20. октобар
Е ђ :
“
|
|
ЗА КУЛТУРНИЈЕ ТРГОВАЊЕ НА НАШИМ ПИЈАЦАМА =
лакарењу робе мора ко мобад посветити воћа пажња
5 ЈЕ соградска набавна преду.
зећа и задруге нису покла“ њали ни раније, а задњих дана нарочито, никакву пажњу томе како ће роба изнесена на пијацу бити сервирана потрошачу, МИ управе предузећа и пословођећ појединих продавница не само да нису задовољавали жеље купаца већ често ни најосновније захтеве трговине која данас има све услове да постане солидна и културна.
Слаб довоз, који је био главно обележје пијаца Београда до пре десетак дана, и немогућност да потрошач, У огромној потражњи и слабој понуди, постави ма какве примедбе и захтеве начину сервирања малих количина намирница, воћа и поврћа, све је то утицало да наше пијаце буду неуређене и да не задовољавају ни минимум захтева трговања, Ни раније у Београду није постојала, а и данас не постоји ни једна продавница воћа и поврћа у којој би изнесени производи били лепо сортирани и, што је још важније, класирани по врсти и квали. тету.
Грожђе које може да се купи по београдским продавницама не само да није класирано по квалитету и врсти (сем разлике која је прављена између хамбурга и осталог гро. жђа) већ купац често уместо грожђа добија згњечену масу која као да је прошла кроз муљачу, |
Јабуке, и слатке и киселе,
и крупне и ситне и оне које се
Некласирана роба на кватна; шкој пијаци
могу да сачувају за зиму и оне које су већ натруле, — све се то продаје онако скупа, под заједничком ценом. Никаквог из бора, никаквих могућности да купац — грађанин дође до робе оне врсте коју жели.
Са паприком, парадајзом, луком и другим артиклима случај је скоро исти. Ни један артикал не износи се на пијацу класиран У робу прве, друге и треће класе, 2 радни народ Београда приморан је да купује робу какву не жели, јер због три или четири здраве и лепе парменке мора да се купе читава два килотрама помешаних јабука разних врста и квалитета.
То што нема никаквог класирања робе узрок је и честом бацању купљених намирница, чега не би било да купци имају избор и преглед робе довезене на пијаце,
Поставља се питање зашто постоје цене за воће и поврће прве, друге и треће класе ако оно није сортирано и продаје се по некој средњој цени»
Насупрот оваквом стању по
већини продавница стоје оба. везе њихових намештеника да трговину учине културнијом, да се боре за солидан асортиман робе и да купце што боље услуже. Природно је да је узимање оваквих обавеза веома корисно и унапредиће нашу трговину, али само у случају да обавезе не остану мртво слово на хартији.
Тезге државних предузећа и задруга морају најзад да служе за углед свим осталим продавницама овакве врсте, Због тога је крајње време да се на нашим пијацама приступи класирању воћа и поврћа које се продаје радном народу Београда, како би они што купују могли доћи до робе која најбоље одговара њиховим потребама и жељама, Без избора квалитета и врсте артикала, (наравно уз уредније довожење робе) немогуће је задовољити захтеве купаца на нашим пијацама.
Крајње је време да се сузбију већ неподношљиви дрски одговори продаваца:
— Ако хоћеш купи, ако не — иди!
— Кад ћете једном да почнете са издвајањ — Море, другарице, пропадосмо од ту класи оно здраво поквари се у магацину.
_- 20 ОКТОБАР _
СТРУЧЊАЦИ
ем тог поквареног воћа!» фикацију. Само, док ово покварено продано
26 СЕПТЕМБАР 1947
У ИНТЕРЕСУ ХИГИЈЕНЕ И РЕДА У ГРАДУ
Треба коначно решити питање ОЛИЧНИХ ПрОдОВаЦО
току целе године Београд је пун уличних продаваца, На сваком раскршћу, на сваком прометном пролаву, на улазима у паркове и
ВИШЕ СТАРАЊА ЗА ЧИСТОЋУ У ГРАДУ
Павиљони—продавнице за воће и поврће окружени су нередом и отпацима
ЈЕ гограђани су научили да купују воће и поврће у току целога дана. Отуда велики број пиљарских радњи У читавом граду, на разним местима, Како су те пиљарске продавнице махом смештене у скрпљеним _ баракама, у међупростору између зграда, у су теренима и сићушним, нехиги_ денским локаљима, оне доприносе ружном изгледу улица и продужавају ону нездраву тра
дицију продаје животних мирница свих врста на једном : месту.
Да бн се продаја воћа и по“ ;
врћа поставила на здравију основу, да би се допринело регулисању цена, а уједно да би се задовољила и естетска стра_
на, Градско предузеће за воће :
и поврће отворило је низ јед нообразних продавница виљона, постављајући их На
слободна места ин празне пла- :
цеве у разним крајевима града,
Овим продавницама је заиста Београд доста добио, али се, једновремено, јавила и једна ружна појава, Око свих тих продгвница, за кратко време, створио се неред. Ту је, пре свега, обиље амбалаже, која увек чека на одношење, а он.
