20. октобар
јетеаос
— Оооообријан је!!!
ПРЕД ЈАНУАРСКИ ИСПИТНИ РОК
ПА паша ен ми Па И РА Ета Ме ет у
НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Динведирати заволе КО
— обавеза Народне студентске омладине
остварењу плана "високо
МУ еа ти ак авих кадрова по-
. у учењу, ако се
1: денти
· култету
· шта
Бео1951 себну улогу ће одиграти градски универзитет. До године из слушаоница факултета треба да изиђе преко 14.000 нових лекара, инжењера, професора, правника итд. Већ сама та чињеница је довољна да се види колико су важну и одговорну дужност примили на себе студенти Београдског уни-
. верзитета,
Извршење овога задатка – захтева од сваког студента посебно да учи и да редовно полаже испите. Организација На-
родне студентске омладине поставила је пред сваког свог чла на учење као његову основну и најважнију обавезу. Међутим, ако се данас погледају резултати који су постигнути до сада погледа број заосталих испита, видеће се да се питању учења студената још
увек пије посветила _ довољна пажња. У школској 1946/47 години од 21.000 уписаних студе-
ната пријављено је 72.304 испита, Од тога је положено 48.237, пало је 8.913, а одустало 15.154.
Стање заосталих испита — по факултетима изгледа овако: сту Пољопривредно - шумарског факултета ушли су у ову
школску годину са 4.043 зао-
стала испита; Филозофски и природно-матсматички факултет без неколико група, има 1.059 заосталих испита, Број заосталих испита на Гкономском фаизноси око 26.000. На осталим факултетима стање је исшто боље.
Откуда овог Пре свега, још увек код једног дела студената, чланова Народне омладине, однос према учењу и факултету је пеправилан. Приличан број студената сматра да је полагање испита његова лична, а не опствар, да као академски грађанин није обавезан да посећује предавања, вежбе — итд. Број студената који редовно похађају _ предавања _ креће се од 30 до 60, од сто, Многи студенти су учили несистематски, форсирајући рад тек пред саме
нспите, када је један део, педовољно спреман, сасвим — приУме- родно, морао да одустане. сто да питање учења још вишег злоштре, нека руководства На» родне студентске омладине факултета, година, отсека и група препуштала су га самим студентима. Један од разлога садашњег слабог стања _ положених испита је и тај, што је нелики број студената, нарочито правника, економиста и филозофа запослен и нема могућнссти да учи. Затим, ту долази и
· низ других ситних тешкоћа 0ћ-
јективне природе као што су
проблем смештаја, исхране игд.
Да би се коначно прекинуло са досадашњим радом и да би се положили сви заостали вспити, годишња скупштина универзитетског НСО-а поставила је свим својим _ члановима да ло септембра 1948 године ликвилирају све, или бар највећи лео заосталих ислита. што значи у три испитна рока (јануарски, јунски ин септембарски). Јанузрски испитни рок одиграће у том погледу најважнију улогу. Оп управо треба да буде прекретница у учењу студената.
Припремајући се да већ о првом испитном року учине оплучан корак ка ликвидацијт заосталих испита, на факултетским конференцијама студенти су давали обавезе о броју испита које ће да полажу. На осневу досадашњих _ резултата, студенти _ Медиципског факултета су дали обавезу да положе 70 од сто свих заосталих пепита, Техничког 65 од сто. На филозофском ни _ природно - Математичком сакултету 621 студент обавезао се да положи 735 испита; друга и трећа година Економског факултета обавезала се да ће положити 735 испита, МИ на осталим факултетима студенти су давали, обавезе у
| вези са полагањему испита, у“ја-+
нуарском року.
