20. октобар
5
| У
у Др б-_ РАЈ У Гу СА ПЛАТОН пате У
Р") 4 (ти Мини "1
ПВП го пи во оре
СРИ
ЧУВАЈМО НАРОДНУ ИМОВИНУ!
Пемарност грађана према државним станбеним зградама
Си државних станбених згрдда не воде довољно рачуна о одрмавању својих станова и читавих ових зграда По државним станбеним зградама провлаче се многи проблеми којима 6би требало најозбиљније приступити, да би се зграде одржале и сачувале, Велики број станара не одго. вара обавезама према држави у погледу кирије. Они, и поред ниске станарине, не плаћају уредно закупнину, а врло често траже да им се станови оправ. љају и уређују.
Е Адвонат Антоније Попадић још од априла месеца није у. платио кирију иако она износи свега 200 динара _ месечно, а Ђорђе Божић у улици Бранка Нрсмановића 7 танође већ пола године не плаћа кирију за свој стан. Исти је случај са Миланом Илићем, Северни Булевар, 15 павиљон, и са Пепосавом Мирковић из улице Димитрија Туцовића 99, који својим обаве. зама не одговарају већ пола године. Карактеристичан је спучај и рентијера Милете Дачевића, ноји дрни велини луксу-
За оснивање уличних | актива за ред и чистоћу
аша редакција свакодневно "добија дописе који се критички осврћу на
недостатак реда и претерану вечистоћу и прљавштину У Београду. Десетине и стотине добронамерних београдских трађана критикују досадање стање, тражећи могућности да се оно поправи, да у нашем граду, који се шири и по броју становника бива све већи и већи, буде више реда и више чистоће.
Од великог броја дописа ове врсте, доносимо три карактеристична, ж
кораку наилази се на неред: на плацевима. Удицама, тротоарима, излозима. вуда је тако. Ако пођемо из Стаљинградске улице у Нушићеву, на углу улице Мајке је вросиме, запазићемо — деликатесну радњу Тупића, чији излози звпје празни, као за вре_ ме бомбардовања, Полесет корака даље, на углу К
Косовске, Нушећеве и Деч: пави~
„на сваком
љон Градског. 1 узећа за воће и поврће налази се на плацу који потсећа на вашариште, Одмах прекопута, у Лочанској улипи. ружна ст“ ш"на капија „боле Очи“ изме
ћу зпотеке и нове зграте Синдикдта. Десетину метара даЉе, код станице трамваја број 6 стрчи један неокречен магаЦин, растурени су камиони Савеза задруга, незгодан прилаз трамвајима, Прва киша претвориће све у блатиште,
У улици Георги Димитрова бра! 3 плац који су доброКољвим ралом очистили фронтовци сав је запастао у коров; а неколико копака лаље у Ма (ара Илића улици број 3. стрЧИ илнал сниског зида маса неупстребљених столова.
Сматрам да тако не би требало. ни смело да остане и ла смо ми, чланови Фронта, дужни да питање уређења нашег Града, у погледу ових ситниих, али значајних — ствари,
кренемо с мртве та"че " жЖ. БАЈИН
%ж Ми лобровољни радниципоказали смо досада у визе прилика ла умемо да се зало-
ПЏАМЕТАН РАЗГОВОР
ЧЕ РАДЕ !
= Тако им и треба: кажем ја,
УСЛЕД НнНиИСсМОГ Бод о стаАјА БРОДОВИ 34 ЗЕМУ
жимо и да наш рад пружа значајне резултате. Па ипак у мањим, али важним — питањима, ми смо остали неактивни, Хтела бих да скренем пажњу на наша дворишта и степеништа. Док смо радили на другој страни, то је остало занемарено. Или, што је још жалосније, обично су дворишта и степеништа занемарена у оним кућама, из којих најмање до бровољних ралника излази на ралове. Узећу на углу Доситејеве и Симине улице (на кући је табла у спомен Каћанског), у њему је 0-
биље нечистоће и непријатно
је чак и проћи погол ограде. Вид. ЂЕЛИНЕО ж
Обиље влаге у току лета по. ред великих услуга нашим пољима помогла је пораст корова у Београлу.
Наролни фронт Србије ставио је пред стоје организације задатак: уништавање корова. И у Београду би требало нешто уралнти у овом смислу,
како у интересу реда у граду. тако и у интересу сузбићн о штете, Душан СТАНКОВИЋ Да би се правилно могла
користити воља и жеља бео. градских грађана да што боље уреде и очисте свој град, требало би спровести што 6ољу организацију овога посла, можда путем уличних актива за ред и чистоћу на својим територијама.