да и читаво »попртнте« отпа- |
дака од воћа,
на- :
па. ;
Свакако да се овакво стгње не може оставити. Неопходно је да се простори око ових продавница _ павиљона уреда и да се на њима одржава чистоћа, као и да се сандуци за отпатке (који се налазе Уз скоро све павиљоне) редовно празне,
Исто тако, требало би забранити (и забрану истаћи на та
блама) да се воће једе и да се отпаци бацају одмах ту, на ли_ цу места. Кад већ код свих грађана не постоји смисао за ред као ни поштовање чистоће у граду, треба настојати да се на њих утиче на све могуће начине, не би ли се свикли на културнији начин живота и односа према околини и општој својини, у интересу заједнице,
Неуређена „утрина“ око продавнице за воће и поврће
биоскопе, они нуде своју робу. Семенке, кокице, кикирики, кестени, кукурузи, разне „шшећерлеме“ и ушећерено в0-
ће, бонбоне, екстракт кафе, ситније конзерве, — све је то изложено У котарицама,
које стоје на тротоарима, изложене прашини и по којима се претура нечистим рукама. Да та и таква роба, намењена претежно деци и омладини продавана под таквим условима, није у складу са јавном хигијеном, којој се данас поклања пуна пажња, неоспорна је чињеница, С обзиром да је немогуће _ контролисати — све многобројне ситне изворе ове робе, да је немогуће водити рачуна о местима где се она држи и евентуално справља (ушећерено воће, семенке итд.) у интересу је здравља Београђана да се продаја ових артикала забрани појединцима, нестручњацима, а да се њена производња и продаја организује, укољико је потребно, на градској бази, то јест да се укључи у сектор једног од градских трговачких предузећа. И ред и чистоћа у самом граду захтева хитно решење овога питања. С обзиром да се кукурузи, семенке, кикирики и кестени продају тако примитивно, око продаваца су _редовно брда отпадака. Несавесни грађани, међутим, отпатке бацају успут. Тако се и дешава да се по ђубрету на тротоарима и поред тротоара београдских улица може знати који је од ових продајних иртикала „на реду“.
Трећи разлог, који налаже доношење коначне одлуке по овом проблему свакако је најважнији. Наша заједница не може и неће да трпи, у време улагања општих напора У
испуњење Петогодишњег плљ на, овакве ситне паразите, који се задовољавају својом зарадом, а ништа не доприносе за интерес и потребе шире заједнице. Ови улични про давци махом су млади, јаки људи. Неправилно је да они седе уз котарицу своје „робе“ у време кад су заједници потребне њихове јаке и здраве руке.
Сви ти разлози оправдавају једно одлучно решење, а и чињеница да Београд из дана У дан постаје све више веле. град, захтева да се уклоне те касаблијске и паланачке појаве, 39:
Улични продавац пића код железничке станице
х животи вРАБНУ СССР О ж
Ка би ме неко упитао: _ шта
највише изненађује и задивљује пријатеље, па чак и непријатеље, од свега онога што је совјетска власт постигла, одговорио бих — погледајте Баку. Јер нигде се не види у толико великој мери огромна разлика између обесправљености, ропства и пуког сиромаштва скоре прошлости и среће данашњице..."
Ове речи славног француског. књижевника Анри Барбиса претстављају заслужено признање великом, изванредно лепом и напредном граду, престоници Азербејџанске ССР, центру совјетске индустрије нафте и значајном културном центру. А у“ још већој мери Барбисове речи истичу це„ло грандиозно градитељско дело совјетске власти, совјетских _ народа. Од дана кад су те речи написане до данас Баку је још више напредовао, уздижући свој економски и културни значај, бележе. ћи крупна достигнућа у подручју свог комуналног размаха, пораста и благостања.
Ма с које стране да се приближујете овом дивном граду — са Касписког Мора или са копна, прво ће вам поглед застати на хиљадама објеката подигнутим на неисцрпним налазиштима – нафте. Некад су то биле куле грубо и на брзину склепане од дасака. Данас -су то лепе и лаке метал-
сте = ПОЛИСИ
ме конструкције које ни најмање не личе на своје суморне претходнике... Баку је град огромних могућности које је совјетска власт снажно развила и испунила дахом интензивног живота, Пре Великог Октобра развој Бакуа био је спутан, и поред његовог –индустриског значаја, низом општих тешкоћа које су пратиле живот градова у царској Русији, а поред тога — страховитом _— културном заосталошћу м сиромаштвом нелог Азербејџана. Ова заосталост била је још тежа него у већини других области Русије.
