20. октобар
55
Пионирски — парк
УОЧИ НОВОГОДИШЊИХ РАДОСТИ
Прослава Нове године "У пионирској организацији
Народна власт и масовне организације потпомоћи ће да прослава што боље успе
еоградска организација Савеза пионира за свој досадашњи развитак и јача
ње у првом реду треба да 33
хвали огромној бризи и пз)моћи наших народних власти
и масовних о зганизација. Та
истинска брига показала се до сада на низу примера. Сла-
ње пионира на летовање, из градња пионирског града, пиовирских домова, огромна помоћ дечјим домовима, затим брита за подизање квалитета
наставе, велике материјалне и друге помоћи при организовању разних прослава и свечанос!“, доказ су огромне бри ге и љубави коју су органи народне власти и масовне зргаризације до сада пружиле нат ј деци, И овогодишња прослава Нове године, односно помоћ при њеном организовању, резултат је те огромне бриге и љубави.
Ове године читава пионир. ска организација Београда има не могућности да на свечан начин дочека први дан 1948 године, године Која треба да донесе нове победе, нове усџехе на свим пољима развитХа наше земље. Прослава Нове године посвоме замаху, по брогу пионира које ће обухватити, по постављању читаве свечаности треба да буде мното боља и величанственија, са много вишим уметничким ви воом,
Да би се прослава могла што боље организовати, да би у њој узео учешћа што већи број чланова пионира, Градски одбор Народне омладине, у заједници са рејонским одборима, предвидео је план читаве прославе. У оквиру града биће организована централна прослава кроз коју треба да прође хиљаду најбољих пионира. Да би свечаност што боље успела, ангажоване су поједине културно ~ уметничке установе, Које ће сво јим учешћем _ допринети да читава прослава има и потребну уметничку висину, Тако је Народно позориште примило ла са Својим глумцима изведе цео програм. Они ће дати Снешка Белића и балет, а ла би програм био богати“ ји извешће и други чин из познатог балета »Охридске легенде«, Уметници из УЛУС-а примили су на себе, да израде скице и поставе читаву декорацију сале, Хор Музичке академије, Као и поједини солисти такође ће увети учешћа у програму. Наша народна власт и организација Фронта ш овога пута су показале пуно разумевање за наше најмлађе. Тако је Извршни одбор дао око 360.000 динара за
куповање с поклона _ Пионир. ској организацији Београда, | као и' за куповање поклона
сваком цетету које буде учествовало на Градској прослави. За исту сврху Народни фронт је дао 100.000 динара. На тај начин је омогућено ла се читавој организацији купе потребни амблеми — лобоши, трубе, заставе и мараме, да се поред тога КУПИ потребан број фискултурних геквизита и да се сваком детету појединачно поделе поклони.
Поред овзга, по рејонима ће се такође организовати рејонске приредбе које треба ла имају исти карактер. Ангажовање појединих културних друштава, фестивалских једи. ница, као и уопште културноуметнитких | установа и рад-
__ могућности
ника, допринеће да по садржају н ове приредбе буду 88нимљиве, са корисним забавним програмом, не запостављајући ни потребну уметничку висину. Да би се деци, најбољим пионирима тога рејона, могли да обезбеде одговарајући поклони, то су рејон ски народни одбори углавном одобрили да у ове сврхе дају материјалну помоћ у износу од 40 до 50.000 динара,
Но ни основне организације, пионирски одреди неће изостати, а да се и кол њих не организују извесне прославе. Тако ће се У оквиру сваке школе организовати дочек Но ве године. Ту је већ сада дошла до изражаја пуна сарадња и помоћ АФЖ-а, која је ангажовала родитеље за припремање поклона за лецу.
Из свега овога видимо да ће пионири Београда, 3захваљујући у првом реду свестраној бризи народних власти и масовних организација. моћи радосно да дочекају 1948 годину, спремни ла и они приме на себе нове обавезе. како би успех у школама у идућој години био много бољи, а општи резултати рада пионвирске организације и на културно - васпитном и на фискултур ном пољу били крунисани новим успесима.
Јелица СТАМЕНКОВИЋ
НАЈНИЖИ ОБЛИК ДРУШТВЕНЕ ИСХРАНЕ
„Народне Кујне“, бифеи и Кафанице играју многоструку _ Улогу У животу Београда
Бога је познат по обиљу бпуза, _ „народних _ кујни“, — „аштчиница“ и кафаница. У време прнбе гавања пићу и обесних теревенки сматрало се да је то „драж“ Београда, да му то даје боју. Од када се, ме ђутим, добар број ових локала затво. рио, може се са задовољством констатовати да боја н драж нашега града тек почињу да долазе до изра. жаја.
