20. октобар
НОВЕМБАР 1947
ад су, из малих вагона, на
уским трачницама, почели да се расипају, на путеве и путељке, недељни добровољчи . радници, билоје још измаглице изнад поља. Али ~“ топлом ваздуху се ускоро залепршала јесењст свилица, хватајући се за трепавице и косу.
У ШЖелезнику, селу, недељна тишина. Сељазкњ послују око бунара, сакупљају живину на прегршти зрневља. А онда, изненађење, заостају код плотован нетињу се пррко прстртих мрпара. Он- су навикле да виде бритаде У маршу и да слушају уједначен бат корака. А ово пролазе грпе у намору и бучвом разговору, у смеху.
И заиста: фронтовци, добровољни радници из беогрсдских рејона, веселили су се тога ју"тра и топлом сунцу, и помуте. лим тополама, а највише раду раме у» раме са омладином, радовима који ће убзати дозршење наше прве фабрике те. швих машина, алатљика.
У ;
. Ово јутро има к свој посебан · значај. Сад је осам. За један | сат Ће у Сарајево стићи омладински воз, по новим трачницама, прено пратова постављених у току лета, кроз тунеле и усекте, бушене и сечене напором исте ове омладине са нојом тре > ба удружити свој труд.
Помисск« на окићено Сарајево У располонењу · светкозине, помисао на пономотиву У заста вама и цвећу, на свечану трибину, градитељске бригаде и Тита, који је тамо, додаје овом сунцу и поласку на радостан рад снажан празнични дух. Устрчава се на падине, довикује, и непрестано смеје. Радоска граја тече стазама, лебди над шареном поворком. Све до радипишта. Ту разговор замире. Велики гвоздени стубови, снашне конструкције сала и широ. ви распони радионица заустављају грају и смех. Одеједном св чује само лупа чекића ви.сово горе, на овапном крову, и далеко зугање компресора.
Говори се скоро шапатом.
Слушало се, причало. Нени су и долазили, али нико није очехивао да ће то бити тако верихо. Подижу се погледи: гвоздене греде крова делимично су поиривене. Ероз спободње отворе плаве се квадрати сунчаног неба. Ти исти квадрати светле по "поду будућих машинских сала.., Одједном, пашња се усретсређује на сивљ бетонска посто|ља и ка покривене машине на њима.
Машине! Ту поново избија ра
дост.
При погледу на те точкове и „полуге, што сад скромно ћуте, ' а ускоро треба да затресу сво"јим покретом сву ову зграду, _ одједном неља за радом натло Р. плане.
Зато се са готовошћу дочеку„ју позиви да се рејони — оделе,
да се пређе на терене за рад. = •
%
Подељени будаци, попате. За_ теглути конопцие им У полувла_ жну иловачу заривају се крам. пови.
Номе се овде не би пружила · прилика да ради. осећао би се "крив. И пред омладином што тр чи, нује, заварује, зид и пред свим грађевинама тигантских размерсф пред самим собом.
Зато разговор и довикивање престаје. Почиње раћ. Озбиљан Ги предан. Ударци будана, стру-
тање лопата, избацивање земље.
Тен покоја реч. Радни грађани Београда по
= а
свих београдских рејона
20 ОКТОБАР
клањају ево свој дан одмора,
и то чине од срца. Лица су црвена, чела пуна светлих капљи ца. Одбацују се капути и џемпе ри. Између лопатица указују се тамне мрље.
Јаркови за! водоводне цеви постају све дубљи, добијају свој правилан облик, Тако ту, међу зградама, где ради ести рејон, носилац прелазне заставе, тако на брегу, где копа Пети рејон, који је извео највише фрон товаца.
Са истим одушевљењем преносе се и додају цигле. са радошћу се носе тешке водоводне цеви.
»
Ео не би радио свим својим моћима У свој кошници рада%
Десно се облане кров. Мало даље дизалица скида са камисна гигантсно комађе машине. Тамо се зида и цигле лете у зрак, У добацивању. Апарати за заварихање светле и прште на све стране. Аутоматски ченић, нао митраљез обавља свој по. сао. Машина за набијање шири пи по сивом ууцанику..,
— О, рук, с рук, одјекује ту негде... ·
Са падине булдозер скида ко мађе масне црнице и бразде светле на сунцу као метал...
