су били један календар и два побожна спева које је он стално прочитавао.
Убрзо је постао чувен у читавом крају као најученији човек. Та он је умео да разабере сваки празник у календару и сасвим је лепо читао м писао писма!
Кад је букнуо устанак, Вук је као младић од седамнаест година постао војнички писар. Али кад се у његовом крају устанак примирио (јер Јадар није потпадао под везира с београдског, _ него травничког, а Срби су се у први мах бунили само против београдских дахија), Вук навали на оца да га пусти у „Њемачку“, у Срем да учи школе. И тако он пређе крајем 1804 у Карловце. Пошто је неко време радио сам код куће, допуњујући основна знања, он успе да га идуће године приме у богословију. Али он никако није желео да учи за свештеника и теолошке га студије нису привлачиле; зато се после годину дана у богословији пријави у гим_ назију, но у њу га не примише зато што је прешао године. Уверавали су га да је за Србију довољно учен те да у њој може „бити штогод хоће". Жудан световне образованости, Вук не клоне духом него крене у Петрињу, која је била у Воћној Граници. Тада је у Војној Граници био службени језик немачки, а Вукова нарочита жеља била је да научи
један страни језик. Али немајући од чега да живи, морао се вратити, на своју велику жалост, куЋи. У Београду је, после истеривања Турака, било много пустих кућа, те једну од њих добије и Јевто Савић за себе и Вука. Вук се, међутим, био упознао са главним секретаром Совјета Јованом Савићем који је у Србији, да му Аустрија као свом поданику не би што замерила, живео под илегалним именом _ Ивана Југовића. Овај Југовић био је за своје време прилично учен човек и видећи Вука жељна науке стане га паучавати. Вук замоли свога рођака да га прими на стан им храну, те је Вук стално био са Југовићем им учио се од њега.
После некога времена, кад се уреди прва влада Србије, Доситеј, поставши министар просвете, отвори неколико „малих“ м једну Велику школу, неку врсту гимназије и универзитета у повоју, где је више _ наставника _ предавало разне науке.
У овој школм постане наставник м Југовић, те Вук, које код ку-“ ће с њим насамо, које у школи, почне први пут сасвим озбиљно читати ми упућивати се у немачки м латински, у историју, географију м још неке науке, сасвим по запедноме начину. Али ни ту није имао среће. Прилике на бојишту пођу рђаво, те се прва година Велике школе рано, у пролеће, заврши, а вад је требало почети другу годину, Вук се разболи. Туберкулоза, која се била улегла у породицу Караџића, појави се и код Вука, и то у костима. Вук пређе у Аустрију да се лечи по бањама, али без успеха. Чашица у левом колену беше му прирасла за кост и он се ујесен 1810 врати у Београд као сакат, са штулом. Сада је већ био човек у дваде-
Са изложбе српске књиге: Историја —
сет и трећој години, али га је болест приморавала да седи, те му одреде да буде учитељ у малој школи у којој се није дуго задржао, јер је убрзо морао ићи у Источну Србију да се нађе крај хајдук-Вељка као његов саветник у управним пословима. Ту га је затекла м пропаст 1813 године. Пребегавши у Аустрију, Вук није ни као већ зрео човек напуштао намеру да учи. Одмах је кренуо у средиште државе, У Беч, како сам каже „барем од све муке не би ли немецки научио.“ Ту је постао књижевник,
Али ће Вук још једном покушати да оствари своју жељу. Десет година доцније, у _ пролеће 1923, већ као отац породице, намислио је да учи хирургију, кеко
би имао од чега живети. Већ сла- |
ван м познат у великом свету, он се тамо упознао са Гетеом, Гримом и другим знатним научницима м књижевницима. Пријем _ на који је наишао одлучио га је коначно да се ода књижевничком послу. Напустио је намеру да Учи хирургију и уписао се на философске науке, по свој прилици, не толико у жељи да их заврши, колико да дође у дотицај са претставницима науке и мисли. Вероватно по савету својих пријатеља који су му спремали једну пријатну почаст.
Та почаст, доиста, убрзо је им дошла: јенски универзитет доделио му је титулу доктора философије. Иако није имао _ гимназиских сведочанстава и универзитетских диплома, Вук је ту титулу доиста и заслужио својим дотада објављеним књигама и научним радом.