Захваљујући сталној и систематској агитацији о потреби учења и о ликвидацији заосталих ислита у јануарском року, већ данас по аулама ин ходницима свих факултета: могу да се чују разговори само о обавезама и учењу. Поред индивидуалног рада, као основног метода у учењу, организација НСО-а, уз пуну помоћ професора, организовала је на свим факултетима разне курсеве за поједине предмете, консултације, – ванредне часове, демонстрације итд. Они
који су дали најбоље обавезе стално се истичу као пример добрих студената, и обратно,
опи који нису дали никакве о-
бавезе, као пример рђавих студената, Укратко, данас је читав универзитет прожет духом учења. Значајну улогу у припремама за јануарски испитни рок игра ин лист „Народни студент“, До испита у јануару остало је још свега десетак дана. Сваки студент, сваки члан Народне омладине треба да уложи максимум напора да би са испита изишао са пеколико положених предмета. Мањи број заосталих испита олакшаће даљи рад и даће им могућности да. редовно похађају предавања и да редовно прате наставу. У исти мах, то ће значити испуњење првог задатка које је маршал Тито поставио пред све студенте,
уможља није било средстава
"20 ОКТОБАР
у ђачким кухињама
Београду и Земуну посто. ји за исхрану ученика једна централна кухиња, две споредне у Маринковој Бари и Земуну и 22 трпезарије. У централној кухињи се справља храна и разноси у 22 трпезарије. У свим овим кухињама и трпезаријама храни се 3072 ученика и то из основних, средњих стручних школа, неких курсева и извесни ученици у привреди. То су већином ђаци чији су родитељи сиромашни или запослени, па услед своје заузетости — не могу да спреме својој деци ручак. |
Већ поодавно стање у ђачким кухињама, услед слабог залагања одбора за кухиње и руковод ства појединих кухиња, није уопште задовољавајуће и исхрана је слаба. Погледајмо какво је садашње стање у кухињама.
Ако би се прегледао извештај о јеловнику у појединим данима, могао би се стећи утисак да је храна у кухињама добра и разноврсна, јер у – извештајима стоји: ђувеч, паприкаш, кромпир итд. Међутим, јела која су названа ђувечем и паприкашем нису ни бледа слика тих јела. Сва јела, а и ђувеч и паприкаш, личе на чорбу у којој има нешто гершле и кромпира. Главни рецепт ових кухиња је, изгледа, да се све справља чорбасто. Сва јела која се издају по трпезаријама су веома посна, масти има мало да се једва да уочити.
Храна се не сервира укусно, јер нема потребног инвентара. Салата се, например, смеша заједно са јелом у исти тањир, а компот се једе из масних тањира тако да је полуслан, Хигијени, реду и чистоћи обраћа се такође веома мало пажње. Столови на којима се једе непокривени су и прљави. Није се уопште настојало да столови буду покривени _мушемом, чаршавом или нечим другим. У неким трпезаријама нема чаша ни бокала, тако да ученици пију воду са чесме. Разношење хране камионима из централне кухиње по тр -пезаријама пије такође добро организовано. Храна треба да стигне у 12 сати, а најчешће се догађа да много закашњава н стиже у 1 сат па и касније. Ученици губе време у чекању, досађују се н мувају по ходници-
ма, јер, нарочито по основним школама, чекају од 11 сати. Могло би се помислити да
да
набави инвентар и побољша исхрана. Међутим, од овогодишњег кредита остаће до _ краја године неутрошено око 700.000 динара! Значи, средстава је било, али није било ни толико окретности код руководства да се бар заложи да потроши један део новца за куповину –инвентара. За овакво лоше стање у првом реду је одговоран одбор за ђачке кухиње. Одбор за кухиње није био уопште руководство и није се као целина заложио у решавању проблема исхране ученика и отклањању многих недостатака. Осим једног плаћеног
секретара, у одбору су добро-
6
У ђачкој кухињи
"слику. Они су
вољно радили неки професори и учитељи. Али, цео рад одбора пао је на леђа плаћеног секретара, који се сналазио и радио како је стигао и могао. Одбор је требало да се састаје најмање двапут месечно, а састао се у току ове године свега шест пута. Наравно да контрола рада централне кухиње и трпезарија није била никаква, услед чега је и дошло до садашњег веома лошег стања. Повезаност између одбора за кухиње и појединих трпезарија била је недовољна, што се види по томе дасеу 0 сновној школи број 16 скупљао прилог од ученика за набавку посуђа и плаћање службеница које сервирају јело. Има и горих примера. У основној школи број 9 ученице су позиване да саме перу посуђе, мако има кредита за плаћање послуге. Логика руководства је изгледа била: кад бесплатно једу нека се бар одуже. А
Узрок оваквом стању је и сла ба организација снабдевања У централној ђачкој кухињи. Руководство ове кухиње односило се крајње неодговорно према својим задацима, није се залагало нити показало самонницијативе да се снабдевање побољша и храна спрема боље и укусније.