Опадина све то покреће. Озбиљно, _ сталомено, смишљено. То су данас прекаљени трудбеници. Школа рада учинила је своје. Спрам њих узбуђени и одушевљени грађани личе на раздратану децу.
И треба да је тако.
>»Данас градитељи творница, —- сутра радници у њоја — ли: ше на дашчаној пароли.
Они ће узети све у своје руке. Њих подиже нов дух и нова средине.
И то јск љаше нагони грађе не Београда на нестину у раду, јер осећају, у зраку готово, ту мирну супериорност опробаних, + + а
»
Ђило је предвиђено да на земљане радове у Железнику иза ђе, у недељу 2.500 до 2.700 до бровољних радника. Београд је дао прехо шест хиљада.
»
Подне. Одјекује на много страна: :
— Здраво! Здраво!
То се омладинске _ бригаде, бодро, као што су к радиле, по здрављају пред одлазак.
Формирају се копоне. са за ставама на челу, косе се паропе. Уједначен ход; тишина.
Фронтовци стављају алат на гомиле. Огрћу се оцбаченим ка путима. Тихо разговарају на
' сунцу.
Радили су заиста добро. Дати су свој значајан допринос. То се осећа ипо миру и поумо РУ- р
У групама, попако силазе па. дином.
Сунце пали. Танки, бели 0облаци раширили су се. С време на време ветар. проспе нуто лишће са чворновитих крушака, крај пута. |
Негде иза зграда гласноговорник.
То је на чари а
шту митинг поводом отвараза и Шамац— Сарајево. Око мапе трибине мноштво глава, застава и парола. Са часа на час оспе се пљесат, проло
ми се скандирање. Иза окуке У сусрет
одјекује
долазе
а
преносе цигле на ра дилиЏ
Преко 0.000 београдских трађана У недељу је удружило свој труд са трудом омладине наградилишту У Железнику |
. бригаде околних села. И оне о-
жићених застава јесењим цвећем. Њихова песма простире се над селом а после изненада престаје, да је замени друта, ж
Као итрачка на ћилиму вијуга малени воз из Београда по простирци њива. Ерцат је. Фрон товци су и на крову. |
Допазе са истим раздратавим расположењем да са истом радном упорношћу уложе свој труд. И они ће се смејати топлом јесењем дану и свипици што се заплиће у грање. И они ће заћутати и шапатом се'дивити величини оног што је урађено.
Куљају из воза, уз дозивање, уз свирку хармонике, уз смех.
»
Свршен је десети део посла, који су на себе примили београдски фронтовци,
Неће сви дани бити тако ве-
· дри-и пуни светлости и јесењих
боја. Биће и киша, и магли.
Само, Бестрађани неће дозволити да им се отме посао, да обавеза остане неиспуњена. Уз велике омладинске напоре и они ће додати свој скроман део. Радиће да допринесу новој великој победи, а светла перспек тива: производња машина за нове и нове фабрике, помоћи ће им да савладају радне тешкоће јесењих дана.
ж
Када заблиста светлост у низу сала и радионица, када се у светле, здраве зграде уселе трудбеници ове велике фабрике и када цело насеље обавије пара рада, темпа и мживотљф У хладним јануарским дазима поносито ће београдски фронтовци, на свечаној градској конференцији, износећи биланс свога труда, моћи да подвуку свој до
| принос овом делу.
То је посао» пионирсф и никад се неће заборавити. Јулија ЛУЧЕВ
Станбене зграде за
о полног бронта Београда
—— Беотрађани све масовније учествују на извршењу задатака прве Петолетке
колико се грађевинска
сезона више ближи кра_ ЈУ, добровољни рад чланова Народног фронта постаје све шири и обимнији, Поред вели. ке акције пошумљавања, У којој су последњих дана ангажоване стотине учесника, искрсла су два нова важна задатка пред наше фронтовске организације. Крајем прошле недеље почела је акција добровољног рада у Железнику, која по свом обиму и важности спада у ред најзначајни-
Омладинка на добровољном раду
јих радних акција Народног фронта Београда у овој години. На радовима у Железнику предвиђа се учешће око 52.800 чланова Фронта, који треба да дају 211.000 радних часова на копању неколико канала, на слагању цигли, преношењу, грађевинског материјала и нивелисању терена, У. свему тре. ба ископати канала у дужини – 4.704 метра, _ сложити 1,200.000 комада цигала, пренети 700 кубика грађе, пребацити 54.127 кубика земље, итд. Народни фронт Београда У споразуму са управом гради. лишта у Железнику, направио је план за ове радове, по коме ће свакодневно радити 7800 учесника радним данима, док ће недељом тај број из носити 4—5000. Превоз возом са београдске железничке станице врши се радним даном У 11 часова, а недељом у две смене, и то у 7 прв, а у | друге групе учесника. Повратак је радним даном у 16.30, а недељом у 12 ну 16 часова.
