20. октобар
ГРАВАШИ БЕОРРАТА углед
Треба навићи несавесне шофере да поштују саобраћајне прописе
МВј охваљујући саобраћајним знацима, опоменама, па донекле и новчаним казнама, данас имамо урећен пешачки саобраћај, То се најбоље опажа на Теразијама, где је саобраћај најживљи. Десило ми се и самом, не једном, да, прелазећи преко Теразија, застанем на дугуљастом „острву , које дели десни и леви колосек, очекујући да прођу возила, како бих прешао на другу страну. Међутим, шофери, не обазирући се на плочице, које означавају место за пешаке, секу простор „острва“, прелазећи са једног коловоза на други, а пешаци на „острву“, често људи из унутрашњости, или сељаци, невични саобраћају, збуњени беже и излажу се опасностима да падну под друга возила.
Треба наћи начина да се ови!
несавесни шофери присиле да се
придржавају саобраћајних прописа. Ј. ЛУКИЋ
УВОЂЕЊЕ РЕДА ПРИ КУПОВИНИ КАРАТА У БИОСКОПУ „БЕОГРАД“ Ок сам пре неки дану биоскоп „београд“ да гледам сов-
јетски филм „Међу људима“. Позна-
то је да Београђани воле да гледају совјетске филмове и када се неки од њих даје увек има много света пред благајном. Тако је било и тога дана. И поред милицајаца, који су стајали са стране и пазили да се не ствара велика гужва, ред се ника-
ко није могао успоставити. Чак су се чули и повици. - Да се то више неби деша-
вало, сматрам да би било добро да се од улаза у биоскоп, па све до благајне стави ограда, којом је већ
ограђен део око благајне и која би _ била толико широка да могу да стану четири особе. Ван те ограде би требало забранити задржавање.
На тај начин би се спречила гужва ин грађани би куповали карте мирно, без нервозе и ларме. ЂомМ..,
едно једино и најванније
правило за путнике београдсних трамваја: кадгод мо. жеш иди пешице.
И то, из важних разлога, У ин тересу штедње обуће и одеће, У интересу хигијене, и, што је најважније, у интересу ниваца.
Јер чан и локални возови, уског колосека што миле кроз најзаостапије наше крајеве, ако се упореде са »садржином« бео градских трамвајљ добијају зна чај културних установа,
Пођимо, да видимо.
- »
На станицу »Вашингтона сти. му препуна кола. »Гроздови« ви_ се на вратима.
— Напред! Хајдете напред! Средина напред! Помичите се, грлено виче кондуктер.
Покушај померања и збијања не показује резултате.
— Мрдните, људи! Напред, наставља се вина, сад већ љу. тита.
Саппитање, дрмање, прихватање где било — јер је трамвај кренуо као из праћне,
— Поцепали сте ми чарапу
жорпом, узвикује жена у црнини.
А ти, што носиш чарапе,
вели јој дебела пиљарица У пространом кошуху са »огледал цима«. Носи вунене. хао ја.
— Нек иде аутомобилом, до- |
даје друга жена.
У том духу »разговор« се ра. звија даље. Постаје све китњастији, све код врата: ;
— Пази ти твој купус! Пуна ми ципепа расола! Све ми се из' зембила цеди на ноге... Какав је то начине ;
Л о недавно на многим про-
зорима трамвајских кола није било станла. Преко лета то није сметало, апи откако су дани захладнели, није било при јатно возити се у трамвају без прозора. У прошлом броју обја вили смо чланак у вези са слободном продајом станла и сијалица. У чланку се између осталог напомиње да би Градско саобраћајно предузеће требало да се побрине да што пре заставли прозоре на трамваји-
ма. .
Ца не би саобраћај трпео, застанвљивање прозора вршено је ноћу од 24—4 ча са ујутру; кад се трамваји налазе у депоу. Преко лата то се није могло вршити због малог броја кола, и због тога је тај посао теже напредовао, Но, нанас У скоро на свим трамвајским колима прозори застанљеи -
„
У нашој штампи било је већ мното пута говора о потреби изграцње неких малих чекаонипа на трамвајским, стутобуским и тропејбуским станицама. И »20 оптобстр« је неколико пута у војим описима износио неље грађана у том погледу. У рубрици »Тратом _ хритике и предлота« подвукли смо поново веттност изградње малих ченао-
на станицама.
