20. октобар

Симфониски оркестар и Хор друштва

„Павао Марковац

из Загреба

Боравак Нултурноуметничког друштва

„Лавао Марковац“ у Београду

ултурно-уметничко дру

штво »Павао Марко“ вац« из Загреба провело (је четири дана у Београду. За четири дана чланови друштва су могли да осете братску љубав коју су им Београђани ужавивели, а преко њих и целом хрватоком народу.

Било у Новом Београду или Жеелезнику где су били са омладинцима, У предузећу »Стаљинпрад« где су посетили раднике, на Коларчевом универзитету где су певали и играти за чланове синдикалних подружница, свуда су дочеки“ вани с пажњом и одушевљењем. Прва приредба _ друштва >Павао Марковаце одржана је у Новом Београду. Омладинци су С пажњом пратили извођење програма. Они су дугим пљескањем изразили Овоју љубав и допадање за уметност која им је приказана. Када су се у дворани заорили звуци наше заједничке химне, када је хор запевао »Хеј Словени« им омладинци поустађјали да је поздраве, био је то тренутак који ће и њима и нама остати дуго у сећању. У скромној дворани, међу омладином, Загрепчани су осетили сву раност радничке класе, сву рваза с њих. Њихова песма, њихов оркестар, њихова фолклор на група, све је то било и наге, блиско нама.

Давали су они концерт и у »Стаљинграцу« за раднике и намештенике предузећа. И ту су били топло поздрављени. Ту су они видели сву повезаност радничке класе, сву радост коју она осећа за дана“ шњицу, која је њена.

Треба подвући то да је друштво »Павао Марковац« највећу пажњу посветило домећим композиториме. Чули смо »Козар« од Мокрањца, »Мост« од Логара, »На Пругу« од Касо вића, »Идилу« и »Капричо« од Благоја Берсе, »Коло« од Јакова Готовца и Сплет славонских

игара у извођењу фопкторне групе, уз пратњу тамбурашког

оркестра. »Павао Марковац« нам је својим | приредбама _ показао

сав труд и све залагање које чине чланови друштва да би што успешније, што верније и на што већој висини приказаг ли народу поједине гране у метности. Њихов симфониски оркестар који је састављен од аматера чланова друштва, за нас је један од значајних новина. Он треба да буде пример нашим културногуметнич ким дуруштвима како треба радити и како ћемо само својим залагањем успети да сСтвојримо Секције које ће бити на | културно-уметничкој _ висини.

Друштво »Павао 4 има међу својим чланством ма нуелне и интелектуалне рад“ | ниже. Они заједничким напог | рима, раде на свом култутрном уздизању, а самим тим и на уздизању свога друштве. Диг ригент оркестра др Виктор Евинд је диригент — аматер. Њему је требало много труда и вежбе да научи да руководи оркестром, да влада својом ди ригентском палицом.

Пред свако извођење музич ког дела даван је кратак исто“ ријат композиције и казано не колика речи о квомпозитору.

Избор програма се овидео Ђеограђанима само жале. што. им друштво »Павао Марковац« није донело и Песму градитеља Ауто"страде братства и је динства, која је једна од пе сама коју би сви радо желели да чују.

Топло испраћени, чланови друштва »Павао Марковаце на пустили су Београд. Напустили су га задовољни дочеком који су им Београђани приредили. А жеља им је била на растанку да се поново виде са њима, али Сада У Затребу.

Ови су отишли и оставили за Собом сећање на себе, на свој рад на ширењу културе у народ“

„Осврт на пету изложбу

у Р

Г одишњицу наше – младе, Њ Федеративне Народне републике поздравили су ли~

ковни уметници Србије отва. рањем своје пете колективне изложбе.

