20. октобар
5
Просветни течајеви џи њихов
о Е : 20 ОКТОБАР _
КУЛТУРНИЖИВОТ_
У БОРБИ ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
значај за стварање нових кадрова
остављањем _ плана кул-
турно-тросветног рада, исто као и у привреди, и у на одном просвећивању озбиљно се кренуло напред. Основном задатку, брзој ликвидацији не. писмености, приступа се озбиљно, плански и са више упорности, Ликвидација _ неписмености врши се преко аналфабетских и просветних течајева. На 2 налфабетским _ течајевима неписмени уче само да читају и пишу. На просветним течајевима, који се сматрају као виша форма описмењавања, новоолисмењени и полуписмени утврђују своје знање, а затим стичу опште образовање и основна знања из појединих предмета: српског језика, историје са земљипосом, рачуна, хигијене, природе и привреде. Углавном, на просветним течајевима ради се по скраћеном наставном плану за четврти разред основне школе. По завршетку ' просветног темаја полазници могу да полажу испит и тиме им се признаје као да су завршили основну школу. После тога они могу да продуже школовање и да се упишу на стручни курс. Аналфабетски и просветни течајеви претстављају једну целину У раду на ликвидирању неписмености. Они су нераздвојно повезани. Свршавањем аналфабетског _ течаја неписменост се не сматра као ликвидирана. Тек са завршетком просветног течаја овај задатак је у потпуности извршен.
Просветни с течајеви су од великог значаја за културно уздизање широких народних
маса, а нарочито радника. Сами просветни течајеви деле се, према врсти посетилаца, на просветне течајеве за грађане и просветне течајеве за радни“ ке по предузећима, фабрикама и установама. Они грађани који заврше просветне течајеве могу лакше и брже да се укључе у производњу, а они радници који су већ у производњи тек завршавањем просветних течајева могу напредовати у својој струци. Према извештајима, с добивеним — из фазних предузећа, данас има У Београду око 570 стручно оспособљених радника, који не моту да полажу стручни испит због тога што немају основву школу, а нису завршили ни
просветни течај,
Везивање напретка у струци са свршавањем просветног течаја има значаја. Оно је повезано са развитком народне привреде, са индустријализацијом и електрификацијом земље. Данас, преласком на планску производњу, на остваривање нашег Првог петогодишњег плана, пред радни народ постављају се велики задаци, Земљи су потребни способни људи који ће извршити предвиђене планове. Потребан је огроман кадар радника. Тај Кадар не може се регрутовати из редова неписмених људи или полуписмених. Неписмени
У ширину,
У бескраја тајну, у срж да зароне историје људи, земаља и биља. Казаће се речи човека човеку
кроз кривуље слова,
Запловаћеш с јутра као чун низ
у дан,
(О како се слова у памће као дечји зуби У једрину шљиве; као прст у песак, и ргло
земљу твоје јутрос натопљене
Из звучнога ткања саслушећеш
када добре мисли понесу на
Као жрец
Запамти криване, кјо оштрицом но
Запловићеш,
Полетеће очи као олет Гвидо ТАРТАЉА
Слафа
ТЕ рођене твоје шхроке зенице сагледаће лице света иза руба твога багремара, иза оранице; полетеће у свет као два голуба. простор, ка небу до срца, Ко стрела до
у лепоту, у Ново орање.
у тајној науци азбуке извући ћеш мудрост као звук И
жа и курјачког
чамац на брзици реци,
људи не могу се укључити пот. Пуно у општенародне напоре на планској обнови и изгралњи земље, Неписменост непросвећеност, спутава радника У производњи, и он нема могућности да се развије, да усавршава своје способности, да се користи тековинама науке и да постане продуктивнији,
и поред тога што просветни течајези, као виша форма описмењавања имају велики значај на културном уздизању широких народних маса, а посебно радника, и што се тек са њима сматра испуњен задатак на сузбијању неписмености просветним течајевима досада није поклањана довољ на пажња, не бар онолика колика је потребна.
