20. октобар
"вапд · похађају часове,
— Чека да „На-Ма“ набави жилете..,
ж
Штедише
ОТСЕК ЗА СОЦИЈАЛНО СТАРА-
ЊЕ, Ин. А. = ОД ПОЧЕТКА 1957 г ДО ДАНАС ИЗДАЛИСМО 33 МИЛИОНА ДИНУМА ИМЕ СОЦИЛАЛНЕ помо и, . ит :
"7
то ти њихове штедње: 33 милиона за сиротињу! Па ми смо некад са пар стотина хиљада помагали и себе и сиротињу.
Корсови из хигијене
за продавце животних намирница
есто се могло приметити у нашем граду, да пословање у производњи, преради и
промету животним намирницама не одговара хигијенским потребама. И поред — сталне
контроле и опомена санитарне инспекције, није се могло много постићи, јер запослено 0собље није на неким местима имало ни основна знања из 0о6ласти хигијене, Могло се ви дети низ нехигијенских поступака у мањим Серберницама, по пијацама, у продавницама. пекарама и на другим местима. Видети келнера са прљеавом блузом или пиљарицу која Ру“ кама мери сир а да не говоримо о сладолеџијама који прстима бришу нос па „служе корнет“, није баш тако ретка појава у нашем граду. Некада су људи стицали на овим пословима само најнеопходнија стручна знања а хигијени их нико није учио.
Да би се отклонио овај недостатак код особља које има у ком било виду додира животним намирницама, Министарство народног здравља Србије издало је половином ове године Правилник о обавезном хигијенском течају. Овај течај морају да заврше — сва лица која су запослена у производњи, чувању, расподели или продаји животних намирница или пића, а исто тако и сва лица која су запослена У радњама за личну услугу. Овакви курсеви одржаваће се сваке године и у многоме ће допринети (побољшању хиги“ јене на свим местима где особље има додира са намирницама. Санитарне инспекције организовале су у Београду овакве курсеве по свим рејонима. Кур севи ће трајати три месеца, 2 отпочели су половином месеца октобра и почетком новем“ бра. За сада је у сваком рејо“ ну формиран по један курс који похађају радници _изве“ сних продавница, предузећа или радњи. Посетиоци курса стећи ће знање из области здравственог законодавства и хигијене. Предавачи на курсу лекари и санитарни инспектори. !
Иако је овај течај обавезан, ипак се у неким рејонима дешава да сви уписани курсисти не долазе редовно на часове, Тако, на пример, Градска про“ давница за хлеб, У Максима Горком број 18, не шаље ни једног свог пекарског јраднике на курс. Исти је случа! и са 0 собљем хотела „Мажестик = • ресторана „Загреб“, које Е долази редовно на часове, а говарајући се на разне начин у За недолажење на курс одго ворне су и управе предузећа које су дужне да контроли редовно · посећивање курсе Синдикалне подружнице + т ; квим и сличним предузе И треба такође да објасне свој 6 члановима, који иду на Курс сав значај хигијенских курсе а их позову да редовно
са |
А ===
Монтироње словине која сппечови смрзавање водовоних Чеси
Про јавним чесмама на периферији и на пијацама монтирају се у последње време зимске славине новог типа,
проналазак инсталатера Јована Бакића, Постављање ових славина, које
онемогућују смрзавање чесме у зимским данима, свакако ће обрадовати становнике периферије, који су се до сада зими мучили око набавке воде.
