20. октобар
БРОЈ 147 ГОД
рнинииинниннотиномени
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА |
Ма
о и“ БЕЈ 4
Поздрав ослобођеној Истри и Словеначком Приморју
а народе Југославтје 15
септембар биће још један велики и значајан историски дан. После вековног робовања туђину и вековне јуначке борбе за слободу, њихова браћа из највећег дела Истре ни Словеначког Приморја ушла су најзад 15 септембра 1947 у састав слободне народне др жаве, Федеративне Народне Републике Југославије.
Ослобођење поробљене браће народи Југославије поздравили су с радошћу и одушевљењем као једну од највећих тековина своје тешке али слав не народноослободилачке борбе и као знак снаге и животнога полета своје земље,
Слобода Истре и Словеначкога Приморја утолико там је драгоценија и дража што нам је нико није поклонио, већ смо је извојевали тешком бор. бом и бескрајним жртвама, Сва ка груда истарске и приморске земље заливена је крвљу својих најбољих синова и сннова свих осталих крајева ЈУгославије, Ако је иједан народ у Европи заслужио у току Дру гог светског рата толико обећавачу слободу, заслужто ју је заиста народ Истре и Словете ког Приморја. Тај народ устао је први против фашизма, онда док су се државници многих земаља још клањали пред будућим завојевачима и поробљивачима своје отаџбине. Тај је народ издржао четврт века неравне борбе про тив далеко моћнијих тлачитеља и изишао је из те борбе несломљен и снажан, ла први у границама двеју бивших фа“шистичких сила подигне заставу слободе и демократије.
Напод Истре и Словеначкога Приморја у сразмери своје блојне снаге учинио је неоцењиве услуге савезничкој ствали за време рата, Док су сеу Италији водиле борбе, истарски и приморски партизани, по цену огромних жртава, пре кидали су главне саобраћајне артерије у позадини немачког и италијанског фронта и за државали знатне непријатељ. ске снаге, доприносећи _ тиме разбијању тога фронта.
Они су још у јесен 1943 године ослободили сами, својим сопственим _ снагама, _ велики део своје земље, а у пролеће 1945 заједно са Југословенском армијом ослободили су је целу, све до иза Тржића и Видема
Своју величанствену борбу ови су увеличали још и једним великим гестом, тиме што су, у јеку те борбе, и поред свих патњи које су претрпели од италијанског фашизма, 0" стварили братство хрватског, словеначког И италијанског народа целе Јулиске Крајине и то братство засновано је на тако чврстим темељима да се и већина Италијана Јулиске Крајине изјаснила за прикључење овога краја _Федеративној Народној Републици Југославији. Нажалост, после рата, ова велика дела једног од најхргбријих и најзаслужнијих народа не само што нису наишла ва разумевање и признање 0Њих савезника који су најупорније апеловали на његове жртве и најсвечаније му слали обећања, већ су напротив потПуно заборављена, Они, који су Јулиској Крајини обећаваЛи златна брда, Атлантске поВеље и четири баснословне Прекоокеанске слободе, послаЛи су јој окупационе трупе,
усолинијеве _ карабинијере, Преобучене у нове униформе „цивилне полиције, па чак и старе Мусолинијеве законе.
Они не само што ни хвала ћису рекли борцима Јулиске Крајине за жртве које су ови Поднели да би умањили њи Хове жртве, већ су им стали Оспоравати и најосновнија 40Зечанска права, права на сло“
одни живот у својој слобод-
80, народној држави.
след оваквога става западсила хиљаде Хрвата "
Словенаца Јулиске Крајине 0
и су и даље у туђој др“
Жави, док су друге хиљаде
живе на
ој творевини _тобоЖње слободне територије ТР-, ста, > А за ов чорба
Поред свега тога и поред жалости коју смо 15 септембра осетили зато што сва наша браћа из Јулиске Крајине неће живети у нашој заједничкој слободној држави, ми данас можемо бити горди и по: носни,
Благодарећи борби јулиских партизана, благодарећи народ _ноослободилачкој борби свих народа Југославије, благодарећи свесрдној и братској помоћи великога Совјетскога Савеза и високоме престижу који нова Југославија ужива данас у свету, ми смо успели, „Упркос свих отпора и интри„га, да остваримо највећи део својих права и да ослободимо, сем Једнога“ узанога појаса дуж словеначке обале и Соче, сву нашу народну територију која је досад била под влашћу италијанских империјалиста.