ма 1947 години, од септембра 946 године па до данас, описмењено је 2.064 лица. Од тог броја завршило је просветне течајеве само 843 лица, Остали, 1,021 новоописмењен, досада
је сигурно опет постао аналфабет. Многа предузећа, фабрике и установе, ни мало не показуЈу интересовање за описмењавање својих неписмених на. мештеника. А њихова је дужност да омогућавају сваком свом неписменом или полуписменом намештенику да похађа по један такав течај, јер се културним уздизањем радника убпзава и процват предузећа. Небрига и недовољно вођење рачуна о просветним течајевима и њиховом значају за стварање нових кадрова, види се најбоље по септембар. ској кампањи за сузбијање не. писмености у оквиру Вукове прославе. На просветне течајеве уписана су само 182 лица, а од тога броја предузећа су уписала свега 22 радника,
Рад просветних течајева тра. је пет месеци. Међутим, како просветни течајеви имају велику важност у културном уздизању радника, разматра се могућност да се рад на просветним течајевима продужи на годину дана. Програм рада ових течајева био би проширен и саображен потребама предузећа и установа у који ма су радници запослени. Просветни течајеви имају још ту особину да је програм њиховог рада еластичан па може да се сужава и проширује према приликама и стварним потребама, Да би Просветно одељење могло имати успеха у отварању просветних течајева, да би се рад на њима правилно развијао, потребно је да се управе предузећа, њихове Синди“ калне подружнице, као и о стале масовне организације, свесрдно заложе и пруже сваку потребну помоћ, Од њиховог става и заузимања, а нарочито од правилног спровоБења агитације, зависиће убудуће и успех просветних теча јева, а тиме и културно УЗДИ" зање радника и повећање њихове продуктивне способности,
Ружица НИКОЛАЈЕВИЋ
полетеће оне
циља.
кроз шарено ткање.
реку
ње секу
у меку њиве! звуке. крилу. свилу.
у себе усеци зуба,
два голуба,
Бранко Радичевић
ФИЛМ
Иојновији Уоплинов ФИЛМ
оловином априла ове године у Њујорку и Холивуду приказан је „Господин Верду“, најновији филм Чарли Чаплина. Поводом ове премијере француски _ часопис „Л'екран франсе“ објавио је занимљив чланак свога специјалног доцисника Харолда Салмсона После приказа садржаја филма, у чланку се даље каже: „. „По снази свога сижеа, као и по квалитету техничке обраде, филм „Господин Верду", по нашем мишљењу претставља круну Чаплинове каријере, јер је он у њему створио ново лице. Насупрот ономе, што су многи могли да мисле. Чарли. генијални коминар, није ништа слабији од Чаплина глумца. Уствари, са њим би се могао упоредити само Орсон Ведес, у филму „Грађанин Кон“, Као и Велес, он је, поступним мењањем држања тумачио старење малограђанина убице, а његов је глас сјајно прилагођен тананој личности господина Вердуа,
„Требало би два-три пута гледати филм, да би се могли уочити и анализирати разни елементи који га сачињавају, Чаплиново сценско постављање је изванредно, а сам садржај дела тако је богат да потпуно и ол“ мах заокупи гледаоца.
Господин Верду је Француз, али о
СПОМЕНИК КОЈИ ТРЕБА ПОДИЋИ ВУКУ КАРАЏИЋУ
Питање речника нашег савременог језика
( риски рјечник Вука Стеф. Караџића, који је објављен 1818 године, несумњиво је и до данас најзначајније дело наше књижевности. У – првој половини деветнаестог века он је био главно оруђе победе У рукама бораца за увођење народног језика у књижевност, а отад па све до сада Српски рјечник је најпоузданији а че сто и једини вођ у проучавању народног говора, мишљења и обичаја.
Поред ове огромне нацио. налне вредности, Вуков речник има и своју општу, светску вредност. У свом роду, он је јединствено дело светске литературе. Од свих речника на свету, за које се шире зна, ни“ један се с Вуковим не може поредити по живом осећању речи, њиховом продубљивању и исцрпном тумачењу, по знању средине у којој су наведене речи постале и умешности њихове примене. Краће речено, већ је сами свестрани народни живот уобличен и сређен снагом једног генија.
Међутим, и поред тога речник Вука Караџића није заувек окончано и за своју намену потпуно опремљено дело. Његове недовољности био је свестан и његов генијални творац још чим га је завршио. Вук је саставио Српски рјечник од свога сопственог језика, од језика свога краја и речи које је лично чуо да се говоре у нашем народу из дру“ гих крајева. А сав тај посао Вук је обавио, и то сам самцат, за годину дана! Зато је и лако разумљиво што многе ре чи, које је и Вук знао, нису ушле у речник, јер му „нијесу сад могле пасти на ум . О томе Вук пише и у предговору овом делу, а доцније у писмима пријатељима говори како би, кад би поново радио исти посао, мотао написати два пута већи речник, .