"+ „Није претерано ако Се ка же да од изложбе до изложбе расте опште интересовање за стварање наших уметника, јер њихове изложбе нису више уметникча атракција за узан круг људи, ве је то културна, манифестација широког, вахвата и значаја. · „Изложба Удружења ликоввих етника, која је отворе. на 29 новембра у Уметничком павиљону, претставља несумњиво позитиван моменат У развоју нашег савременог ликовног живота. Тај позитиван моменат је оно очигледно настојање код уметника да приђу тематици која је одраз наше нове друштвене стварности; То је чињеница да, се уметници _ укључују у Нову борбу, коју воде наши наро.ди на свим секторима, — борбу за остварење Петогодишњег плана, Ови моменти дају општи Карактер изложби и истичу њен престиж у од. носу на претходне изложбе УЛУС-а.

До које су мере и у Каквој форми уметници захватили У проблематику наше народне борбе каои оу, проблематику борбе 3а социјалистичку из. сведоче управо ра-

па овој изложби, Док обрада _ безсадржадног, , случајног _ мотива, обавезује У. метника само ликовно-фор-. малистички, дотле међутим,

а хтева обрада, одређене теме за. "а и одређени и-

у уметника О је став, Који гарантује њено правилно решење, тј.

УЛУС-а

да извесна тематика, добије и своју адекватну форму.

Пета изложба УЛУС.а, управо, на томе моменту пока. зује своје недостатке, јер, изузимајући поједине уметнике, Који су се ухватили У оштру борбу са формом, тражећи нове реалистичке облиљке, већина уметника решава тематику још увек формали. стички. То је нарочито дошло до изражаја Код слика које приказују масовни рад омладинаца, На тим сликама се не осећа, човек, Као основни чинилац, као снага која уклања непролазне препреке (код Лашве) и мења изглед читавоме крају; то су само пејзажи у којима су људи мање или више колористички моменти.

Рад Данице Антић се У сваком случају издваја из низа слика на изложби и значи позитиван Напредак за њу лично и успео прилог самој изложби. Она је зрело при. шла решавању ликовног _проблема, који јој је изабрани мотив наметнуо. |

Тешко пада и мучно је гледати у графичком делу изложбе поједине цртеже глава

или (фигура омладинаца са Пруге (а да су омладинци Ка. зује текст УЗ цртеже), који

свбга Колектива И

су изван рада, гледани формалистички; добили изглед напуште-

них друштвено заосталих дечака. "Оваква деформација најлешшег што је дала Омла. динска пруга пе свесне и самопоуздане младиће и девојке; доказује да није довољно ако се узме тема као мотив, већ тема мора да буде израз садржаја датог убедљиво, ред. ЛИСТИЧКИ.

Нада АНДРЕЈЕВИЋ-КУН

КУМ

———

|

и ПОДИК

ГУРМИ

ЗАКЉУЧЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ О КУЛТУРНО - УМЕТНИЧКОМ

т

РАДУ

појачавају

синдиколне организације

културно-

уметнички рад

|| за конференција која.

је одржана на иници-

јативу о Месног _ синдикалног

већа посветила је главну па-

жњу културно-уметничком ра-

ду У синдикалним организаци-

јама, расмотрила успехе и не-

достатке у досадашњем раду

и донела низ значајних завључака. Синдикални _ хорови, фолклорне и дилетантске групе (београдских културно - умет

ничких друштава имали су и до сада за циљ приказивање истинске уметности, при чему је културно-уметничко Друштво »Абрашевић« до сада ложазало најбоље резултате. Бео град има 22 културно-уметничка друштва која су. обужватајући | културно-уметнички сектор у синдикалним орга. низацијама, прикупила у своје редове велики број радника и радничке омладине. Нема ни једног београдског предузећа у које није продро културноуметнички рад, в такође нема ни културно-уметничког дру штва које није дало Свој допринос културном уздизању радништва и осталих грађана Београда. За последњих пет месеци културно-уметничко друштво »Јединство« наступито је 40 пута, друштво »Абрашевић« је за три месеца 95 пута излазило пред публику, а куптурно-уметничко | друштво »Братство« је за свега месец дана дало 12 приредби.