Први резултати ове велике акције показали су, поред низа слабости, приличне успехе. Масован одзив чланова Народног фронта у недељу, када је на радовима у Железнику учествовало преко 6.000 учесника, показује огромну снагу Народног фронта и његову готовост да се заложи у извр-
У НЕДЕЉИ ЧИСТОЋЕ
грађани ће помоћи народну власт у завођењу
[|
П рема одлуци Извршног
одбора Народног фронта града Београда од 23 новембра до 7 децембра ове године приредиће се у Београду недеља чистоће, Циљ недеље чистоће је пропагирање чистоће и уопште хигијене код најширих народних маса.
Велики многољудски градови сами у себи крију многобројне опасности по човечије здравље, Опасности су утолико веће уколико је бројност већа, збијенија, гушћа, а при томе се не води рачуна о општим правилима, које прописује хигијена, Ратна пустошења и дуга не-
пријатељска окупација створи.
ли су услове који иду на штету народног здравља и при таквим условима је опрезност У заштиту _ народног потпуно на свом месту.
Народна власт чини највеће напоре за побољшање услова за живот становника Београда. Ко је гледао Београд октобар_ ских дана 1944 године и гледа га данас мора бити изненађен постигнутим напретком, То је постигла народна власт уз активну сарадњу најширих маса Београда.
Али оно што је постигнуто није довољно. Београд, _ КОЈИ
ту у Железнику
здравља ·
има положај на коме му могу позавидети многи велики градови у свету, мора бити леп, мора бити чист.
Као што је приврженост маса народној власти омогућила брзо уклањање тешких рана, које је непријатељ нанео нашем главном граду, тако треба да омогући уклањање и оних недостатака који су последица Ррђавих схватања, или несхватања, а често и незнања.
Наш Београд није чист, или
није довољно чист, Београд не пружа онај изглед који треба да пружи, само зато
што многи његови становници нису успели да се ослободе многих рђавих навика, којих се није тешко ослободити. Треба мало напора воље, па да наш бели град предњачи ну хигијенском погледу, као што је увек предњачио у свему што је од опште користи,
Је ли потребан велики напор да становници Београда ону хартију или кесу, из које су на улици појели какво воће, баце у корпу за отпатке, или да однесу кући и тамо баце на одређено местор — Није тешко. Је ли тешко бацати трамвајске карте и парчад хартије, уопште, у корпе за отпатке, или однети их кући, ако се на улици не наиђе на корпу, ин тамо бацити на одређено место, или у пећ» Колико би изглед Београда био лепши када се по његовим улицама, парко_ вима и зеленим травњацима не би беласало комађе хартије, када "ветар не би витлао по њима!
Је ли велики напор за грађане Београда да отпатке воћа, које су појели на улици, пре него. што га однесу кући, баце на одређено место било на улици (у корпе) било у сво. · ме домур — Није тешко, а вишеструко је важно. Када се такви отпаци (од воћа, бостана и других хранљивих производа) не би бацали свуда, не би људи улицама посртали, падали, па често и главе разбијали. Који се од грађана Београда није _ оклизнуо баш због тих одпадака2 Врло је редак такав грађанин, А онда, када се ти отпаци не би бацали по улица-
хигијенских услова у граду
ма и угловима, далеко би биз“
мањи број мува за време то. плих летњих дана, јер такви отпаци, који труле, служе као одлична легла 33 муве, преносиоце опасних заразних болести
" (тифуса, дизентерије итд.).