те До данас по том питању још ништа конкретно није решено. Постоје преплози 9 изградњи станица, али се још ништа не зна позитивно. Било би потребно што хитније решити то питање, јер успећ недовољног бро-
ветра, кише и снега. · |
с биоскопа »20 оки Балканској улици,
„" је потребно ла
стоје у рушевинама; Остаци некадање зграде. Недавно је наш лист објавио допис Боже Илића, у коме се говори о потреби уређења те "рушевине. Бапнанска улицале једна од најпролазнијих улица; њоме свакодневно прођу хиљаде посетилаца Београда, из наше и страних земаља и заиста ова рушевина остав ља на посетиоце Београда, нарочито;на оне који први пут до-
. пазе, врло ружан утисак.
Наталост, до . данас на
" тим рушевинама није гото-
# | во ништа учињено. ИЦигле су уређене; силоњено је
· жамење. Мало је почишће-
! нео, али зидине рушевина још увек стоје. Неопходно
се или по краја поруше рушевине и остави _ празан терен за зидање нове зграде, или ано има средстава и ако је могуће да се на постојећим темељима им зиговима створе неке станбене просто-
рије.
»
Некада се услед немарности
· појединаца приликом извршава-
ња вених задатакс, ствара већа штета нето корист. Тако су чланови Фронта улице Царице Милице и Браннове. таблу за обавештење обесили о једно младо дрво. Притом су У дрво
унуцали огроман енсер. У броју 152 од 24 октобра објавили смо
допис С. Марића у коме се указује на хитну потребу укћањања табле, да не би то младо дрво пропсто.
Табла више не стоји на дрвету. Премештена је мапо даље и виси на зиду јед не куће. Свакако да је ово решење мното боље, али било би још боље пронаћи место кућнот зида неко потодније место. на пример излог; и тамо сместити лепо уређену таблу з% обазештења, док се не разлегтне '
>
Нова расправа се распаљује, уз досетке и учешће умне околине. Жена у трудноће, јем, који јој смета, дечну код прозора:
— Мапо се помакни, да могу да станем ту, између нлупа...
последњем месецу са овећим завемља-
обраћа се
Дечак од пет до шест година упитно гледа нену прекопута, а ова енергично иступа:
— За њега је плаћена карта, пусти ти њета на миру... Да нећеш завешљај на главу да му метнешг
Околина реагира. Разновране примедбе. И на рачун труднице, која се тихо правдф и на рачун мајке која је купила кар. ту и ». „мисли да се друти фрај возе...
За то време се заоштрава »урасопска« с распра нод излаза. Јавља се претња да ће купус да »лети из трамваја«.
— Еуну, црна, ја сам овде мо рала да сиђем, вели сељана са обрамицом, која усправна, стрчи изнад глављф са две кофе и једном котарицом. Јел' то Владетинат '
— Јесте, апи сад не монеш... Трамвај је кренуо...
— Шта: кренуо! Стаће! штајте људи!,.
Општи смех,
Тако наивно почиње, а онда
Пу.
падају све крупније и крупније
речи. Сељанка одговара у = стом духу, црвена од љутине, и не моше да се помавне са сво. јом реквизитом.
Неко уз псовку, звучно пљује. Сви увлаче вратове у капуте.
— Напред, средина напред! Направите места!
— Јаој, дете... Чувајте са тим певцем, кљуцнуће ми дете у
Звече ударене порције. Нечије спедовање зејтина проаипа се на мараму старице која седи.
— Вуков споменик!
Цео се трамвај љуља, као
жомпантна смеса, Ваздух се мало прочишћава од промаје због отворених врата.
Свађа и нетрпељивост претва. рају се у јуриш. Јуриш ка излазу. На »позорницу« долазе нове личности.
— Пођите напред! Карте, кср те молим!
То кондунтер почиње повишеним гласом. Динтира јачину и темпо. А потом псчиње изнова, само други. моменти. Кроз исцепану несу просипају се округле крушчице и кхотрљају се под клупе... Старица са зембилсм кренула је напрељ али јој је друга рука, са штапом. остала... — Кој, рука...
Тако до Славије.
