20. октобар

ПР

26 СЕПТЕМБАР. 1947.

— Полазак!

је УШИ м

Отправник „возова“

~ 20 ОКТОБАР.

— А сад настави да свираш..

РААОСТИ ТИТОВОГ ПОКОЛЕЊА

рви пут у пионирском возу

[] огири Београда добили су своју. железницу. Прву же. ћезницу, са шинама, скретницама, машинама из којих избија густ дим И шишти пара, са вагонима мз чијих прозора провирују главице и радознале очи. Железницу којом се заиста путује. Деца су од увек показивала много љубави и смисла за технику. Она сама граде фабрике од картона, звионе од хартије, возове од кутија за шибице. Сада су, ето, побила и пионирску пругу која је, у прошлу недељу, изазвала буру одушевљења. Ту _ велику радост доживело је најмлађе, Титово поколење. И на „железничким станицама“ на врху Кошутњака које се зову „Космај“, „Сутјеска“, „Ја_стребац", од прошле недеље, када је пруга званично и врло свечано предата саобраћају, из дана у дан је све живље.

— Када ће воз да дођег — пита мајку по неки нестрпљиви пионир. Она још није ни стигла да му одговори, а већ допире други дечији глас:

— За 10 минута, друже.

То каже пионир у униформи дежурног чиновника, поздравља војнички, учтиво, и одлази даље. Сви су службеници овде пионири и имају лепе униформе. Пионири сами управљају својом железницом. И наравно да су и учтиви и озбиљни. Они су, на нарочитом курсу, научили да буду шефови станица, отправници возова, скретничари, кондуктери. Сада своју дужност врше као прави железничари. А они други, који су дошли да се провозају несташни су као и пре. Са задовољством би можда чак ћушнули тога прћастог што се, ето, прави важан са том црвеном капом на глави и пиштаљком у зубима. Али он има плаву униформу. |

— Другови, вели, уклоните се са шина. Воз долази.

И сви га слушају, њихове мајке.

пионири и

На станицу „Космај“ воз само што није стигао. Иза мале окуке већ се чује дугачки и отегнутио писак.

Док су се пионири на перону нестрпљиво гурали да УЂУ У вагоне, у станичној згради, уза зелених врата на којима пише нотаравник возова“, дежурни чиновник, четрнаестогодишњи малишан, мирно је завршио послелње припреме и онда окренуо телефон. — Ало, Сутјеска, Сутјеска. Молим примите адресу. Моја бројка... Примите воз 30. Да, потпис. Воз иде на време.

Четири сасвим нова вагона која су стајала на перону испунила су се малишанима. МИ поред нато писа „не нагињи се кроз прозор и осталих опомена чиновника да увуку главе, деца су се испружила кроз прозор и широко, весело се смејући, Махала кратким РУкама онима који су остали на перону. Поред отворених врата вагона, са црвеним барјачићима стајали су, у ставу мирно, кочничари, мале девојке у плавим униформама и кондуктери, исто тако девојке, са кожним торбама, пребаченим пре“

ко леђа. еђ -

полазак.

Све је спремно 38 зазвонило

Звоно на _ станици је три пута, Из станичне зграде изашао је „отправник возова , са црвеном капом на глави и ситна“ лом у руци. Кондуктери који су стајали крај вагона звиждали су на пиштаљкама. Са свих страна чуло се: вотово, полазак! и

„Осправник возова !е подига сигнал и локомотива Композиција је _ лагано, Пан скретницу, поред које је Муни мали скретничар са црвеним бар јачићем. У вагонима СУ забрујали

је писнула.

пионири. Отпочела је дуга и весела прича о утисцима, само на моменте прекидана, кад би неко нешто јаче викнуо. Усред ове буке и галаме, веселе и срећне деце, опет би се увукла униформисана девојчица, кондуктер (озбиљна и чак достојанствена) и од својих другова затражила карте,

—- Ти, друже, колико ти имаш годинаг ,

—-' Три, свега три, бојажљиво би одговорио малишан, растужен озбиљним понашањем своје другарице у плавој униформи.