:
Има, дакле, пуно ствари које се могу отклонити само нашом пажњом, Није потребно све набрајати. Али оно на шта треба и нашта се мора упрети прстом, то је оно што је и врло опасно: пљување. Може ли човек учинити корак, а да се не згади на испљувке по тротоаримар — Исто је на улици, исто и на степеницама: установа и надлештава! Је ли тешко одучити се од ружне навике пљувања свудар Није тешко ако се зна од колике штете је то по здравље. Пљују и здрави, али пљују и болесни. Здрави дају пример болеснима, а У пљувачки болесних има разних заразних клица: грипе, дифтерије и тд, а нарочито тубер-
кулозе, најопасније и најраши.-.
реније болести која је страх и трепет густо насељених градова, :
Београђани љубоморно воле свој град. За његову обнову дали су много, за његову даљну изградњу даће још више, па би требало да љубоморно пазе и на чистоћу свога града. Они треба да помогну да се уклоне сви његови недостаци у погледу хигијене, да допринесу да се у првом реду отклоне оне повреде хигијенских
"прописа, које смо напред на-
вели, Зашто не би брже ишли оном стању, кад неће бити потребне разне табле: „Не пљуј по поду!“ „Забрањено бацати
ђубре“, стању, када неће бити потребно ни приређивање недеље чистоће Ако једни друге будемо потсетили да ово или оно не ваља, брзо ћемо доћи до тога стања.
Чистоћом фабрика, установа, предузећа и радионице, чистоћом улица, паркова и травњака наш главни град ће добити нов, насмејан лик.
у др Ј. РИСТИЋ
раднике на изградњи · Новог Београда
о
шењу сваког важног задатка, који се пред њега постави, Али, недостаци у спровођењу и организовању ове акције, У појединим рејонима, показују такође да неке организације нису пришле правилно њевом припремању и популарисању“Уместо да се на комференцијама објасни значај радова У Железнику и да на тим конференцијама чланови Фронта преузимају личне обавезе У радним часовима, а организације обавезе у броју учесника; такмичећи се међусобно, извршни одбори су у највише случајева сами одређивали колико Која организација има да да учесника, не обавешта„вајући претходно Све своје чланове о важности ове акције. Отуда се и десило да је првог дана дошло само 50% од предвиђеног броја, а трећег дана још мање од тога.
И сама акција, У недељу, показала је доста организационих слабости, Многи уче-
сници су закаснили на 803, изговарајући се да им је саопштено да воз полази у осам уместо у седам часова, затим неки учесници нису уопште радили, већ су разгледали фа_ брику и шетали по Железни, ку. Ипгк, постигнути су следећи резултати: ископано је 3емље 922 м% пренето 508 м“ шљунка, сложено 360.000 комада цигала, очишћено 1 км пруге, прејачено 12 тона грађе, пренето 125 цеви на даљину од 800 м, итд.
Имајући у виду тешкоће соко организовања _ радзих екипа радним данима, а користећи се. досадањим искуством, Град ски одбор Фронта, у споразуму са рејонским одборима, из_ радио је нови план за радове у Железнику, по коме ће свакодневно учествовати у акцији по два рејона са по 400 људи, док ће недељом сви рејозли дати по 800 учесника У две смене. Тако ће рејтни Учествовати на раду сваког трећег дана у недељи.
Поред радова у Железнику чланови Народног фронта, Београда учествују и на радовима У Новом Београду, где је прошле недеље такође било преко 1.000 учесника из Петог и Другог рејона, као и из 36муна. Том приликом је на насип на Дутавској обали, изнето преко 700 кубика 3емље, а на девијацији пута Београд — Земун извађено 450
кв м призме. Према плану, који су израдиле секције за добровољни рад, наредних дана ће свакодневно учествовати на "овим радовима по 800 људи са око. 3000 радних часова днев-
Са пуним колицима, за пунији успех
но. Највећи број учесника на овим радовима треба да да Земун, коме је радилиште најближе и који не учествује на радовима у Железнику, На пошумљавању је учествовало прошле недеље неколико стотина чланова Фронта из Трећег, Шестог и Седмог рејона. Али резултати рада у 0-
(Наставак на четвртој страни)
А
ја |:
| р
~ а а
ни У вам инв -си пиоји ши "и _ (и |