Али ши поред свих 'успеха, на конференцији је хонстатовано да у културно-уметнич жом раду није било довољно масовности и сталне бриге да се пронађу и подигну нови таленти. Једна од главних Слабости је недовољан идејноваспитни и стручни рад — са "члановима културногуметничких друштава. У закључцима Трећег проширеног пленума. главног одбора Јединствених синдиката за Србију јевсно је речено»да се треба борити про тив тенденција вполитичности., сбезидејности и безприн ципијелности у културно-просветном раду«. Само на тај начин могуће је подићи вултурнопросветни рад на високиидегни ниво,

Једаз од важних недостатана у реду културно · у метничких друштава јесте необухватање довољног _ броја радника. Иако у Београду има преко 130.000 организованих радника и намештеника, од тога броја Само 53.000 активно учествују у раду уметничких друштава. Најслабије учешће у вултурно-жуметничквом раду показали су металци од којих, иако их у Београду има преко 12.000, у раду културно-умет ничког друштва »Радника« снрађује свега обо 100 људи. Скоро је огиашта појава дау културно-уметничвим Дру штвима има много више намештеника него радника, — што се коси са закључцима Трећег проширеног пленума Главног одбора Јединствених синдиката Србије у којима је речено: »Вултурно-просвеним радом треба омогућити радницима да ламше сСхвате исторноке задат

ке које наша држева и синди-

СТОЈАН ТРУМИЋ; Радник

вални покрет постављају пред њих — да тиме утичу на раз-= гарање такмичења и допринесу изградњи нових људи кроз остварење Плана«.

У закључцима хонференције подвлачи се да Месни одбо-

ри, управни одбори подрумжни ца, управе културно-уметнич њих друштава и Сви чланови синдиката треба заједничким залагањем и коришћењем свих средстава убеђивања и агитације мобилишу за активне членове друштва све оне реднике и намештениње који су способни за културно-уметшичњи урад. У тај рад такође треба увући и остале талентоване грађане. Повећањем броја секција и Стварањем нових биће омогућено да сваки члан културно-уметничког друштва. нађе себи одговарајуће место. Окупљању већег броја индустриских и грађевинских рад“= ника У културно-уметничка друштва треба посветити наро читу пежњу, што се односи ш на политички рад са члановима друштава који треба да буде на достојној висини. Обавезан задајгак културно-уметничких друштава биће и обавезно уво ђење стручног рада по свим секцијама са члановима дру«штва. Поред ових мера, под руководством Месног Синдикалног већа биће отворени вечерњи курсеви за стручно уздизање чланова појединих сек шија културно - уметничких друштава. Уметнички одбори израдиће своје годишње планове турнеја, концерата, и це локупног "рада. Културноуметничке групе по предузећима треба да окупе све оне који имају смисла и воље за у метнички рад. Најбољи чланови из ових културно-уметничжиж група јодлазиће у централ но културно-уметничко дру“ штво »Абрашевић« чиме ће би ти омогућено правилно уздиза ње и чланова група и чланова друштава. као и подизање ниг твоја приредаба синдикалних култујрно-уметничких друшта . ва.

Ради решења фФинансиских проблема културно-уметничка друштва, поред дотадија Синдихапних форгума., треба — де нађу и друге изворе прихода. Један од најсигурнијих јесте приређивање уметничких концерата. Синдикална руководства треба да се осећају оба: везна да овакодневно воде бри гу о раду Синдикалних културногуметничких _ друштава, пружајући им највећу помоћ.

Значајни закључци конференције на којој је расправљено питање културно-уметнич“ ког рада У синдикалним организацијаме претставља _ нови допринос побољшању делатно сти наших културмо“уметничких друштава. Омасовљење културно-просветног рада, у“ влачење што ширег броја рад“ ништва у културни. живот, приближавање уметности најширим радним _ масама — ту су они обимни звдаци који сада стоје пред синдикалним руководиоцима, а нарочито

пред руководствима вултурноуметничких друштава.

