20. октобар
СПискфањ
а.
ао и на свим пољима друш“ твеног живота, постигнути су у Сове. јетском Савезу значајни _ успеси у фискултури н спорту, у времену од ре: волуције до данас. Ниво спорта У Русији, пре револуције, био је веома низак, Огромна Русија са својих 1/0
милиона становника имала је само 250 спортских клубова са — највише 30.000 спортиста, Сиромашно сеоско
и градско становништво није се ни могло бавити спортом, услед животних тегоба и небрижљивости опдашње власти. Спортом су се у Русији, пре
револуције, могли бавити само 00гати људи. Али чак и у богатим слојевима није постојало нарочито
интересовање за спорт, Углавном су упражњавани: мачевање, гађање, јахање и донекле тенис. У то време, и поред тако рђавог стања спорта, постојало је у Русији, на папиру Министарство за спорт.
Одмах после револуције фискултура и спорт почели су у Совјетском Савезу да се развијају брже но у ма којој другој земљи. Фискултурни покрет је постао масован, фискултур ници су васпитавани свестрано, а при том се водило рачуна и о квалитету. Већ 1928 године имао је Совјетски Савез око 800.000 спортиста. Процес развијања фискултуре бивао је све бржи. 1930 године синдикати су имали 15.000 малих спортских друштава, али се четири године касније тај број удвостручио. Поједини професнонални савези имају друштва у свим _ крајевима земље, која носе једно заједничко име. Сва та друштва припадају једном „општеству“ каквих данас у Совјетском Савезу има око 70.
око
Фискултурни покрет у Совјетском Савезу је масован. Брига око развоја фискултуре је подједнако ствар државе и свих организација. Сваке године у државни буџет улазе огромне суме новца намењене фис“ култури и спорту, [ако је, например, буџет за физичку културу и васпитање 19838 године износио 148 милиона рубаља, Исто тако, синдикати играју огромну улогу у развоју физичке културе. Велика предузећа и фабрике имају велики број веома јаких друштава. У фабрикама и предузећима спроводи се производна гимнастика, која појачава радну способност људи. као 110,
Масовна кросеви, затим парада и године нове културу. Већ Савезу било је око културника а до данас значку преко 10 милиона фискултурОвогодишњи дан фискулгурника поздравили су московски спортисти са 41.000 нових носилаца значке, а прославу 800-годишњице Москве са 24.000 нових носилаца. у
спортска такмичења такмичење за значку слично уводг сваке масе омладине у фиспред рат у Совјетском 15 милиона фисје освојило
ника.
омасовљењем се у Совјетском зу и појачана изградња спортских објеката и реквизита и подиже се све већи кадар фискултурних инструк тора, стручњака и лекара. У Москви је подигнут велики стадион, који може да прими 108.000 гледалаца. Па овом стадиону може да вежба 40.000 фискултурника. Пред рат Совјетски Савез је имао преко 7.000 стадиона, преко 250 домова физичке културе ин више од 3.000 гимнастичких дворана. Изградња фискултурних објеката се
фискулСаве- Напоредо са туре развија
све више појачава. Нарочито је производња смучки достигла велику висину. У 1924 години произведено јс 7.000 пари, 1984 године 800.000, 1937 1,700.000 и 1988 године преко два милиона. У оно време и оволика про изводња није могла да подмири.потражњу. 7
Подизању, кадра инструктора и лекара посвећена је велика пажња. У Совјетском _ Савезу постоји _ девет фискултурних универзитета, од којих су три теориско-научна, Универзитети у Москви, Лењинграду, Гбнлисију, Кијеву и Минску дају сваке године велики број – квалификованих инструктора и лекара. Пред рат било је у земљи близу 50.000 инструктора и преко 4.000 лекара специјалиста 38
спорт. Студент, који у Совјетском Савезу свршава фискултурни факултет, слуша током = четворогодишњег
шкловања око 4.000 предавања. мо Украјина данас има око наставника фискултуре,
У СССР не постоји фискултурни савез.“ Комитет за фискултуру _ при Министарском савету СССР има од“ бор за поједине спортове, који се брину за развој свих грана спорта.
