20. октобар

и“

Г . [

СТРАНА 4

Почетак каријере

..1907 година. Топови на по-

_ љима Манџурије и крај зидина · Порт-Артура

тек што су престали да грме. У Хагу се одржеава мировна конференција.

Уосталом, она је »мировна« само по назизу. Претставници четрдесет четири државе баве се разматрањем питања која не мају ничега заједничког са миром и безбедношћу. Реч је о томе који ће се методи примени. ти у будућем рату: да ли се могу користити експлозивни метци бомбе са загушљивим гасовимс' бомбе бачене из авионар Напоредо с тим, прецизира се појам неутралности У случају »великог рата«. ј

Све се ово одиграва за столом конференције. Иза њених кулиса развија се делатност да лека од сне опимписке мирно. ће с којом се одржавају званич ни говори и чине декларације. Тамо се плету најтање мреже политичких интрига, спремају се тајни поразуми о новим изво рима сировина, о новим трништима за пласирање робе у при вредно слабим земљама. Атен. ти великих трустова, концерна и корпорацијсљ превегани по. сповни људи са дипломатским исправама опипавају тле за но ве војне поруџбине. Иза кулиса осећа се потпуно недвосмислено мирис барута.

Нарочиту антизност испољава један Американац који. је тек навршио двадесет година. Он улази у саму суштину ин. тритљ учествује у расправљању питања која се понајмање тичу земље чији је он званични претставник. Место, ноје он заузима у сали за седнице, сдређено је за генералног секретара ... кинеске делегације.

Нени учесници конференције у недоумици су: отнуд то да Американац брани интересе Би. нет Али то, кано изгледа, ипак има ненсог мисла. (Ово место на бавио је младићу за повећу суму амерички милионар Барух. Иснусан пословни човек, позна. вепац људских душа и струч-

__њак за. зелике профите, Барух

РОА 5

ти

не вели да троши новац тек онахо. Тако је почела политичка ка-

Ријера Џона форстера Далса.

»Новац не мирише«

Прошто је нешто више од десет година. Млади Американац стенао је практичне искуство, додуше, још ограничена — с о6зиром на релативно »снромну« технику уништавања људи за

"време првот светског рата.

Џон Форстер Далс постао је адвокст у свету индустријалаца и финансијера. Створио је

· присне везе са америчким мо.

нополистима којима је рат донео огромне профите. Као прет ставних велиних фирми жељних повећања ратних поруџбина, пу. товао је по Европи. Ствар је У томе што су амерички капиталисти, и поред улсска САД у рат, снабдевали преко неутрал них дрмава немачке милитаристе војно _ стратегиским сиро. винама, муницијом и орушјем. Баш тим не много чистим посло вима бавио се Џон Форстер Даплс, веран сали не и несебичан спута америчких монопола, који је трезвено закључио да но звсц не мирише, |

Иза кулиса фирме »Саливен и Еромвела

1942 тодина. Други светски рат. Хитлерови агресори освојипи су Француску, Пољску и друте европске државе, продр ли су на територију Совјетског Савеза. Пуштена су 7 промет сва средства за уништавање почевши од бомби. тешких хиљаду нилотрама, па до немачних »гасвагена«. Од руку хитле рових бандита гину милиони људи. А за то време..

„А за то време у Сједињеним Америчким Дрмавама обелодањују се занимљиве ствари. Утврђено је да се фашистичка организациа »Америка пре све та«, која је тамо створена уочи рата на челу са познатим реакционаром _ пуковником _ Чарлсом Линбертом поп барјаком

„»немешања« САД у европске

ствари, бавила отвореном про. патандом у корист Хитлерове Немачке. Иследни органи утврдипи су да се међу активним члановима ове организације, у коју су Рибентрсп и Гебелс пола гати велике наде, званично налазила и ацвонатска ханцеларија »Саливен и Еромвел« чији је рукозодилац био Џон Форстер Далс. |