Но, и поред тога што је мање ових назови угоститељских радњи, доста их је остало, управо сувише да би се могла водити примерна евиденција о хигијени, квалитету оброка који се из> дају п о свим осталим ситницамв које
„ су у везн с тим.
Цео Београд посејан је овим „уго ститељским објектима“ који се нису ништа изменили од облика из времена деветнаестог века. Ипак, највише их има око станица но пристаништа, као ин у близини пијаца. Сарајевска улица пак, „елдорадо“ је крчми и бифеа.
.
Све „народне кујне“, крчме, бифен и кафанице имају један јасан циљ; за што мању количину што скромнијег оброка извући максималну добит. Са друге стране, оне имају још разне друге функције. Оне су стецишта препродаваца и шпекуланата свих вр ста.
За незастрвеним, масним столовима, испод венаца паприка м између тегли са туршијом решавају се питања про. даје: свршавају се недозвољеви по. слови свих врста.
Док тестераши, чистачи обуће, ручајући мршаво јело, и не знајући постају маске н параванм, газда и ње-
гове главне муштерије договарају се о ценама и птекулисању робом свих врста.
•
Ако се вапитамо чему служе, онда, ови мали докали нећемо моћи да да
мо одговор: мсхрани радника и људи скромних средставар То је тек спо. редна грана. Главна је функција дру: ге врсте, — иначе се ни једна оваква радња не би исплаћивала.
ЕЈ .
А како је у њима.
Влажни
Огуљеви, прљави столови, зидови. Таванице испрљане од мува. Стари плакати за које су заденуте хартије и пожутело цвеће од папира. „Витрине'' полупаних окана. Отрљан дашчан под, који шкрипи и угиба се под ногама, улепљен блатом, пика": цима, сламом и хартијама.
У замазаним прозорима тањири са пихтијама и смежуране кобасице. Нетде конзерва са осушеним босиљком, негде мачка поред фуруне што се дими. На полицама кесе и кесице. У здели масне, полу-влажне кашике п виљушке.
Ђубре зачишћено у углове. Мирис загорелог јела, алкохола и киселкастих зачина, сасвим неодређених.
»
А кујне»
Ћумези картонима, За поду љуске од кромпира, у умазаној корпи 3а рубље неочишћена шкембићи. По зидовима, на ексерима, венци бела лука, крпе и хаљине. На
са прозорима залепљеним
или без прозора уопште.
разапетим конопчићима влажне, прљаве чарапе: Вреће са пасуљем „из поду пуном воде. На сандуку бакарни суд за прање посуђа в на њему нахватана маст са два прста дебљине, као сиви тадни руб. Чесма пуна љусака од лука. Пањ и у њему секира. У углу кре
вет претрпан вавежљајима, корпама, пакетима, коферамг, џаковима. • То је општи, стандардни – изглед,
који има своје варијације.
Негде је ценовник од пак-папира, исписан угљеном, Негде је црна табла, исписана кредом. А има и пеновника на неравно оцепаном комаду хартије.
Сви су исте садржине; пасуљ, купус... Негде још ђувеч и кромпир-паприкаш., По где-где пилетина и шкембићи. И у најбеднијој „народној кујни“ можете, после „поверљивог“ разговора, добити ћуреће или прасеће печење. То је „мени“ који је намењен „пословном“ свету. Сумње нема.
„
Да ли имају какву сврху ове рад-
ње, у позитивном смислу
Никакву.
Оне низгладњују оне скромпих средстава, пружајући им, за зписта скром не паре од 8 дд 10 динара минималне оброке.
У негативном смислу може се набројати читав низ момената важних за њихово постојање.
•
Није потребно поредити, ни подвлачити црту под ту рачуницу.
Потребно је проширити градски сектор друштвене исхране до те мере ла може да прихвати сваког тотрошача као свога госта ми да му пружи, у хикијенским условима, здрав и обилан оброк.
Тада ће бити могуће укинути ове ћумезе, ова шпекулантска гнезда н изворе прљавштине и болести, а сопственицима омогућити исправам рад у оквиру исправног трговачког пословања. =
За сада, док се не створе могућно-
сти за преузимање, од стране град. ског угоститељског сектора, исхране
“: беу Мах д салтрмсаља ( маја, Мо месо иРша (и) 0
целокупног радништва, важво је око пијаца, а нарочито у Сарајевској улипи, отворити градске нлродне ресто• ране, а над „народним кујнама“ и
бифеима завести најстрожу контролу макар само у погледу хигијене.