._ Задар у Далмацији, затим Лоштињ, Црес и читав низ других Јадранских острва, велико пристаниште Ријека са највећим купалиштем на Јадрану Опатијом, скоро цела Истра са својим градовима Пуљом, Водњаном, Лабином, Пазином, Ровињем и Поречем. Словеначко Приморје са Постојном, Ајдовшчином, Идријом, Толмином и Кобаридом — сви ти крајеви и места од 15 септембра нису више делови туђе државе, већ саставни део Федеративне Народне Републике Југославије,
поред света отпора, нова Титова Југославија добила је мното више него што се стара Југославија у Версаљу усуђи-
вала и да тражи. Нова Југо-.
славија ослободила је од за: паднога империјализма и кра-
„јеве које претставници нена:-
родне краљевске Југославије у емиграцији нису ни помињали. У старој Југославији фашистичка утврђења око Задра на нашој обали штрчала су као гнојави чир на народном те лу. Фашисти су држали низ острва дуж наше обале до самих излаза из наших лука, држали су ријечко пристаниште у коме се стичу наше важне железничке пруге и друмови, Данас нема више страних империјалистичких клинова У нашој територији. Наша је граница померена до средине Јадрана померена је на запад ну обалу Истре до предграђа Трста и Горице и до планипских врхова на западним оба“ лама горње Соче. Новоослобођене области сла дају у најлепше и национално
најсвесније у нашој земљи. Приставишта и бродоградилишта Задра, Ријеке и Пуља би: ће драгоцена за нашу морнарицу. Пореч, Ровињ и друга места дуж западне обале Истре играће важну улогу у на. шој рибарској индустрији. Руд ници у Мдрији и Раши спада“ Ју У најбогатије у нашој земљи, Источна обала Мстре од Опатије до Пуља, Учка Гора, Постојна, Бријонска _ Острва, стари градови Истре и долина Горње Соче са својим природним лепотама заузеће једно од првих места у нашем туризму. Истарски виногради и воћњаци и они на Красу и У Брдима код Горице спадају У најчувеније у свету.
Сва ова природна богатства, која су У туђинској власти била искоришћавана _ за туђ рачун на штету народа, и 0громне могућности ових крајева које је страни завојевач запостављао биће велики допринос у изградњи наше нове напредне народне државе.
Народи Истре и Словеначког Приморја и народи целе Југославије никад неће заборавити крајеве који су им отргнути иако су етнички њихови, иако су их они по цену тешких жртава сами својим сопственим жртвама ослободили. Наши народи никад неће заборавити ни безбројне увреле које су им наношене од онога дана када су објављене лажне вести да су Трст други сслоболили, па све до послед њих подвига „пивилне поли= пије“ у Трсту, Пуљу и Горипи. Успомена на претрпљене не-
прављени увреле "неће нам“ ме: ·
ћутим лонети потиштеност, нити ће нам убити веру у наше право и, у Нашу · животну снагу. : ' .
Сасвим. супротно томе, претопљене неправде и увреде паће нам потстрека ла са још већом енергијом и. још већим полетом приступимо обнови и изградњи ослобођених крајева и теле наше земље.
