20. октобар
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
мн
"из
а ==иши СВАКОГ ПЕТКА
руги конгрес Народног
фронта Југославије дао је смернице даљег развитка м поставио. нове задатке .пред организације и чланство На родног фронта.
Да би се задаци, постављени на. Другом. конгресу Народ · ног фронта Југославије остварили, пред синдикалне органи зације поставља се конкретно као прва дужност испуњење плана, који је постао најмоћније. оружје не само за даље јачање економске моћи наше земље, за њену националну | независност, за даље развија ње братства и јединства наших народа и остварење 6б6ољег живота, већ испуњење Пе тогодишњег плана значи, поред тога свега, и потпуну ликвидацију остатака реакције У нашој земљи, као и јачање м учвршћивање Народног фронта. Из тог разлога наше синдикалне организације треба да развију још шире такмичење на испуњавењу Плана. Синдикални активисти, чланови синдиката, не смеју дозволити да иједан радник остане изван такмичења. То ће се постићи само онда, ако сваком раднику буде јасно што се постиже испуњењем Плана, ако сваки свестан радник својим примером буде предњачио на раду п свакодневно у радионици и ван ње тумачио значај Петогодишњег плана и пут којим иде наша земља. Чланови синдиката, радници и намештеници, морају бити први и најбољи извршиоци овог великог 8адатка. До сада постигнути Успеси дошли су као резултат разумевања и свести радника. Даљи успеси, према томе, зависе. од, правилног објашњавања и политичке мобилизаци_ је свих радних људи на извршењу Плана, : Главна. опасност за План,
узрок. његовог евентуалног неиспуњавања јесте и може да
буде једино слаб политички рад у синдикатима, неолаговремено . политичко – осветља-
вање сваког догађаја, било да се он десио у свету, У нашој земљи, или у оквиру Једног радног колектива. Ако је политички рад слаб, само У том случају може се догодити да несвестан радник, због моментаних тешкоћа, падне под утицај _ непријатеља _ Народног фронта, непријатеља нове Југославије, који покушавају да искористе сваку тешкоћу коју ми имамо за ширење малодушности и незадовољства, Зато је упорна свакодневна по ожитичка борба са непријатељима Народног фронта и њихо"вим утицајем, нужан и неопхо. дан задатак синдиката како "при извршавању производних, задатака „тако и ван предузећа. Синдикати морају да се ухвате у коштац са колеољи"вошћу и малодушношћу, Рразбијајући политички погрешна схватања, уносећи у свакоднев ни живот по сваком“ питању политичке расправе, ликвидиРрајући политичку неактивност „И стварајући од сваког члана синдиката упорне политичке људе који ће знати да на сваки догађај правилно и непосредно реагирају.
При овом послу треба се на „сваки начин. отрести „секташтва. Често пута се код нас
"чује :„Ово је стручњак,, Нике _Њер, он нас не разуме. ваКо се говори и за несвесне и
Овакав
_Неактивне раднике. став није правилан јер смо до пре кратког времена живели и Радили под другим условима и за друге, због чега је понеКОМ сада тешко да се снађе и "да схвати значај новог друштвеног уређења. Само кроз упорну политичку борбу и УЗ дизање политичке свести моТу се такви људи активизирати, при чему синдикалне орга Низације морају да одиграју највећу улогу.
Уз свакодневни политички рад и рад на културно“про“ светном уздизању, уз уУпорНУ
"них кадрова,
_ници и. намештеници
· Синдикалне : · рају да раде на- томе да не бу
ЈУГАНИЗАЋИЈА
као саставног дела“ Народног фронта
борбу за разумевање и извршавање привредних задатака,
синдикалне – организгције морају да повећају бригу за љу де, бригу за њихове потребе и тешкоће. При овоме је ду-
жност синдиката да спроводе
све мере за хигијенску џ тех-
ничку заштиту рада, да воде
сталну бригу над“ правилним
снабдевањем радника и радом
радничко-намештеничких мен. у
зи, да имају. у виду станбене потребе свога чланства и ла указују новчану и моралну по. моћ друговима којима је она "потребна. Синдикати треба да се старају да се сваки рад пра вилно награђује, да се изврши правилан распоред на радним местима и пружи пуна помоћ људима за стручно уздизање.