Петом опет нова лица и мо. менти сличног типа све по: не пезничке станице.
Гашење по ногама, пуцање дугмета, кукурузно брашно про. суто по раменима старчића нод врата. Са малим изменама. али са нервозом и нетрпељивошћу истог интензитета. одвија се гужва све до »Центрапле«.
Па опет поново. Опет испо. четна.
Тако на »двојци«, танко на »шестици«, тако на многим пи. нијама. На трслејбусу нешто слично.
»#
Београдски' трамваји очигнедно су наличје реда и хигијене,
оије реда 1: расни. потраољавоста
У београдским трамвајима
»царство« нетрпељивости. У њима је ксовна свака несета реч а одваљени џепови најобичнија појава. Кидање торби са дршни и дугмета са хапута,, заједно са комађем тканина, исто тано. Свађа, вика и објашња вање смењују се са духовитостима најнине врсте и изразима хафанског порекла. Подови су пуни кора од бундева, љуски од семенни и нестена, хартија, огризака. Наспони клупа се ле. пе.
Трамваји, у тону вожње. најпрљавија су места у граду.
Отуда и идеја да се прибегне саобраћајном правилу: »Кадгод можеш иди пешице.«
Па ипак, највећи број Београђана пословни су људи. Они жњуре по својим задацима и дунностима. Београд је стран и често је немогуће савла дати пешице његов простор.
Хоћемо ли, дакле, дозволити да наши радни грађани, принуђени на коришћење трамваја, буду изложени страхотама нереда, нехигијене и недуховитостима типично »трамвајскимат Хоћемо ли рећи: »Идите пешице, макар на крај света, само трам вај обиђите ..«
Ни једно, ни друго.
Думшност нам је да учинимо треће. Да што енергичније, што хитније заведемо ред; мир и хи. гијену у трамвајима.
На који начину
Није наше да доносимо оцлуху, али можемо да предложимо,
у интересу чињенице да је заиста прешло преко јего«.
Неко мора бити одговоран за ред у трамвају. Да ли ће то бити кондунтер, који продаје карте или посебно лице, то је ствар Београдског саобраћајног предузећа. Тек, саобраћаћни објент, хао што је трамвај, мора имати свота руководиоца, који ће ауто ритативно моћи да, пре света, спречи претрпаност а онда и да пренида свану немжељењу дискусију, а прекнршитеља У смислу вине и псовке, па без даљњега отстрањује на првој станици. Одговорно лице у трамвају мора се старати да добију места инвалиди, труднице, стари и мсјне са децом; оно мора настојати да се избегне укорењена трамвајска нервоза и пометње, да се избегну штете, да се не говори повишеним тоном, а да за пијанце у колима нема места. ·
Чињеница је да је за такву дужност потребно смисла и такта. Ни мало нису понмељни многи од досадашњих кондуктерф који први изгубе главу и пренесу своју нетрпељивост на све путнике.
На Београдском саобраћајном предузећу лемши задатак да про. нађе и оспособи љуце за овакжзу спунбу, јер Београђанима није свеједно да ли је такво стање у трамвајима, пошто приход взаиста убира Саобраћајно преду. зеће, али трамваји приладају грађанима.
Неспходно је одмах пренинути са стањем које данас влада.
Треба спречити појсдинце да диктирају »располомењес« у трамвајима.
Неоходан је, осим тога. пра. вилнин на видном месту у колимсф који, поред осталих правила за путнике; мора да садрти и основно: говори тихо!
Доста са. ненултурним односима и кафансвим понашањем. Свака трамвајска кола морају имати лице одговорно за ред У њима.