Чесме по пијацама, улицама и дворишним _ зградама — најчешће су се зими смрзавале, јер су нај|више изложене“ мразу. Спречавање смрзавања чесми постизало се до сада помоћу зимских славина. Ове славине се налазе. у шахтовима у земљи, дубоко метар до 1,20 метара, и помоћу њих се након употребе Чесме сва вода из цеви испразни до дубине У којој се вода не мрзне. У многим зградама није саграђен овакав шахт, а готово све јавне чесме нису имале изграђену зимску славину, те су зими биле ван употребе, а У пролеће су инсталације прскале. Постојеће зимске славине нису много практичне и брзо се кваре, а при оправци морају да се демонтирају и носе У радионицу, што све захтева приличне трошкове. Досадашње славине нису биле дуготрајне, а биле су конструисане на принципу _металног клипа који се брзо излиже и тада славина стално пропушта воду, Услед оскудице зимских чесми у многим зградама оне се нису могле монтирати, те је, нарочито на периферији где се једном чесмом служи цела зграда, становништво оскудевало У води. |
Нова зимска чесма је веома једноставна, дуготрајна је и тешко се квгри. Ова славина има изнад земље једну ручицу којом се отвара и затвара вода при употреби, Зимска славина која је у шахту има клип који подиже. једну гумену лоптицу којом се пропушта вода у чесму. Када чесма треба да се затвори водени притисак враћа гумену лоптицу на лежиште и она тиме затвара пролаз воде, а тада се отвара ислусни вентил који Испушта сву воду из цеви до саме зимске славине, то јест до места где се зими не смрзава вода. На тај начин вода у цевима не може никад да се замрзне. Нова зимска славина се не квари брзо, а |едини квар који може да настане
Постављање стубова за продужење тролејбуске“ линије у Крушевачкој улици
дугом употребом је потреба мењања гумене лоптице која кошта три данара. Овакву поправку може да изврши сваки грађанин, док је старе славине могло поправљати само стручно лице.
Нова зимска славина је испробана овог лета на једној јавно! чесми где је употребљавана више од два месеца, За све време је одлично функционисала. Комисија стручњака из Београдског 80довода прегледала је овај изум и установила да је веома практичан, а да има једини недостатак — трзај при затварању воде. Дирекција водовода је наручила код Бакића 30 комада оваквих зимских славина, које се већ монтирају по јавним чесмама на периферији. Током зиме У потпуности ће се видети сва њене добре или лоше особине. Инсталатер Бакић је монтирао већ око 20 оваквих зимских славина У зградама управе станбених зграда у Шестом рејону, а стално му стижу наруџбине за јавне чесме у другим рејонима. Он све ове славине израђује ручно, примитивно, без доброг алата и често са старим _ Материјалом, јер не добија довољно _ Материјала за рад. Јасно је Да Бакић не може
пдоизвести ручном израдом много оваквих славина, јер је само за |едну славину потребно 8 сати рада. ,
Требало би за сада предузети све да се оваква зимска славина монтира код већине јавних чесми по | пијацама, улицама и дворишним зградама, да би становништво имало преко зиме стално воде.
Инсталатер Јован Бакић нема ни најнеопходније просторије за рад. (Он ради у једној неугледној и тесној шупи у улици Војводе Скопљанца број 17. Тражио је од Станбеног одељења локал у Небојшиној улици број 19, који је додељен за кафану. Овом занатлији — проналазачу треба свакако што пре доделити локал за рад, помоћи га у даљем раду' и дати му материјал за даље проналаске. Он има намеру да прави и друге уређаје за спречавање смрзавања инсталација, али се жали да нема материјала ни доброг алата, а ни пристојних просторија.
код једне јавне чесме у Ибарској улици, која има монтирану зимску славину
Недеља чистоће
| #11 пб ли г
— Е, ако сад не похвале наше руководиоце, никад неће!
Инсталатер Бакић отвара |
Х
живот ми РАДУ сссе
уетту ту тоскобека ПОВАОВСЕ СО ЈООИРОВ А ПОСОСТАУЛОВИВА О ПОЈАМ
У вези са прославом 800. годишњице главног града Совјетског Савеза Президијум Врховног совјета СССР содликовао је Орденом црвене заставе рада грађевинску организацију »Мосжипстрој«, Организација је одликована за узорно извршење владиних задатана У подручју реконструкције Москве и за широву примену убрзаних метода станбене изградње.
»Моснжилстрој« је једна од грађевинсних срганизација Мо. сковског совјета депутата трудбеника. Поред »Моснилстроја« у главном граду Советсног Са-' веза успешно ради велики број грађевинских организација развих министарстава, установа и индустриских предузећа, Напоредо са подизањем производних зграда, ове организације граде и станбене куће. Труст »Мосжилстрој« обухвата шест организација, има четири завода, три грађевинске канцеларије и осам помоћних предузећа.