Постоје потребе, које нећемо моћи решити чак ни уз нај веће настојање · синдикалних организација, али уз добар по литички рад синдикално члан ство ће боље разумети и лакше сносити тешкоће, које . ће свакодневно бити све мање;
Брига за извршење производних задатака, смањење про изводних трошкова, побољшање квалитета производа, повећање уштеде, материјала, чување машина и алата, подизање стручног,знања и нових стручразвијање такмичења, ударништва, новаторства и рационализаторства, по
јачавање радне дисциплине,
будност „према, непријатељима и саботерима, појачана брига за људе, техничка и хигијен, ска заштита рада, правилно снабдевање, добар рад мензи, уздизање културног и поли тичког знања радних. људи све то заједно значи испуњење задатака постављених Пе „огодишњим планом, испуње ње задатака које је Други конгрес Народног фронта Југославије поставио пред нас. План није сам себи сврха. Њиме ће се побољшати материјални и културни живот наших народних маса. Извршењем свих ових задатака, политичком мобилизацијом свих људи -у решавању ових проблема синдикати ће омогућити стварање јединства џи подизање политичке свести радничке класе. |
Да би синдикалне организа
ције могле,правилно да. извр-
ше ове задатке, нужна је 6оља организација рада у њима, нужно је да оне обухвате све раднике и намештенике. Правилним и одлучним решавањем проблема, о којима је било речи, постићи ће се да рад заволе синдикате, при чему је потреб. но да се и синдикални форуми ангажују око учлањивања и наплате "чланарине, мобилишу_ ћи у ту сврху све активисте наших синдикалних ·организација. 1 а |
Чланови синдиката морају да буду учлањени у основним
· организацијама Фронта. онде где станују. Овде је до сада учињен пропуст, јер: скоро
40.000 чланова синдиката није активно учествовало у основним _ организацијама _ Фронта. организације мо-
де ниједног "члана синдиката, ниједног радника ни намеште-
· ника; који негби- своје“ иску' ство и своје снаге ставио У · службу организације- Народ
ног фронта. Радничка класа треба да буде стуб Народног фронта, радници и намештени-
"ни морају бити његови најак' тивнији чланови.
Политичка активност треба да се унесе У
"сваку улицу, у сваку кућу. О-
маршал Тито рекао
но што. је конгресу Народног
на Другом
"фронта Југославије. треба при-
вести У дело: Народни фронт код нас је трајна општенарод“ на политичка организација с јасно одређеним програмом; Народни фронт је политичко
јединство радних људи наше земље: радника, сељака, народ не интелигенције, омладине, жена и свих радних, грађана, то јест свих оних који раде У духу нове Југославије,
„Укратко, задаци синдиката после Другог конгреса Народног фронта састоје се- у: следећем: Синдикалне организације треба“ да развију кроз поли
: тички, културни и економски · рад. јединство у. Народном · фронту, :јединство радника са осталим радним људима, а у ' првом' реду:са радним сеља· штвом. | ;
Синдикалне _ организације
треба да изврше широку мо-.
билизацију радничке класе на испуњењу Петогодишњег плана, као услова за учвршћивање Народног“ фронта, најдоследнијег борца против фашизма'у свету и остатака реакције У нашој земљи. ' |
Синдикалне организације. мо рају да појачају идејно-васпитни. политички и културни рад у својим организацијама и да омогуће радницима широ. ку · политичку — активизацију, борећи се против синдикалистичких тенденција и одвајања чланова синдикгта од Фронт и. политичког рада. – таое
" Синдикалне организације мо рају да појачају борбу против непријатеља у земљи, који 0живљују под утицајем. непријатељске "пропаганде из иностранства, треба да појачају
Добровољни радници, грађани Трећ
борбу против колебљиваца 'и
· паникера. у" :
Синдикалне организације тре ба да пруже, пуну помоћ, народним властима у решавању свих проблема и да активизирају. своје чланове у избори-
„ма.
Ради свега тога, синдикалне организације саме треба да се организационо учврсте, да активизирају своје чланство, да организују све неорганизоване. раднике и: намештенике, да се брину да сви чланови ре довно плаћају чланарину, да среде административно и бла гајничко пословање-и стриктно спроводе у живот своје одлуке и одлуке виших форума, развијајући активност синди-
ПОШТАРИНА ПЛАу ЋЕНА У ГОТОВУ
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и .20-443
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
,
РРА
г , Пе , калног чланства на извршива-
њу задатака које поставља · Народни фронт. “ Синдикалне организације и
наше чланство треба активно "да учествују У политичким - конференцијама, _ читалачким · групама и кружоцима у вези са. Конгресом фронта. Треба
' марљиво проучити све рефе-
рате · са ' Конгреса Фронта, а . нарочито · реферат _ маршала Тита.