ступати у корак с временом што хита, усправан и горд због себе, својих дела

И како је лепо живети у дане живота новог, распеваног гаја,

с отвореним окном да у срце кане кап историје нових догађаја,

Одлећу, к'о птице злослутнице, бриге и скидају се заворнице с плућа,

кроз прозоре јутро, весели гост, уђе с котарицом воћа, добрих вести,

Гле, како је топло постало оруђе и како је лепо своју пређу прести.

И како је лепо сејати и жети и како је драг тај мирис сена, сламе,

То бело јутро као птица слети с гране право човеку на раме,

Радосне вести, Котарица је пуна у руци белог јутра, после тмине,

И свака вест је толла као вуна _и тако пуна нове садржине.

И како је лепо човек, жена бити, господар земље, свога труда, тела;

а сагађај | |

. (Отварају се у предграђу ко књиге прозори и двери ниских кућа.

Гвидо ТАРТАЉА

КЊИЖЕВНИ, ПРЕГЛЕД

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ:

ПРО

(Издање „Просвете“, Београд, 1947, _ цена 42 дин.)

убиларна _ стогодишњица – првог Ј издања Бранкових Песама, Ву“ кова Новог завета и Даничићева Рата за српски језик и правопис била је повод за општенародно, масовно прослављање (у току месеца септембра) ових наших не само реформатора, него управо револуционара У језику, правопису, књижевности И култури уопште. Тим поводом, издала је „Просвета“ Вукове историске списе о првом и другом устанку и из бор Бранкових Песама. МИ овом приликом може се констатовати да још немамо потпуно, критичко издање Бранкових песама (са свим варијантама). Свакако да ће то с бити један од задатака који се постављају пред нашу Академију наука да такво издање приреди и изда. Издање Песама од 1924, које се више не може добити у продаји, остаје засада најбоље и најпотпуније.

Ово пригодно, популарно издање Бранкових Песама излази у редакџији и с предговором професора Младена Лесковца. Он је из Бранкове поезије изабрао оно што је најбоље и најкарактеристичније — мање лирске песме, а од већих Тугу и опомену, Ђачки растанак, Пут, кратак лирски одломак из Гојка, одломке из Лудог Бранка и Хајдуков гроб. Тиме ће читалац добити, углавном, пуну и целовиту слику Бранкова песничког стварања. Редактор је на крају додао језичка и стварна објашњења, у којима је показао добро познавање “материје и литературе 0 Б. Радичевићу. Могла би му се тек понегде учинити нека примедба: не бих се сложио с тумачењем да је у Путу јегоже, јегожина „слово црквенословенске азбуке“, него је то реч црквенословенског _ језика — (јего њега), а у песми је симбол ненародног, старинског језика, који су највише бранили калуђери, црквена хијерархија. — У песми Туга и опомена долази стих: „У врту тамо код липова строма“; М. Лесковац мисли да је реч „стром“ кованица Бранкова, те не зна „како је начињена“, Не, то је чешка (или словачка) реч и значи „стабло, дрво“. (Може бити да би се код Бранка, међу двеста речи којих нема у Вукову Рјечнику, нашла још која реч из словенских је. зика, нарочито из чешког и словачког. Не бих се сложио ни с тиме да се изрази Војводина, Војвођани употребљавају за Србе у Угарској, Хрватској и Срему пре 1848 године, јер је то историјски нетачно,

У предговору, проф. Лесковац дао је најпре кратак увод, у коме" је истакао револуционаран значај Радичићеве поезије за српско песништво: „Револуција, којој је он дао поетски израз, захвата неколике — областу, а неиздвојиви је саставни део српскога културно ·+ историскога успона у последњих стотину година.“ Лесковац је, даље, друштвено одредио Б. Радичевића као „чист изданак.,, српске грађанске класе“; није, међутим, дао потање објашњење о класној подељености српског друштва у Угарској и Хрватској у осамнаестом и деветнаестом веку, где ви-

димо како се издвојила, као виши друштвени слој, – феудално-црквена хијерархија, од нижег друштвеног

