20. октобар

у

СТРАНА 10 •

„Звезда“

Како филмска камера бележи догађаје у нашој земљи

Снима се наша стварност...

Досад је снимљено 88 домаћих журнала

у нашим биоскопима приказивали су се некада, углавном, инострани филмски журнали, чији садржај и обрада нису имали ничег заједничког о нашом стварношћу. Гледалац је, најчешће, имао прилике да гледа глупости и настраности далеких светских страна, Још су нам у живом сећању журнали с овим познатим, отрцаним почетком.., „Твенти сенчери фокс — филм части се приказати вам најновије догађаје из целога света,.“ Следе — трке корњача, дивљачко рвање у блату, избори лепотица с плаже у Палм Бичу и Ници, сензационални самоубилачки скокови с велеградских облакодера — тако позната серија безидејних и садржински _сиромашних _ приказа „светских догађаја...

Данас је филмски журнал постао једно од најизражајнинијих средстава за приказивање напора наших народа, наше омладине и нашег руководства у борби_ за стварање бољег живота. Екипе наших камермана обилазе непрекидно све крајеве Југославије, све народне републике, све индустриске центре — сва поља нашег културног, економског и друштвеног живота.

Дискретно и бешумно упија црнобела филмска трака кроз објектив нашу стварност, На свим великим народним манифестацијама, слетовима, фестивалима, У предузећима и рудницима, крај високих пећи и на првим километрима наших нових пруга, на постољима тек подигнутих мостова, у густим редовима жита, на спортским стадионима, у редовима скупштинских клупа и у дворанама научних академија можемо тако често да сретнемо филмску екипу. Ти млади људи данас снимају, а сутра већ, у замраченој сали градских биоскопа и у дворанама радничких и сеоских домова културе, одвијаће се догађаји на белом платну.

Са екрана не гледа на нас намазано и исцртано лице „лепотице с ривијере“, већ ведри и гарави ликови наших рудара, наших ударника и новатора, наших сељака и свих оних који свакодневно учествују У битци за што већу и што квалитативнију производњу. На нашим биоскопским платнима нема трке корњача, но километарски низови крампова и лопата на нашим омладинским пругама, на каналима и по ритовима, по градилиштима и тунелима — свуда где ће једнога дана гордо да нарасте прогребс... Нови филмски журнали, до- .

маће продукције, највернија · су слика наше бодре стварно' сти, наших радних дана и радосних победа и стремљења _ маса ка социјализму, ка дру· штвеном и економском благо-

· стању. =

Многи гледалац у дворани · нема ни приближну претставу о томе како су сложени и те шки задаци наших камермана,

Није претерано рећи да у њи:

ма мора бити једнако заступљен и новинар и фоторепор-

тер. Није довољно само упе-

'· рити објектви у догађај, и покретом реке ставити апарат. У погон, Онај који снима журнал мора да има развијен осећа! мере, он мора да зна да одваја споредно од главнога, како би целина филмског приказа

БРОЈ 148 ГОДИНА ТУ

п риказује.,.

била што реалнија и импресивнија. Новинар пише репортажу пером, камерман филмском камером...

· Није лак теренски рад камермана. Гледалац посматра ка ко се на филмском платну прагови новоизграђене железничке пруге претварају у дрвени зид, услед брзог кретања воза, и не зна каквим је опасностима био изложен камерман при снимању, Можда је висио на одбојнику последњих вагона или лежао на бранику локомотиве! Гледалац се, понесен филмским приказом, стреловитом брзином приближава ждре лу тунела, прохуји кроз њега и излази на сунцем обасјану панораму планинских врхунаца. Камерман је кроз тунел прошао лежећи на крову вагона, стиснувши уза се камеру, гушен димом, опрљен варница ма и гарав.

Врло често он мора да сними стварност која зачав прохуји крај њега, Има само један секунд на расположењу, иначе стварност промакне. Ако пером описујете један догађај који сте видели или доживели, имате прилике да много

Један историски докуменат који је снимила филмска пантљика: говор маршала Толбухина са 6 алкона Народног Беог раду

пута мењате текст, да га дотерујете или напросто баците написано, па почнете инова. Камерман који снима аутомобилске трке, нема могућности да на филмској пантљици врши исправке, да је мења или изнова снима, У секунди он мора да захвати стварност и да је испише сна филмској траци. Зато је потребно оштро око и хладнокрвност, Он ће доћи на саму писту, на којој хуче

» аутомобили, и неће. задрхтава-

ти кад му ваздушна струја готово. руши камеру. Једна тре.