У тону двадесет пет година свога рада колентив ове организације подигао је 1,536 зграда а од тога 759 станбених нућа. Током овот времена он је саградио, исто тако, 65 школа, неколико клупских зграда, јаспи, болница и кућа намењених мосновским установама.
»Мосжилстрој« је _ учествовао у изградњи славног срхитектонског споменика Мосиве — Лењиновог маузолеја. Подигао је зграду Планетарија, Института Маркса — Ентелса — Лењина на Совјетском тргу, многобројне станбене _мссиве на некадашњој московској периферији. Кад би се зграде, које је ова организација подигла, поређале једна до друге, ова »улица« била би дугачка 76 километара.
Организација је поникла из мале канцеларије за оправке и грађење коју је Московски совјет депутата трудбеника основао у марту 1922 године. За младу Совјетску државу била је то прва година мирне изградње година кога је наступила после пустошних ратове: првог светског рата 1914—1918 године, грађанскот рата и стране интервенције. И овако крајње заостапа под режимом царског апсолутизма, привреда земље била је порушена, Обнови се морало приступити, тансрећи, толих руку. Напоредо с порастом вародне призреде СССР, развијао се и јачао »Моснилстрој«. У годинама прве Стаљинове пјатиљетке (1928—1932 године)
Укидањем неких станица убрзан је тролејбусКки саобраћај
"Т ролејбуска линија Калемегдан—Црвени Крст имала је до сада неке сувишне станице које су биле на кратком отстојању, због чега се смањивала брзина саобраћања тролејбуса, Да би се убрзао саобраћај, укинуте су тролејбуске станице У правцу од Калемегдана ка Црвеном Крсту на следићим местима: код ресторана „Загреб", код Мањежа, на углу Улице маршала Тита и Трга Славије и код зграде Народног одбора Четвртог рејона. Станице код ресторана „Загреб“ је укинута, јер се налази у непосредној близини Теразија, а веома је “близу станице код Академије наука, Станице код Мањежа, на Углу улице маршала Тита им Трга • Славије и код зграде Народног одбора Четвртог рејона укинуте см из истих разлога, нарочито две прве, које се налазе у непосредној близини Славије и услед тога су сувишне.
У правцу од Црвеног Крста ка Калемегдану укинуте су станице код зграде Народног одбора Четвртог рејона на углу улице маршала Тита и Народне Републике, и код Мањежа.
__ Главни разлог укидања свих наведених тролејбуских станица је потреба _ убрзања — тролејбуског саобраћаја, који је до сада у нашем граду био спорији од нормалних могућности, услед честих станица. Тролејбус је саобраћајно
Изградњом
убрзан је
цијалну брзину, већу од трамваја и аутобуса. Укидањем неких станица постигнуто је убрзање саобраћаја, омогућен превоз већег броја путника и чешћи _ долазак кола на станице. До укидања наведених станица један тролејбус је правио кружну туру за 45 минута, а сада је чини за 40 минута, што на десет кола износи као да су још једна кола више убачена у саобраћај.
Поменуте тролејбуске. станице су укинуте у понедељак 24 новембра, и на стубове је стављено само „укинута станица“. Градско саобраћајно предузеће је учинило пропуст што није благовремемено обавестило граћанство преко дневне штампе о укидању станица, тако да су многи грађа"ни узалуд чекали на тим станицама, не знајући да можда и нека од следећих није укинута.
Побољшање трамг
ајског саобраћаја
на линији број 6
замвајски саобраћај на ли-
нији бр. 6 је појачан једним колима са приколицом, а знатно убрзан изградњом окретнице код задње станице иза Цветкове механе. На крајњој станици су кола морала до сада да маневришу, чиме се губило доста времена, што је сада избегнуто постојањем окретнице.
На линији број6 сада саобраћа 13 кола која долазе на станице У размаку од 4 минута. Поред тога, уместо 4 локала сада повремено преко дана саобраћа пет локалних кола. Један локал са приколицом излази ујутро, кад је највеће оптерећење саобраћаја, и саобраћа дуж целе линије до
девет часова. Остала четири ло· кала
саобраћају до станице код
саобраћај „шестице“
кафане „Лион", од којих три превозе путнике преко целог дана, а један се повлачи у 9 часо-
ва. Два локала, који су ван саобраћаја од 9 часова ујутро, поново се убацују поподне, да би се избегло _ сувишно _— оптерећење сталних возила. И поред псјачања броја кола од 6.30 часоза Ујутео до 7.40 може се на овој линији видети велика навала граћана, јер у то време сви запо-
слени људи иду на посао.
