20. октобар
(Наставак са треће стране)
вој акцији су слабији, због тога што је највећи број у"чесника У добровољном раду пошао у Железник и Нови
Београд, а није се извршила равномерна расподела расположиве радне снаге у свим акцијама. При том ваља истаћи слабу организацију рада на пошумљавању у Раковици, услед недоласка стручњака који су имали да пруже потреб. ва упутства за припремање те. рена за пошумљавање. То показује да извесни одговорни технички руководиоци још увек нису схватили важност до_ бровољног рада чланова На: родног фронта и да се према том раду немарно односе. Пошумљавање је скопчано и са временским роком, па је потребно озбиљно приступити извршењу овога задатка, што У првом реду треба да имају на уму они, који су дужни и по свом повиву да га извршују. у
Као што се види, обавезе чланова Народног фронта У добровољном раду су последњих дана знатно проширене. Према важности објеката, за Које су оне везане, те обавезе премашују све досадашње кзје је Народни фронт Београда имас у овој години. Потребно је зато проширити утицај Народног фронта на већи број људи и покренути их на учешће у орим акцијама. Треба стално имМати на Уму речи друга Тита, изгово-
рене на величанственом _ МИтингу у Сарајеву, приликом дочека првог воза на Омла-
динској прузи, у којима је ргкао: »Ми међутим мислимо да је дужност сваког грађанина наше земље да даје свој до-
„принос овом општем напору наших народа, да ради, а не да сједи. Јер сви се служе тим успјесима, резултатима радних устеха које постижемо кад градимо _ железничке _— пруге, кад градимо фабрике, кад гралимо путеве и тако даље. Сви то користе или ће кори_ стити и према томе — сви морају да раде. Онај ко неће да ради нема право ни да резултате рада другога користи, да се користи напорима, које ви улажете за добро наше заједнипе.« и
Примање нових ученика у нидустрији Ни ЗаНаТСТЕ
20 ОКТОБАР
21 НОВЕМБАР. 1947
Пен мини
· Језуитско лицемерство империјалистичких авантуриста
Н а овом заседању Органи_ зације Уједињених наци ја на дневном реду налази се окз 40 тачака. Несумњиво, јед на од најважнијих је предлог америчке делегације о стварању такозваног »привременог комитета«. Предлог је ових дана на пленарној седници Гене. ралне скупштине изгласала ан_ гло-америчка гласачко-сателит ска машина и тиме озбиљно повредила основна начела По-
· веље Организације Уједињених
нација.
Свај предлог, као и низ дру гих резолуција којима је ангтло.америчка делегација почела да бомбардује још од првог дана заседања Генералне скупштине, несумњиво је ддраз новог курса у спољној по литици Сједињених Америчких Држава, који је дошао до изражаја већ и на овогодишњем заседању Савета безбедности. Повећаним апетитима америчких империјалиста, који дају основни тон у том курсу, не одговарају више обавезе усво_ јене на пољу међународне сарадње од ранијих руководилаца САД. Њима смета принцип једногласности великих си ла у Савету безбедности, јер право вета онемогућава да сво Ју вољу наметну читавом свету. Право вета у Савету безбедности онемогућава спровођење експанзионистичке политике усмерене у циљу остварења империјалистичког светског 'господства. Право вета 0_ немогућава да се питања мира и безбедности у свету потчине себичним интересима крупних монопола, Зато је, по сваку цену, требало пронаћи пути начин да се заођиће Савет без бедности у коме влада начело једногласности пет великих сила и створи могућност да се одлуке доносе обичном већином гласова, које је лако купити доларима. Зато је дошао предлог о »малој скупштини«.
А »мала скупштина«, или »привремени комитет« — то је пут и начин да се заобиђе Савет безбедности и начело једногласности. То је пут да се Совјетски Савез и земље нове
· не подухвате незаситих
демократије онемогуће да указују и спречавају пустоловаме- ричких империјалиста. То је пут за нове империјалистичке подвиге у циљу даљих освајања економских, политичких, територијалних и стратегиских "позиција широм света. То је дрешење руку империјалистич ким грабљивцима у њиховом безумном припремању за нови рат. То је, најзад, пут ка рушењу основних начела Повеље на којима су засновани односи међу народима у послератном перизду.