Синдикат ће само кроз такав рад помоћи да народи Ју· гославије имају у Народном фронту своју заједничку политичку организацију, испробану и прекаљену у' најтежим - часовима њихове историје, У. једињени у тој организацији, У којој се налази Комунистич-
ег рејона, раде на путу Бе оград — Земун
ка партија Југославије, наши народи оствариће своју" бољу и светлију будућност. Опште народна. организација — На родни фронт — гаранција, је да ће наши народи очувати тековине велике ослободилачке борбе, да ће очувати брат= ство и јединство које је залога свих нових успеха, у садашњости и будућности. То значи да ће наши народи, тако уједињени, очувати све оно оно за шта су гинули најбољи синови и кћери наше земље,
да ће очувати зајелницу братских народа — _ Федеративну
Народну Републику Југославију и изградити бољу сутрашњицу. Грга ЈАНКЕС
1
ада се погледа развој новаторства и рационализаторства у Београду од 1946 године, када је, на крају новембарског такмичења било " свега четири новатора и осам рационализатора, може се кон. статовати стално повећање броја људи који су усавршили производњу. У мајском делу такмичења ове године Београд је имао 18 новатора и 68 рационализаторај док их данас има заједно преко 150. | Новаторство и рационализаторство даје огромну корист нашој привреди. Оно убрзава остварење свакодневних зада„така, а самим тим и нашег Петогодишњег. плана. У својој поздравној речи на. Другом конгресу. Народног фронта Југославије · претседник . Једин-
у
пе НА МАЛА АВА АААИЕААААаиеан
ништва и рационализаторства
"у Петоодишњем плану.
ствених синдиката Југославије, Ђуро Салај, је рекао: „Према делимичним подацима, само у првом полугођу ове године радници и техничко особље у предузећима поднели су 26.833 новаторска и рационализаторска предлога, од којих је
"примљено 20.212 или око 80%.
То је нашој привреди несумњиво „допринело ·велике. користи, а државној. акумулацији знатне приходе“.
У Београду постоје случајеви да се доприносом рационализатора продукција пове-
"ћавала за'два 'и-три пута, и
да су. у исто време уштеђене велике суме новаца. Такве резултате постигли су: Ђура Филиповић,' текстилни радник; Стојадин ·Јовановић, -механичар; Душан Журжуљевић,. 34варивач; Буда Костић, текстил_
ни радник; Десимир Маричић, бродотесач; Бранко Ђурановић, инжењер; Влада Николић, тапетар; Игњат Донсков, ковач; Велимир Перић, бравар; Јосип. Сонтек, механичар; Светислав Обрадовић, металостру. гар; Јован Михајловић, електротехничар; Лаза Кресоје, ткачки мајстор; Цветко Шкодрић, столгр; Првослав Ивковић, грађевински инжењер; Никола Николић, кожарски штанцер; Ђока Станисављевић, лимар; Зоран“ Васиљевић, грађевински инжењер; Бора Шведић, · металостругар и ·-многи други.
Многи су. примери да се на радним местима отклонио .33стој у производњи, настао Услед недостатка неких' делова, „на тај начин, што су: новатори и рационализатори „сами про:
— Ево нове бургије, пошт о нам је стара пукла!
СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ УДАРНИКА И РАЦИОНАЛИЗАТОРА БЕОГРАДА“
Значај удар
извели делове машина или алата, који су се раније увозили из иностранства,
Овакве и сличне успехе постигли су. Цветко Ђуричић, са рач у „Октобарској слободи“; Јосип Фирић, алатничар у пре_ дузећу „Давид Пајић“; Божидар Миленковић, бравар У Градском саобраћајном предузећу; Едуард Пловицки, у Бродоградилишту сна Чукарици, Борис Шепало, Јован Росић, Драгомир Антонијевић, Мом. чило Завец, Роберт Пенка, Богдан Матовић, Милан Шмолић, Владислав Јовановић, Иван Миљковић, Лазар Крчадинац и Мирослав Пешић. Од пре извесног времена почело се убрзо одвијати новаторство и у грађевинарству. Свима су познати примери Глигора То доровића, из предузећа „Авала“, инжењера Калафатовића из предузећа „Дело“, Саве Ко. шевића из предузећа „Комграп“; Мерзе Ферезо, мађар.ског радника из Железника и других грађевинских стручња, ка чији се изуми налазе на испитивању. 70 :
"И. поред добрих. резултата, досадашњим развојем рационализаторства и новаторства не „смемо се задовољити, све док се појава новатора „и рационализатора не омасови, јер за' то постоје сви објективни услови. До сада су према рационализаторству и „новаторству чињене многе погрешке. На првом месту, треба подвући да се многе синдикалне организације по предузећима нису довољно заложиле на омасовљавању новаторства и рационализаторства. У многим предузећима посвећена је слаба брига условима под којима. живе и под којима се развијаЈУ новатори иџи.рационализатори. Такође је био веома чест случај да новатори и рационализатори данима и. недељама, а често и месецима, чекају ла им управа предузећа одговори на. њихове рационализаторске предлоге. Тако је у првој ПТТ секцији Момчило Завец чекао скро три месеца одговор струч не комисије на свој предлог за рационализацију.
Управа предузећа, пољопри. вредних машина „Змај“ не од(овара на предлог рациснализатора Гавриловића, _ Мирко (Наставак на другој страни)