Узгред је обелодањена пиказтна погединост Џон Далс и њетова мена, моји су били на списку чланова друштва, дава-

тим "поводом амерички

ЛИКОВИ ИМПЕРИЈАЛИСТА

ли су у више махова — а последњи пут само месец дана пре него што су Јапан и Немач. ха објавили рат Сједињеним Америчким Државама врло велике прилоге овој организацији. :

Али ово није све. Штампа САД много је писала У своје време о познатом немачком шпијуну Герхарду Вестрину који је допутовао у Америку два или три месеца пре напада хитлероваца на Пољску са пет милиона допара и титулом трговачкот сташеа немачког лосланства у Вашингтону. Окорели фашистички шпијун, организатор многих диверзија које су стотине немачких и америчких грађана коштале нивоте био је ... званични претставник те исте адвокатске фирме »Саливен и Еромвелеф у Немачкој. Вашингтон је био приморан да приступи истрази и хер Вестрин напустио је Америку на нерасветљен начињ али тек после

тога видело се у чему се са-

стојала његова права улога. Ме. Ђутим, |) утицајни понрсвитељи Хитлеровот стента остали су У сенци. .

Тек после слома фашистичке Немачке америчке власти Уухапсиле су Вестрина у једном од баденских замака који је при падао истакнутом енглеском аристократи. Не зна се где ја Вестрин данас. Важно је то да се познати фашистички шпијун, који је некажњено пословао У САД под покровитељством Џо. на Далса и његовог брата Алена, сувласника исте адвокатске канцеларије, већ не налази у затвору.

Он жели да »спасе«

Европу« Монополисти с профита очигледно нису имали среће: рат

се завршио. Додуше, амерични монополи успели су да стекну Ћћар од више милијарди захваљујући ратним поруџбинама, а донекле — и снабдевању Не. мачке преко Франкове Шпаније и других »неутралниха дрмава. (Довољно је рећи, на пример, да су патентни споразуми изме ђу америчких корпорација и не

мачких нартела стали на сна--

зи током целог рата). Ипак је дошло време хад су монополи, хтели не хтели, морали да се забрину поводом смањења про. фита од војних поруџбина.

Као чувар пуне кесе опет се појавио Џон Форстер Далс, али овог пута он се појаво у улози ... »спасиоца« општег мира и безбедности. Седамнаестог јануара ове године, на скупу На. ционалне асосијације издавача у Њујорку, он је одржао говор који је изазвао дубоки револт им негодовање напредне јавности целог света. Била је то отворена, цинична пропаганда новог рата, апотеоза атомске »дипломатије«, позив на уништавање демократских снага које прет. стављају сметњу за хетемонију америчког капитала у Европи. Под барјаком »спасавања« Европе од опасности која јој тобот прети од стране Совјетског Савеза, Далс је развио програм потпуне обнове моћне индустри је Рајнсво . Вестфапске области — тог сталног арсенала немачке стресије. Према Далсовој замисли, овај. арсенал треба данас да послужи као војноекономска база у спучају рата против Совјетског Савеза и других демократских народа Европе. »Сједињене Америчке Дрнаве — изјавио је Далс — већ су приказале своју поморску и ваздухопловну моћ... Сви потенцијални непријатељи САД пре. вазиђени су захваљујући механизованом _орунју, а нарочито —" атомском оружју приступачном Сједињеним Америчким Др жавама«.

Мајстор закулисних интрига ивишао је на отворену позорницу. Овај садашњи ратоборни атомџија упутио је свету улти. матум своје врсте: или безуслов но потчињавање америчким мовополима — или рат.

»Далсов предлог, — писао је лист »УПМ«, — претставља опасну по литику која моше да донесе са. мо један резултат поделу света у два оружана табора. Далсов програм води натастроФи.« Оваква оцена, разуме се, не може да се оспори.

