20. октобар
„МРТ ФАШИЗМУ ЛОБОДА НАРОДУ! питати ма
20Ј 146 ГОД. |У
ка ="
НЕДЕЉНИ лис
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
у ' и
БЕОГРАД,
__МАРОДНИ ПРАЗНИН ОТЕЧЕСТВЕНО . ФРОНТОВСКЕ БУГАРСКЕ
еветог септембра 1944 године бугарски народ,
под руководством Отечественог Фронта и уз помоћ Црвене армије оборио је фашизам и извојевао победу на предних демократских снага бугарског народа. Устанак 9 септембра је само логички за вршетак борбе, коју је деценијама водио бугарски народ против ненародних режима и кобуршког двора. Он се борио 1918, у устанку 1923 и у низу тешких и крвавих борби ка снијих година. Али нарочиту оштрину је та борба примила када је кобуршки двор упретао Бугарску у Хитлерова кола и учинио од ње. плацдарм за напад на Југославију и СССР. Под руководством Радничке партије (комуниста), бугарски народ је од првих дана увлаче_ ња Бугарске у хитлеровски савез, започео са низом саботажа, а Касније су ови сукоби расли у крваве борбе оружаних група из којих су постепено и_ зрасли партизански одреди. Тако се кроз ову крваву и упорну борбу формирао Стечествени фронт, савез свих слободарских и родољубивих снага бу. тарског народа. Отечествени фронт, је успео да окупи око себе део бугарски народ, да руководи његовом борбом про“ тиву фашизма и кобурговаца и да тако осујети њихове планове да Бугарску активно Увуче у борбу противу СССР-а. од његовим руководством водиле су се тешке и крваве борбе по целој Бугарској, 4 када је Црвена армија прешла Дунав, организовао је општи устанак бугарског народа, ко. ји је уз помоћ Црвене армије оборио крвави фашизам и оте рао омрзнути кобуршки двор. Тако слободарски бугарски народ узима власт у своје руке и поверава судбину своје земље најбољим синовима, Победом Отечественог фрон_ та почиње нова страница у и старији бугарског народа. За-
Георги Димитров Пе 25
економске везе са Чехословачком Републиком, Пољском, Албанијом, Румунијом и Мађарском. Бугарска, коју су раније Кобурви чинили буретом бару“ та и елементом немира на Бал_
кану, сада постаје један од основних чинилаца мира, пријатељства и братске сарадње
демократских снага на Балкану. Тако се, под руководством Отечественог фронта изграђу“ је и учвршћује демократија у Бугарској, која је гарант мира и јачања пријатељских веза сг свим мирољубивим народима како на Балкану тако и у остадом свету.
Под руководством – Отече_ ственог фронта Бугарска заце“ љује економске недаће и пустош коју је створио фашизам за време рата. Двогодишњи план Бугарске има за циљ не само да обнови ратом опусто_ шену Бугарску, већ да електри“ фицира и индустријализира земљу. Данас се у Бугарској гра_ де огромне хидроцентрале, же“ лезнице и фабрике. Испитују се природна богатства земље и врше се прапреме за њихово искоришћавање, за добробит и културни напредак целог бугарског народа. Демократска Бугарска настоји да развије и учврсти економске везе и сарадњу са Југославијом и осталим братским земљама им да претвори Бугарску из аграрне земље у индустриску, напредну и развијенију.
Консотидујући _ послератне прилике на политичком и еко"
Маршал Тито:
У сти су ненародни перијалистичке силе ко
номском _ пољу, Отечествени фронт чисти Бугарску од фа. шистичких издајица. Он изводи пред суд кривце ратне ка: тастрофе бугарског народа: Кирила Кобуршког, Филоваи друге и осуђује их на смрт. Спроводи чишћење државног апарата од фашистичких елемената. Спроводи изборе за Парламенат и велико Народно собрање у којима демократске снаге Бугарске добијају велику победу над непријатељима демокргтије и страним агентима. Велико собрање проглашује Бугарску за Републику и при према демократски Устав Бугарске,. Све ово удара чврсте темеље нове демократске, напредне, и прогресивне Бугар. ске.