Са11.000 У крајевима који су пред рат припојени. Совјетском Савезу фискултура је исто тако, као и у целој земљи, кренула крупним корацима напред. Тако је, на -пример, 19839 године у Литванији било 80 спортских друштава са 18.000 фискултурника, док се до ове године тај број попсо на 1817 друштава са 117.000 фискултурника. Напоредо са повећањем броја фискултурника н већом изградњом 00Ддеката повећан је у целој земљи и
број такмичења. Тако је само У Москви 1945 године одржано 72.189 утакмица са 214.248 учесника. Већ про шле године број такмичења изнео је 4981, а број учесника 412.648. На годишњем кросу учествовало јеблизу 300.000 _ фискултурника. Москва има 36 спортских стадиона, 145 гимнастичких сала, 1.500 игралишта за одбојку, кошарку и тенис, 40 футбалских _ игралишта, 300 смучарских станица.
Дечје спортске пуларне у Совјетском Савезу. ловање траје две ло четири и то за разне гране. спорта. Да би био примљен у школу, пионир мора да има добар успех У општепро-
школе врло су поШко» године
светној | школи и одличне спортске способности, Због успешног рада ове школе су у Совјетском Са везу добиле назив „школе будућих асова“. Свака школа има отприлике 150 до 250 ђака. У целој држави ове школе посећују – преко 100.000 пионира.
Брига државе за фискултуру, ма
совност свих грана спорта и правилан тренинг, омогућили су цифру од око 200 рекорда годишње у Совјетском Савезу. У свим гранама спорта осећа се константан напредак, — тако рекорда, постављебива премашен
да највећи број них у једној години, већ у идућој години. То је доказ високог квалитета совјетских спортиста, који држе низ светских рекорда. лакоатлетска _ сезона у Совјетском Савезу била је врло плодна. У такмичењима је Учествовало преко 100.000 _ фискултурника. Совјетски лакоатлетичари _ поставили су преко 50 нових државних рекорда. Европски првак, Естонац Хејно /Лип, бацио је куглу 16,72 метра и побољшао рекорд за више од једног метра, уврстивши се у ред петорице најбољих бацача кугле на свету. По знате совјетске спортисткиње „Људ-
мила Анокина и Клаудија Мајучаја
Овогодишња
уриаа п, СО а У ЗЕМЉИ СОгов
бациле су први пут у историји спор та копља преко 50 метара. Обе су потукле званични _ светски _ рекорд. Прва резултатом од 50,82 метра, а друга 50,20, Један од најбољих светских резултата постигао је _— лењинградски спортиста Василије 1Гордијен ко у маратонском трчању (42,195 ме-
тара), са временом од 2 часа и 87 минута. Александар Мугачевски претрчао је стазу од 43.000 метара са
препрекама, У пута и заузео
времену од 9,10 миместо најбољег светског тркача у овој дисциплини. __Александра Чудина, из Москве, поставила је светски рекорд у скоку у вис са 165 сантиметара. Она је та-
воз
кође _ поставила и нови светски рекорд у вишебоју за жене са 4.561 поеном, Млади _ лакоатлетичар НВладимир Вилцов постигао је у десе-
тобоју 7.069 поена, што за 100 поена премашује светски рекорд Аргентинца Кристофера. На лакоатлетском пр венству Европе, у Ослу, прошле године лакоатлетичари Совјетског Савеза освојили су 6 златних, 14 сребрних и 2 бронзане медање, Тада је Нина Думбадзе поставила – феноменални светски рекорд У. бацању диска од 50,50 метара. |
С великим тријумфом _ наступили су совјетски дизачи терета на светом првенству у Маризу 1946 године и на првенству Европе у Хелсинкију 1947 године, Совјетски дизачи терета поставили су у Паризу неколико нових светских рекорда. Рвачи Николај Белов, Константин Коребидзе и Јоханес Коткас освојили су наслове првака Европе у рвању.
ском
боксери су освојили све првенство и однели сјајне над финским, шведским и боксерима. Кошаркаши су првенство Европе добивши сусрету са норвеклизачима, који се на свету, соз-
Совјетски словенско победе пољским освојили све утакмеце. У шким и шведским сматрају за најбоље јетски клизачи су однели низ пабедал. Карелипа, из Москве, постаНорвешкој два нова — светбрзом клизању на пливач Леонид најбоља свет-
пливању на
Татјана вила је у ска рекорда У 1.500 и 5.000 метара. Мјешков поставио је ска времена у 100, 400 и 500 метара.