Телефон управе: 56—378
ТВОРНИЦА АЦЕТИЛЕНА И ОКСИГЕНА МИЛОШ МАМИЋ“ РАКОВИЦА код БЕОГРАДА бивша АГА. — РУШЕ
· Оксилен (Кисеоник) Дисугас (Ацетилен)
"У незвећој чистоћи производимо и испоручујемо у свим Количинама.
ТЕЛВГРАМИ; ОКСИГЕН, РАКОВИЦА
Текући рачун код Народне банке ФНРЈ, Централе за НРС, Беогрзд;: 1—306017
Желозничко станчци: 31 вогонско робу Ромовнцо 30 денчану 09бу Топчидер
у СССР. стално је расла производња метала, машина, грађевилског материјала. Овсј се процес одразио и ка делатности – »Мостилстрога«. Његови стари трудбеници сећају се да је тоном зиме 1928—1929 године у улици Бољшиа Пољанка грађена кућа од великих цементних блохова —- по тону и по до две тоне темике. За. међуспратне вонструкције коришћени су армирано · бетонски елементи за скпапање. Тада је свекав начин рада претстављао новину. Од елемената за склапање »Мосжилстрој« је у тону два месеца подитао 1929 године велику производну зграду завода »Елен-
тропривод«. Том приликом иско-. _ришћена је први пут монтажна
дизалица на точковима, као ми монтстжни нопер. Насније су они нашли, као што је познато, врло велику примену. |
Године 1931 — »Моснилстрој« приступио је великим зимсним радовима (без инсталација 34 грејање. Било је то огромно до стигнуће московских градитеља, који су на пранси доказали да се и за време сурове руске зиме може успешно и у великим размерама градити,
Историска одлука совјетске влаце и Централног комитета СЕП (6) о генералном плану реконструкције Москве, донета 1935 године, ставила је пред градитеље нове задатне. У лрвом реду, према овом плану отпочела је рекхонструнција најважнијих московских улица. Сваке године у тим улицама појављивале су се величанствене зграде, преобранјко мењајући лик Москве. Градитељи су У порно и успешно усавршавали методе рада, непрекидно уводећи у производњу нове механизме. Искоришћавали су достугнућа светске грађевинске технуике. Године 1939 »Моснипстрој« је почео да примењује методе у брзаног грађења. На радилиштима се максимално искори“ шћују делови и конструнци:е за склапање, израђени у заводима, У врло кратком временском разману Велика Кеслушка улица потпуно се преобранава. У овој улици подигнут је огроман број одличних станбених зграда које су је претвориле у ванредно лепу и престралу московску ма-
гистрапу. Она је повезала цен· тар града са ботатим заленим масивима с Воробјбдвих планина. Земљани радови били су још тада механизовани за 90%, а малтерисање и бојење — за 100 од сто. Искуство убрзаног
грађења почело је тада да се преноси и на радове извођене у другим московскним улицама,
По завршетку Отаџбинског рата 1941—1945 године колентив »Мостилстројск приступио је с новом енергијом даљем сстварењу текералног плана реконструкције совјетске престонице. Поратни Стаљинов петстодишњи план отвара овој грађевинској организацији врло велике пер. спективе даљег пораста и развитна. Повећава се производња екскаватора, најновијих грађевинских _ машина, дизаличнотранспортних и других уређста намењених . механизацији сложених радова.
Већ сада »Моснилстрој« располаже огромним парком најразноврснијих механизама и обавља велике радове на поди-
зању станова у разним рејонима
Москве — на Можајском и Хорошовском друму у ЕКаљајевсмој, Бутирској, Новослободској и другим москоским улицама. О све снажнијем порасту совјетске грађевинске технике сведоче започети радови на подизању огромних зграда у Москви зграда које ће иматиепо 16 до 32 спрата. У овим радовима учествује »Меоснмилстрој«.. Само ове године »Моснилстроја изводи радове у вредности од 40 милиона рубаља,
Продавнице: 56—315