Ти активи требало би да воде рачуна о стању чистоће подрума,“ тавана, степеништа, дворишта, улица и свих празних површина и да, У циљу реда и чистоће организују радне дане чишћења улица, У које би требало да се укључи што већи број грађана. Тако би чланови Фронта, добровољ ни радници, који су досада са-
"мо путем дописа могли да кри-
тикују постојеће стање, могли конкретно да допринесу побољшању, развијајући _ самоиницијативно гране свога рада у оквиру овог актива или сек-
ције,
за пример двориште
зни стан за који треба да плаћа 1000 динара месечно, а већ месецима није платио кирију. Цео низ разних станара државних станбених зграда Београда налази се на списку дужни. ха нод управа станбених зграда. АКпи није то све. Многи станари долазе у Управе станбених зграда са захтевима да им се оправе објекти које су сами понварили и које су дужни и да поправе. Једни тране да им се измене полупана стакла, други да им се поправе спавине, трећи браве на вратима ити. Али, они и не обраћају пажњу на крађе које су врло честе у њиховим зградама.
Нестају канте за ђубре, казани за прање рубља; руше се опуци, разбијају прсвори, кваре водоводне цеви и слично. Једна жена је, например, бацала вутије од конзерве и комаде У клозетску шољу. У · Једренској улици 1 Управа станбених зграда Петог рејона оправила је опук, а сутрадан он је опет био покварен. У зградама се дрва цепају на спратовима. Инне. њер Јунговићу Суботичкој улици 15 цепао је дрва у једном
одељењу лепе државне а исто тако установљено су вађене дашчице из између претсобља и
се десетинама хиљада килограмс оптерећују спратови и онемогућују одрмавање чистоће. Кад се иселио из зграде у улици Радоја Домановића 25 Неврас Шашовић, који је кључ од стана послао по непознатом ли. ду, оставио је стан у страховитом нереду и нечистоћи.
је оштећена чак и канализација. Све су то речити примери
немарног односа ових станара који не поштују народну имови. ну и не придржавају се државних и друштвених закона. Због тога пропадају напори управа станбенвих зграда.
Да би се помогло управама станбених зграда у чувању 06јеката који припадају народу, а које треба пазити више него и своје, било би потребно да све основне организације На. родног фронта у своје планове рада убележе и помоћ властима у одрмавању реда у држав-
ним зградама. Р С. БУРИНА
Ко би то знао!
ОТА АС А == Хе=н==<Ј
»РИБА«!
ООДУЗСЋЕ ЗА ПРОМЕТ МОРСКОМ РИБОМ И РНБАРСКИМ МАТЕРИЈАЛОМ
ШИБЕНИК ТЕЛЕФОН 21
ОпСк РБЉУЈЕ тошШИШТА
СЛА НОМЛМ оабв
ЛОМАЋА СВЈЕМОЛ м о КА
~ Шта тражиш у том лексикону» — Хоћу да видим да ли је и Београд тржиште!
Један предлог 38 повећање Оро
Жотела у
ааш главни град је у сва кој прилици и најважни-
је стециште свих гостију, који долазе како из унутрашњости, тако и из иностранства. Али, Београд још увек трпи од последица рата, које се на. рочито осећају у хотелијерству. Данас наш главни град располаже са свега четири градска и државна добро уређена хотела, који треба да по. служе великом броју гостију, особито оним из иностранства. Природно је да је тај број хотела врло мали, нарочито кад у Београд стигне већи број посетилаца и делегата за разне конгресе, конференције, приредбе и др, а на-
хидроцентрале потрошише сву воду! Ј , +
· Београду, саз
Београду
рочито кад се деси да се већи број тих приредби држи скоро у исто време. Онда смештај гостију, па чак и оних из иностранства, _ постаје — најозбиљнији проблем, како за организаторе тих приредби, кон“ ференција и др. тако и за са. ме хотелске управе.
Знамо да ће се питање оскудице у хотелима сигурно најуспешније решити када се сазидају нови хотели, предвиђени у Петогодишњем плану. Но, и поред тога, та тешкоћа би могла у многоме да се отклони и са већ постојећим хд% телима. Наиме, у Београду има још неколико других хотела, и то врло добрих, који се данас још увек не искоришћавају за хотелске сврхе. њима су смештени, било неки ђачки интернати, било мензе, или пак административне установе. Оспособљавање ових хотела за њихове праве сврхе не би изискивало велике издатке, па би се исти могли реновирати у најкраћем време ну и служити за шта су својевремено и подигнути.