Кад ју је добио, Вук већ одавно није био ученик, него увелико учитељ, м то један од најбољих
и највећих. Божидар КОВАЧЕВИЋ
Јован Рајић
ма „Донбас“
И
ФИЛМ
ДОНБАС
ден базен, ДОНБАС — како га укратко називају Руси био је пре другог светског рата индустриска база првог реда. Та је база давала СССР-у 80 милиона тона угља, 5 милиона тона ливеног гвожђа и 4 милиона тона челика. Када су Немци продирали у Русију, најглавнији клин својих снага уперили су на Донбас, уверени да ће освајањем Дон баса задати смртан ударац совјетској индустрији, а тиме сломити и отпор на читавом фронту.
Као што је било с другим нацистичким плановима, тако је било и са овим. Немци су најпре покушали да искористе Донбас у своје сврхе, али им због отпора и саботаже донбаских рудара то није успело. Када је после историског пораза код Стаљинграда започело опште повлачење немачких армија нз Русије „нацисти су покушали да из темеља униште Донбас, да, како се хвалио Гебелс, тамо деценијама не сукне дим из фабричких димњака. .
Совјетски документарни филм „Донбас“ показује шта су Немци учини-
ли од Донбаса и како су н ту били ликвидирани сви њихови планови. То је још један од оних бројних совјетских документарних филмова, који нам показују величину духа и радног елана совјетског човека.
Тако је започела обнова — скромно уз скоро препотопна техничка средства, али се почело и није се
стало. Док су стаљинске војсковође ликвидирале _ планове фашизма, У Донбасу је започела нова епоха —
Стаљинска епоха васкрснућа, Није било возова, није било машина, ни коња, али су се јавили људи, који
су прегнули на посао и они су успели, Помоћ им је долазила са свих страна, долазили су људи, дошле су да први пут раде под земљом и жеве. У свим рудницима је започело такмичење, следио је рекорд за рекордом им на дан Победе, Донбас је већ дао 40 милиона тона угља и 4 милиона тона метала. У року од годину дана поправљено је 654 рудника. Са Донбасом је отпочело остварење Стаљинскога плана — плана ве ликих радова.
Прослава 300-годишњице
Москве у
оводом прославе 800-го-
дишњице Москве, у Бео. граду ће се 6 септембра одрмжати свечане анадемије и митинзи у Народном позоришту, у свим рејонима и по предузећима и установама.
Друштво за културну сарадњу Тугославије са СССР, у сарадњи са Словенским комитетом Југославије приређује свечану академију у Народном позоришту. Том приликом Маријан Стилино. вић, претседник комитета за шноле и науку владе ФНРЈ одрмаће реферат – »ВО0.годишњица
Москве«. У с концертном делу
програма узимају Учешће хор Београдске опере и Радио-станице, нао и симфониски орке-
Београду
стар Београдске филхармоније. Диригент ће бити Оскар Данон. Извршни одбор Народног фронта такође приређује све. чане академије 6 септембру. очи _ прославе — 800-тодишњице Москве, по свим рејонима, уз суделовање културно . уметничких друштава. На свим овим свечаним рејонскним анадемијама, наши истакнути људи одржаће по један реферат о значају прославе Москве. Истс тако, по свим предузећима и установама одржаће се 6 септембра после рада свечани митинзи. На тај начин, цео наш народ; тога дана _учествовањем на овим свечаним академијама суделоваће у великом слављу братског совјетског народа.