—- Знаш, морам да знам, наставља даље „кондуктер"“. Деца испод четири године не плаћају уопште карту. Деца од четири па до десет година плаћају два ди-

нара до крајње станице, а они изнад десет година — четири динара. Када би завршио са овим објашњењем „кондуктер“ би брзо, поздрављајући, пришао другом путнику и учтиво питао:

— Ви, другарицег Путујете од почетне па до крајаг

У једном углу један пионир развукао хармонику. Око њега се сакупила деца и певају.

—- Карте молим, оштро пресеца песму девојчица —- кондуктер. Пажљиво је написала карту за једну особу до крајње станице, прописно је пробушила, предала харомоникашу и одлазећи рекла:

— Сад можеш да наставиш да свираш...

Воз је прешао постају „Златар" и после равнице, одакле се пружа диван поглед на Саву и Срем, ушао у шуме Кошутњака. Десетине дечака, они који нису могли да купе карту, престали су да трче за возом.

— Станица „Сутјеска"! Пионирски град! узвикнули су кондуктери и отворили врата на вагонима када је композиција стала, Поново се пред станичном зградом на

перону појавила она иста слика као на „Космају". Десетине и десетине малишана, галамећи, уз гурњаву, тискало се пред улазом и уносило нову живост у вагоне. Било је тешко унети ред међу ту несташну, зарадовану гомилу деце, наплатити од свих карте (пошто благајна на станици још не ради) и посадити свако на своја места. Са невероватном спретношћу и знањем, сав тај тежак посао сјајно су обављали пионири, први службеници на пионирској прузи, #

Један сат трајала је вожња до последње станице „Јастребац“ која се налази тачно изнад Раковице. Поново су се указали Мали скретничари, мали кондуктери м мали шеф станице, Уз одушевљено _клицање, радосни и пресрећни због прве вожње на својој железници, пионири су иза-

шли из воза. Душан СЛАВКОВИЋ

ЈЕДНА РАДНА КОНФЕРЕНЦИЈА

Саветовање судија и претседника среских и Окружног сула Бесограла по питању уздизања народног сулства

циљу _ подизања струч-

них кадрова, учвршћивања народне власти и остваривања задатака, који се'постављају пред народно _— сулство у вези са извршењем нашег црвог Петогодишњег плана, одржана је у прошлу недељу, у просторијама Окружнот суда Округа београлског у Београду, заједничка радна конференција свих претседника и судија среских и Окружног суда Београда.

Уочено је да се криминал У последње време знатно смањио. Близу 20 од сто криминала отпада на кривична дела из Закона о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и привредне саботаже, док би осталих – 80 зл сто отпало на други криминал. Међу овима свега један и по од сто заузела би тешка кривична дела Као што су Убиства, тешке телесне повреде са последицама смрти, док би остали део отпао на лакша и лака кривична дела међу ко(има увреде, клевете и лаке телесне повреде заузимају ско ро 50 од сто, Крађе су по правилу обичне, лакше природе и претстављају 15 од сто. од Укупног броја кривичних дела.

У дискусији која се развила по питању уздизања стручних кадрова, унапређења народног судства, узели СУ учешћа Душан Митровић и Ранко Радаковић, начелници _Министарства правосуђа, који су навели да је неопходно по свим судовима извршити правилну расподелу посла како би се стручно особље упослило на оним пословима који изискују лубље и темељније познавање нашег позитивног законодавства. Они су нарочито навели, да је неопходно предузети све мере на уздизању стручних ка дрова и на решавању судских јер је то не само

аставина, фискални интерес државе, него и интерес самих грађана који су у старој Југославији

годинама чекали да се њихови приватно - правни односи СУД. ским путем регулишу. Констатовано је да законитост која резултира из нашег новог права, из народних права, које штити и унапређује интересе народа, интересе широких рад них маса, управљајући своју 9штрину само према незнатној

мањини, према негативним по. јавама појединаца — да је та законитост условила нови тип правника који се у своме раду не руководи, не може и не сме да се руководи старим правним схватањима, схватањима буржоаских правника, А ово је сасвим разумљиво, јер се наше ново народно право изграђивало и даље се развија на новим идејвим и научним основима, а кроз борбу како са старим правним схватањима, тако н са носиоцима тих старих правних схватања.