У две споредне кухиње у Маринковој Бари и Земуну, које се самостално снабдевају, органи зација снабдевања је веома добра и храна се справља, понекад из оскудног материјала, веома укусно. Наравно, у тим кухињама се особље и руководство залаже да за ученике спреми што бољу храну.
Професори и учитељи по појединим школама у којима се налазе _ трпезарије такође су показали мало бриге за овај про блем. Њихова је дужност била да се заннтересују каква је исхрана и чистоћа у трпезарији, да контролишу рад особља и да указују на пропусте. =
Органи Контролне комисије, уочивши ове недостатке, пред ложили су да се изврши децентрализација кухиња и да се према могућностима оснује при сва кој трпезарији једна кухиња. Такође су дати предлози за отклањање досадашњих пропуста.
Одбор за кухиње сноси за 0вакво пословање највише одговорпости. Немарност учитеља и професора, који су се добровољно примпли да раде у одбору за кухиње, , пружа“ веома ружну се добровољно примили да буду у одбору, а своју дужност нису савесно 0бављали. Изгледа да су – били равнодушни према једном тако важном проблему. Одбор за кухиње није морао сам да ради већ је могао да се повеже с организацијом АФЖ-а и уз помоћ жена омогући бољу — контролу над радом кухиња и трпезарија. Исто тако, организације АФЖ-а су могле да обрате више пажње овом проблему п с времена на време да обилазе ђачке кухиње. Обиласком кухиња и трпезарија жене би указивале на недостатке и давале предлоге одбору за њихово отклањање.
за време ручка
СА < Коршсти ФА пошумљавања.
_ СЛАБА ИСХРАНА
1
Ма У 4 1:
— Фина ствар ово пошум љавање, има човек где да сече!
значај рејонских педагошких актива
снове телесном, умном и
моралном васпитању мо века постављају се у раној мла дости, у породици. Ту се стичу први утисци, развијају прва 0 сећања, мисли и говор; породица је извор среће, љубсви и радости детета.
»Прсва љубав између оца и мефне, њихово узајамно пошто. вање, помоћ и брига, нежност и милошта, ако се све то дешава на очи деце, од првога даза нивота, претставља нај моћнији васпитни фантор« (Ма маренко). Целокупан живот оца и мајке, њихов начин рада, ми спи и осећања, темње и назике од огромног су утицаја на вас питање детета и формирање његовог карактера.
Односи између деце и роди“ теља треба да се заснивају на љубави. Деца подизана под о хриљем љубави и нежности родитеља, везана су за родитеље и одана њима, она деле с њи ма своје радости и жалости, страх и сумњу. Под таквим Усповима развију се брзо им лано добре навине, племенита осећања и поштовање родите“ ља. »јБубав продире у душу детета и чини је јаком, добром и осећајном« (Ћержински).
