20. октобар

[ти] | па . АЕ

пи та Ц —=. МУ пРиМ А У „У = ен ХлЕТ ВИ ЈЕ

.

И Поа и = 1 — Б – " " А, п + ПРВИ а аи ; У

,

9 СЕПТЕЈАБАР 1947

о,

20 ОКТОБАР њи нининннтиенненнниннНИНаИ

_ „Димитровеко племе не зно 30 преп

__ (Наставак са 1 стране)

_гарске дође до 800/) (1943 гоје износио 79%). О-

ције у привреди или утицајне сфере имао је страни финансиски капитал. Природна бо“ гатства обеју земаља импери_

Е __ дине он'

сталих – 200 но : ~

И епедне и одреје 3 БУЕ улаже 2 5 Па ЗАН нотишо- која је _ није губила вољу. Омл

У! 6 Ћ - . К , 4 “ Ф а, | а прве пасно танке одећи рачуна о сво На путу од Софије до веди- фа за остварење њихових пра- и скупа. Том пругом ОВиКАЛА да. ке прута с“ +

изграђена пре више десетина година, с великим успоном, потребне су три локомотиве да извуку једну композицију кроз Владајски Кланац чија је највиша тачка 314 метара. Сем то

јим интересима, они нису до. звољавали да се у нашим земљама развија индустрија, у првом реду тешка индустрија, јер је тешка индустрија 'основ“

ва, Те године, 1906, по целој се земљи разлио талас масовних штрајкова, Почев штрајковима железничара и рудара, талас штрајкова је ухватио готово

ких рудника у Пернику, путем неколико десетина километара, готово свако место повезано је с историјом револуционарног радничког покрета _ Бугарске.

това до краја ове године џ данас дође на пругу доиста ђе се уверити да ће омладина џ спунити своје обећање, а Ми смо прошли целу прур

ког је степена привреда старе Бугарске била у зависности од страног финансиског капитала.

___ Није бољи случај био ни са

___ старом Југославијом при- НИ услов за независност једне виј : | : не прбизводње у Бугар_ 6 . вреда старе Југославије била земље, Земље које нису инду. МПЛА ЗИ Мом си о ~ ни о: га, стара пруга је и несигурна – од Перника до Волујка. Као у је потчињена интересима стра стриски развијене, које немају = трошл. У е пок зету заузима херојска бор- и на неким завојима исувише свуда по омладинским радилу ние империјалиста, Док је Бу: водећу грану индустрија — МИСаО Не врати У Рина низ р : дници сво- штима радне бригаде »Георг ; = У дустрие давну; ни тридесет година ни ба перничких рудара. Ово је опасна. Пернички РУ ме 2 еорги гарска гравитирала централним о производњу разних типова ма- је прошло од Радомирске ре- _ био први општи масовни штрајк јим угљем, најбољег квалитета Димитров« тако су и овде дух силама и немачком империја шина — не могу сачувати Ви (публике, од великог и крвавог _ индустриског пролетаријата у су целој Бугарској, снабдевају целе пруге истакнуте пароле _ лизму преко _кобуршке дина. своју националну и политичку б НОВЕ 3 лат кланцу Бугарској данас велики део предузећа такмичења. стије и реакционарне буржоа- независност. Године 1919, после слома ва Ова херојска борба пернич- која се све више развијају, а — Ми смо ДИМИТРовци и ра ,

димо по димитровски — беле

____ зије, сконцентрисане око дво“ То су тешко стечена иску“

|"