прсном
изазвали су наступали, московског јесен 145 Енглеску, и вратио у СССР са гол-диференцијом од 19:9. Исте годи
дома Совјетске армије сусретима са нај-
м југословенским тимовима три утакмице, а једну је играо нерешено, „Торпедо“ је у Бугарској добио све
а тбилиски „Ди“ све три утакмице.
„Спартак“
футбалери где су
Совјетски у свим земљама, велико _ дивљење. _ Тим „Динама“ посетио је У колевку футбала,
се непоражен
године,
Централног добио је У
не тим
бол
четири утакмице. намо“ у Румунији Непоражени су остали и
у Албанији, „Торпедо“ у Пољској,и лењинградски „Зенит“ у Финској.
Недавно је тим фабрике аутомобила „Стаљин“ победио у три сусрета са мађарским футбалерима. Од 1945 године совјетски футбалери су одиграли у иностранству, са најбољим тимовима, више од тридесет утакми ца ни ниједну нису изгубили.
Пре кратког времена Међународни аеронаутички савез обавестио је совјетски Централни аеро-клуб „чЧкалов“ да су 17 резултата совјетских једриличара и моделара признати као међународни рекорди. Сем тога, совјетски спортисти држе готово све свет-
ске рекорде у скакању падобраном.
Са оваквим резултатима совјетски спортисти поносно дочекују дан тридесетогодишњице социјализма у својој земљи.
РАДНА ОМЛАДИНА СТАЉИНГРАДА СА ПЕСМОМ КОРАЧА КРОЗ ОБНОВЉЕНЕ ГРАДСКЕ УЛИЦЕ
=
"место на свету. Водећу улогу у шаху држи не само квалитетом, већ и бројем шахиста, којих
ских мајстора на многобројним међународним утакмицама последњих година огромно су уздигле углед совјетског шаха и ставиле га на прво Совјетски Савез
има на милионе. Пре Отаџбинског рата само на синдикалним екипним такмичењима учествовало је око 600.000 шахиста, а данас је тај број далеко пребачен. Исто тако и у теорији шаха совјетска школа води главну реч. Шахисти свих земаља примењују оне теориске варијанте које су совјетски мајстори проучавали и у пракси опробали. Партије совјетских мајстора су највише тражене и служе
као узор. Испитивачки рад совјетских мајстора у обла-_
сти теорије стално се проширује. При институтима за фискултуру у Москви и Лењинграду створена су специјална одељења за шах, где најбољи мајстори изучавају теорију. Никада и нигде у свету шах није доживео тако нагли успон као у Совјетском Савезу. На место стотинак шахиста у предреволуционарно доба, сада се само у Москви појавило, десетине хиљада организованих и квалификованих шахиста. Совјетски шаховски мајстори стекли су углед и поштовање не само у својој земљи, већ и далеко ван граница Совјетског Савеза, тако да су њихова имена чувена у читавом свету. А од шесторице. канди-
дата за титулу светског првака тројица су совјетски мај-
стори: Ботвиник, Керес и Смислов.
Почеци совјетског шаха били су скромни. После Велике октобарске револуције није се могло одмах помишљати на организовани шах. Спочетка се играло само по кућама, а главно састајалиште било је у стану јелног московског шахисте, где је 1919 године одржан шампионат Москве. Већ идуће године шах добија потпору државних власти, а Московски шаховски кружок из приватног стана сели се у велике и лепе просторије у центру вароши. Не само „московски, већ и шахисти читавог Совјетског Савеза осетили су бригу за себе и уверили се да шах осваја признање као позитивна делатност. Прва социјалистичка држава на свету укзала је пуну помоћ шаховском покрету и шах је постављен „на масовну базу као једна значајна грана духовне културе. Благодарећи тој помоћи _ шаховски кружоци се у. огромном броју појављују на територији читавог Совјетског Савеза. Коначну своју организациону форму шаховски покрет
добио је августа 1924 године, када је основана Свесаве-“
зна шаховска секција. при Вишцем совјету фискултуре уз најуже учешће шаховске секције ВЦСПС као органа, који води рад по линији синдиката. Шјах се тако нашао на широком путу совјетске културне изградње, а под руководством јединствене државне организације. Нови. видици су се појавили за совјетски шах и почела је велика и сјајна епоха.