· По доласку Совјетске власти Баку је постао центар _ Савезне Републике. Народ је преобразио престоницу Совјетског Азербејџана. За кратко време Баку је добио велики број виших школа и научних установа. _ Данас у граду раде 14 виших школа, 54 научноистраживачке установе, 34 техни-
кума, 170 средњих школа, позоришта, уметничке школе, борци културе, _ клубови, _ библиотеке,
конзерваторијум. Створена је Азербејџанска академија наука. Она је одгајила у својим институтима м лабораторијама стотине вредних м талентованих научника који су много допринели искоришћавању природних _ богатстава Азербејџана. Потпуно се распршила некадашња заблуда да је Азербејџан — крај неплодних пу-
стиња. Видан део заслуге за отстрањивање ове заблуде припада научницима.
Приведене култури и обради па“ моћу широке мреже канала који су омогућили вештачко наводњавање земљишта, огромни простори Муганских, Миљских и Саљанских степа примили су вредне трудбенике који су приступили гајењу памука, жита, м других култура. Подизању хидроцентрала посвећена је највећа пажња. У низу тих радова прво место заузима Мингечаурска централа. _Кирова-
бад, други по размерима и знаград Азербејџанске је нови
СЕР, центар
чају
постао велики
Бак
, Стаљинова улица
производње нафте, чија су ванредно богата налазишта — открили
совјетски геолози. У Дашкесану откривена _ је одлична гвоздена руда,
Културни развој Азербејџана
иде у корак са његовим снажним и брзим економским _ развојем. Једно од многобројних сведочења о напретку Совјетског Азербејџана пружају подаци о порасту броја становника Бакуа. Године 1870 Баку је имао само 16.000 становника, а пре пола века — 111.900. Око четврт милиона људи живело је у. Бакуу 1923 године. Прва Стаљинова пјатиљетка моћно је пот-
_ стакла и обезбедила даљи пораст
града. 1932 године он је имао 650 хиљада становника, а данас један од највећих градова _ Совјетског
Савеза Баку има близу 1,000.000 становника. Симбол _ напретка и уздизања
целог азербејџанског народа, Баку је највећи снабдевач _ целог СССР нафтом. Пре доласка совјет ске власти рад на производњи нафте био је заснован на заосталој бази. У годинама пјатиљетки овај рад је из основа реконструисан и проширен. _ Производња нафте добила је савремену, научно разрађену и остварену базу. Уз то, испитивање налазишта нафте напредовало је напоредо са подизањем модерних завода за њену прераду, завода одлично снабдевених свим најновијим техничким средствима. Захваљујући свему овоме _ производња нафте у подручју Бакуа данас је три и по пута већа него што је била пре револуције. :
Нафта Бакуа, нафта, чији је мирис у своје време привукао не само руског индустријалца Менташова, већ и странце — Ротшилда, Нобела, Нешау, — давала им је у своје време баснословне профите, али експлоататорски капитал није, наравно, ни најмање водио рачуна о благостању града и његових становника.
Тада, у годинама царизма, радничка насеља у Бакуу пружала су грозну, вапијућу слику — најцрње беде и најнезајажљивије _ власти капитала.
Данас _ трудбеници индустрије нафте станују у ведрим лепо уређеним насељима пуним _ зеленила. Куће су им удобне, модерне, саграђене у стилу вила. Град који је у доба господарења Ротшилда и Манташова увек __ био
на еннемеминннн______----ненн ни ин име инеј
жедан (вода је довожена бродо“ вима и цистернама са велике у: даљености), добио је, захваљују“ ћи залагању совјетске власти "У неуморном раду трудбеника, од“ личну водоводну мрежу.
Баку је пре три деценије имао само два богаташка приватна пар“ ка који су били неприступачни грађанима. Данас Баку заслужено ужива славу града — паркова и вртова.
Потпуно су ишчезле јадне уџе' рице старог дореволуционарног Бакуа. Лепе вишеспратне зграде, асфалтиране улице, сеновити 97' левари и паркови, хиљаде аутомо“ била у саобраћају, стотине бро“ дова у луци — ово је данас слика главног града Совјетског Азербеј џана, града у коме су ових дана одржане велике свечаности свенародног значаја и обима — све“ ности поводом осамстогодишњице рођења великог — азербејџанског песника Низамија Ганџевија,
е
Испуњење поратне Стаљинов,
пјатиљетке много ће доприне! који
даљем напретку Бакуа добити низ нових великих грађе вина — једанаестоспратну зграду азербејџанске владе, дом Акаде, мије наука, зграду „Азнафте итд. Поред новог великог Примор“ ског булевара, престоницу РА бејџанске ССР украсиће стално који се подиже на простору 0 200.0000 квадратних метара. Град, из кога је генијални а љин руководио борбом зена а ког пролетаријата, град У Ке иу бе водили _ револуционарну Пн Ворошилов, Орџоникидзе 10 јан, град у коме се моћно разв таленат народног трибуна ва, — Баку иде данас У буду“ још лепшој и срећнијо! ности. - | ·