5 преко – 500/%. ; па – а капитал из- помагати у индустријализацији скоји с именом вође и учите- ја је покушала помоћу једвог. баци преко 180000 тона, у . мм заобиле био је на прво место. и електрификацији, у изградњи _ља бугарског народа Георгија дела војске и официрске клике Омладинска радна бригада КУ стратешку И је те одле Пре рата и Бугарска и Југо привреде на новим темељима Димитрова. Под снажним ути- да растера митинг на коме је Георги Димитров«, која је у 3ано и тежак, а бо ан 0| славија биле су плен светских који заувек онемогућују ути- цајем револуције од 1905 годи“ говорио Георгије Димитров. Бугарској започела свој рад је С евет 1 ДЕ касније | империјалиста, у пуној еко. цај иностраног финансиског оне у Русији, бугарска радничка о Заподенута је туча између прошле године у Хаинбоазу 1 АЕРрстА 1948 Ни у Ханк ~ ,

| био је Георгије Димитров, | тајно . 5 према стварним могућностима. живети У миру и слободи под дине » ва од хапшења и да га тај треба да буде завршена, пу- ГП 5 соко али | (Обе земље имај заједничк воћством друга Тита и Дими млади и енергични штампарски допратеу Софију. штена саобраћај. У четири ригадира младин

5 У ба у радник који се већ био истакао У Р р бригаде »Георги Димитров“ по у борбама софиских типогра“

су ручно, стахановци помоћу ~ :

машина, Резултати које су по- отриане, 4 ном МАНа по бе . прека приводи крају, није 3. стигли пернички ударници за. 221У Своме нарзле ПОТПУНО ГО- | ограничило само на Хаинбогз

- тову пругу до краја ове године. 4 и дивмли су стахановце. у У Бугарској данас РАДА Ганас су најтежа места на 100000 бригадира И бригалиј НА ОМЛАДИНСКОЈ ПРУЗИ ПИ Пробијен Је ки, У изградњи свих зе | нел а уја, 1 рске _ УЧУС Али _ВОЛУЈАК—ПЕРНИК пробијена су и остала два ту- 958 зен радне 60"

Омладинска пруга Волујак— _ нела, изграђују се и два вели- раде »Георги Димитрове Перник дуга је 46 километара, _ ка моста, код тунела Радуја и па Гурков оце. У · двогодишњем привредном _ »Пенчов мост« висок 28 метара. Већ је генерал татрски 382 | плану Бугарске, као један од На прузи није било увек свих 570 ванредни Стрек на, СИ Е; најважнијих објеката, предви- · потребних техничких средста“ ај Ио ва врлетност“ н ђена је изградња железничке _ ва, У њима се често оскудева- трајући га упркос „снијом 86 линије Волујак — Перник, О- _ ло, Кад се пробијао велики Ра најкрађом и КИ северће И А За Е Миа радна бригада »Ге-. дујски тунел и карбитне лампе по Јашеој Отези

| орги Димитров« преузела је на _ биле су ретке, Али бугарска о- Е и 5, гарск

У Сри 9. септембра 1944: сусрет са Црвеном армијом себе да изгради то дело. Од _ младина савладала је“ и те те- _ ственофронтовскај т- и пир : перничких рудника до Волујка, _ шкоће. Нестајало је често, ус, 181 Кланац дара у оном '| станице на главној прузи за лед недовољне организације, и ние Зао а а кланац бу.

Софију, постоји стара желе: материјала за изградњу, али ском погледу. Кад ) зничка веза, али непрактична опет је пруга расла и омладина (Наставак на 3 страни; +

ра, дотле су југословенске ненародне клике биле повезане са француским и англосаксонским империјалистима. Стара Југославија је била њихово У пориште на Балкану. Али, Узчи Другог светског рата положај се мења. Немачке инвестиције у Југославији до 1938 године биле су далеко иза дру" "тих великих држава Западне Европе, Међутим, у спољној трговини с Југославијом Немачка је почела давно пре то: га да потискује своје конкуренте: уочи рата она је имала доминирајући положај у извозу и увозу. Немачка је извози“ ла из Југославије земљорад,. ничке продукте и индустриске сировине (бакар, цинк, хром итд.) У 1988 години пшеница из Југослгвије увозила се искључиво у Немачку; више од 500/6 извоза говеда, три четвртине извоза свиња, 800/) масти итд. Немачка је најпре извршила политичку експанзију (а то је њена особеност у империјалистичком освајању) а потом је згузела моћне позиције на тржиштима Југославије.

