20. октобар

Београдски добро- |!4 НОВЕМБАР 1947

вољни радници

испувиће још један

|рронтовски задатак

() кладина стоји још пред једном радном победом. Првога јануара 1948 године затрепериће први пут зидови велике фабрике машина-алатљи“ ка у Железнику, Машине у покрету удружиће свој радни ритам са ритмом осталих наших фабрика, које остварују Петогодишњи план.

Радови на око 60 зиданих објеката у Железнику у завршној су фази. Зграде су под "кровом и врши се унутарња изградња, монтирање постоља и допремање стројева.

Ради се пуним замахом. .

Међутим, у непосредној бли. зини овог омладинског ради“ лишта, постоји потреба за извршењем земљаних радова и копањем ровова, у циљу подагања водоводних и канализационих цеви, које ће послужити доводу и одводу во-

| де за велику фабрику.

Градски одбор Народног,

_ фронта Београда примио је о-

бавезу да Фронт Београда, његови чланови, његови добровољни радници, обаве овај посао, залажући се онако, како су се залагали у читавом низу досадашњих значајних радних акција.

Да би ови фронтовски радови били једновремено готови са омладинским радовима на самим фабричким објектима, Београд ће дати дневно 700 до 900 добровољних радника, и то одабраних, оних који су до сада показали високу свест И смисао за колективна залагања, Овај нови задатак, који ће наше фронтовце поставити раме уз раме са нашом борбеном, радном омладином. по> кренуће нова међурејонска такмичења, даће нове могућности за истицање највреднијих, нај“ пожртвованијих н најистрајнитјих фронтовских радних колектива. '

Предвиђа се да ће фронтовски радови трајати двадесет до двадесет пет дана.

Превоз добровољних радника од Београда до Железника вршиће омладинско градили“ ште својом железницом. Исто оће тако, Управа омладинског тредилишта обезбедити и ло-

» требан алат.

"" Градски одбор фронта Београда формирао је Центар за руковођење овом акцијом, У који су ушли, поред претставника градитеља из Железника, чланови Извршног одбора Народног фронта Београда: Никола Бобић, Јелена Хамовић, Миленко Радуловић и Мплош Миличковић.

Овај центар хитно ради на плану рада, који ће се пренети на рејонске одборе, а одатле на основне организације, међу добровољне раднике.

Тако су нашим радним грађанима, који су до сада дали свој знатан допринос на уређењу нашег града, на пошумља вању његове околине, и на ра-

зним другим значајним акцијама, пружа прилика да учествују У раду на овом великом делу, да узму учешћа у испуњавању једног од најзначајнијих задатака нашег првог Петогоди“ шњег плана,

_ТА када наша прва фабрика тешких машина — алатљика буде у пуном погону, пуна рад

| Ника и брујања рада, фронтовци Београда моћи ће са поно-

сом да кажу: „И ми смо дали за то свој удео!“

Зато нека ни један радни грађанин не изостане са овога посла, Нека сваки прави фронтовац сматра за своју часну обавезу да, макар и у само једној смени, уложи свој добро“ вољни труд на овом послу.

Овакав задатак прихватиће београдски фронтовци, жене и омладина са оним одушевљењем, које увек води наше Добровољне раднике у велике и значајне акције. Прихватиће га в са још већим, јер ће допри“ нети једној од највећих овогодишњих победа.

„Сваки одлазак на радилиште биће радосни састанак И, као увек, омладинска железница која ће превозити београдске фронтовце, ориће се од песама. "А на наш народни празник, дан проглашења Републике, 29 новембра, подвући ће се црта под радне успехе и најзаслу“ жнији добиће, као увек, при“ знање _ читавог фронтовског

Београда.

Народног |

Сутра ће из Шамца Омладинском пругом КГ Ккренути први воз за Сарајево

— Народна омладина Југославије испунила је обавезу

14 дана пре рока ешеи—_______ (| тотине година испод оних

пркосних и дивљих планина

што се уздижу у Босни крила су

се неизмерна природна богатства.

Огромне наслаге угља и гвожђа

лежале су потпуно неискоришћене. Горе на земљи живели су људи у беди, немаштини и незнању. Пољавим улицама касаба кретала су се гола деца, фереџе на лицима жена заклањале су погледе, а многобројне болести разарале см део по део тела.

Стотинама година тако...

Босна, најсиромашнији и најзаосталији део наше земље.