слоја — широких маса грађанства и делимично још неслободног сељаштва, Оба та слоја имају своје посебне класне интересе и – потребе, имају своју културу, књижевност и књижевни језик. Књижевност феудалноцрквене и племићке друштвене класе је на _ ненародном, неразумљивом славјанском (најкраће речено) језнку,. има своју посебну тематику, свој у кочени старокласицистички обдик итд. На другој страни је књижевност грађанске класе, из које је изишао Доситеј, која је створила своју, тав,

грађанску лирнку осамнаестог и де ветнаестог века, класе која је дала Стерију и — Бранка Радичевића. Б. Радичевић је одиста песник српског грађанског друштва у првој половини деветнаестог века.

Бранко Радичевић се није колебао у свом друштвеном опредељењу; ом се, према томе, није могао одушевити ни за немачко-латинску тимназију карловачку, о задахнуту – калуђерским, црквено-феудалним духом митрополита и владика, који су јој били по кровитељи и управљачи; он, вбог пистог узрока, није могао певати по поетским узорима и прописима које је учио у тој школи, није могао поћи стопама тада слављеног песника Лукијана Мушицког, који је опевао, поред осталог, цареве и грофове, кнезове и ерцхерцоге. Лукијан је тако певао, јер је таква тематика одговарала садржини друштвеног и политичког живота класе којој је припадао. Његова друштвена класа видела је у цару, у бечком двору, заштитника својих феудалних интереса. Бранко није припадао истој друштвеној класи; он зато није могао певати као Лукијан. Он је певао о> нако како је осећао син ситног, си. ромашног чиновника, сиромашан ђачић карловачки, роких грађанских слојева који нису учили латинске школе, али су певали лирику која нам се сачувала у песмарицама из осамнаестог века, коју су записали непознати трговачки по“ моћници, писари и бербери. Бранко. ва поезија, како је то истакао друг Лесковац (одличан, иначе, познавалац грађанске лирике осамнтестог ве ка), има додирних тачака с том ли. риком. Бранко је осетио њезин дух, вероватно је и сам с „рајом бе сном“ у Карловцима певао те песме, слушао их по виноградима и у ашнковању, потцикивао од животне радости и снаге, — а при томе се, као и други ђаци, далеко клонио од сво• јих строгих и учених професора и њихових црноризих надгледника. Што је Бранко имао смелости да напише Враголије, „ту одиста ванредну тесму младости и радости, вечну, једну од најлепших коју је Бранко ство• рио“, како каже М. Лесковац, што је смео да у песми каже ијујуј! итд. то је зато што је прошао школу сло“ бодне поезије широких грађанских слојева. Тај наслон на своју друштвену класу, на грађанство српско, даФф је Бранку снагу да кида Окове кастинског друштвеног уређења, да се пробије кроз конвенције, _ вабране, утврђене прописе у поезији, — да У Путу иступи против установа и нозиција које је држала противничка класа: против цркве, Матице српске (у рукама Ј, Хаџића и др.), школе, новина итд. То је давало друштвену садржину његовој поезији, на шта је указао ш писац предговора,

Проф. М. Лесковац је у свом топло написаном, информатизном пред“ говору показао пуно разумевања ВА песничко наслеђе Бранково ш позна» вање многих појединости биогра и дитературе о њему; то МЕ објашњења на крају књиге, помоћи читаоцу да се приближи вредностима поезије Бранка Радичевића. Али Ф-

вом приликом треба указати и на оде __6О што је досадашња литература е

Б. Раднчевићу сасвим. ванемај ривала, а што је у овом предго наговештено: . а, Ма (Бранкове поезије) на грађан. сршску лирику оте по4А треба истраживати у чему

слон; потом, треба истраживати Бран

кову поезију у вези с економско-дру“. |

штвеном структуром његова повезивати је 6 пене УНИ ма друштвене класе из које је Бравко изишао и постао говорник, пдеолог у поезији, у књижевности уопште, Др К, ГЕОРГИЈЕВИЋ —

пуној

ам

„несумњиви _ наслом |

је тај ва. |

изданак оних ши. ·