Страни капитал имао је такође моћне позиције у индустри“ ји старе Југославије, Пре рата (према старим службеним по_ дацима) од укупног капитала уложеног у индустрију и Ррударство, инострани капитал је поседовао 5139%. Истина ни је било много предузећа с чисто (страним капиталом, али страни капитал је створио утицајну сферу у нашој индустри“ ји заједничким суделовањем С домаћим капиталом,

У утицајну сферу иностра, ног капитала, како то наводи у свом чланку Влајко Беговић (»Развој индустрије у Југосла_ вији и њена улога у нашој привреди«) дошао је већи део глав них грана наше индустрије. У производњи _ метала – 77,559/%, производња машина – 81.699/%, прерада метала 48.50%, _ тек“ стилна индустрија 61,450/0, ино дустрија хартије 40,019/, индустрија дрва 58.659/0, хемиска индустрија 78.400/л, прехранбе“ на индустрија 34.86% и инду.

стпија коже 30.649/) итд. Бугарска је такође прешла (ставља у Бугарској највеће У о. | ; = Према томе, страни капитал прву фазу послератне пусто: рљено богатство - данас је У ких рудара трајала је 35 дана. сдовоз угља из перничких руд_ ве две спока 7 ин захватио је најважније гране ши. Отечественофронтовска _– Перник отворено 9 ника Рудари Перника увек су ника по досадашњој комуника- ; . 5. 5 5 : Р у р РУД . борби 6 ; ; С развитку, Кроз кланац је за индустрије и најсавршенија ин- власт постигла је велики на- од којих је највећи »Георгије предњачили у бор 6 Пе цији исувише је спор Сем тога, време руско-турског рата 1877 1 - | 6 х Е. - : нич класе. о старом чком нијом = дустриска предузећа која ра предак у јачању демократски Димитрове, Рудник »Георгије рад ке е д дД р железничко! линиј године продрла ослободилачка

сполажу < највише капитала и погонске снаге. Страни капи.

тал је успео да приграби нај- де. Кроз двогодишњи план Бу. али његова мрежа ровова про- организован у овим рудницима, композиција, а нова линија Пооиин колра пон СКИ важније производне снаге на: гарска спроводи индустријали- стире се на неколико хиљада Крајем 1919 године Георгије предвиђа најмање 24. Старом ша тета тобел па Си зацију и електрификацију које Димитров опет је у Пернику. линијом кроз Владајски Кла- бугарских

ше земље. Од иностраног ка. питала били су заступљени француски, енглески и немачки капитал. Ове три земље имале Непосредно

номској, а самим тим, и политичкој зависности од иностра“ ног Капитала, Привреда обеју земаља није се развијала није се ни могла развијати —

карактеристику: заосталост М неразвијеност. Командне пози,

аи ·

Ч6ние оНн Сара пр АИ та 064 талике, одног значаја бугапске демо.

пе раднички _ покрет Нова варијанта пруге Пер- асеке ла киВе Радни 10 ио је вене пре поједине ник — Волујак пролази кроз окрет виа не. а ПН акције У 6 ернику биле су 19- врло тежак терен и пред бу- је овде и због тога је овај Ме зив за + уну за НЕ кла гарску радну омладину били нац постао. симбол радног хе су целе Ут 1944 ГОДИ- су постављени крупни задаци. роизма бугарске омладиће не поново «су били пернички Требало је да се ископа око „Желим од свег срца, — Ре рудари први који су својим – 1.700.000 кубика земље и каме“ Зе едрги тон пала 6 |

ства из прошлости.

У току народноослободилач_ ке борбе, кроз народноослободилачки рат, народи Југославије извојевали су најдемократскије право: да буду сами господари своје судбине. Само народ који је узео судбину у своје руке може да буде слободан идау пуној слободи изграђује своју земљу, за себе и за своје по томке. Ненародне клике ликви_ диране су једном заувек. У општенародном устанку (бугарски народ узео је, такође, власт У своје руке. Ненародни управљачи и фашистички _ главари изведени су пред народни суд; Бугарска је постала демократ.ска земља, народна Република.