Успеси и консолидација демократске и нгпредне Бугарске нису ишли у рачун међународној реакцији, светским смутљивцима и потпаљивачима новога рата, Отечественофронтовска Бугарска је изгубљена за њих као оружје и изазивач но_ вог рата, Као плацдарм за напад на СССР и Југославију. Зато су они свим силама ради ли да омету развитак демо_ кратске Бугарске. Отвореним мешањем, помоћу разних нота или преко својих агената и плаћеника, настојали су да разбију Отечествени фронт и да скрену Бугарску са демократског пута. Али сви ови покуша_ ји остали су узалудни. ДемоКратска Бугарска умела је да
"одбрани своју“ незивисност “и
да осујети свеко мешање у
њен унутарњи живот, у њен су“ ·
веренитет. Она је одлучно бра_ нила своју слободу и независност и разбила протународни, издајнички и цепачки рад ра' зних геметоваца, пастуховаца, петковаца разних завера офи. цирских клика и њихових наредбодаваца и још чвршће збила своје редове око Стечестве_ ног фронта,
Отечествено-фронтовска _Бугарска данас чврсто корача на_ пред и изграђује демократску, напредну, социјалну и праведну Бугарску под руководством друга Димитрова. Она идеу срећније и боље дане. Под његовим руководством Бугарска има за вечног пријатеља и савезника _ Титову – Југославију, има за савезника, пријатеља и браниоца моћан Совјетски Савез и остале демократске И пријатељске славенске земље. Она је тако данас један од чи"
нилаца мира, пријатељства и сарадње међу демократским народима.
Празник бугарског народа је ни празник југословенских народа, јер је братство између Југославије и Бугарске данас тако чврсто да нема силе која ће моћи да га онемогући н поквари, Нека живи вечно братство мо
неразрушиво пријатељство из" међу бугарског народа и наро_ да Југославије!
Нека живи братска демократ“ ска и прогресивне „Димитрова Бугарска!
Бане 'АНДРЕЕВ
МАРШШАЛ ТИТО И ГЕОРГИ ДИМИТРОВ 0 БЛЕДСКОМ
протлости ми смо имаћи тешких дана. У прошло" режими, династије и разне имје су имале своје интересе на
Балкану, гледали да између нас посију раздор. Та про
је онога дана када је створена нова
= = « “=
а а Де д у У СЕПТЕМБРА 1947
Н. '
па а МИ Иг “746 8 > БИ Мата
ужим а
|ОГ СФСРОНТА БЕОГРАДА
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
= ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
Смернице заједничке привредне политике Бугарске и Југославије
] уско, неразвијено, непотпуно, јер је
ЈЕ опоиска независност је услов за националну и политичку · независност. Еко номска зависност једне земље, сасвим природно, повлачи за сдббм и политичку зависност и потчињеност Те земљену односу на балканске земље то се непобитно потврђује. Светски империјализам имао је само један циљ — освајање Бал“ канског Полуострва. М да би то постигли, светски империја_ листи служили су се подлачким и злочиначким методама: изазивањем националних супрот_ ности, сејањем мржње међу балканским народима и државама, што је имало за по. следицу честе братоубилачке и освајачке ратове, Кроз чита ву историју провлачи се трвење и супарничка борба између великобугарског и великосрпског шовинизма. ·
За светске империјалисте
Балкан је имао двоструки значај: привредни и војно - стра-
тегиски. Балканске земље,у првом реду Бугарска и Југославија, располажу великим
природним богатством, многобројним сировинама, рудним благом; као тржиште Балкан, такође, заузима важно место У светској привреди. Балкан, о" сим тога, има предности и Као војно - стратегиска база. Он доминира северном _ обалом Средоземља и везује Блиски и Далеки Исток, Баш због тог свог привредног положаја и стратегиског значаја балкан“ ске земље имале су исту судбину: биле су тле трвења и про. тивуречности смеђу светским империјалистима, Они су мења“ ли методе овога насилничког продирања према конкретним историским условима, Циљ им
· је, међутим, увек био исти: да
освоје владајуће позиције У
Георги Димитров:
а сам срећан што моту да констатујем да је између нове Бугарске и нове Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије и Народ не Републике Бугарске, рашчишћено све што је до са
"де. Освајање тржишта
балканским земљама, да створе своје економско и политичко упориште. Заједничка привредна карактеристика балканских
земаља била је у зависности од иностраног финансиског“ капи, |
тала.
Продирање финасискот ка питала у Бугарској има своју особеност, своје посебне методе. У привредном, индустриском погледу, Бугарска је заостала земља. Индустрија је у њој неразвијена; У пољопривреди се примењују старе методе У обради земље. Тврђења (а то су тврђења фашистичких економиста) да Бугарска не ра сполаже довољним природним богатствима и да нема довољно потребног капитала који би јој омогућио привредни развитак не могу се одржати, јер су бесмислена и тенденциозна. Пре свега у привредном богатству Бугарска није сиромашна 3земља, Слабо развијена привреда и ниски национални доходгк, у суштини, јесу главни узрок недовољних финасиских сред; ства — сиромаштва у капиталу. Уколико се привреда једне земље више развија, има. проши_ ренију производњу, утолико су и веће могућности те земље за њену финансиску акумулацију. Наводи се још један разлог; бугарска индустрија није била у могућности да осваја страна тржишта. да обезбеди пласман за своје индустриске произво-
земље повлачи за собом и њено политичко и финансиско 0свајање, А такве методе свој ствене су освајачким, империјалистичким земљама. Освајање страних тржишта врши се, углавном, освајањем туђе зе" мље Унутраиње тржиште ста-
СПОРАЗУМУ
између
| дост, индустриску
једне ·
ре Бугарске остало је
животни стандард штва био врло низак. Разлози з2-ехономску заоста-. неразвије- | ност старе Бугарске не налазе се у природним и демограф_ ским чиниоцима; ти узроци су унутрашње природе, органског карактера У особеној структури бугарске привреде до 9 септембра и у особеном положају зависне земље од страног финансиског капитала, на пр. вом месту од немачког.
