20. октобар

СА Ба

5 | МЕ

Ју

СТРАНА 4

ИСПУЊЕЊЕ ПЛАНА ЗАВИСИ ОД ОСПОСОБЉАВАЊА ВЕ-

ЋЕГ БРОЈА КВАЛИФИКОВАНИХ РАДНИКА

Што синдикалне подружнице

едан од најважнијих факто-

ра за извршење Петогодишњег плана јесу кадрови. Због тога су наша привредна руководства посветила највећу пажњу организовању радних индустриских школа 'у индустриским центрима и важним индустриским предузећима. Рад на овом послу је још увек у току.

Схватајући да се само школама неће _ благовремено _ оспособити довољан број стручних кадрова, управе предузећа и управни одбори _ синдикалних _ подружница приступили су организовању низа курсева за стручно оспособљавање радника, Таквих курсева било је ми у току 1945 и 1946 године, али тек у 1947 години њима је посвећена највећа пажња. У Београду је 1945 године било 16 курсева, 1946 године 89, а само у првој половини 1947 године било је 234 курса. Број лица обухваћених курсевима већи је у првој половини 1947 године за 1509%/о од броја слушалаца курсева у целој 1946 години, Наведени бројеви показују очигледно да је при организовању курсева учињен видан напредак. Међутим, с обзиром на потребе наше индустрије, досадашњим стањем и бројем курсева не смемо се задовољити, поглавито ако знамо да је досад у раду курсева било низа недостатака. ·

При организовању курсева и течајева за стручно уздизање често се није обраћала пажња на то да се поред практичне наставе уведе и настава која ће подићи опште образовање слушалаца курсева. Није се обратила пажња ни на то да се по завршеном течају полажу испити и издају сведочанства о постигнутом успеху. Стручно оспособљени слушаоци курсева нису добијали одговарајући посао, већ су често после завршеног течаја и даље радили као нестручни или приучени радници,

Из свих ових пропуста треба извући поуке и уложити све сна ге за правилнију органи-ацију нових курсева. Мора .се водити рачуна о томе да курсиста, поред стручног знања,»добије и теоретске основе које ће од њега стварно створити квалификованог радника. Курсеви морају да буду подлога за даље стручно усавршавање. Ради тога синдикалне по дружнице, уз "радњу управа предузећа, треба приликом организовања курсева да траже помоћ од свог привредног руководства, односно Одељења за стручну наставу које при њему постоји. Тиме ће се постићи да настава на курсевима буде организована према упутству Комитета за школе и науку при Влади ФНРЈ, које предвиђа поред стручних и предмете опште наобразбе.

Досада индивидуалном оспособљавању стручних кадрова, и поред извесних успеха, није посвеЋена довољна пажња, Има лепих примера да су стручни радници примали на себе такмичарску обавезу да за два до три месеца оспособе једног или више приучених радника за квалификоване. Тако је Ђорђе Лешенко, аутогени заваривач _ бродоградилишта „Чукарица“, у оквиру такмичења, оспособио три друга за аутогене завариваче; Ђура Девић из фабрике обуће „Пролетер“ оспособио је- такође једног друга за рад на фрез машини; Михајло Бошковић, заваривач предузећа „Шумадија", оспособио је за два месеца једну другарицу за аутогеног заваривача; Антон Мађар, реглер у Индустрији мотора, оспособио је за један месец једнога друга са села за рад на аутомобилским блоковима.

На овај начин оспособљен је приличан број стручних радника који већ раде самосталне послове за које су потребне квалификације. Али овим досада постигнутим резултатима не смемо се задовољити, јер појединачне обавезе на оспособљавању стручних кадрова нису имале ни близу онакве размере како је то требало да буде. У низу предузећа на овакав начин оспособљавања _ нових _ стручних радника обратила се мала или никаква пажња, и ако је у такмичењу то обавеза која је после испуњења производног плана најважнија. Зар се у предузећима „Индустрија прецизне механике", „Пролетеру" у Жаркову, бродоградилишту на Ади Циганлији, Индустрији мотора у Раковици, текстилном предузећу „Стаљинград“, _ „Октобарској слободи", нАнђи Ранковић", _ „Партизанки",