После победе народног језика и пуног расивата наше новије књижевности, – најбољи тадашњи научни и књижевни радници стали су помишљати на издавање речника који би салржавао целокупно богатства нашег говора. Ђура Да. ничић је, преко Југословенске академије у Загребу, покренуо 1880 етимолошки, истори“ ски речник, а Стојан Новаковић је замислио 1888, поводом прославе стотодишњице рођења Вука Караџића, да преко Српске академије у Београлу покрене излавање речника „са. временог књижевног, просветног и пословног језика“ нашег народа. Ову намеру Нова. ковић је превео у дело тек 1893. Тада је, при Академији, основав Лексикографски 07сек и наименован олбор за при купљање грађе. У одбор су ушли: Стојан _ Новаковић, Ђ,. Милићевић. П, П. Ђорђевић, Св, Вуловић, Љ_ Ковачевић, Љ. Стојановић, Љ. Јовановић, а нешто доцније Анлра Николић, Живко — Поповић, Момчило Иванић и др Ђорђе Ђорђевић. — дакле најбољи слависти и филолози које је српски народ тада имао.
Ова трулољубива група на. ших умних ралника за неколико година обавила је огроман посао, Голине 1894 било је исписано 20.000 листића с тачним тумачењем живих речи и
израза српског језика. Године 1895 број листића се попео на 50.000, године 1898 на 208.750, године 1901 на 756.463, а 1913 године сређена грађа износила је 1,381.944 листића! Завршавајући прикупљање грађе, одбор је издао и један оглед“ ни примерак речника, по коме су били позвани да дају мишљење сви стручни људи који нису учествовали у раду Лексикографског отсека.
Рат је, међутим, пресекао 0вај велики подухват. Током ра та нестало је већине чланова одбора, Од покретача великог дела рат су били преживели само Љуба Стојановић и Љуба Јовановић, те су у одбор за прикупљање речничке“ грађе изабрани нови чланови,
Од те, 1920 године, у Лексикографском отсеку Српске академије наука наступа веома чудна и тешко објашњива пре кретница. Рад на речнику, У којег су већ били са резултатом уложени значајни напори читаве групе научника, добија за нас, људе данашњице, необјашњиве облике. Ми ћемо тај рад посмотрити само кроз Го-
дишњаке Српске академије наука, дакле кроз Академијине званичне _ извештаје, не упу-
штајући се у шире коментаре,
Тако: ,
1) У Годишњаку за 1922 го. дину, о Српском речнику књи жевног и народног товора сто. ји доследно: „Ако се буде могло по материјалним средстви. ма извршити оно што је неопходно (то јест попуњавање грађе још најпотребнијим материјалом), може се са поузда_ ношћу рећи да се кроз кратко време може прићи дефини-
тивној редакцији и — почети штампање,“ 2) Што штампање није от-
почело, посредно и само донекле објашњава Годишњак за 1923 годину, у којем стоји: „Академија наука спрема велики речник савременог књижевног језика нашег народа., Велики је материјал већ скул" љен и он се сала сређује и допуњује да би се,. могло прићи дефинитивним редакциским пословима и самом њего. вом издању.“
3) У Годишњаку за 1925 то обећање је поновљено речима, да ће „посао бити ускоро завршен.“ 4) У Годишњаку за 1927 одређено је и време изласка речника, речима: „Према програму Одборову ове године ће се дефинитивно завршити при купљање грађе. Одмах после тога прићи ће се релакциском и издавачком послу:“
Б)у Али уместо првих табака речника, у следећем Годишњаку (за 1929) ми налазимо само још једно, и овога пута конкретно обећање: „Ове године је интензивно рађено на ловођењу листића у азбучни ред и на њиховом коначном убацивању,, Ове ће се године отпочети, ако материјална средства Академије допусте, редакција грађе и њено објављивање,“
У лаљим _ Годишњзцима, од 1930 до 1939, ми више не налазимо ни једну наду да ће се педесетогодишњи рад на Српском речнику привести кра ју, Човеку је тешко да поверује у саопштења; да се још ради, уазбучава, сређује, припре.
ма — јер су се, мора бити, пој мови многих израза између смртника и бесмртника далеко разишли.
Али, из свега овога ми данас морамо извести извесне закључке.
Први је од њих тај — да питање речника савременог језика српског народа није нити може бити питање само једне установе, па макар она била и највиша. То је наше општедруштвено питање, јер је српски народ једини у Европи који нема речника свога савре“ меног језика, те према томе морамо општом. бригом наћи начина. да до њега дођемо.
Други је "закључак тај, да је велики Вук, без икаквих средстава и само својим снагама, за годину дана рада дао своме народу речник тога доба, а да највиша наша научна Установа са читавим штабом радника за педесет година није могла да оствари свој залатак. Прослављајући у првој години првог Плана наше 3земље стогодишњицу револуцио нарне победе народног језика у књижевности, цео наш варод с правом очекује од сво. јих научника да и они своје способдости и свој рад саобра. зе општим потребама, А једна од њих је и речник савременог народног језика, заснован на темељима и резултатима Вуковог Српског рјечника. То би уједно био и, најдостојнији споменик којег би наше доба могло подићи бесмотном Вуку
М ПАНИЋ-СУРЕП
иВук
'
њему се као таквом у филму не ради — он је, уствари, интернационална симболична личност.