И зато можемо бити сигурни да ће, благолагпећи љубави целе Југославије, благодарећи неупоредивом радном – полету целе наше земље и нарочито благодарећи ролољубљу и из ванредним особинама својих синова Истра и Словеначко Поимопје ускоро бити један од најнаппеднијих и најлепших лелова наше земље,
Михаило С. ПЕТРОВИЋ
ЈУГОСЛОВЕНСКА ПУЛА
25
ЕГБНИ ЛИСТ НАРОДНОГ СФРО БЕОГРАД, 19 СЕПТЕМБРА 1947 ј
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
по
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
БЕОГРАДУ! ЧАСУ ДОГ КОНГРЕС
еколико последњих без-
градских дана носе обе_ лежје ужурбаности и појачаног темпа живота. Сама физиономија Београда из дана У дан постаје свечанија, светлија. Град се улепшава, Улице се поправљају, равнају се терени скверова, рашчишћавају _последњи остаци рушевина. Град се дотерује,
По предузећима, фабрикама и другим установама, даноноћ_ но искрсавају нове пароле. А машине по фабрикама жешће дахћу, мотори се брже захуктавају, руке стотине хиљада трудбеника — грађана Београ_ да, хитрије, вредније раде, покоравајући својој вољи све, од малене оловке до најгоро_ стасније див-машине, Стотине хиљада трудбеника раде да што свечаније дочекају Конгрес, Други конгрес Народног фронта Југославије.
Двадесет шестог овог месеца одржаће се у Београду Други конгрес Народног фронта Ју гославије. На Конгресу ће се изнети резултати рада и развој организације Народног фронта Југославије од Првог конгреса до данас. Тај период је протекао у остварењу великих, значајних дела у нашем политичком и привредном животу. Београдска организација Народног фронта је постигла крупне успехе учествујући У обнови и изградњи, и она и данас постиже видне резултате у борби за извршење Петогодишњег плана,
Трудбеници Београда знају да Београд дочекује Конгрес "са видним резултатима обнове, са великим успесима радника у производњи, са величанственим резултатима омладине на изградњи пруге Брчко — Бановићи и Шамац — Сарајево, и са чврстом вољом стотине хи_ љада грађана да се што више залзже за остварење нашег пр. вог Петогодишњег плана,
Да би показали да схватају значај и величину Конгреса и да би одговорили својој грађанској дужности, да би Кон. грес дочекали са што значајнијим успесима, грађани Београда су прогласили десет прет конгресних дана за дане так_ мичења. Сви колективи. предузећа Београда узели су за тих десет дана обавезе, да што достојније _ дочекају Конгрес, Рејони Београда, основне орга
МАНИФЕСТАЦИЈЕ ГРАЂАНА ПУЛЕ ЗА ВРЕМЕ БОРАВКА МЕЂУНАРОДНЕ КОМИСИЈЕ
низације, такмиче се међусоб_ но ко ће показати боље резултате за тих десет дана такмичења. Најважнији део обавезе садржи обавезивање на добровољни рад, повећање броја учесника И добровољних радних часова, Поред својих редовних недељних обавеза, које често износе око 9.000 радних часзва, поједини рејони су се обавезали да даду за тих десет дана такмичења још две хиљаде па и више часова. Неки рејони су се обавезали да свој месечни септембарски план за. врше до Конгреса, то јест пет дана пре рока.
»
Грађани Земуна су једне вечери, пре неколико дана, на конференцији у Дому културе узимали обавезе. Четврта 0основна организација која же_ ли да У овом такмичењу свакако узме заставицу, и која У последње време свугде предњачи, предњачила је и на овој конференцији,
— Ми предлажемо..,.
Одборник Четврте остовне организације прочитао је гра_ бђанима обавезе које је решила да узме Четврта основна организација. — Књиге, ност...
Говорио је брзо, без преда. ха, желећи ваљда да што пре види како ће обавезе његове основне јединице примити 0стали грађани.
У сали тајац, Грађани размишљају. Хиљаду часова пре_ ко плана... Много... Шапућу, дискутују, саветују се... Па оне књиге, па плуг,. хоћемо ли моћи2,.., –
Устаје грађанин из Пете основне организације.
— Другови, ми, односно Пета, прима,
Лед је пробијен. Кад може Пета, можемо и ми.
— Примамо, примамо.