са УД (Ј
отворен је биоскоп за пионире
релеја да нашим најмла-
ђим пруже што радосније детињство, наше народне вла сти су, поред Пионирског града, пионирске железнице и многих других уживања за децу, отвоили један биоскоп за најмлаје. У реновираној сали биоскопа Косово“, од 15 децембра, приказују се филмови за пионире. Претставе почињу у 9 сати пре подне, па у 1П, а после подне у # и шест сати. Цене карата су веома приступачне. Школска де ца која долазе у групама, са наставником, плаћају 5 и по динара, а ако долазе сама плаћају 8 н по динара за карту. Старији плаћају и по динара. Пре подне биоскоп прима само групе пионира, а после подне првенствено групе, а затим и појединачно. Четири пута дневно кроз салу пролази око 440 пнонира, за сваку претставу.
Кроз редове пионира радосно је прострујала вест, да је, ето, за њих отворен специјалан биоскоп „у Коме ће се приказивати само дивне бајке за њих, Ннајмлађе. Чим су дознали за нову радост коју су им пружиле народне власти, пожелели су сви, да одмах иду у свој биоскоп. Разумљиво да се жељама стотине и стотине пионира није могло изићи усусрет. „Па добро, мислили су они старији, у реду, ићи ћемо сутра, прекосутра, биоскоп је наш ин он је сваког дана отворен“. А они млађи, 0сновци „нису имали толико поверења. Они су хтели одмах да иду. Било је и суза, али обећања 0 дивним филмовима, 9 бајкама имала су своје дејство. Добро, чекаће. Доћи ће н они на ред. Шта могу кад у Београду има око 30.000 пионира. Да би сваки пионир Београда један пут гледао филм, мора се он приказивати најмање 18 дана.
Првог дана рада биоскопа за пионире, за све претставе биле су карте распродате. Пионири су долазили колективно, по 100, 200 и 300 у групи. Долазили су разреди и читаве школе. Пре почетка претставе салом и ходницима биоскопа одјекивали су звонки дечји гласови. Било је ту и препирки и нагађања ин гурања. Свако је хтео да заузме
_„боље место, да стигне први. А кад је филм почео, није настала
„уобичајена тишина. „Публика“ је гласно дискутовала, гласно се дивила, а још гласније негодова ла због извесних догађаја на атну. Дивљење, шапат и повремено гурање у сали. А на платну, мала Пепељуга коју пра ти преко 800 разнобојних очију, пева и игра. Кад је филм завршјен, дечацима и девојчицама је бпло жао да изиђу из биоскопа.
Питање бесправног усељавања у станове
Пре рата, У условима онда-
шњег друштвеног _ живота, питање смештаја становника Београда није друштвено интересовало никога а најмање — надлежне факторе државне _ управе. Смештај породица било је искључиво питање кућевласника, [и једне стране, и закупца с друге, при чему су услови тих односа били увек диктовани питањем ренте, коју су кућевласници убирали, и која је код доброг дела становништва града претстављала једини — паразитски начин егзистенције, Ти односи су диктовали не само карактер града У односу на друштвени састав становништва, при чему је Београд имао претежну слику рентијерске вароши, у коме је добар део живео искључиво од експлозтисања оних који су у борби за своју егзистенцију, Било као службеници или радници, били примора ми да живе у граду, него је моменат ренте битно утицао на облиг изградње Београда, – услед чега је Београд добио слику гргда препуног парадокса, С једне стране удобни котежи и палате 2 с друге стране дивља, нехигијенска насеља м уџерице у којима је становао радни свет. У тим оквирним односима рађали су се узроци станбене кризе, која пре рата иако акутна, није _ добијала свој израз, јер то није био интерес ни ондашњих властодржаца нити власника кућа, који су имали своје нарочите интересе у томе сектору, — издати стан оно» ме ко може да плати добру. закупнину, Рат у периоду од 1941 до 1944 године у погледу смештања гргћана додао је нови моменат такво! станбеној ситуацији, слистив“ ши м учинивши неупотребљивим добар део зграда у Београду, при чему се Укупни станбени фонд града смањио м услод неодржавања _— самих зграда, с слецијално код питања унутрашњих урећаја по становимв. Разорен град, са великим де“ лом мзграђеним у облику дивљих
· нално искоришћеним
масеља, са неудобним, нехигијен“ ским и влажним становима, је наслеђе које је код питања решавања смештаја грађана у Београду остало народним — властима, поред осталих многих наслеђених проблема Београда из комуналне области живота града. Брига народне власти за напре-– дак града у свим областима комуналног живота укључује им напоре за смештај становника градз путем изградње, и за правилен распоред и смештај становњика У постојећи станбени фонд а у вези са битно измењеним критеријумом о праву на стан у самом граду, Тај моменат, у за једници са све већим приливом становништва у Београд, проузрокован доласком нових кадрова, учинио је да је то питање дошло У први план старања народних власти. За решгвање тога проблема предузет је читав низ мера, почевши од интензивне обнове порушених и изградње нових станбених зграда с једне стране, па до читавог низа одговарајућих
административних мера 38 што потпуније искоришћење _ постојећег станбеног простора путем
правилног распореда у нерациостановима. Међутим, све те мере У датом моменту нису могле бити довољно ефикасне, чему је узрок далеко већи број захтева од могућности да се ти захтеви потпуно задовоље. То је довело дотле да су понегде искрсавале неправилности у раду станбених _ органа, као и приговори на њихов рад, за које се може рећи да су биле донеклад и резултат приличног непознавања ситугције и рада станбених органа.