Двадесет први јануар, Седми пленарни састанак Централног већа народне омладине Југославије. У име стотине хиљада својих чланова, руководство Народне омладине је рекло:

„Народна омладина Југославије У току ове године изградиће пругУ широког колосека од Шамца до Сарајева. На тај начин чврсто ће се привредно повезати наша привредно најбогатија Република —- Босна и Херцеговина са осталим _ крајевима Југославије. Изградњом пруге знатно ће се убрзати економско и културно подизање народа Босне."

То је био сигнал. Одушевљено поздрављајући одлуку Централног већа, омладинци и омладинке широм наше земље отпочели су са припремама за одлазак на нову пругу. У свима радионицама и фабрикама, у школама им на факултетима, по селима појавиле су се нове пароле — „Сви на пругу све за пругу".

И већ првога априла пао је први крамп. На равној пољани близу Босанског Шамца на споменплочи спомен-стуба високог 11 и по метара, записано је:

„На овом месту првог априла 1947 године, почела је да се гради Омладинска пруга ШамацСарајево, коју Народна омладина Југославије, дајући добровољну радну снагу, ни и своме учитељу маршалу Титу, као свој први велики допричос остварењу првог Петогодишњег плана изградње и обнове ФНРЈ."

Тридесет пет хиљада омладинана и омладинки прве групе прве смене ступили су тада у борбу са природом.

Долином реке Босне одјекнули су пуцњи Мина.

Отпочела је градња Омладинске пруге Шамац— Сарајево.

Две стотине четрдесет и два километра гвоздених шина кроз

· беспућа Босне.

је нови период У екултурном животу

Отпочео кономском им народа Босне.

Да ли су веровали босански сељаци да ће крајем исте године поред њихових сиромашних, брижљиво обрађених, њива, проћи возови са великим шинама!

И раније, још одавно, долазили су људи, који су говорили језиком неразумљивим за њих, мерили нешто, а кад су отишли по селима се причало да ће туда проћи воз са великим шинама.

Годинама касније, долазили су нови, други људи, исто тако мерили... Воз са широким колосеком није прошао планинама Босне.

Али овога пута није се десило као раније. Свакога дана места на којима су радили омладинци мењала су свој изглед. Целом дужином трасе, од Шамца до Сарајева, почели су да ничу насипи и усеци, бушили су се тунели а преко хучне Босне појавили су се нови мостови.

Већ десетог маја, само два месеца касније, Централно веће Народне омладине могло је да каже: Е

„Народна омладина Југославије обавезује се да ће до 29 новембра

Фискултура се

поклања домови- |

20 ОКТОБАР

ПРЕД ВЕЛИКОМ СВЕЧАНОШЋУ НАШИХ НАРОДА

[У Стене су узмицале, Земља је уступала место траси нове Омладинске пруге

изградити пругу Шамац—Сарајево." Напољу је трајала битка — у-

порна, стрпљива дано-ноћно. Хиљаде Младих руку избацивало је земљу, точкови вагонета и колица окретали су се брже, а статистичари су бележили:

— Кубици земље, кубици ка-

„мена...

Победа за победом.

Петнаестога маја пробијен је тунел. У мрачној јами загрлили см се омладинци. Бистричак, дуг 152 метра, побеђен је. Бригадири Друге карловачке бригаде извршили су овај задатак за свега 33 радна дана. у

Минерима су одговориле остале бригаде.

Онда су дошли бригадири друге смене. Поново успех за успехом. Врандук је пробијен! Већ се као муња проширило широм наше земље. Двадесет осмог јуна, у 11,45 часова, Врандук је пао побеђен Хиљаду пет стоина тридесет четири метара кроз планину! Седамнаест дана пре обавезе, а месец дана пре одређеног рока!

Тридесетог јуна за 57 дана завршен је велики насип на левој обали Саве. Ископано је, превезено и набијено 144.670 кубних метара земље, 34 дана пре рока, а 4 дана пре рока обавезе.

Већ 15 јула омладинском пругом У дужини од 65 километара, од Шамца до Добоја, прошао је пови воз,

Народ. из околних села на рукама је носио омладинце. Било је и суза... |

А победе за победама м даље се нижу. '

Двадесет другога јула завршена су три велика моста преко Босне на подручју Пете секције.

Двадесет четвртога јула проби-

јен је тунел Градић. : изгра-

Четонаестог септембра ћен је велики потпорни зиду Лашви.