„ИЗЛОЖБА СРПСКЕ КЊИГЕ И ВУКОВИХ ДЕЛА“
тварањем „Изложбе српске књиге и Вукових дела“ обележен је на свечан начин почетак септембарске прославе великих носилаца српске културне револуције Вука Ст. Ка. раџића, Ђуре _ Даничића и Бранка Радичевића. Ова изложба отворена је у простори“ јама „Југословенске књиге У Београду. . Ова изложба даје пун смисао и значај прослави стогодишњи“ це победе народног језика и народне културе, Њен је циљ да у приказаном развоју српска књиге и српске књижевности јасно пружи слику са каквим позитивним здравим културним наслеђем _располажемо У нашој књижевности“ Преко _ ретких _— примерака књига, почевши од најстаријих споменика, Мирослављевог јеванђела из 12 века, средњовековне књижевности, _пентико. стара штампаног дрвеним словима па све до 18 века види се настојање и стремљене нашег народа да уђе у књижевност овом делу изложбе нанлазимо на дела Гаврила Стефа. новића Венцловића, који се У својим проповелима и говори“ ма читаво столеће праг Вука слу жио чистим народним језиком: „да би свака душа разумела“. Такође 18 век даје Јована Ристића, једног од највећих писаца-историчара. Ту се налазе и дела која обележавају низ покушаја да се прикаже историја кроз грбове наших наро“ да, појаву прве физике, календаре, народне читанке и тако даље. Овај део изложбе о бележен је и смелим и изразитим делима наше књижевно“ сти, делима Д“ситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког Међутим, све ове књижевне појаве 18 и почетка 19 века показују огромна лутања у тражењу изражајне форме — је“
зика, основног инструмента за изражавање културе. Тако је ишло до појаве Вука Централни део изложбе, посвећен делима Вука Ст. Караџића, Бранка Радичевића и Ђуре Даничића, приказује кроз њихова дела и дела њихових савременика жестоку борбу коју су Вук и његови следбе-
ници водили са – реакционар“ ним друштвеним силама тога доба: аристократима – грађан-
ског друштва, високом црквеном хијерархијом и реакцио“ нарном влашћу Аустрије и Ср. бије. Ови реакционарни _ елементи били су заступници народу неприступачног славјанског језика и хладне школске извештачености, Овај део изложбе приказује сва Вукова дела и списе Бранка Радичевића и Ђуре Даничића у свим издањи. мг. Поред _ првог _ издања Рјечника, Граматике и Народних песама изложена је књига „О Црној Гори и Боки“, на немачком језику, Као и превод тога дела у издању Српске књижевне задруге. Налазе се изложене и збирке народних умотворина, песама, песмарица и сва дела из области рада Вука Ст. Караџића.
Ту се налави низ дела на ста. рословенском језику, која СУ излазила у доба Вукове борбе за народни језик и народну културу.
„Отац српске књиге“, обично Вука зову, после жестоке борбе успева да пође. ди своје противнике и од 1847 године победа народног језика У књижевности све више и све сталније продире у књижегност. Птеко романтичара _ Јована Мегомавића Змаја, Ђуре Јакшића и других, чија су дела изложена У наставку овог пре гледа развоја српске књиге и књижевности, иде се до
Како
за
појаве среалистичког — правца у нашој књижевности, који је стално растао и!) учвршћи. ваз се, па преко чувених реалиста Милована Глишића, Ла. зе Лазаревића, Симе Матавуља, Светолика Ранковића и других долази се до Светозара Марковића и Васе Пелагића. Као завршетак ове изложбе додата је и данашња штампа
која претставља снажно сред“
ство за ширење културе у широке народне слојеве. Изложба је припремљена тако да сваки човек жељан са“ знања може добити јасну прет ставу о развоју позитивних и трајних вредности кроз разви-
так књиге, књижевности и штампе. ни су на излож би и многи
У засебној витрини приказа предмети којима се Вук у свом приватном животу служио.
Медељи Неиго одржећо (се од 7 до 16 септембра
дељење за културу и умет ност Извршног одбора, у заједници са Сдбором за прославу стогодишњице победе нашег народног језика, који је · организован при Градском одбору Народног фронта Београ“ да, припрема у оквиру про. грама ове значајна прославе, " недељу посвећену књизи од 7 до 14 септембра.
Све рејонске библиотеке, у сарадњи: са Градском библиотеком, организују и изложбе књига за село. У том циљу се из свих ових библиотека при“ купљају популарне књиге чија се садржина односи на поље. привреду, сеоски живот и све оно што је приступачно сеља_"ку. Напоредо су организоване и две покретне рејонске изложбе које ће по неколико дана моћи да користе перифериска насеља Београда,
У оквиру ове недеље књиге организоваће се сакупљање књига за слање селу а поглави_ то за Космет, У исто време водиће се велика акција за упис У библиотеке као и акција 33 сређивање – омладинских,
ких и других библиотека. Та недеља треба Да буде у исто време и недеља омладинске и пионирске штампе:
Једновремено. Градска би_ блиотека уређује излог у духу ове прославе са књигама старих издања, униката, које она поседује, као и делима Вука Караџића, Бранка Радичевића и Ђуре Даничића,
Зато ну ите и Ви Срећку Државне класне лутрије у продавници срећана РВИ
МИЛАНА ЛАВРИЋА
Београд, Нушићева (Пашићева) 20
ђач' остати лаика
СТРАНА 9.
Е ' и
До = <= си
Ки гр
!