„ћина филмске врлце у његовој

камери мора да садржи слике

које "ће видети гледалац.

Недавно су Београђани имали прилике да виде документарни журнал „Мстина о Пули“. Посетиоци биоскопа виде-

ли су злостављања којима су

изложени наши људи у том истарском граду, видели су како чланови цивилне полиције туку људе који траже припојење Југославији, и видели су

„сцене јевтиних

1

како се односе машине из индустриских предузећа. Мало је гледалаца мислило на тешкоће с којима се борио човек с камером, који је овековечио истину о Пули. Камерман је морао да буде оштроуман и 0. презан, да не би пао као жртва цивилних полицајаца, Тринаест пута мењао је стан, снимао је иза завеса у излогу једне бербернице, ноћу се кришом пењао на кровове руше“ вина — објектив његовог ору. ђа хватао је стварност, а није смео бити примећен, Камерман је свој задатак извршио. Наши народи видели су „Истину о Пули“... ж

Изменили су се и гледаоци. И много их је више, Некада су за филм, за журнал, знали људи из града. А и предмет журнала често није имао ничег заједничког ни с нашим градом, а још мање са селом. Гледајући језиве смртоносне скокове, ефеката, у салама градских биоскопа често је долазило до лудог звиждања и бацања качкета у зрак. Две хиљаде метара квадрата бацило би се, рецимо, на бокс-

позоришта у

меч човека са кентуром. Није то ипак било за дух наших људи... . · |

Они који би. данима радили по фабрикама, путевима, на грађевинама да би на крају недеље добили своју јадну награду, нису могли гледати жур нал, Куд би сељак, кога је општина послала да кулуком ради пут или преноси жито, мислио и имао могућности да види шта се дешава у његовој земљи. Општина је мислила ка. ко да му убере порез, а не ка. ко да му у селу подигне салу. у којој би могао да види филм. Сматрало се — није то за ње: га, сељака!

Снимити чланове неког стра ног осигуравајућег друштва који у посети сличном неко нашем друштву одиграју голф или тенис утакмицу, било би ваљда занимљивије од снима ња рудара који цео свој живој проводе у јами,

Данас су на платну људи —

радници по предузећима, се-

Снимање на фис културном стадиону

. вотиња,

4) електрични атоми,

љаци на њивама, омладина на градњи, задругари по задру. гама, најмлађи у својим градо вима и на пругама. Они улазе у хиљаде квадрата филмске траке. Ликови радних људи дефилују на платну кроз све наше републике — сад су на контрахирању, сутра на регулацији канала, на Прузи. Они су и публика...

Шта би се могло мерити са задовољством сељака који је јуче предао све слободне вишкове држави, а данас, у свом сопственом селу, видео себе у журналу „Звезде“, Кад не би било платна он би био спреман да донесе све своје чаршаве из куће. Његово село мо ждла још нема електрике, али зато нема разлога да не дође какав путујући журнал. И да долази често. Шта би било јаче од радости бригадира који је на Прузи избацио стотине кубика земље, а сутра у журналу „Авала“ филма видео своје радне мишице7 Не би,се та радост могла натпевати. Она би се помешала с радошћу његова друга из четири пута ударне Љубљанске бригаде, помешала као, недавно, ашови и крампови...

ИМ данас се у биоскопским дворанама _пљеска за време приказивања журнала и, каткада, бацају качкети у зрак, Али то пљескају пионири својој првој железничкој композицији, то омладина баца качкетеу част пробијања Врандука, пљескају рудари преко плана извађеним вагонетима угља, граБани говору свога претставника у Скупштини, фискултурници свом првом слету, радници

својим новаторима, војници својој Армији, народ — Титу!

Д. ПОГОРА Хоризонтално:

1) Река у Италији, покрајина чији је народ са чежњом очекивао припајање Југославији, разум; 2) храбри синови нашег Јдрана који су се борили против Турака, источњачко пиће, наша покрајина позната из народноослободилачке борбе, град на граници Југославије н Јулиске Крајине; З)упостане лакше, део тела, стари становници Грчке, њега, два сугласника; 4) део коњске опреме, највеће замишљено савршенство нечега, 0облик глагола ићи (француски), обухвати, богиња земље; 5) првак, река у Тиролу, мања књижевна дела течног и лепог састава, знак за адакта, примитивна пољопривредна алатка; 5) латинско слово азбуке, део конске опреме, река у НР Босни, истакнути

део земљине површине, егилатско бо!