_ нруководство предузећа троба до учине За подизање стручних Кодрова

трикотажи „Дунав“, грађевинским предузећима „Авала", „Рад“, „Ра. ковица“ Ј „Дунав“, фабрици хартије „Београд“, предузећу „Рекорд“ у Раковици и фабрици сапуна „Црвена звезда", у "којима постоје добри стручњаци, није могла да посвети већа пажња инди-– видуалном стручном усавршавању радника“ Јасно је да се ту ради о пропусту синдикалних организација. Такви пропусти више не би смели да се догоде. Иза такмичарске обавезе о повећању про изводње и побољшању квалитета, прва наредна обавеза мора да буде _ оспособљавање _ кадрова. Када би у Београду сваки други квалификовани радник стручно оспособио само по једног неквалификованог друга, за неколико месеци предузећа Београда имала би 15 хиљада новооспособљених стручних раднкиа.

На индивидуалном оспособљавању радника до сада је један 'од главних пропуста био што се то оспособљавање није доводило до краја. Није се водило рачуна, нити је било система, да се неквалификовани радник стручно уздигне на степен квалификованог и да истовремено посећује одгова: рајући курс општег образовања који би му с једне стране помогао да лакше стекне квалификације а с друге пружио могућност за даљи развитак и стручно оспособљавање. Управни одбори подружница и управе предузећа треба да прате развој сваког радника понаособ, а нарочито оних који су узети на оспособљавање. Дужност управних одбора подружница је да руководе и помогну да сваки од ових радника положи по стицању квалификација испит и да се преведе у стручне раднике. Због свега тога настава општег образовања на стручним курсевима треба да буде под надзором Просветног одељења Народног одбора на чијој се територији курсеви одржавају. Да би се овај недостатак отклонио Просветно одељење ИОНО-а је, на предлог Месног синдикалног већа, предузело мере за организовање течајева на којима ће радници, који су се само стручно оспособили, не добивши и потреб_ но опште образовање, допунити своје знање и положити завршне испите, Дужност синдикалних подружница је да све овакве раднике упуте на ново организоване течајеве, са којих ће за кратко време изићи неколико стотина новоквалификованих радника.

Утицај предузетих мера за брже оспособљавање кадрова већ се осећа по београдским предузећима, Број радника уписаних. у школе, сталан прилив на стручне курсеве по преузећима и резултатитати који се тамо показују сведоци су да је интересовање за стручно усавршавање код наших радника веома велико. Међутим, то интересовање радника није довољно искоришћено ни задовољено, _Руководства предузећа врло често споро прилазе стварању услова за организовање курсева, а управни одбори синдикалних подружница се такође према томе питању односно веома _ немарно. Управни одбори синдикалних подружница морају најхитније прићи отклањању свих недостатака који су кочили брзо оспособљавање младих стручних кадрова, с Не постоји никакво оправдање ако у сваком радном колективу на време није оспобљен 'потребан број квалификованих радника.

Сваком нашем синдикалном руководиоцу у подружници, сваком синдикално _ организованом _раднику па и руководиоцу предузећа мора бити на уму да наше нове фабрике, као што су фабрика машина алатљика у Железнику, лив– нице метала у Бежанији и њима сличне, с пуним правом очекују да им наши радни колективи обезбеде потребне кадрове. Због

тога сваки радни колектив појединачно треба да подигне не само онолико стручних радника колико њему треба за попуњавање упраж_ њених радних места, већ што више стручњака и за наше новосаграђене фабрике. Најбоље огледало како се управа предузећа и управни одбор синдикалне подружнице залажу за извршење Петогодишњег плана, поред производње, јесте и оно што су учини-

ли на оспособљавању нових струч.них кадрова,

Љубивоје ЛАЗАРЕВИЋ

па

Нова пећ у ливници „Меркур“ оспособљена у септембарској акцији уређења предузећа

Искуства из такмичења за побољшање хилијенскотехничке заштите рада

авршни и појединачни резултати такмичења за побољшање хигијенско . техничке заштите рада у беогтраџ ским предузећима испољавају две његове значајне особености. Оно је успело, јер су масовност учешћа радника и учинан добровољних радова на рашчишћа вању предузећа велики, дон је неуспеха било у самој оргтанизацији и руковођењу танмичењем. У танмичењу је учествовало 182 предузећа са укупно 18.388