Изграћен потпорни зид у Лашви! То изгледа сад тако једноставно. А како је било. Омладинци су се везивали конопцима и компресорима бушили рупе за мине. Данима без прекида одјекивали су пуцњи. Део по део Лашве откидан је омладинским рукама. То је један сасвим мали, незнатан део, Историја земљаних радова на градњи Пруге—права, велика историја Пруге — то је сваки ударац пијуком у земљу, свака лопата, сваки кубик — то је сваки омладинац.

Дуга и велика историја!

Отада почиње борба за постављање колосека, Већи део земљаних радова је завршен. А постав-

сжив,

љање шина иде брзо. Исто тако — пре рока, пре рока обавезе.

Двадесет трећег септембра положено 100 километара колосека.

Петнаестог октобра положено 156 километара колосека,

Двадесет петог октобра положено 192 километра колосека.

Двадесет седмог октобра још само 22 километра до Сарајева.

Првог новембра одржана | свечана конференција команданата свих радних бригада, претставника управа градилишта и претставника секциских штабова. Успеси на радовима дали су могућ= ност да се постави нова обавеза. Пруга се може раније завршити. На место · пароле: — „Изградити пругу до 29 новембра — ствар части Народне омладине“ стављена је нова парола: „Изградити пругу до 15 новембра", ствар части Народне омладине.

И по јесењој киши и магли која се, чини ти се, завлачи под кожу, У прагове су се заривали последњи завртњи. Хиљаде и хиљаде окретаја смрзнутим рукама.

Још само неколико дана до 15 новембра — до обавезе.

Још само неколико километара.

„Народна омладина испунила је обавезу. .

Сутра ће из Шамца кренути први воз Омладинском. пругом.

Седам ипо месеци касније од онога дана кад је на пољани крај Шамца пао први крамп...

Како изгледа Омладинска пруга у бројкама“ Мако су досадне и суве, из њих се може видети много. |

На Омладинској прузи на радовима је учествовало 211.371 омладинац и омладинка из свих крајева наше земље. Укупно је било 887 бригада. Пругу су заједно градили Срби и Хрвати, Црногорци и Македонци, Босанци и Хер-

цеговци и Словенци, Положено је

242 километра пролазног колосека и 60 километара станичног. Ископано је и превезено 5,520.000 кубних метара земље и камена. За подбијање прагова пошљунчено је 600.000 кубних метара. У бетон, за пропусте и мостове Утрошено је 250.000 кубних метара шљунка, На целој прузи стављено је 420.000 прагова, ИзграЂено је 17 великих мостова У дужини од 2267. метара. Највећи мост је преко Саве, чија је дужина 600 метара. Осталих мањих мостова, пропуста и бетонских цеви изграћено је 804 комада. Пробушено је 9 тунела У дужини од 2478 метара. У градњи је велики број железничких станица. У Шамцм, Зеници и Сарајеву подићи ће се велике зграде за станице. Саргајевска станица по својо! величини и уређају биће једна од најмодернијих железничких станица у Средњој Европи.

То су резултати напора, невићеног радног херојизма Народне бдмладине _ Југославије. Али само бројке о градњи Пруге не могу дати јасну слику онога што се радило на Прузи.

Омладинска пруга је била и жариште културно-просветног рада. Од самог почетка рада до краја културно-просветни живот међу омладинцима био је необично Ево резултата'тога рада:

На 1467 аналфабетских течајева описмењено је 15,876 омладидинаца и омладинки. Издато је 8794 бригадних зидних новина. Оожано је 13.539 прелавања свих

ста, Бригадних хорова било је 676, а бригадних дилетантских

група 468. Укупна 131 позоришна и културна група које су посетиле пругу и дале 1007 претстава. Позоришних и културних друштава по бригадама које су дале 1606

о _ддтае

чашу ти

претстава. За цело време изградње пруге било је 10 покретних и 3 стална биоскопа. 1722 филмске преставе гледало је 744.000 омладинаца и омладинки, Одржано је 3116 логорских ватри и 142 фестивала. У библиотекама дуж пруге. било је 117.000 разних књига. „Борба на Омладинској пру= зи"" изашла је у 196 бројева.

Фискултуром на прузи бавили су се скоро сви омладинци. Поред кроса и Титове штафете, свакога дана су се одржавала такмичења из свих спортских дисциплина. За фискултурне значке било је 149.216 такмичара. положено је 720.000 норми.