То доказује чињеница да се у фил му није ишло за тим да се створи француска атмосфера — осим неколико споргтних момената ни неколико наслова новина (Пари-соар, Фигаро, Иманите), и ма да лица која окружују Вердна носе француска имена, она би исто тако могла да буду | америчка или кинеска.
Тај универзализам и чини величину филма Чаплин га сматра за поруку, која је преко граница упућена свим људима.
Ова ће порука несумњиво наићи на најжешће негодовање велике америчке штампе. која је из дана у дан све више шовинистичка ни све мање толерантна. >
Ова ће порука произвести нападе читавог једног дела јавног мишљења и ти ће напади бити утолико жешћи, уколико је лекција која му она даје заслуженија.
„Ако се мало убија" — каже Верду у својој ћелији пред смрт, — „онда се говори о убици, а ако се убија на велико, говори се о хероју... — У о. вом свету успева се само организовано“, Уосталом, Чаплин је први врло јасно предвидео на какву реакцију овај филм може наићи код извесних америчких кругова. Приликом снимања филма, обраћајући се музичарима, он је изјавио; „После овог филма проте. раће ме из земље“,
Али, ма шта он изазивао, филм „Го сподин Верду“ чак н у Сједињеним Америчким Државама има изгледа на врло велики успех,
Нема никакве сумње да ће у Европи тај успех бити неоспоран, јер је Чаплин ванредно умео да слоји зрелост духа великих француских филмова са својим властитим даром комичара и редитеља.
по
Нове киле
Ј. В. Стаљин: О великом отаџбинском рату Совјетског Савеза, издање „Културе'', Београд 1947, ћирилицом и латинипом, стр, 211, цена 22 динара.
Фридрих Енгелс: Развитак социјализма од утопије до науке, издање „Кул туре“, Београд 1947, ћирилицом ин латиницом, стр. 92, цена 12 динара.
Др Павле Богдановић: Основи клиничке _ електрораднографије, издање „Просвете“, Београд 1947, латиницем, стр, 263.
Инж. Д Лучић: возилима. издање Свеопште библиотеке, латиницом, стр. 127.
ко“ ж Индустриска производња, издање „Техничка збирка“ Свеопште библиотеке, Београд 1947, латиницом, стр. 423.
П. Н. Змиј: Чување аутогума, издање Стручне библиотеке Јединствених синдиката, Београд 1947, латиницом, стр. 72, цена 9.50 динара
Инж, Милорад ЏШвијић: Алтернатери, издање Струнне библиотеке Јединствених синдиката Југослввије, Беотрад 1947. латиницом, стр. 56, цена 7 динара.
Б. Благојевић: Градимо Омладинску пругу. издање „Техника и слорт", Београл 1947, латиницом, стр. 96, цена 12 динара.
Дизел-мотори на „Техничка збирка“
КРОЗ
ТИПИК то морам да молим, да јурим, да просим, за сав жар што дадох земљи да је боље, да црвеним лицем, дугове да носим о врату, да зајмам, са свима се кољем!
Што морам, о морам да под туђим сводом са штулом, овако, трњем се потуцам,
о претплати живим, свијам пред господом, с глађу да се борим, на сва врата куцам!
Да не знам шта крије ноћ, шта освит дана, са свежњем новина каква злоба хита, да зебем над слогом, слушам грактај врана —
клевету за плотом, бјес половских чита!
Зар је све што радих игра докоњака кад хтједох да дани буду нам свјетлији, зар књиге да жива радост нијесу ђака ни драже од вола Јокси скелеџији!
Ја знам, ви сте први — бије снага џепа, ал ни ја нијесам пошљедњи у роду, мада од заслуга ни крова не склепах кнеже, и ја вриједим за ову слободу!
Слободу — и ову, и бољу, и већу,
за све земљи мојој што још стићи има! Вриједим и ја! Макар не крао, ни драо, ни набијо кесе грдним кулуцима!
Што мерам да молим, да јурим, да просим, за сав жар што дадох земљи да је боље, да црвеним лацем, дугове да носим
о врату, да зајмам, са свима се кољем!
Што морам! Но ништа — кроз ране ћу, ипак,
пробит се упркос црквено!
господи,
нек сам го и крвав — крваво и крило: за зору је било што ће да забогти'
Душан КОСТИЋ
Београд 1947,