радника, који су дали 77,054 до- :

бровољна. рална часа. Изражени у сатнини неквалификованог радникс, ови радсви би коштали 770.540 динара. Заштиће.. ко је 424 до сада незаштићене машине. Набављено је 780 ксма да заштитних направа и предмета за раднике. Окречено је 134.190 квадратних метара зидаНаправљено је 216 ормана за прву помоћ, 343 ормана за радничке гардеробе и 133 умиваовика за прање руку. Застакљена је 213 и очишћено 7867 про. Приликом уређења фа-

зора: бричких дворишта, кругова и радионица, сређено је и изве-

зено'је око 1,131.543 килограма старог гвомђа. Избачено је око 30 тона разних отпадака шута, ђубрета итд: |

Најбоље резултате у такми. чењу постигла су предузећа: »Онтобсрска слобода«, Градско саобраћајно предузеће, Гарама и радионица ПТТ, пивара »Београд«, Ланчани мост »Пионирф столарско предузеће »20 онтобата, кожарско »Партизан«, хемиско »Рекорд« (творница гуме), графичко предузеће Географског института и угоститељско предузеће »Инватидски ресторан и хотел Беотрад«.

Тек рашчлањавањем резулта. та појединих предузећа може се видети ефекат радова и са коли но су запагања поједине комисије за заштиту рада организовале танмичења. У Градском сао браћајном предузећу у такмичењу је учествовапо 2.118 радника од 2.229, колико је запосле но у предузећу. Дато је 11.570 добровољних часова. Направљено је 15 заштитних направа на машинамсф окречено 25.713 метара зида, набављено је 24 умиваоника и 68 номада заштитних предмета. Еласифицирано и извезено из предузећа 748.843 нг. разног материјала. У такмичењу

је предњачио ударник Бона Ми

ленковић, који је конструисао компресор мазапицу за кречење просторија и убрзао рад са обичном пумпом помоћу електро

техничке справе за 600 од сто.

Гарана и радионица ПТТ до сада није имала боље организовану и замашнију акцију по начину учествовања људи и искоришћавању средстава и времена добровољних радова, То је постигла комисија за заштиту рапа добром атитацијом, рашчла њавањем централног плана тавмичења на дневве и строгом в'виденцијом = контролом. Тако се, догодило да су сами радници потстренавали комисију и упра-

"дружничним ' комисијама

" бољшање радних услова и спрех

зултата не могу да пруже општу слику развоја такмичења у току јцелога месеца: Неуспеха имс, више него што је смело бити. Њихове елементе лако је наћи ако се пође поступно од вајвиших Форума организатора такмичења. Номисија за заштиМесног синдикалног већа дапа је једнообразно Упутство свим месним одборима како ће се одвијати такмичења. Међутим, комисије месних одбора изгубиле су руковођење такмичењем још првих, дана. Основ на грешка је што нису са поза за. штиту рада пре почетка танмичења извршили потребне мерен што нису створили једнсобразну евиденцију и контролу ша би им мотли пружити помоћ током самог такмичења. Из истих разлога нису могле подружницама да помогну у савлађивању упорности појединих управа предузеће приликом одбијања да предузму нагпотребније заштитне радове. Очигледни су примери Градског столарскот прерузећа и предузећа »>Југострој«, где подружнице нису могле да утичу на упра ве предузећа у испуњењу обавеза. Градско столарско предузеће предвидело је да направи за штитне (бранике за кајишеве, зупчанине и сва опасна места на машинамф а до краја такми. чења није испунило обавезу, иако је полпружница неколико пута интервенисала. У предузећу »Југострој« хигијенски услови ра да су врло рђави, Нако су спровођене хигијенске и санитарве мере у такмичењу, види се по томе што њихово купатило још спужи за матазин.

Многи планови такмичења нису били реални, Током танмичења вршени су радови који су спужили о рационализацији производње и другим сврхамф а не хитијенско ~ техничкој заштити раца. .