Делегације које у Организа цији Уједињених нација претстављају снаге мира и демо-
кратије у свету на челу са асвјетском делегацијом, одлучно бранећи постојање Ор-
ганизације Уједињених нација, раскринкавши праве жеље америчких империјалиста у вези са протурањем предлога о >малој скупштини«, — гласале су против њега и изјавиле да У раду »привременог _комитета« неће учествовати. Напред_ не снаге у свету виде могућност очувања међународне сарадње; мира и безбедности У свету У доследном поштовању основних начела Повеље, једне од највећих тековина крвавог рата против фашизма. Оне У америчком предлогу о »малој скупштини« виде повреду тих начела и директан напад на Организацију Уједињених нација. У интересу очувања мира и међународне сарадње, у интересу свих »обичних људи« у свету, који желе мир да би се посветили конструктивном раду за срећу целог напредног човечанства, стајући од рада, осуђујући махинације и маневре у циљу протурања »мале скупштине« Совјетски Савез и земље нове демократије још једном су иступиле као доследни браниоци тежњи напредних народа за међународном сарадњом на принципу поштовања суверенитета и независности свих нација. Тиме је још више порасла вера демократских Маса целог света у Совјетски Са-
оду-'
вез. Потврдило се да те масе у њему имају најискренијег браниоца мира, међународне сарадње и непомирљивог противника империјалистичких авантура и махинација. Учесници и овог заседања Генералне скупштине имали су прилике да се увере У то како сви маневри и махинације атомско - доларских диплома_ та падају пред неодољивом истином коју заступа и носи Совјетски Савез, који у име снага мира и демократије у свету немилосрдно разголићује намере САД да Организацију Уједињених нација претвори У установу као што је било Дру. штво народа. Таква организација само би водила у бесплуће новога рата, што и јесте жеља волстритских дипломата, јер тежње монополистичких кругова за згртањем великих добити на новом _ процвату ратне индустрије бивају сва-
ким даном све очигледније и све веће. | Лицемерне махинације за
прикривање правих намера У вези са протурањем предлога о »малој скупштини« биле су многобројне и разнолике, али их је најбоље разоткрио и окарактерисао шеф совјетске делегације Вишински, постављајући паралелу између овог најновијег политичког трика америчких _ империјалиста и поступка једног калуђера, Ви-
шински је рекао: — Зар то није _ очигледан политички трик оних који на тај начин
желе да доведу У заблуду јавно мнење, издајући »привремени комитет« за помоћни орган, поступајући као онај калуђер који је зажелео да се за време поста омрси, па је прасенце назвао карашем. И. сто то радите и ви овде, тврдећи, с калуђерским лицемерством, да је то »помоћни орган«, да је то »караш«, а то је у ствари право »прасенце« којим желите да се омрсите. Но, та намера империјалиста да се »омрсе« постала је јасна свима, не само онима У Лајк Саксесу, Него и милио. нима људи у читавом свету.
У
зависи од њиховог смештаја
о краја нашег првог Пе-
тогодишњег плана у индустрији треба да буде запослено 370.000 квалификованих радника, више него што данас имамо. Тај број треба углзвном да се повећа садашњим и будућим ученицима у привреди. Београд нема још тачан план колико треба да има ученика у привреди. Али већ сада, према _ могућностима појединих предузећа, број ученика који могу бити упослени износи пре ко 1.000. Поред државних предузећа, која би могла примити ученике, постоји већи број задружних и приватних радионица које би исто тако могле примити ученике, Међутим, нарочито приватном и задружном сектору, још није решен проблем њиховог смештаја и издржавања. Приватни послодавци отпуштају ученике зато што не могу за њих да плаћају по 1.300 динара месечно, односно разлику између плате ученика и 1.300 динара, колико треба да плате управи дома. Та разлика је у првој години око 900 динара, у другој 700, а у трећој'око 400 динара.За покриће ове разлике велика предузећа користе фонд за кадро. ве, док задруге и приватне ра. дионице немају фонда. За ове ученике требало би ту разлику предвидети можда при калкулисању цена роби или из других средстава. Овај проблем треба хитно решити, како не би био сметња примању нових
ученика односно планском уз- .