За нагли развитак и полет совјетског шаха у свету се спочетка слабо знало, али се поред све блокаде истина ипак није могла сакрити, мако је инострана јавност била погрешно и тендепциозно обавештавана. Линколн је некада рекао: „Могуће је за извесно време обманути све људе или извесне људе за све време, али никада пије мо-
пе кв зимама лане ден сна Број 154, „одина ТУ, лист излази сваког петка, цена броју 3 динара. | ми слева а ме ти слаже же жтвеслината мнишиганининнетаиииизеа зван
+
јајне и велике победе совјетске екипе и совјет. '
гуће обманути све људе за сва времена!“ Блокада је неко време успешно деловала, тако да широки слојеви у иностранству нису имали тачне претставе о напретку у Совјетском Савезу, па ни шахисти о великом развитку совјетског шаха. Шаховску блокаду је пробио тадашњи светски првак Капабланка, који је међу првима од иностраних мајстора посетио СССР и учествовао на ! међу“ народном турниру у Москви 1925 године. На тој утак“ "мици су суделовали још и неки лруги чувени инострани мајстори, а такође и“ бивши светски првак др Ласкер. Тада се већ показала снага нове совјетске шахопске школе. Огромне масе посматрача са узбуђењем су УЗВИ“ кивале: „Капабланка проигривајет!“ или „Ласкер прон гривајет““
Још више. су се совјетски мајстори истакли на међу“ народним турнирима у Москви 1935 и 1936 године. У 70 нова звезда
доба на шаховској арени већ је блистала совјетског шаха — инж. Миша Ботвиник, а уз њега чи тава плејада првокласних младих снага. Ботвиних одла“
зи и у иностранство, где с великим успехом заступа сов јетски шах. На великом међународном турниру у Нотингему 1936 године дели заједно са Капабланком прву И другу награду, а оставља иза себе Евеа, Аљехина И многе друге. најчувеније тадашње шахисте света. После Отаџбинског рата Ботвиник осваја прву награду на 80 ликом, међународном турниру у Гронингену 1946 године,
. Совјетска шаховска екипа данас је толико јака, Да би по мишљењу једног мајстора лако победила репре зентацију читавог света. Раније се сматрало да је (08 јетској екипи дорасла- само репрезентација Сједињених "Држава, која међу својим члановима има велике мајсторе Решевског и Фајна, затим Кеждна, Денкера и друге. Да би се видео прави однос снага, организован је 1945 00" дине двокружни меч на десет табли преко радија Сов“ јетска екипа нанела је америчкој катастрофалан пораг са 15 и по према 4 и по. Америчка репрезентација није постигла ни 25 од сто могућих поена! Ботвиник је У обе "партије тукао америчког првака Денкера, Смислов Ре"шевског, а Котов Кеждна.
- Године 1946 америчка екипа је дошла у Москву да покуша реванш, али без успеха. Совјетски шахисти су поново победили, и то са резултатом 12 и по : 7 и 19 Узалуд су амерички репрезентанти годину дана вредко тренирали и припремали нарочите варијанте у отварању. Совјетска екипа је поновно и уверљиво доказала да је прва на свету, те да јој нема премца.
Највећи процват шаха јавља се у некој земљи када је она у напону свога развитка. За успех у шаху по. требна је снажна духовна концентрација, а 38 тешке утакмице још и физичка издржљивост. Шаховски напре“ дцак показује и културну и духовну зрелост некога 88" рода. Раније су западни народи давали најбоље шахнсте света, а сада је то прешло на Совјетски Савез, чији 14" род је у пуној мери доказао да уме да ствара, 18 |Е бори и да побеђује. Успех совјетског шаха најлепше је признање за 30-годишњи плански рад на унапређењу то
ховског локрета. У 0. НЕДЕЉКОВИЋ
а парна шета нинннњиннк рис
_ Уредништво и администрација Влајковићева 8, тел, 23-008 д 20448, Штампарско предузеће Ј:ародног фронта Србије, Одговорни уредник Славко Јанковић, Чек, рач. 10-313-212, Пошт. фах 58
,