Несумњиво је да су сви ти моменти морали нужно утицати на промене облика рада станбених органа и захтевали нужан прелаз на планско решавање тога проблема, како кроз рад — других фактора код питања — изградње, тако м кроз рад самих станбених органа.
У садашњој етапи рада станбе-
них органа појам планирања састоји се на првом месту у напору да се изврши нужно класирање свих захтева према степену потребе молилаца, при чему као основни моменат за одлуку мора бити степен учешћа молиоца У напорима на изградњи наше земље, тј. степен молиочевог учешћа у привреди. То пак не значи да приликом категорисања захтева неће бити узимани у 0о6зир и други моменти, кад што су: болест, влага, породица које се морају селити итд. Прм томе није без значаја ни моменат када је захтев постављен, јер је сасвим правилно да се пра удовољи захтеву који је раније постављен, Та два момента, степен у“ чешћа у привреди м време подношења захтева били су основни критеријуми, који су руководили станбзане органе при изради овога плана за решавање _ захтева који су поднети и. који ће бити убудуће подношени. План, који је израђен, омогућиће да св не само отклоне неправилности У решавању, већ да се м захтеви фактички удовоље _на нагбољи могући начин, уз пружање гарантије да ћа у одрећеном времену захтев бити ствар“ но решен. Наравно да с обзиром на природу задатка, остварење овога плана нужно захтева да и други фактори буду на време остварени, нарочито изградња станова, с обзиром на то да стан-
бени план У првом реду зависи од тога. Том питању се мора по“ светити пуна пажња. Други меменат. нужан за извршење станбеног плана, је нужна друштвена дисциплина молилаца код решавања њихових захтева. Тај моменат захтева од сваког молиоца да имз пуно поверење У — ред станбених органа и да, избегавајући непотребне и сувишне интервенције, сачека решење — своје молбе у року за који је обавештен, Наравно да се ова примедба односи и ма све друге интервенције, које долазе преко разних мадзорних органа. Остварење
истовремено _
плана за смештај нужно захтева такву дисциплину о чему за до-
каз служи то, да је у многим гра- _
довима најнапредније земље, Совјетског Сгвеза, такав начин решавања дао изванредне резултате, -
Међутим, код питања остварења плана, велику опасност за његово остварење претстављају такозвана бесправна усељења. Реч је о самовласном, и без одобрења станбених органа, извршеном усељавању породица и појединаца У празне односно нерационал но коришћена станове, било да су испражњени, било да је У питању новоградња, Реч је о појединцима, који _ нису — схватили
да њихова станбена ситуација, ма каква, није јединствена и да поред потребе за смештај њега и Његове породице постоји Читав низ и других можда тежих — захтева, који захтевају брзо и ефикасно решавање, а које је често онемогућено баш услед поступака оваквих недисциплинованих грађана. 5
Такав начин решавања — своје сопствене станбене ситуације показује да су у питању грађани који нису довољно свесни и као такви својим поступцима онемогућавају и уносе неред у извршење плана, који је баш и постављен ради што бржег и ефикаснијег решавања свих — захтева узетих укупно. При таквом стању јаено је да ће станбени органи убудуће врло енергично и оштро реаговати на све покушаје уношења нереда у њихов план. Ово утолико пре, што је бесправно усељење законом предвиђено као кажњиво и од стоане станбених органа _ најдоследније _ ће се примењивати мере прописане з8коном. Овде ваља нагласити да не треба наседати донекле укорењеном схватању да _ станбени
органи нису довољно — ефикасни код примене мера — прописаних законом због бесправног усељења. Убудуће према свим прекр-
шиоцима закона примењиваће се најоштрије мере и чак безобзирво исељавање из стана у који је бесправно усељен,
Код овога питања — нарочито тоеба истаћи да масовне организације могу у знатној мери, путам саветовања и изобличавања поступака недисциплинованих граћана, у многоме допринети им помоћи станбеним _ органима У борби за остварење плана, Исто тако и на другим органима. државне управе је да пруже сву потпору станбеним органима, ДВ би се искоренило зло која може довести у питање сам план м те У сектору, који је од битна важ-
ности.
Ратибор В. Нешковић помоћник повереника
Станбеног одељења Извршног одбора
. " Али, молим вас, забрањено је дирати робу прстима... ; — Море. оставите се тих буржоаских предрасуда, ваљда ЊУ пинцетом да је пробам2!