дизању (стручно-квалификова“ них кадрова,
Други проблем при примању нових омладинаца на изучава ње заната јесте отварање нових домова. Од ослобођења до д=нас отворено је у Београду 20 домова разне величине, почев од домова чији је капацитет 270 ученика, па до малих У којима је смештено свега 20 до 30 ученика, У свим овим домогима смештено је 2.327. ученика ин ученица у привреди. Из овога се види да народна власт поклања велику пажњу ученицима у привреди. Међутим, број домова не може да прими више ученика. У отсек за упослење ученика јави се лневно – 70—100— омладинаца. Од тога су свега 20 од сто 0млалинци из Београда или из најближе, околине, док су о-
стали из других република. О. младинци који су из Београда и околине добијају одмах запослење, док ове друге отсек за упослење ученика враћа, Разлог њиховог враћања је увек недостатак места у домовима, где би они били обезбеђани. И док овај отсек враћа, поједина предузећа, кго — на примир Брадско предузеће за хлеб тражи 120 ученика, Градско угоститељско 100, Градска кланица 30, „Градско млекарство“ 33, „Гранап“ 40 итд, а отсек не може да им пошаље тражене омладинце, пошто се предузећа нису побринула за њихов смештај.
Да би се могао остварити план уздизања квалификованих радника потребно је да поједина предузећа још сада приступе отварању нових домова. тако она предузећа која немају могућности за отварање дома ове године, треба да у своме плану за 1948 годину предвиде зидање зграде за дом. Према подацима, којима располаже Месно синдикално веће, Извршни народ. ни одбор, односно поједина одељења, предвиђено је зидање неколико домова. — Исто тако су и поједина предузећа, као предузеће „Стаљинград“, „Бродоградилиште“ и „Индустрија мотора“ предвидела зидања. Међутим, овај број домова неће бити довољан, зато је потребно свако предузеће које може, односно треба да упосли више од 30 ученика, да предвиди зидање дома, То на“ рочито важи 3за предузећа: „Пролетер са Седмог рејона“, „Шумадија“, „Југострој“ „Индустрија прецизне – механике“, „20 октобар“, „Змај“ у Зе. муну и друга. ·
Поред предузећа, Главне д рекције појединих привредних грана могу и треба да зидају домове за ученике из мањих предузећа. Зидање нових домова намеће стање, које ће се развити у 1948 години.
Према укупном броју омладинаца између 14 и 17 година на изучавању заната у Београду неће бити више од 20 од сто Београђана. Осталих 80 од сто биће потребно довести из унутрашњости и за њих се мора обезбедити смештај.
То су два главна проблема које треба што пре решити. Без њиховог решења не могу
да се реше остали, који искрсавају у вези примања нових омладинаца. Већина предузећа се придржавају Закона о ученицима у привреди у погледу примања ученика што пре говора друга Хебранга _ није био случај. Међутим, и руководиоци задруга одбијају да приме ученике из горе наведених разлога. Ако би народне власти решиле ове проблеме
синдикална и омладинска оргавизација моћи ће да доведу у Београд довољан број омладиваца, који су потребни за поједине гране привреде.
Какав треба да изгледа дом ученика у привреди»
НА | НИЈЕ |
Пројект за приземље зграде
За развијање културног и физичког образовања ученика У оквиру дома, нужно је имати одговарајуће услове. Ту на првом месту долазе просторије где ученик може да упражњава поједине гране свог образовања. Садашњи услови скоро У свим домовима, изузев појединих, не одговарају _идеалним потребама. У њима у. ченици немају све могућности за свестрано васпитавање, Изузев Првог и Трећег дома, ниједан други нема сале, нити веће просторије, где би ученици проводили културни и фискултурни живот.
Како су поједина предузећа унела, или тек треба да унесу
у свој план за 1948 годину, зидање зграде за дом, то омладинска комисија Месног синди. калног већа предлаже нацрт, који показује какав би требао да изгледа дом за 300 омладинаца. Зграда би била од три спра. та, са приземљем и сутереном. У левом крилу оутерена била би смештена кухиња и трпезарија, са магацинима, а у десном, ходником су одвојене гардеробе за ученике и ученице, са посебним купатилима, вешерница, пеглерница, ложио ница, просторија за угаљ и остале просторије. Приземље, се види у нацрту. На првом спрату су женске спаваонице, б6олесничка соба, амбуланта, умиваоница и гардероба. Поред тога, два велика балкона. Други спрат има исти распоред, са мо је намењен ученицима, а на трећем спрату би било 10 соба за спавање за 80 ученика, 2 радне собе, соба за васпитача, стан од собе и претсобља са М. С. н, над салом за културни рад на другом спрату, таван. Овај нацрт могао би се
Дома ученика у привреди
~
користити за мање Такве домове треба нарочито при предузећима, 0о6зиром да ће она упошљавати ученике оба пола,
При избору места треба се старати да У околини дома буде довољно простора за прављење разних фискултурних игралишта (кошарку, одбојку).