Деби »миротворцав

Али овај отворени апел »педесетосмотодишњет _ инспирато. ра спољне политике Републи.канске _ странке САД« (тако Дапса назива . напредна инострана штампа), позив упућен без масне, није био последњи.

Џон Форстер Дапс појавио се пснов, овог пута као званична личност — делегат Сједињених

Америчких Држава на Генерал. ној скупштини Организације У-

једињених нација.

Ово се догодило 14 септембра 1947 године, уочи отварања Другог заседања Генералне скупштине.

Јавност САД очени-

20 ОКТОБАР

Кон Делс-адвокатрата

на судбину Хитлерс, Мусолинија" и јапансних милитариста који су »презирали моралну осуду«, Далс је указао да у Орглнизацију · Уједињених нација улазе све државе ноје би могле ... да отпочну велики рат.

И остало било је речено у истом духу. Магловита позивања на некакав »нови морал« (ро-

Џон Далс

вапа је да чује изјаве „о томе кано америчка делегација наме рава да брани ствар мира и међунсродне сарадње. Али чула је нешто сасвим друго. Оно што је Џон Допс изговорио нврај микрофона изазвало је недоумиду чан и вод америчких слушалаца рација који су на све навикли. Амерички претставнин на Генералној скупштипи опет је

говорио... о рату! >УОрганизација Уједињених . нација, — рекао је он. — изгле

да као »патуљак« у поређењу са две супротстављене џиновске нације« (реч је о СССР и САД. — А. Е.. Потсетивши. очигледно у виду поуке самоме себи,

великој сали на Сајмишту

тискало се у недељу преко 1.000 бригадира и бригадир ки, Хиљаду бригадира пет омладинских _ бригада, првих градитеља Новог Беопрада. Тај дан био је за бригадире врло свечан. За многе можда и најсвечанији у животу. Дан који ће сваком, и старом, искусном бригадиру са акције за сечу дрва, са Пруге Брчко — Бановићи и Шамац — Сарајево и неуком бригадиру који је сад први пут са омладином кренуо из села, остати дубоко урезан у свести. Дан проглашења Уударника. Речи команданта свих бригада Воје Црњанског, бригадири прате нестрпљиво. Која ли ће бригада бити ударникр Када је прочитана одлука да се Осма пиротска бригада прогласи за ударну и да јој се додели десетодневна прелазна штаб ска заставица као најбољој од свих пет бригада, салом — се проломило _ бурно: „Три-пут „ура“ за бригадире пиротске: ура, ура, ура,.. Бригадири пиротске бригаде нису хтели да покажу колико се радују, само су се смешкали, а из очију им је блистала таква ведрина и радост, да би свака реч била бледа. Били су срећни. Рекао је њима њихов командант још првих дана на раду.

— Другови, ја видим, сви до бро радите, трудите се још ви.

Многобројна колица песка превезу се свакодлевно на

ђен у извесним круговима САД, по свему судећи, истозремено са појавом стомске (бомбе) измешана су са недвосмисленим асапелима да се »најефентивније примењује политика утицаја«. Цео говор америчког делегата конструисан ~ оваквом стилу, није наговештавао ништа повољ но по ствар Уједињених нацијс чији су се претставпици скупи. ли у Њујорку да би решавали најважнија питања међународне сарадње и безбедности!

Џон Форстер Далс и овде је остао веран самоме себи.