про- '
Услед слабог довоза јабука, пред продавницама воћа образују се дуги редови грађана, који чекају да би купили ово једино
јесење воће,
„
Зашто су наши ресторани
без музике >
У Београду постоји мноштво ресторана и локала по свим крајевима града. Нарсчито у центру и околини центра има неколико велаких, лепо уређених ресторана. У њима могу грађани да се одморе, освеже, да добију пиће или јело, али скоро сви регто. рани су без музичких оркестара и одају утисак могвила, изко су увек пуни света,
Музичке оркестре има'у У главном барови »Мажестик«, „Лотос“ и „Клеопатра“ и ве черњи ресторан „Загреб“. Јасно је да у барове не аде ве ћи део грађана, а и не жели де их посећује. Од градских оссторана имају музику само два: „Скадарлија“ и ресторан на Калемегдану, а подед њих и ресторан „Рибница“ којим РУКОВОДИ Удружење иззалида. Ови ресторани су увек препуни, јер могу да пруже гра_Банима осим јела и пића и ргзокоду. У скоро свим осталим ресторанима нема уопште музичких сркестара, По – многобројним бифеима, мањим кафалама и крчмама нађе се понеки хармоникаш који случађњи у њих залута и то је све. Па, ипак људе музика развесели џи разведри и поред једне хармо-“ нике није тако тмурно и ћутљиво као, на примеру .Москви“, „Балкану“ итд.
За последње две године пст. пуно је изишло из праксе да по ресторанима и то баш најлепшим и највећим, имг музич кинх оркестара. Најлешшце уређене комерцијални ресторани
„Москва“, „Балкан“, „Загреб“,.
„Атина“, „Два рибара“, „Албанија“ и многи други мањи, немају уопште музичких оркестара. У њима се сервиза јело и пиће, човек може да се сдмори и освежи, а ни у једвом од њих нема главног средства за разоноду — музике. Петпуно је неправилно што се само по баровима и у два —- три велика ресторана може чути музика, јер сви грађани не могу да иду у исте ресторане, нити да по базовима плаћају скупо пиће да би слушали музику. Изглела да се "код управа угоститељских пре дузећа укоренило схватање да је музика потпуно сувашан издатак за предузећа, или су управе заборавиле потпуно да
+ | : а '
треба да постоји по локали-
ма. Овакво схватање умрава угоститељских _ предузећа је скроз погрешно. Руководства
У већини случајева нису обра“ ћала пажњу на то, да је по ресторанима музика веџма потребна, и да се не може гледати само на трговачко пословање — продају. прућа и јела. Ресторани су У већичи слуз чајева без музике; мртви. Изгубило. се из вида ла ние важно само лепо урелити ресторан и добро услужити публику, већ и пружити свету могућност да се разведри. Ово је свакако боље прзнато свим угоститељским пргедузгћама и чудно је: што се а томе до сада нису: бринула. Музика није
луксуз, нити сувишан кизлатак |
32 угоктитељско прелузеће, већ неопходна потреба по ресторанима, такорећи њихов саставни, део. Свакако да велика угоститељска предузећа могу издржати минималне трошкове око издржавања добрих оркестара по својим ресторанима. Грађани Београда су жељни да чују по, ресторанима лобру музику и наше лепе аграљне песме. А ланас је веома тешко наћи ресторан који ди је и мао Београд је данас, гко се арође кроз његове налепше ресторане, град 623 музике,
% без весеља, Досадашња непра-
вилна пракса угоститељских предузећа требало би ла се одмгх прекине и да се уведу сркестри по локзлима гле за то постоје могућности. Вели“ ка угоститељска предузећу и-
ДА [ЕЦ
му =
; мају сва могућности да у сво " јим лојккалима издржавају му“
зички „оркестар, а муззчира
| има дофта, чак их има;и без
_ посла. (Потребно
_ локале.
| је да/се уз псмоћ „подружнице _ музачарг формиршу добри музички ор“ кестри, ; са одабраним .протрамом, исунесе музика у наше Свакако да ти оркестри не "треба да имају на ре“
пертоару некадашње бзналне.
бећарско-еротске песме,
Радни људи Београда су весели и полетни, и потребно је пружити по локалимз, осим добре и.културне услуге, и мо гућност да их музика развесели и разоноди. Грађани Бео= града оправдано очекују да у најскорије време чују у нашим ресторанима добру музику и наше омиљене народне песме, |:
печате зенит лева
НОЈАЧКА ТАОРАНЦА ЧОКОЛАДЕ 1! БОПБОНА
ВРАТ Стевана емеање 514 М Телефон број 114
7 ПРОИЗВОДИ:
1 Чоколаду за јело
и кување 2) Дропс“ бонбоне, саразним укусима и бојама
3) „Фуре“ бонбоне пуњене са мармеладом
4) Млечне карамеле 5) Разне Десерт бон-
боне.
26 пе но ињим
кра
. '
ц 4