Наше је мишљење да би овакав дом дао ученицима сав потребан простор за њихово
стручно, физичко и културно уздизање,
· Ратко ПЕТРОВИЋ _ руководилац омладинске ко. мисије МСВ
· домове.
зидати.
"да су нове
На тај начин политика минирања међународне сарадње и покушаји потпаљивања овога рата врше мобилизацију милисниских демократских маса целог света за активну борбу на очувању мира — баш на принципима које проповеда, заступа и брани Сдвјетски Савез, јер су баш снаге мира и демократије, на челу са Совјетским Савезом, моћна брана на путу којим иду потпаљивачи новог рата и професионални разбијачи међународне саградње, · М док, с једне стране, снаге мира и демократије сваким даном јачају и расту, вођене високоидејном политиком Сов. јетског Савеза У очувању мМира и међународне сарадње, дотле, с друге стране, морал но-политички углед _ Сједињених Америчких Држава, као изразитог оруђа империјализма и његових пустоловних подухвата, сваким даном опада. Друкчије то не може ни да буде, пошто су САД спроводници политике натурања своје воље другим земљама, политике која има за циљ успоставу контроле САД над другим државама, политике поделе света на блокове, политике интервенција и политике грубог нарушавања Повеље и подривања темеља Органи. зације _ Уједињених — нација. Зар је онда чудо што се, по речима нашег делегата Владе Поповића, појачава антиамеричко расположење у целом свету и што се таква политика објективно окреће против америчких с ичтереса и уствари слаби амерички престиж.
Милизнске демократске ин антиимперијалистичке снаге народа, везане јединством животних интереса сливају се сзаким даном у Моћни табор насупрот империјалистичког и антидемократског "табора и његове поробљивачке политике. В. М. Молотов, у свом реферату - одржаном поводом 30.годишњице велике Окт)барске социјалистичке револуције, анализирајући ситуациЈу У свету, рекао је и ово:
»Трезвен однос према ства.ри у исто време ће показати империјалистичке аваштуре у наше доба 'опасна игра судбином капитализма. То могу и да не схватају неки министри и сенатори. Али, ако антиимперијалистички и демо-
кратски табор уједини своје снаге и искористи све своје могућности, он ће ватерати
империјалисте да буду разумнији и да се мирније понашају. Мислимо да капитализам није заинтересован ла Убрза сопствени слом... У наше време уједињене снаге демократије и социјализма, узете У размерама Европе и ван њених граница, неупоредиво су снажније него супрстни антидемократски табјр империјализма. Капитализам је постао кочница прогреса човечанства, а настављање _ авантуристичке политике империЈализма, која је већ довела до два светска рата, главна је 0опасност за мирзљубиве народе. Велика октобарска соција. листичка револуција показала је очигледно народима да се век капитализма ближи крају и да су отворени сигурни путеви ка општем миру и великом прогресу народа. Грчеви_ ти напори империјалиста, под чијим се ногама љуља тле, неће спасти капитализам од пропасти која се приближава.« Те снажне речи, темељене на науци Маркса, Енгелса, Ле. њина и Стаљина, улиле су слободољубивим масама огромну снагу и самопоуздање. А они, из табора империјалиста,' сем немоћним и (бесним кевтањем ничим нису могли да се су. протставе овим речима.
Ето, баш зато, ма како била послушна радила аутоматска гласачка машина сателита у Организацији Уједињених нација,
политика САД усмерена ка освајању нових концесија 31 интересе – империјализма не
може успети. А фронт мира и демократије у свету, фронт независности народа, сваким даном ће јачати, јер су снаге које носе те високе правдо. љубиве идеје и овог пута, олбијајући учешће у раду »мале скупштине«, још једном дока. Зале колико им је стало до очувања принципа сарадње и Колико су спремне да се и лаЉље боре за чврст мир, за безбедност човечанства и сарал. њу међу народима, јер су тпл Услови који омогућују несме тани рад свих људи на оства. рењу срећније будућности за цело човечанство.
45 БУДИМУ ОВИ“
и (без дефекта
пао чу сели ЈЕ
рој незапослених радника у Тр.
сту попео се на преко 30,000, Претставници Јединствених синдиката и Радничке коморе састали су се у расправљали о мерама које треба пре. дузети да се спречи даљи пораст не. запослености. Они траже од окупаци. оних власти да забране отпуштања са рада н да опозову све досадашње одлуке о отпуштању радника,
С]
У Румунији су се демократске масе одазвале позиву Нациопалиог комите. та румунског демократског лруштва за помоћ грчком народу, тако да сва. кодневно стиже велики бро: поклона у новцу, намирницама ин оделу за Грчку. Становници града Сигишоара скупили су 32.018 леја, 951 кг, жита, а радници фабрике дрвета из Пла. тра Неамта послали су Националном комитету 10.760 леја као помоћ грч. ком народу.