Сматрамо да би се оспособљењем ових хотела много допринело, како самом хотелијерству у нашем главном граду, тако и угледу нашег града, јер би се увелико решио проблем смештаја странаца и других гостију. А установе, које сада користе просторије тих хотела могле би мирне душе да се сместе У неке друге зграде, јер њихово функционисање нема ника.кве везе са хотелијерством. Било би добро када би, надлежни ово питање узели што пре у“ решавање, јер ће се само (брзом и ефикасном одлуком о ореновирању запуштених хоте"ла допринети решењу смештаја многобројних гостију који
_ свакодневно стижу и бораве у
иза мм. С,
зграде је да паркета нујне. У неким зградама грађани уносе дрва и угаљ на терасе тако да
Била | вам г
> уда
(ПА
— Ама, колега, како то тешко схватате! оворим да не волим дуге и гласне разговоре фону!..,
БирокКратска теорија и пракса
ДЕ
О
Већ читав сат на теле-
У Београду се оснивају течајеви за младе мајке
татистике смртности ' показују да највећи губитак у људским животима пада на доба одојчета, тј. у првој години живота. Велики број одојчади побољева и умире од болести органа за варење. Ова обољења најчешће се јављају као последица неправилне исхране и неге одојчета. Болести _ органа за варење које проузрокују једну трећи“ ну па чак и половину — целокупне смртности одојчади У местима где мајке нису упознате са хигијеном исхране и негом одојчета губе свој значај као узрок смртности и износе свега 5 до 8% кад мајке науче како треба да хране и негују своју децу. Да би се то постигло морају се, поред осталог, искоренити многе предрасуде које сујсе одомаћиле у нашем народу, Као пример могу да послуже тешкоће које се појављују код сакупљања женског млека. Мако су организовани центри за сакупљање овог млека, иако су дате велике олакшице и побољшање у исхрани за оне мајке које би давале своје млеко, ипак младе мајке које имају више млека него што је њиховој деци потребно не желе да дају овај вишак, који је често
за живот другог, болесног о“ дојчета — једино спасоносно средство, пошто је веровање
да ће њихове лојке за рођену децу пресахнути,
На пољу заштите деце здравствено просвећивање доноси за кратко време плодове. У до ба одојчета дете је у највећој мери зависно од околине, и због своје физиолошке особености брже страда када се неправилно храни и негује. То страдање не значи само боловање него често изазива и
смрт. Због тога рад на здравственом просвећивању .младих
мајки претставља задатак од нарочитог _ значаја. Добро спровођење акције за просвећивање младих мајки смањује у кратком времену велико уми. рање одојчади. Тако, на пример у местима и срезовима где раде саветовалишта и дечји диспанзери смртност одојчади смањила се од 3 до 15% док се у оближњим „местима и срезовима, чија је социјално-економска структура у потпуности била иста, али где није могла продрети хигијенска пропаганда, пошто код њих нису радила саветовалишта за одојчад, смртност не само да се ни. је смањила него св понегде и повећала. То нам најјасније показује од колике је важности здравствено-просветни рад У борби против боловања и смртности одојчади,
Да би се помогло нашој одојчади и младим мајкама, ко“ ординираном акцијом Одељења народног здравља и социјалног старања Народног одбора града Београда и градске организације – Антифашистичког фронта жена у Београ ду, одржаваће се стални течајеви за негу одојчади почевши од ! октобра ове године. Ови течајеви намењени су младим _ мајкама и девојкама изнад 18 година како би се упознале са основним појмовима из хигијене труднице, поРродиље и одојчета, Програм течаја садржи предавања и практичне вежбе.
Све наше масовне организа« ције треба да пруже пуну помоћ овој акцији и да врше пропаганду да се што већи број младих жена и девојака уписују на течајеве за младе мајке. Упис за ове течајеве врше наше рејонске организације Антифашистичког фровта жена.
Др Марија ГАЈИЋ
Није него...
Божидар С. Николић, инкасант
разних такса на пијаци Смедеревски Ћерам, позван је на одговорност због неправилности ко, је су у последње време примећене у његовом раду. Он је често, приликом наплате, – пијачних такса од сељака издавао једну признаницу за већи број људи, а од свих наплаћивао одређену пијачну таксу, или уопште није издавао признанице.
Божидар Николић, са станом у Пожаревачкој 19, каже за себе:
— Ја вршим наплату на пијаци, то јест пијачне таксе, од сељака и пиљара свакога дана. Сељаци до“ лазе колима на пијацу Смедеревски ЋЂерам. У већини случајева они ме познају па ми сваки да понешто намирница без новаца. Ако то не узмем, они се љуте.
И тако је Николић, можда као и раније, у току своје предратне и ратне службе, свакодневно носио кући и готовину и намирнице
сматрајући да не треба да љути сељаке. А јавни тужилац, који о том мисли друкчије казаће своју реч на основу личног признања самог Николића и сведока који су приметили његов неправилан рад.
Прелаз пешака на Зеленом Венцу
Не Зеленом венцу, на раскршћу између Призренске, Зеленог венца, Бранкове, Народног фронта и Југ Богданове улице аутомобилски и пешачки саобраћај је врло жив. У непосредној близини бензинске цистерне укршта се неколико улица. Посебно, пешачки прилаз пијаци на Зеленом венцу, као и прелаз из Призренске у Бранкову и Југ Богданову улицу, доводи врло често у опас= ност животе грађана, обзиром да нигде није означен прелаз за пешаке, а аутомобили сваког — часа прелазе у свим правцима.
Било би неопходно потребно да се на овом раскршћу изгради не- | ки мањи свер („острво“), _ попут
"оних на Тргу братства и једин-
ства, те би се тако решио овај бегли несрећни случајеви.
' МА |
“