(»Огоњок«, Москва)

А. КУСТОВ

иглеској влади упутила је група

Е од 24 члана Лабуристичке стран ке, снидикалног и задружног покрета у Мапчестру апел у коме се ка-

же да „лојалним ни“ активни радници у радничком покрету захтевају ла влада заузме чврст став против зах-

тева крупних капиталиста и торијев-

ске штампе“. •

делатност одбора испитивање

Реакционарна Претставничког антнамеричке делатности све веће огорчење јазности. Ова делатност изазива нз дана у дан појачане протесте све ширих слојева америчког народа. На збору бискупа епископалне цркве Сједињених _ Америчких Држава једногласно је усвојена резолуција у којој се каже да „никвизиторско испитивање личних Уубеђења“, које спроводи Одбор за испитивање антиамеричке делатности, претставља „опасност по слободу савести“, Резолуција такође истиче ла „хистерични страх од комунизма" претставља опасност по слободу и народне тековине,

дома за нанлази на

У Чилеу све више расте терор владе над рударима. Рударску област још увек контролише војска — која против штрајкача _ употребљава оружје. Шест рудара умрло је од рана које су им нанели војници бајонетима. Војне власти хапсе раднике, туку радничке жене и присиљавају их на рад. Жену радничког вође Прадоа војници су оковали, а жене радничких вођа Медине и Хара биле су мучене. Болнице, које су власништво рударских одбијају — да приме болесну децу штрајкача. Влада је наредила да се у тамницу ба-

компанија,

ци две стотине радника на острву Кирикина. Стотине радничких породница изгнано је из покрајина Лота и Корнел ин депортовано у удаљене хладне крајеве земље. =

Радници јавних _ служби _ Париске области победоносно су завршили

штрајк, захваљујући једниству и одључности свих штрајкача, као им помоћи коју им је указао радни народ Париза. _Рамадјеова влада била је приморана да ладовољи радничке заВлада је изјавила да ће се 15 новембра радницима мсплатити говишице од 1.875 до 4.200 франака, а

хтеве.

ОМЛАДИНА НА ГРАДИЛИШТУ НОВИ БЕОГРАД

пет бригада -4

ше, наша бригада мора бити ударна.

— Хоћемо!

Уместо сваког даљег одговора затутњала су колица са земљом, руке су све брже товариле колица и насип је растао. Појачани темпо и бољи рад били су одговор командан ту.

— Зар да дозволимо, другови, да наше Пиротске бригаде на Прузи буду по неколико пута ударне, а овде да не буду, да се осрамотимо. Напред другови, још брже, још више, бодрио их је заменик команданта Радосав Томић.

И колица су са тутњавом пролазила, евидентичар је имао пуне руке посла, а насип за пут који је градила омладина све је брже растао.

— Пиротска бригада се проглашује ударном зато што се за месец дана рада проценат сталног пребацивања норми по пео на 68 од сто — одјекивало је салом.

Сваког дана 68 од сто. Норма је била 2,35 кубика земље, а многи бригадири су избацивали, натоварили и испланирали за један дан три, па и че тири пута толико колико износи норма.

Нису _бригадири Пиротске бригаде били само на послу вредни. У слободне сате они су организовали аналфабетске течајеве, од 39 неписмених 0

поплаве Дунава

Тира

писмењено је 30, одржавали су читатачке часове и слали дописе за штампу. На сваком сектору су показивали једнако залагање, вољу и љубав према послу. Награду су добили, Њи хова бригада је ударна и најбоља од пет омладинских бри гада. А није лако бити н:јбољи. Зар је лако такмичити се са хитрим омладинцима Космета који су пребацивали нор му ва 55 од сто, или са кршним Личанкама од којих је њих неколико понело значку ударника. Није лако. Не сме се губити ни тренутак драгоценог времена, јер бригадир друге бригаде може за тренутак да напуни троје до четворо колица више. Не, не сме се стати, напред евидентичару, пиши: |

— Један, 5 колица,

— Три, 4 колица.