•
У Билефелду, у британској окупационој зони Немачке, 25.000 радника ступило је у једночасовни протестиц штрајк због мале казне на коју је суд за депацификацију осудно Хитле. ровог банкара барона Курта фон Шре дера, који је осуђен на свега три месеца ·лишења слободе.
•
Национално веће синдиката морнара у Њујорку прихватило је резолуцију којом се оштро осуђује Труманова влада н Конгрес због спровођења политике која има за циљ да под маском „борбе против комунизма“ у САД уведе „фашистички си. стем контроле _— мисли“. Резолуција подвлачи ла влада САД маглом одбране народа од такозваних црвених звери, подрива основне демократске. принципе“ и на тај на чин врши противуставну радњу.
•
30.000 студената из Вашингтона тражило је од америчких власти пуштање на слободу шест шпанских антнфашиста, који су ухапшени приликом доласка у Сједињене Америчке Државе. Удружење правника из Аризоне такође је захтевало пуштање на слободу шпанских републиканаца,
=
Конференција радника гасних цењтрала у Риглу прогласила је општи штрајк у свим централама за пронзводњу гаса, Штрајк је избио због упорног одбијања савеза индустријалаца — власника гасних централа да удовоље захтевима радника у погледу побољшања услова рада.
ж
Због провокација неофашистичких елемената из _ странке „Уомо Квалункве“ дошло је до крвавих Инци-
дената у Медиљи, недалеко од Ме лана. Радниџи у граду и провинцији Милано обуставили су рад у 3 протеста због ових крвавих РИИе ната у којима је убијен један одру ководилаца миланкског синдиката И рањен претседник општине Медиље.
=
Транспортни радници у – Марсељу придружили су се штрајку радника прехранбене, грађевинске, хемиске и металургиске нидустрије, тражећи повишицу надница од 25 од сто, Луп"ки радинци Марсеља донели су 02 луку да наставе штрг који траје већ четири дана, позивајући раднике осталих фргниуских лука ла им се прилруже. На овај позна олаовали су се већ лучки радници из Нуе,
+
Радници Фордових фабрика у По атјеу завршили су победоносно штрајк. Управа фабрике повисчла је плате радницима за 2.000 франака ме“ сечно. _ Победу _ радника – Форлогих фабрика поздравили су сви радник“ париске области.
.
Француска генерална конфедерације трговине и индустрије издала је «= општење у коме повреда синдикалних слобола ол стра не министра привреде и јавних радо ва, социјалиста Жила Мока.
»
Штрајк млинарских радника се Нставља и проширује. После штрајк ва у Паризу, Марсељу ни Бордоу Синдикалне организације млинарских радника департмана УЖиронде, Севе ра, Па де Калеа н Соме консултују своје чланове ради доношења одлуке о ступању у шрајк.
“
Делегација „Покрета за триумф ле мократских слобода“ предала је 7“ нералном гувернеру Алжира мемора!“ дум у коме се протестује због ме шања властн на општинским избори“ ма у Алжиру. У меморандуму се тражи одобрење за рад алжирској народној странци, да се ослободе . сви политички затвореници, ла С стварно признају демократске слоболе читавом алжирском народу ми одобр“ хартија за штампање органа „Покрет за триумф демократских слобода.
Омладина Анкарског приредила је демонстрације и 109" дефиловала је испред зграде фаш стичког листа „Бујук дума“ кличући „Доле реакционарн“ и „Доле проти. ници републиканског режима“, на ли девете годишњице Ататуркоље с Сличне демонстрације пруређене су на Универзитетском Тргу.
+
У Куомптанговој Кини шире се | буне сељака. Сељани су се а ружја да би се заштитили 02 њ љачког убирања пореза но Нако ног регрутовања од стране прес кика Куоминтанга. Образоване су
анинама љачке герилске групе У 779" 1е5
универзитета
које се граниче са оба поје “ и Хупеа, ана, Хунана, Квенчуа Маја
не само што су одбиле све Шекове експедиције „за УСПО . 0 ње мира“, већ су ни прошири дом бласт која се налази под %У прете контролом. Ове сељачке побуне оте стављају углавном спонтани Ма сељака због угњетавања које се
ко 527 го чомутр
ставља“
„вештачком |
протестује против