Али многи родипељи не вас. питавају правилно своју малу децу. У једној породици се, на пример; поступа према деци необично грубо и сурово. Једино су васпитно средство страх и казне. Танво васпитање убија у детету самољубље, слободу и понос, а развија понизност, пла шљивост и лицемерје. Суровост и строгост родитеља наводе де цу да лању. »Батине, строгост и слепа дисциплина — то су за децу пронлети учитељи« (Ђермински), У другој породици сви укућани много воле дете. Дете је дентар целокупног породичног
живота. Свака и најмања меља ,
детета испуњава се одмах. Сви га у кући мазе и много хвале, Мали љубимац претрпан је и грачитма и посластицама, О. вато васпитана деца су обично према родитељима труба и сурова не цене и не поштују родитеље ни њи. хов напоран рад, јер их родитељи нису на то упутили. Ова деца се тешко навикавају на рад и дисциплину.
Љубав родитељска, у правил ном' васпитању, треба да је разумна. Од првих дана живо та детета родитељи треба да га уводе у домаћи ред: У одре– ђено време дете се храни, у одређено време леже да спава, шета, игра се и занима,
Имамо дечје установе у који ма се мала деца, од 3 до 7 го: дина, правилно и плански вас.
ВЕЋ САДА ТРЕБА ПРИПРЕМИТИ СМЕШТАЈ И ИСХРАНУ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА ЗА
елики „грађевински радови _ захтевају концен. трацију радне снаге. Тешкоће које се том приликом јављају састоје се у томе што, углавном, грађевински радници нису стално настањени у Београду, већ бораве у њему са. мо за време лета, док трају радови. Раније се њиховом смештају није придавала никаква важност. Грађевински радници су сами проналазили станове који су били увек врло нехигијенски, Слично стање је било и са исхраном, Овогодишња грађевинска се. зона, прва у Петогодишњем плану, премашила је _ својом обилпошћу све раније. Београд је претстављао управо велики радни логор. У току лета и јесени, од априла до краја новембра, На многобројним градилиштима просечно је би-
до. од 10 до 15.000 трађевин.«
%
· не посебни
ских радника. Сасвим природно, да је, у тим условима, један од највећих и најтежих проблема био проблем смештаја и исхране, баш због то. га што раније нису постојали никакви станови специјално за грађевинске раднике. Основни начин на који се у току ове године решавао проблем смештаја и исхране грађевинаца био је тај што је, по упутствима народних власти, свако грађевинско предузеће морало за своје раднике да подигне станове и ла им обезбеди у својим мензама исхрану. Поред свакзг већег градилишта изграђени су у току ове грађевинске сезопривремени станови или привремене бараке. АКо. није било „тога, онда су се
одмах у почетку градње. 0бично _ оспособљавали доњи 'станови на згради, који су
привремено служили за смештај радника.
Но, он што је најважније, то је да су по први пут и за грађевинске раднике подигнути станови, У Београду су већ изграђене _ четири _ колоније. Број становника у овим новим, потпуно модерним _колонијама грађевинских радника, износи око 3.000. Хигијенски станбени _ услови, могућност интезивног културно . просвет ног рада, живот у колективу, нешто што је свакако сасвим ново за грађевинце, привукло их је, тако да су многи остали да стално живе у Београду.
· Тиме. је, исто тако, омогућено
да се грађевински радови, не зависећи од радне снаге, обављају преко целе године.
МИ бо исхрани радника водила су рачуна предузећа у колима су били запослени грађевински радници. Свако предузеће
· сва
ЛЕТЊУ СЕЗОНУ
морало је да има мензу за сво је раднике, На тај начин хигијенски услови за исхрану били су много бољи. а сама храна много јача, него да су се сами, радници бринули о својој исхрани, како је то раније било.