жожож

Од пет омладинских бригада, које узимају "учешћа на радовима на изградњи Новог Београда, четири су проглаше не за ударне и то: Осма пирот ска, Друга жупско – моравска, Косметска и Словенска; Личко - банијска бригада је дошла касније и зато је она само похваљена, Али бригадири Лике и Баније биће ударници. Види се то по њима. Они су се ту, на свечаној конференци ји за проглашење ударника, ме Ђусобно погледима разумели и

часиц који ће бранити терек од

да ће остали захтеви бити поднети

на идућем заседању, “ ,

парламенту

Америчке окупационе више онемогућавају — рад напредних организација у Нељачкој. Пре кратког времена америчка војна управа

забранила је у америчком сектору Бер лина даљи рад напредној | организазацији „Културни савез“. То је једна

власти _ спе

од низа мера нове антикопунисличке пропагандистичке _ Кампање генералу Клеја.

“ Радници градског водовода града Неј на Марни ступили ст у општи штрајк, солкдаришући се ја општим штрајкашким покретом у департману Сене. Радници траже погећање надница н плата. |

. Према вести Јунајтед - преса сви

текстилни радници у Варезу северно од Милана штрајкују у знак протепротив поступка полиције, која

на масе пољопривредних Радници такође протестују

трошкова живота, в

ста је пуцала

радника. против високих

Дирекција бродоградилишта у Трсту, под. притиском тршћанских рад, ника, нарочито радника бродоградилишта ~ „Састог Марка“, _ била је приморана да поново прими у службу _ раднике, _ чланове

Јединствених синдиката, које је окупациони суд ослободио оптужбе поднесене у вези са иицидентима у бродогралилишту. Ову победу тршћанских радника демократски народ Трста поздравио је са задовољством.

Чанг Кај Шеков необуздани терор над демократским становништвом Кине све више расте. Број хапшења

међу лицима осумњиченим дају демократским

ла припагрупама све је

већи. После убиства вође демократске лиге за североисток, Ту Џин Чанга, и његових једанаест другова,

у Снану је убијено још седам демократа. Хапшења демократски настројених радника, сељака и интелектуалаца не прекидају се. У Пејпингу је ухапшено пет студената и десет високих функциопера. У Шангају је ухапшено 250 радника – електричне централе и других предузећа, У провинцији Кваиси ухапшело је жто чланова демократске лиге. , ·

а пи

уданне

зарекли да њихова бригада не сме изостати. МИ она мора бити ударна. ~

После конференције је у 0 громном заталасаном пољу 34" блистало на грудима: бригади“ ра сто нових ударничких знач ки, Омладина наше земље да“ ла је данас још сто ударника, А сутра, даће и више...

ж

Овотодишњи припремни радови на изградњи Новог Бео града су завршени. Стручњаци нису за ову годину ни пред виђали даље извршење радова. Али када су видели са КОЛИ ким еланом омладина извршу“ је задатке, створен је, план 34 даље извођење радова, Због ниског водостаја Дунава сада је могуће извести радове на из градњи обалне утврде. Ти ра дови су веома ризични, јер ако вода дође сав труд омладине биће узалудан, Посао који је сада добила омладина и КОЈН већ извршује, не претставља само једноставно извршење по стављеног задатка. Није то више ни такмичење пет брига“ да. То је сада такмичење са природом, са Дунавом. Данас омладина вади песак за грађе ње обалне утврде са дна ДУ нава. Са дна које је данас суво, а које ће на пролеће, 4 можда и много раније, бити покривено слојем воде од 7 ме тара. Радови морају брзо се изводе, Када се подигне 36 мљани насип од пет метара, #, бетонска утврда од два метр% Дунав ће бити побеђен.

Омладина ради. Журно изводи радове, да претекне Дупе, да га спречи да поплави.

Победити Дунав, то је сада парола под којом ради пет 6 младинских бригада.

Колица 32 колицима, Диже се насип. Слој песка расте, 7 ли још много дана мора про“ ћи док слој достигне дебљи“ ну од пет метара, Још много дана ће проћи до дана када ће омладина моћи да каже:

— Победили смо Дунав. О: неће више лплавити ове терене Терене на којима ми хоћемо да зидамо величанствене зграде новог праде, града наше будућности. Јованка ТЕРЗИН