Створене друштвено - поли тичке промене у Југославији и Бугарској постале су солидан темељ за трајну сарадњу, брат_ ство и јединство бугарског и југословенских народа. Та брат ска сарадња добила је и свој

„конкретан облик у Бледском

споразуму, који има светско“ историски значај, У Бледском споразуму утврђен је заједнички став бугарског и наших народа по свим међународним и економским питањима, Блед_ ски споразум је значајан до принос утврђивању мира и демократије у свету.

Наш заједнички став према изазивачима и потпаљивачима рата — према монархофаши. стичкој Грчкој има историски значај 3за очување мира на Балкану, а тиме и у свету.

У послератном периоду на ши народи су се посветили мирној изградњи и обнови. Извојевана национална и поли. тичка независност мора да д» бије и своју материјалну подлогу, јер се једино тако могу утврдити друштвено “~ политич_ ке промене које су настале у нашим земљама, _ у

Наша земља прешла је период обнове и ушла је у план, ску привреду. Наш први Пето годишњи план поставља чврст темељ - изградњу тешке инду_ стрије која ће бити гарантија независности и одбранбене мо, ћи државе.

снага, ликвидацији остатака фашизма и обнављања привре_

ће је преобразити у индустри_

ско “ аграрну земљу. Сарађујући братски на истом

послу ми ћемо се међусобно

капитала и светских империја. листа, У нашим земљама вла" дају народне демократије, а Тт) значи да је народ узео судбину У своје руке и да ће увек

трова. М. МИЛОШЕВИЋ

фронту, у Радомиру је прогла_ шена Сељачко - радничка република. Радничка и сељачка војска кренула је према Софији да се, ослобађајући вођу по_ крета Георгија Димитровг, ко. ји је тада полициском затвору у Софији, уједини са пролетаријатом Со: фијг.

Тада су пред надирањем револуцнонарних маса, редника и сељака, контрареволуционари, јункера и Немци ки су се ком _ артилеријсм _ затворили кланац. Борба је била крвава. У Владаји је пала Радомирска република, ту је угушен бугарски народни устанак ко ји је избио непосредно п“сле Октобарске револуције у Руси_ ји, Јункери, питомци војних У" чилишта, васпитани у фердинандовском духу, нису били је_ дини непријатељи, У оружаној борби против радника и сеља“ ка њих су помагали Немци, У Софији је седела савезничка комисија: Американци, ЕнглеЗи и Французи...

Данас је Владаја летовали_ штте. Из једне лепе зграде, 0" брасле лозом, изјурило је стотињак _ септемврича, Тђихсви гласови, у ран) летље јутрб, и дечја песма, испуњавају овај лепи зелени кланац кроз који струји свеж ваздух и миришу руже. Као слободни птићи који су излетели из гнезда, тако се и ови малишани завлаче под грмове, трче низ обронке и вире кроз крошње дрвећа на које се пењу.

Као два вулканска брда, која стално диме, изнад града Перника уздиже се нагомилана шљака. А изнад тих брда од шљеке клижу беличасти обла“ ци и разилазе се у широким колутсвима, Непрекидно раде пернички угљенокопи, Девет окана стално хране угљеном ин_ дустриска предузећа младе ре" публике.

Пернички рудници угљена једни су од најстаријих у Бугарској. Ти се рудници експло. атишу већ 58 година. Пер нички руднички базен прет-

Димитрот« релативно није много дубок, највише 50 метара,

метара испод земље.

Историја рудника Перник те_ сно је повезана с напредним радничким покретом у Бугар“

класа, У борби за своја права, за осмочасовни рад и радничко законодавство, организовала је низ великих штрајкова. На челу синдикалног савеза 1906 го_

био у централном

још налазили у Бугарској, ј3- |

У борби против фашистичких окупатора

У борби за обнову и изградњу

1911, од 1919 до 1944 низ вели_

ких штрајкова покретан је и

Под његовим руководством, У" пркос врло тешких прилика тадашњег ратног стања, органи_ зује се штрајк рудара. Реакци“

штрајкача и полициских и војних одреда, Један официр бива убијен, врше се масовна хапшења, Али пернички рудари У" спели су да сачувају Димитро-

Пернички рудари нису се ни_ када мирили с ненародним ре“ жимима. И у најтеже доба ре-

штрајковима објавили кроз це_ лу Бугарску да руше царски режим.