Да ли оне само значе насипе им усеке, тунеле и мостове То су бројке. То су ударци по беди и заосталости. То је борба за ново и лепше.

Сутра ће из Шамца Омладинском пругом кренути први воз за Сарајево. Народ из свих села дуж Пруге спрема се да га поздрави.

У недељу пре подне први воз стиже м Сарајево, где се припрема величанствени дочек. Град је већ украшен заставама и сликама наших руководилаца.

Народ и грађани спремају се да дочекају први воз на Омладинској прузи Шамац—Сгарајево, херојско дело омладине Југославије.

Сутра ће долином Босне одјекнути писак воза на Омладинској

прузи. Душан СЛАВКОВИЋ

уза о Ј

Ученицими 9 привреди треби омогонита роловно посећивање НОстове

у Београду има 29 школа

за ученике у привреди. Од тог броја 13 школа ради при предузећима, а 16 су град ске. Мањи број школа при предузећима углавном је због недостатка просторија у самим предузећима. Али, иде се за тим да што већи број предузећа оснује своје школе. Ученици који раде У задругама и приватним радњама похађају градске школе. У градским школама има 4.430 ученика разних струка. Свака школа има специјалне предмете и то према струкама ученика, Тако по_ стоји школа за браварско-механичарске ученике, за ученике који радеу дрвној инду. стрији, за електро-механичарске и електро-инсталатерске ученике. Наставници по лама су махом хонорарни, а веома мали број је сталан. Свака градска школа има Управитеља који је уједно и најодговорнији руководилац У својој школи,

У последње време по свим школама при предузећима и У градским примећен је велики број изостанака ученика. Пре. дузећа су слала разна оправдања за ученике. Наводило се да ови нису могли да дођу У школу због неке конференције или каквог посла. Такви разло_ зи су сасвим неоправдани. Ученик може изостати од шко. ле једино У случају болести и у неком изванредном случају“

+ У градским школама, где су ученици највећим делом запослени по приватним радњама и задругама, број изостанака је био нарочито велики. Послодавци нису водили рачуна о томе да ли њихов ученик похађа или не похађа школу, и задржавали су ученике од школе веома често без икаквих потреба. Дешавало се да У једној школи изостане дневно преко 70 ученика, Тако, на пример, У школи број 1 коју похађа 576 браварско-механичарских ученика, једног дана су изостала 73 ученика, тојест 12% од укупног броја. У шко-

шко- |

ли број 3 има 315 ученика електро-механичарске и елек_ тро-инсталатерске струке. Тамо је једног дана изостало 64 ученика, што у процентима износи 247%.

Слично је било и у осталим школама. Сваког дана изостајао је велики: број ученика И то највећим делом неоправдано. Да би се то спречило предузете су извесне мере. Од 29 октобра сви управитељи школа морали су сваког дана да шаљу шефу стручне наставе Одељења индустрије и занатства МОНС који је уједно и руководилац свих школа, изве штај о изостанку ученика. Управитељи су добили задатак да много више поведу рачуна о изостанцима ученика и они су строго опомињали ученике који неоправдано изостану. То је била мера која је добро Утицала на ученике. Из дана У дан проценат изостанака је 0падао. У школи број 3 изостајало је 24,7%, а данас изостаје 12%. Школа број 7 долази У ред најбољих градских школа. У њој је било веома мало изостанака, а сада се и тај мали број свео на минимум. Та. мо је раније од 242 ученика изостајало свега 5,89%. а данас их изостаје 3—4%. У школи број 9 такође је знатно сма“ њен проценат изостајања.

_ Проценат изостајања смањен је у свим школама. Али број изостанака је још увек велики и јаш се мора водити борба да се он сведе на минимум. Руководиоци школа морају нај< строжије опомињати саме уче_ нике који изостају, а затим и њихове _ послодавце, — Послодавци са своје стране морају водити рачуна да им ученици редовно похађају школу. Руководиоци предузећа не смеју задржавати ученике од школе напротив, морају се старати да увек на време омогуће ученицима одлазак у школу. Једина тако ће се проценат изостанака заиста свести на минимум и створити могућност за издизање младих стручњака,

У слободним часовима ученици у привреди у дому у Москов. ској улици играју шаха

У ;

Ки Бом Г ле“