Ипан, недовољна евиденција и контрола највише је сметала правилан развој такмичења. Нехи месни одбори достављали су резултате у процентима, друг“ су само у табеларном прегледу бележили »извршен је план«. Ме сни одбор речне може да издвоји најбољу подружницу, због слабе евиденције, а ни једав плаћени члан Месног одбора Савеза грађевинара није се интересовао за ову акцију.

Искуства из такмичења за по. бољшавање хигијенско-техничне заштите рада су и одраз постојећег стања у спровођењу заштитних мера У нашим предузећима. Радници са одушевљењем прихватају све мере за по

ву предузећа за испуњење плана. 5

Али, ти детаљи успелих рету рада

ни су увек да све задатке изврше. А чињеница је да су хомисије за заштиту рапа при ме. сним одборима и подружницамс спабе. Због тота тежиште буду. ћег рада за побољшање хитијен. ско - техничке заштите рада тр: ба да буде у реорганизацији » помоћи комисијама за заштит“

пловидбе не|

ет ЈЕДАН ОД ПРОБЛЕМА НАШИХ ГРАДИЛИШТА Га

зашто градилишта немају шљунка

довољно

грађевинарству шодер

претставља један од основних материјала. Он мора, бити доброг квалитета, без органских састојака и са незнатним процентом глине, што је важно код везивања шљунка са цементом, а ради добијања веће чврстине разних бетонских производа.

Према ранијој пракси, а и данас у Београду се највише употребљава шљунак „моравац“ који се у великим количинама добија у Морави и ва њеном ушћу у Дунав. Ту се ан вади багерима и транслортује воденим и сувим путевима. Услед несташице багера, шлеповског простора и вагона, експлоатишу се мале количине шљунка с обзиром на велику потребу за овим материјалом, ;

Експлоатацијом шљунка „моравац“ руководи Гурс, преко свог Багерско - бродарског предузећа, Ово предузеће које поред осталих, снабдева сва градилишта у Београду и околини, има два багера за зађење и утовар шљунка који У овој години нису коришћени пуним капацитетом. Били су коришћени за свега 65—70 од сто, зато што је недостајао већи број шлепова за превоз. Поред тога, багери су били че. сто у квару, па су оправке трајале по 5—8 дана.

У Београду предузеће има само један елеватор. Па и тај један може да истоварује само шлепове који су специјално са грађени за елеваторски истовар. Остали шлепови се, услед недостатка дизалица, истоварују такозваним плетнама или помоћу колица, тојест ручним истоваром.

Услед разбацаности градилишта и због недостатка Ка миона за разношење шљунка, било би неопходно да се шлепови истоварују на више места, поготову У близини већих градилишта, Док су обале биле приступачне и док су се шлепови и елеватор могли постављати на разним местима, елеватор није маневрисао зато што, по речима руководиоца елеватора, не би се могао врпити истовар свих других шлепова, Међутим, просечно је У Београду у једној смени истоварано помоћу елеватора 800 кубика, док је капацитет елеватора „Нишава“ 1200 кубика шљунка у једној смени, Зато, док је елеватор био на депонији за истовар шљунка код „Шангаја“ на Дунаву, дешава. ло се да је сатима чекао да стигну пуни шлепови за исто“ вар.

Када се видело да Бродарско багерско предузеће неће да отпочне маневрисање елеватором те да врши истовар шљунка у близини већих градилишта, предузећу је предложено да елеватор врши маневрисање на самој депонији како би се образовало више гомила и омогућио бржи утовар већем броју камиона који врше транспорт на градилишта. Опет је нађен изговор, наиме да предузећу недостају битве за везивање, тојест да нема стубова дебљине 3—4 см и дужине 22 и по м,, који су се мо-

гли пронаћи или извадити са обале на Чукарици и поставити за пет дана. Проблем је остао нерешен. „Нишава“ није маневрисала (изузев неколико случајева Земунска обала Чукарица), а није вршено маневрисање ни на самој депонији., Шљунак је истоваран код „Шангаја“ на једну гомилу, којој су могли да прилазе само по 4—5 камиона, док су десетине камиона морале да чекају на ред.