Бугарска индустрија у већем степену зависила је од страног капитала и сировина, По пода цима из 1935 године страном капиталу припадало је 48,7% од опште суме акционарског капитала. По појединим гранама индустриске производње та зависност изгледа овако; Шећерна индустрија зависила је од страног капитала 95,4%, млинска 94,40/,, – грађевинска 78,60/), погонска 74,4%, дуван_ ска 67,60/), цементна 57,2%, текстилна 30,50/6.
Почетком 1940 године знатно је појачан немачки и италијански капитал. Општа сума немачког капитала (разне инве. стиције) 1985 године износила је 74,3 млн. лева, У 1939 годи“ ни 94,6 млин. лева и на почетку 1941 године 190 млн. Италијанске инвестиције · износиле су 141.8 млн. лева 1985 и 208,4 млн, лева 1939 године. У пе Рриоду од 1941 до 1943 године немачки капитал потчинио је својим интересима целокупну бугарску индустрију. Све командне позиције у бугарској индустрији и стране инвести“ ције прешле су у руке немачких капиталиста и њихових а. гената.
Пуна зависност бугарске при вреде огледа сеи у спољној трговини. Спољна трговина бу“ гарске показује једну постојану, сталну тенденцију, За пе. тогодишњи период (1901 до 1905 године) учешће појединих држава у њој је релативно равномерно. Али та се релативна равномерност с" доцније мења, На немачку је долазило 14,40/0 увоза и 8.80/) извоза, Највеће учешће у увозу имала је Аустро _ Угарска, а У извозу Ен-
становни_
увек нестају непријатељски су. плови тивна Народна Република Југославија, Та про- да овако или онако могло бити искоришћавано од не~ глеска. Отада почиње стално Коби и братоубилачки ратови шлост престала је онда када је створена нова Народ- пријатеља наших народа. повећавање у корист Немачке између братских словенски“ на Република Бугарска, Руководноци нове Народне Конференција, која је одржана и која је данас како у увозу тако и у извозу.
Братство и пријатељ Републике Бугарске, нови људи са новим схватањима кон ферена Бугарска спољна трговина
завршила свој рад, јесте једна историска ција. Она је поставила основе нове ере узајамних од носа између бугарског народа и народа Федеративне Народне Републике Југославије. Она је отворила пут за много бржи и много успешнији свестрани развитак ' народа Југославије и Бугарске, у корист успоставља: ња једног трајнијег мира између народа, него што је то
народа, ство Јужних Словена постаје све чвршће и тешње. Оно се · Нарочито учвршћује и прошиРује после братског споразума, који удара темеље политичке, економске и културне сарадње Езмеђу Југославије и Бугарске.
1941 године прешла је дефинитивно у руке немачког финан. сиског капитала. Немачка суделује са 71.59/) увоза и 70.50/) извоза, Бугарска трговина има уско једнострани карактер и развија се претежно с Немач“ ком. Према немачко-бугарском
и широким концепцијама, као ируководиоци нове Ју гославије имају велику, часну задаћу да. изврше оно чему су наши народи вјековима тежили, Ми смо данас извршили један дио тога, фиксирали смо те тежње у нашим актима, а сада је наша дужност да то без одлагања и извршавамо и претварамо у дјело. — Не фразе и лијепе ријечи, већ дјела очекују наши народи
течественофрантовска Бугар. од нас. | . ска чврсто је везана пријате ја ; (Из здравице маршала Тита после све- раније био случај . Е У у Е » . привредном = спораз ствоМ и савезом сг двостру чане конференције у част делегације (Из одговора Георги Димитрова 5) етнинен ла ИНУ |
Бугарске владе), угар де) на здравицу маршала Тита),
КиМ својим ослободиоцем ве. 5 мачк љ Ликим руским народом. та е у спољној трговини Бу ,
чма пријатељске, политичке Е “ ! | – У — (Наставак на 2 страни) !"
“