жанство; 7) град који је дуго очекивао припајање Југославији и које је после дугих искушења м мука добио, место код кога је Александар Вели: ки потукао Персијанце, јачина, заменица, два иста сугласника; 8) приме. рак који има исте особине с предметима исте врсте, мала америчка жихемиска ознака за цинк, хрватско мушко име, коњ; 9) два иста сугласника. кратипа за Стеван, мере за дужину. вода (латински), отвор на кожи биљке; 10) најсјајнија звезда, пустиљско насеље, осушени јечам за трапљење пива, велика енглеска лу«ка на Ла Маншу; 11) два иста сугласеника. велики песник „присталица и помагач Вуков, ггитатско божанство.

Вертикално:

1) град у Јулиској Крајини над којим се слободно вије југословенска застава, пристаниште у Истри; 2) самоћа, комбинације сумпора и неког метала; 3) два иста сугласника, састанак већег броја лица, сугласник; кратица за у-

БЕОГРАД, ПЕТАК

Један од најзначајнијих _ светских шаховских догађаја у току ове године

је долазак совјетске екипе У Енгле-

ску, да би одржала меч-утакмицу на десет табли са британском екипом. Славна совјетска шаховска десеторка кренула је на пут нешто ослабљена, јер главни кандидат за титулу светског првака инж. Миша Ботвиник низ је могао да пође због научног рада из области електротехнике, Прошле године игран је меч и ђу обе екипе путем радија. Играло се не на десет, већ на „дванаест табли. На последња два места у обе екипе“ биле су шахисткиње, и то по изричитој жељи Британске шаховске феде. рације. Британске шахисткиње показа ле су се знатно слабијим од совјет“ ских, изгубиле све партије и зато су Енглези одустали овога пута да на“ ступе са шахисткињама. Прошлогодишњи радио-меч завршен је надмоћ. ном победом совјетске екипе од 18:6. На станици у Лондону совјетску екипу дочекали су чланови шаховске секције Друштва за културне везе Велике Британије са СССР, делегати Британске шаховске федерације, претставници Совјетске амбасаде у Енглеској, као и огромна маса шахиста, Отварање меча извршено је на свечан начин у Холборну. Овој свечаности присуствовали су чланови енглеског парламента и разних других Установа и организација, међу којима и Друштва англо-совјетског пријатељ ства.. | Ма ' Шах у Великој Британији има давнашње традиције, 8 масовност се показује у огромном броју разноврсних шаховских приредаба сваке године. Совјетски шахисти уживају у Великој Британији ванредну популарност и њихове најбоље партије објављују се у стручним часописима као и многобројним новинским рубрикама. Зато је разумљиво да мечу присуствује толи-

зме-

Појам ди

+ 26 СЕПТЕМБАР 1947 а

Прва табла екипе СССР: велики бо стор Павел Керес; друга табла екипе СССР: велики мајстор Васја Смнслоћ

ко шахиста, да сала не може да при. ми све посматраче. Из Ливерпул

Бермингена, Манчестра, Единбурга н других места дошла је маса шахиста да посматра меч и да ВИДИ чуву совјетску екипу, која је најбоља на

свету.

На првој табли сусрели су се ноћи совјетски првак Керес и енглески мај. стор Александер, који је прошле го. дине успео у радио-мечу са Ботвини. ком да одржи нерешени исход 1:, На другој табли велики совјетски мај. стор Васја Смислов сусрео се са Ен. глезом Голомбеком. М на даљим таб. лама су занимљиви сусрети, Болеслав. ски игра са енглеским шаховским ве. тераном Џорџом Томасом, а Котов с надом енглеског шаха, 18-годишњиу Крауном. Све су то ванредни сусрет и зато је разумљиво да за резултаћо влада интересовање не само у Со. јетском Савезу и Великој Британији, већ и међу љубитељима шаха у ч+ тавом свету, Као што се очекивало, победила је надмоћно совјетска еки па са 15:5. Славна совјетска десетор. ка поновно је доказала да је најбо. ља на свету.

ж

риговања

у Комбинацијама

Често пута у партији дође положај када неки играч каже: „Могао би извести дивну комбинацију само кад би ова противничка фигура ту стајала, а не где је сад!“ Има случајева када се уводни део комбинације налази баш у томе да се нека противничка фигура натера да дође на извесно поље, па тек онда изведе главна комбинација. Тај појам назива се „ди-

риговање“, тојест насилно упућивање. Дириговање је најчешће у вези са не-

ком жртвом, коју противник мора да прими. Пример имамо у следећем положају из турнирске праксе.