Када се појавила потреба да елеватор „Нишава“ товари вагоне на индустриском колосе-

— Болеслава Бјерута бр. 1.

рада и продужењу радова ној побољшању · радних услова, У свим београдским предузећима...

оном

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА ПРНКУДЉА МАТЕРИЈАЛ ИЗ ВАРОЉНО-ОСЛОБОДИЛАЧНЕ БОРБЕ БЕОСРА 2

Ради допуњавања свога одељења народно-ослоболи лачке борбе Београда. Музеј града Београда скупља ружје, предмете и одела истакнутих бораца и народних хероја, документа, писма, фотографије, публикације. иле галну штампу, илегалне легитимације, податке о акцијама у Београду, податке о кућама у којима су илегално. ЖИвели и радили борци нор одно-ослободилачког као и све друго што би могло да осветли период народно ослободилачке борбе Београда.

Апелује се на све оне који располажу материјалом да га одмах доставе Музеју града Београда

наврата сјени тарифа вена бине

10 ОКТОБАР 1947

ку код „Шест топола“ за дилиште у Железнику, преду, зеће је преместило тамо 05 ју депонију. Ова нова делоћу. ја је још | неприступачнуја

: 4481 Пошто се највећи број гради лишта налази на дунавској па, дини, излази да за транспорр са садање депоније треба ду пло више камиона. Бродарско багерско предузеће ни сада не пристаје на маневрисгље, И гледа ла му је лакше да оба, ља посао само на једном ме сту, не водећи рачуна томе како се градилишта снабдевају шљунком.

Железнику су потребне ве, лике количине шљунка које се морају испоручити из досада њег капацитета – Бродгрскр. багерског предузећа. А потрд шња у Београду повећала о применом новог начина зида. ња. Капацитет је требало по већати тиме што је Гурс тре. бало да овом предузећу ставу на располагање 4 – шлепа “ пренос шљунка са елевгтор. ског истовара. Међутим, ни, један шлеп није дат, а Мин старство саобраћаја ФНРЈ 1, кође није испунило обавезу з превоз шљунка вагонима уз Смедерева.

Посебно је питање и начу истовара из шлепа и утовар у камионе овог кабастог матер, јала. Није ништа предузето да се обезбели једно или више места за истовар и да сету саграде стални или привреме. ни силоси макар са капаците, том 200—9300 кубика. За то не би биле потребне велике из. вестиције ни много материј» ла Све би ипак било јевтивњ је, него плаћање велике радне снаге за утовар неколико де. сетина хиљада кубика. А по. што се шљунак још мора чи стити и сортирати, на оваквим местима би се могла вршити | гранулација и испирање шљунка. Кол оваквог стања у снабле. вању шљунком, трпе градили. шта у Београду, како због смањених _ количина тако "# због отежаног транспорта. Де, понија је улаљенија, а поред тога, камиони при доласку на депонију и при повратку, у“ рају да прелазе две рампе железничкој прузи где те се браћај врло жив и учестаћ, тако да понекад десетине к» миона чекају да прође воз њ ли да се заврши маневрисање вагона. Исто тако не постоји никакав бољи пути камиони пролазе тако окружени прашином, да се скоро не виде ни на десет метара удаљено“ сти. Ако сезјош укрштају, може врло лако доћи до судара. За осигурање овог пута ништа није учињено.

Ово су озбиљни проблеми у снабдевању овим основним грађевинским материјалом Ко јег код нас има довољно У слободној природи, али ради којег, ето, може доћи у пит= ње довршење важних обгек» та и испуњење инвестиционог плана капиталне изградње,

Чињеница да ће идуће го“ дине већ требати много веће количине шљунка и то одмх у почетку грађевинске сезоне која треба да почне већ у мар. ту, захтева да се већ сада пре дузму озбиљне мере за обезбе Ђење овим материјалом. Затб треба испитати могућност У потребе шљунка и из других река и разних постојећих 8“ слага, тако да транспорт буде лакши и бржи, а исто тако треба побољшати рад посте јећих организација за експло“ тацију шљунка „моравац“. Само тако обезбедиће се извесне резерве шљунка за почетак радова у идућој грађевинској сезони,

РО

покрета.

предњ им