Као пљусак, једногласно је одјекнуло салом, Примамо,
Грегђани Земуна такмичиће се по обавезама које је предложила Четврта организација. Свака организација ће сакупити 300 књига. Поред планом предвиђених добровољних часова даће хиљаду часова ви. ше. Обухватиће и уписати 100 од сто неписмених до 45 године старости. Купиће плуг једној од најбољих сеоских за. друга.
У Земуну има дванаест основ
часове, неписме.
них организација, Покдон гра-
ђана Земуна Конгресу, испу“ њење обавеза, свакако је крупан. »
И грађани Првог рејона су се обавезали. Обавезали су се да ће у част Другог конгреса формирати три културне екипе за село и за те екипе припремити библиотеке са 70 књи га, Послаће десет комплета дела Вука Караџића, Бранка Радичевића и Ђуре Даничића сеоским задругама,
Деветнаеста основна органи_ зација обавезала се да купи плуг за сеоску задругу У Бежанији. Поред редовног плана рада на добровољним радовима, гра Ђани Првог рејона су се 0обгвезали да ће дати још 8000 рад них часова и обухватити до. бровољним радовима – 11.000 људи.
Културно - просветна секци. ја Првог рејона обавезала се да ће пописати све неписмене и до Конгреса отпочети са 8. налфабетским течајевима. Одр. жаће осам предавгња и организовати · колективне посете изложбама и прикупити 500 књига за Косово и Метохију.
Грађани Шестог рејона су се обавезали да даду 2.500 ча. сова. Хиљаду пет стотина до. бровољних радних часова За изградњу тролејбуске линије, а хиљаду часова на радовима око подизања грађевина у рејону. Грађани Седмог рејона даће за Конгрес 10.000 радних часо_ ва на дизању грађевина у рејо. ну, даће 617 књига за село, и претплатиће 476 чланова сељачких радних задруга на »Се_ љачку борбу«,
Сви остали рејони су такође узели обавезе.
Конгрес се приближава. Било Београда из дана у дан све Уубрзаније куца, Његови грађани испуњавају своје обгвезе..,
=
У канцеларији руководиоца добровољних радова Фронта Београда, на столу, разбацане хартије. Тек приспели листови, препуна линија и бројки. То су извештаји добровољних радова по рејонима. Они су тек сад стигли, леже несређени, бројке преклапају и покриваЈУ једна другу. То море чудно набацаних бројки привлачи па. жњу и поглед се нехотице шета у границама правилно изву_ чених линија,
Трећи рејон... 13.404 радна часа, 4.674 човека. Први, Други, Седми рејон. Око прелеће по бројкама и посматрач остаје збуњен, Не схвата, Не разуме бројке. Не познаје њихов го-
|
оглед посмгтрача упорно понире у велике цифре не би ли некако разголитио тајну коју оне скривају. И одједном човек схвата. 4.674 грађана Тре ћег рејона дало је у недељи од 8 до 14 септембра 13.404 до. бровољна радна часа. Извештај постаје јасан, Бројке постају просте, тако приступачне као да се претварају у живе слике, Довољно је прочитати име једног радилишта Трећег рејона, на пример Ветеринарска кли. њика, па видети цифру од 648 људи, па да се јасно претстави себи како је 648 људи на изградњи Ветеринарског факултета дало 1.740 добровољних радних часова, МИ на другим радилиштима слика је јасна.
На извештају Првог рејона је ситно исписана напомена. У недељу 14 септембра, радило се на радилишту »Нови Београд«. Пошло је 1.610 људи. Због учешћа Трећег рејона на раду, 600 људи се вратило кукућама..."
Руководство Првог рејонбило је тачно обавештено да треба да изведе на рад само 500 људи. А из Првог рејона је пошло 1.610 људи. Збо» несавесности руководиоца добровољ. них радова 600 људи се врати. ло кућама. Грађани су својим огромним учешћем поново до_ казали да желе и хоће да раде. Али се не сме дозволити да се они због немарности рукогодиоца малтретирају.
Грађани Првог рејона раде на десет радилишта. Највећи број учесника је био на радилишту »Нови Београд« и на (Наставак на другој страни)
Да ша си ои
| 4