Недавно је у окну »Горгије Димитров« радило десет стаха“ новаца из Совјетског Савеза. Дошли су као гости да својим бугарским друговима покажу своје знање и вештину, да на њих пренесу своја искуства. Стојилков и Евгенијев радили

до Волујка може највише 15

из Перника да прође дневно

нац пребацивало се из пернич_ ких рудника годишње највише 98000 тона угља, нова линија омогућиће да се годишње пре“

.— Омладинском кланцу, преузела је на себе да изгради ову пругу, једну од најзначајнијих у Бугарској, До краја ове године пруга Волујак — Перник

смене на прузи ће до краја године радити преко 30.000 омла_ динаца, а рад је започео апри“

на, да се пробију три тунела у укупној дужини од 1912 метара, да се подигну два велика насипа, од којих је један ви“ сок 38 метара, да се изгради низ великих и мањих пропуста и осим тога да се припре– ми сав, матсријал који је по требан за ове радове. Бригадири су се потхватили да Изграде и железничке станице,

с

_и југословенски омладинци и,

__вичком раду.

ХАИНБОАЗ — ОМЛАДИНСКИ КЛАНАЦ

се слова на једном пропланку састевљена од речног белутка — Димитровско племе но зи за препреке — пише на зид логора Бугарског радног одре. да.

Испод једног од највећих у најтежих објеката на прузи који народ овог краја назива »Пенчов мост«, уствари насуђ висок 38 метара, У долини, уз речицу, сместила се Југослр венска бригада. Испред бара ка југословенских бригадира Дон су мали цветњаци, —

зрасли су кроз ноћ, кажу њу. хови бугарски другови, Већ први дан свог боравка на пру зи Водујак — Перник југосдо: венски омладинци пошли су на рад н задивили су своје дома. ћине организацијом рада, веш тином и резултатом који пе стижу у раду.

И с »зПенчовог моста« ори се песма. Југословенска и бугар. ска, па песма коју су бугарски

спевали о мосту, 0 свом зајед:

Као и свуда у Бугарској, где год смо били на великим о6бчектима изградње, тако Н овде предњачи трудољубива бугар, ска омладина. Нови путеви, фе брике, водојаже — то је њено дело.

Хаинбоазв је турска Ре значи Хаинов богаз — кланац, али данас је то старо име 3, мењено новим, којим се понос цео бугарски народ. Хамнбов је добио име Омладински МЕ нап. "

И село Гурково некада % звало друкчије, опет турски = Ханнито. У част рускога га рала Гуркова и његовог сл ног подвига У ослободилачком рату 1877 године село је прозвано његовим именом.

Ханнбоашки кланац предео је Старе Планине, доскора нај непрпступачнији, али један од најславнијих по својој прошло“ сти. У историји бугарског на рода тај кланац означава дон

руска војска на челу с генералом Гурковом. Гурковци су

су били и одреди народних устаника, ополченци, састављени углавном од бугарске омладине. То је био први дубоки и смели продор у Тур.

боазу израстао је данашњи ве лики радни покрет бугарске демократске омладине на #% грађивању младе народне Ре публике, Тог дана око 200)

чело је овде да изграђује У деран пут, Тај пут први је кру' пан радни подвиг од општ

1946 године упутило У Ханн аз 2.000 бригадира, — да 5 омладина следи пример та боашке омладинске радне бри“ гаде за добпо наше младе | родне републике.“ ЈЕ

Дело бугарске омладине, ја је је пре годину дана започел ту у Хаинбоазу и које се де нас, упркос великих техни М и материјалних тешкоћа И Ри