На крају конференције прет седници и судије среских и Окружног суда извукли су следеће закључке:

Ту морамо се лично изграђивати: политички и стручно и теоретско знање повезивати са практичним радом; |

2) морамо кроз организацију Народног фронта бити повезани с масама и популариса-

· нашој

ти _ Петогодишњи план;

3) морамо путем прековреме ног рада најдаље до краја године решити заостатке у пословању и завести уредно и ажурно пословање;

4) морамо кроз рад у суду и ван суда чинити све што је у моћи да се План правилно и на време остварује, 2 предмете који садрже ствари што су у непосредној или посредној вези с Планом хитно решавају;

5) чувати законитост;

6) оштро иступати према дезорганизаторима народне привреде џи нарушиоцима економских мера народне власти;

7) штедети време и матери јал; м

8) посветити што више пажње политичком и стручном уздизању помоћног особља.

Драгић Р. ВЕСКОВИЋ

привредни

___КАКО_ЈЕ ПРИМЕЊЕН ЗАКОН 0 УВОЂЕЊУ ДОЗАОЛА БОРАВКА

9 БЕОГРАДУ

римена Закона о Увође-

њу дозвола боравка у градовима коју су започели органи Одељења унутрашњих послова ИОНО-а Београда, омогућила је да се у главним пртама створи реална Слика о броју становништва које се настанило у Београду после 6 априла 1941 године.

Као што је познато, Одељење унутрашњих послова обратило се циркуларима свим над лештвима, установама и привредним предузећима, тражећи податке о лицима која су код њих запослена, а доселила су се у Београд после 6 априла 1941 године. Преко дневне штампе позвани су сви они који на дан ступања на снагу поменутог закона нису били упослени у установама, надлештвима и предузећима, ад који желе да добију сталан боравак, да поднесу молбу надлежним рејонским отсецима Уунутрашњих послова,

Испоставило се да у Београду данас има око 100.000 лица која су се настанила после 6 априла 1941. Од овог броја запослено је по установама и прелузећима 21.037 лица са 46.773 члана породице, дакле укупно 67.810 липа, која по за.

кону имају права на боравак. Поред ових лица која имају право на боравак, преко рејонских отсека унутрашњих

послова поднело је молбе 8.210 лица са око 24.000 чланова поролице, што укупно чини око 32.000 лица. "Разуме се, овај број од 100.000 лица, настањених у Београду после 6 априла 1941, не обухвата оне који су се у Београду настанили за време окупације а који су после ослобођења отишли у свој родни крај где су им народне власти помогле у заснивању егзистенције. Мако се не зна тачан број ових липа, оправдано се може претпоставити да и он није мали.

Од 8.210 поднетих молби за дозволу боравка позитивно је било решено 5.501, а одбијено је од дозволе боравка свега 1.977 молилаца. До 14 септембра ове године жалило се на ове одлуке 1.478 лица, од чегд је до сада оснажено 498 првобитних одлука о исељењу, а уважено је око 700 жалби по којима су првобитне одлуке поништене.

Ове цифре саме по себи гогоре да су органи Одељења унутрашњих послова правилно пришли решавању овог проблема. Као што се види, у 75 од сто случајева она лица која вису упослена у производњи или у државном апарату доби ла су већ у првом степену одлуке о дозволи боравка. Само 25 од сто молби било је негативно решено, Па и овај рела. тивно мали број негативних одлука био је подвргнут још детаљнијој анализи приликом разматрања у другом степену, те је оснажено свега 498 првобитних одлука о исељењу, што износи свега 6 од сто од броја предатих молби за боравак.