У идућој години обимност грађевинских радова У Београду биће много већа од ово годишње, нарочито с обзиром на изградњу Новог Београда. Рачуна се да ће за све радове у Београду бити потребно око 30.000 радника, што значи дупло више него прошле године. Макз до идуће грађевинске сезоне Има још доста, пред грађевинска _ предузећа већ данас се поставља као врло важан задатак извршење припремних радова за изградњу радничких станова. Овде нарочито треба искористити богато искуство из прошле го
дине, како би се избегле евентуалне тешкоће. Поред подизања барака и привремених зграда, било би потребно и у овој годин приступити изград њи мизгих колонија за грађе винске раднике. "Грађевинско одељење ИОНО-з већ је дало један предлог у том Ако он буде усвојен, у Бео. граду ће нићи још неколико модерних колонија. На тај начин број грађевинских радника, који ће стално живети У Београду, знатно ће се повећати. Грађевинска предузећа м>рају у току ове зиме озбиљно да се позабаве проблемом сме штаја и исхране радника који ће почетком пролећа доћи у Београд. Од правилног и брзог решења овога цитања. У> многоме ће зависити и успех грађевинске сезоне У идућој години, .
пезо, нај о.
смислу.
питавају. То су дечја обдани. шта,
Међутим, још им данас има врло мали број претшнолске де це у дечјим обдаништима, а о громна већина деце остављена је, у погледу васпитања, само родитељима. _Родитељима осе деце треба помоћи и објаснити им да проценат 960љења и смртности код деце зависи У огромној мери од одртжавања чистоће тела и одеће, проветравања и одрмавања чистоће у дечјем 6оразишту. Код мале деце сусрећу се често наприци и тврдог главост па је потребно показа“ ти родитељима како се сузбијају ове рђаве навике, кано се челичи дечји организам, како се развија воља и јача карак. тер код малот детета, како се васпитава самосталност, одван ност, дициплина и зачињу па: триотска осећања: љубав пре. ма отаџбини и мрвња према не пријатељима отаџбине. Указати родитељима на правилан раза витак говора, на важност и зна: чај дечијих игара и играчака у васпитању, објашњавати им зашто су дужни да потпомогау игру своје деце и да стварају за њу повољне услове; кано треба одрасли да одгова' рају на дечја питања; кано се развија љубав и интерес према раду и како треба и мала деца, према својој снази, да учествују у разноврсним ситним по словима и дужностима у вући.
Овај узвишени задатан обавештавања родитеља о томе ка но треба правилно да васпитавају своју малу децу преузели су на себе у Београду рејонски педатошни активи. Ози одр нжавају педагошка саветовања са родитељима претшколске де це на. којима лекар или педа“ гог говори о једној теми из облакти претшкопског васпитом ња, па се после отвара миваи интересантна дискусија. У дис нусији, родитељи прво износе рђаве назине своје деце, па се после саветују с предавачем о томе кано те навике могу дасе отклове,
У току месеца новембра ове године у Београду је одрнано 16 ованвих педатошких савего. вања на којима се расправља. ло о значају васпитања деце 7 претшколском периоду, о деч' јим питањима и одговорима од раслих, о вредној и лењој деци, о развоју правилнога изговора код мале деце, о дечјој капри“ циозности и тврдоглазости, о нервозној деци, о васпитању деце путем рада, реда и нави. ка, о прашини и прљазштини хао најопаснијим непријатељи“ ма за живот и здравље малог детета о физички изнуреној деци, и тако даље. Број присут них родитеља на појединим пе датошким саветовањима «креће се од 40 до 200,
У погледу ове широке и масовне педагошке пропаганде рад ове врсте мора се још ви: ше појачати и проширити. По. ред наведених педатошних саветовања треба разграђивати педатошни материјал и за штам пу, треба организовати радио емисије и за претшнолску децу, организовати предавања нара. дију и за родитеље претшнол. све деце, и друго, Треба ради“ ти и на сузбијању многих роди. тељских предрасуда као: да шетње и бављење на ваздуху, чим мало захладни, шкоде деч. јем здрављу, против сувишног увијања и утопљавања, — којим се дете разнежава, да умивање хладном водом нарушава деч је здравље, и друге.
Мора се много и активно ра дити у овом правцу, како би се | ка популаран начин осветлили многи слонени проблеми | из ове ватжне области претшкол. ског васпитања,
Радомир Михаиловић „4 |