Бели на потезу добија.

Пре свега видимо да је бели сл. бији за два пешака, а уз то му је топ на првој линији нападнут од цр. ног пешака, коме само још једно по. ље треба да аванзује за краљицу. Сва нада белога почива у пешаку |7, као и у томе што се противнички краљ налази у опасном положају на рубу табле, где му евентуални продор бе лог топа у правцу а-линије може де загрози матом.

Шта може бели да играр Јаскоћ. да не иде 1) Тет —24 због одто: вора ју... 12—ћ). На 1) Тет28 црни може просто да одговора Ту. ТА4—с45 но затм 2). ћ2:о1 р.

Пут ка победи ипак постоји, а ре шење ћемо дати идућег пута. Да би решавачима помогли, рећи ћемо и ово: црног краља треба дириговати, тојест насилно упутити на поље 41. Идеја је, кад се уклони топ са (7, да пе. шак 7 може са шахом да уђе за краљицу. Остављамо читаоцима да #3 нађу како ће извести дириговање црнога краља на а1 и како ће бели по. сле тога исфорсирати победу.

У положају, објављеном прошлога пута, црни је осигурао добитак са потезом ју ... а7—-а5, Бели је #> губљен без обзира куда ће да крене топом, а на евентуално 9) 562—03 следи 2) .... с4:43. =

лицу, Совјетски Информативни Биро; 5) облик глагола уцедити, презиме америчког генерала; 6) кинеско име, пенушава творевина, два иста самогласника, предлог који се слаже са другим и шестим падежом; 7) јаја од којих се прави ајвар, милионити“ део метра; 8) установе за смештај деце чији су родитељи на раду, град у Далмацији; 9) цела, двадесет прво и деветнаесто слово азбуке, рекао (провинцијализам); 10) предлог, покрајина у Енглеској, јужно воће; 11) свеза, место крај Београда у коме је одржан Балкански шампионат у гађа. њу, свеза; 12) облик глагола клети име цара чији је надимак „Грозни', двадесет прво слово азбуке; 13) Нушићев надимак, онај који тера у ајки; 14) један месец, на овом месту, инидијали великог руског сликара, предлог, река која је каналом у вези са Дунавом, два' различита сугласника; 17) река у Африци, плод ума; 15) турски светац, мера за површину, мала птица; 19) свеза, лист Народног фронта, мера за електричну енергију;

20) проклео, животиња из реда куга живи у Сибиру; 21) недостатак, отац,

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Хоризонтално: 1) Прењ, Шостаковић, осуда; 9 „Радник“, нацрти, одмазда; 3) 0%%

дог, стао, тло, лет; 4) Ли, оте, Тел, ора, ао, к; 5) ета, Керч, Корсаков „Мо"; 6) Тир, Лари, оков, Кил; 7 ес, Посејдон, авет, уча; 8) Р, 06 иду, мед, Ира, Уб; 9) кап, ома, реми, ћер, ора; 10) Колумбо, сатира, пастир; Ш Одса, Вук Караџић, Лена,

Вертикално:

1) „Пролетер", ко; 2) рахитис, код) 3) Едо, ар, але; 4) њи, Опус Илок, пс, ма; 6) шк, Отело, 06; о, Герасимов; 8) сн, чреда, У: 7 таст, ију, С. К.; 10) Ацтек, А рата 1) крало, омета; 12) Ото, Р. немвр; 13) ви, оса, дира; 14) н, трака, 59, 15) Чолаковић, и; 16) до, овере, пћ; ом, ав, Тара; 18) сало, сљ 19) узе ку, оте; 20) Д.Д.Т., Мичурин; 21) '% Колубара,

#257%6272098 01 12152 2 16612 19208

2

НЕ ПРЕ јани

'ођ | ПГ.

ГЕТЕ МТТТТТТ1 1 | "| Ц | ининни ни | (ТЕТ ОИ || |] |]

4 КА | | | | да | | || |_

___ а ||| к _ «ја ||| | |_ | || ||

одана ватрени 10 и: . ~ 67 Го љиа пије о Бан ђ “ “ - Е Уредништво и администрација Влајковићева 8, тел, 23-008 и 20-443. Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорни уредник Славко Јанковић, Чек, рач, 19-313-212, Пошт. фах 5%

СУ