Овако мали број оснажених одлука о одузимању боравка долази отуда што су се органи унутрашњих послова у рас. прављању истих руководили социјалним обзирима и јавним интересом. Тако је лошло до тога да су добили боравак и извесни непролуктивни елемен

Са градилишта у Цвијићевој улици

До 18«К ЈУ То ВРЕМЕ

НЕМА викога У АМБУП АитТИ

ЂОПИМЧАФКА

ти Као што су трговци, кафеџије, пензионери и слично, У“ главном они који имају децу

било на универзитету, било У

стручним школама којих у у“

нутрашњости нема. Општи је

интерес да се оспособи што више стручних кадрова. родитељи нису укључени У

производњу, њихови приходи

нису довољни да би могли жи_

вети у унутрашњости а шко“ ловати депу у Београду. Такве породице добијале су дог зволу за боравак. ћ

Од досад донетих одлука из вршено је, наиме исељена ј6, 281 породица, Остале изврш“ не одлуке извршавају се и извршаваће се чим протекне за“ конски рок од 15 дана од дана када се извршно решење уручи жалиоцу. Народне власти су правилно схватиле тешкоће на које наилазе породице које се исељавају, нарочито У погледу селидбе. Да би им се помогло обезбеђен им је бе сплатан превоз ствари и чла. нова породице на железници и на тај начин знатно им је олакшано исељење. Ваља под“

· вући да је највећи број грађа-

на који се на основу овог 34 кона исељавају правилно схва“ тио ову меру те се иселио не чекајући извршење од стране органа власти, док се други и-, сељавају чим исцрпе сва закон ска средства. Тако је број присилних извршења био минималан. Пада у очи да је приличан број оних који су као непоодуктивни морали да се исељавају из Београда, изменио сво“ ју ситуацију. Наиме, већи број се упослио и укључио у опште народне напоре, а тиме створио и законски предуслов за добијање боравка. Многи _су врат на нос тражили посао. Годобијања боравка. Многису на спођице које добро куцају на машини, акојесу ранијеседеле незапослене док су многа предузећа и установе вапили 5а дактилографкињама, понудиле су се да раде, ако треба, и бесплатно. – Извесни стручни радници који су радије хтели да булу кафеџије, јер им је то било лакше и пробитачније, вратили су се дребанку Како би уз његову помоћ осигурали боравак у лепом Београду. Многи, који раније нису ни по. мишљали на рад, сада су се упослили. Мењајући свој статус они су подносили нове молбе за боргвак па су исти и добијали. И да није друге Користи коју доноси Закон о У“ вођењу дозволе боравка, требало би га само због овога позлравити. На овај начин повећан је број оних који привређују и врше корисне функције.

Разуме се да има известан број и таквих који су се само фиктивно запослили. Они ми-

сле да ће их једном добијена дозвола боравка заштитити за сва времена и да ће већ сутра моћи да живе у Београду као залудничари. Али, они који та. ко мисле, страховито се Бара“ ју. Несумњиво је да ће органи унутрашње управе умети да организују потребну евиденцију и да ће моћи да спроведу контролу таквих елемената. На органима власти а и на поштеним грађанима је обавеза да откривају све оне који су се фиктивно запослили, како би били заслужено кажњени, Како они тако и њихови протежери, а тако исто да про налазе и мањи број оних који су погрешно срачунали да ће у Београду моћи да остану без дозволе боравка коју Закон предвиђа, Како први тако и други, чине оваквим постунпцима кривично дело које за со бом повлачи казну. Уколико се У томе не крије какво друго кривично дело, казна повлачи два , месеца присилног рада без лишења слободе или два месеца затвора, или 3.000 динара новчане казне. Уз при“ силно исељење о сопственом трошку односног лица,

Најзад не треба ометнути с ума чињеницу да се од самог ступања на снагу цитираног Закона, води строго рачуна о томе да се не пријављују 38 сталан боргвак она лица која ве испуњавају Законом пропи. сане услове. На тај начин вра та која су раније била широм отворена свакојаким залудничарима, сада су затворена, У Београду ће моћи да бораве»

само они који заједници дајуе а не који од ње само траже.

афера

Иако.

а а Ица а

рај И Пси ја

и => 1 "= 4

=, | 1 = ађан ка По а 4 јер»