20. октобар

СМРТ ФАШИЗМУ. = СЛОБОДА НАРОДУ! ншинлиннивешиттвитешљетај зависити.

БРОЈ 162 ГОД. У

оћу, између 31 децембра

1947 и 1! јануара 1948, у

12 часова, Маршал Југославије Јосип Броз - Тито одржао је следећи говор:

Грађани и грађанке Југославије, Завршена је 1947 година и на. ступа нова, 1948 година. За на-

шу земљу има прошла, 1947 година особити значај због тога што је то била прва година на. шег Петогодишњег плана, прва година. планске привреде у новој Југославији. У тој години дошле су до изражаја огромне стваралачке снаге које су латентно постојале у нашим народима. А оне су могле доћи до изражаја једино под новим условима нашег унутрашњег развитка, жако економског тако и политичког и културног, то јест у новој друштвеној структури | наше земље, Само зато што су

: ослобођене — капиталистичко-ек; сплоататорских _ окова, те: ства. ралачке снаге наших народа

могле су дати, у једном тако кратком периоду послије рата, у нашој од окупатора тако разореној земљи — до сада не. виђене резултате у изградњи.

Но, с друге стране, испољиле су се и многе слабости и негативне стране у разним гранама наше привредне дјелатности. Те су слабости имале и објективан и субјективан карактер, Али, могу смјело тврдити да је у погледу већине тих недостатака и слабости претежну улогу играо објективан фактор. Ипак, успркос свега, успјеси који су послигнути у том заиста кратком периоду, то јест у току једне године дана, на свим пољима и привредне и политичке и културне дјелатности тако су велики, да нам је то заиста најбоља гаранција да ћемо успјети у даљњим напорима на остварењу

" свега онога што смо себи поставили као основни. задатак за стварање боље и сретније будућности наших народа.

Овдје ћу најприје говорити 6 многим недостацима и слабостима, јер успјеси и онако говоре сами за себе; а кад ми говоримо 06 нашим слабостима пред јавношћу, онда то чинимо због тога јер је то исто толико, ако не и више, потребно као да говоримо о нашим успјесима, Да би се недостаци и грешке могли исправити и уклонити, њих је потребно откривати и знати: то је потребно не само онима којпа их чине, већ и свима трудбени-

цима, јер откривајући на врије-

ме разне слабости и недостатке. — ми постижемо васпитни циљ: тиме се жели постићи не само да се исправи онај који прави те грешке и пропусте, већ и да се опомену други да их не праве. Грешке и разни пропусти имају данас код нас друкчији карактер, него што је то био случај прије, у капиталистичком о систему. Оне данас штете не појединцу, већ читавој заједници, то јест погађају народ уопће, јер се ради о важној народној имовини. Узмимо, на примјер, расипање• или оштеће. ње имовине било какве врсте: била то транспортна средства или разне машине у фабрикама, била то нештедња разног мате-

ријала на грађевинама или сировина по фабрикама; била то нештедња и расипање финанси-

ских средстава или разних животних намирница, било то избјегавање радној дужности, односно љенчарење или бездушни

однос или небрига према људи-,

ма — све то, под данашњим Условима, погађа читаву заједнипу наших народа.

Узмимо, на примјер, бездушни однос према разним транспортним средствима, као што су аутомобили и тако даље. Наша држава те аутомобиле купује у иностранству за врло скупе паре, за девизе до којих ми тешко долазимо, јер морамо за то извозити – најдрагоцјеније сировине и животне намирнице, па ипак се са тим аутомобилима, са том државном односно народном имовином, често поступа злочиначки _немарно са стране оних којима су повјерени. Без. душни однос и. уништавање те имовине погађа читаву нашу заједницу и претставља прави злочин према народу.

БЕОГРАД, 1 ЈАНУАР 1948. ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443

•

Даље, врло је важно питање како се поступа са разним грађевинским материјалом и маши. нама, У том погледу у прошлој години било је крупних — недостатака, тако да су у многим случајевима ти пропусти и недо. стаци добијали штеточински карактер. У многим случајевима поступало се са грађевинским материјалом, цементом, дрвеном грађом и тако даље, крајње расипнички, трошило се цемент и другу грађу безобзирно, као да је код нас тај материјал неисцрпан. Кад се узме у обзир да је код нас грађевинска дјелатност узела огромне размјере у свим нашим републикама, онда је штета причињена таквим рзсипничким поступком са грађевинским материјалом заиста достигла врло велике размјере, јер је такав расипнички поступак имао мјесто у свим републикама и на многим мјестима, негдје више негдје мање,

Још горе је било са разним грађевинским _ машинама, које ми код нас у земљи још не израђујемо, већ их морамо увозити из иностранства, за девизе. Са таквим машинама се поступа крајње аљкаво и бездушно. Че. сто су такве машине остављене на киши и снијегу не недјеље већ мјесеце.и оне су се услијед невремена квариле и постале неспособне за употребу. Ту је држава двоструко _ оштећена: прво, зато што су машине скупо плаћене а нису могле бити искоришћене, и друго — зато што тих машина има мало и што се предвиђени радови нису – могли на вријеме обавити, или се нису могли предузети нови радови.

Питање немарног односа према радној дужности има за нас не мало важан значај; од тога зависи да ли ћемо ми брже или спорије остварити наш Петогодишњи план, да ли ћемо лакше или теже остварити наше задаће, Кад кажем лакше или теже, онда тим мислим да кажем да се читав наш огромни терет ра-

да подјели подједнако, према способности ни физичкој могућ. ности, на чим већи број грађана, то јест на све грађане који. су способни за рад, Код нас се по казало да постоји код огромне већине наших грађана — висока радна свијест, како код радника тако и код сељака, а нарочито код наше дивне омладине, Али, постоји један дио наших грађана којима мањка та грађанска _ свијест · према радној дужности. Такви спадају у неколико категорија. Једни раде зато да би зарадили толико колико им је потребно да некако проживе по који мјесец, уствари не радећи ништа. Таквима је то било могуће због тога јер су добро зарађивали, а држава им је осигуравала рационирани хљеб и друге намирнице, без обзира да ли су радили или не. Тому је сада крај: рационирани хљеб и намирнице такви људи од сада неће добијати за вријеме када неће да раде а фи. зички су способни за рад; Други, опет, претјерано много светкују разне празнике, или напуштају руднике, фабрике, п друга предузећа због каквих ситнијих прослава код куће. Разумије се да све то наноси огромну штету народној заједници, јер то озбиљно ремети извршење плана, а осим тога само једав дан који се празнује кошта државу више стотина милијуна динара. Ове године било је случајева да су баш због тога неки рудници и фабрике подбацили планску производњу и онда је – најсвјеснији дио радника морао чинити велике напоре да би се план извршио,

Даље, постоје и такви“ који никако неће да раде за заједницу, већ путем разних: шпекулација или на који други продуктиван начин долазе до

средстава за живот, разумије се

на штету заједнице,

Самим тим, ови последњи постају непријатељи нове Југославије, јер по правилу сви овакви не желе да успијемо у изграц-

"даном бива

не. ,

Маршал Југославије Јосип Броз- Тито

њи наше земље, наше боље будућности, Многи код нас заборављају да су људи, кадрови, најдрагоцјеније што ми имамо и према људима _ најчешће _— поступају бездушно. Не води се довољно, а често и никако, брига о људима. Ми смо видјели из на «шег Петогодишњег плана коли ко је за нас тежак проблем ослособљавања нових кадрова на разним секторима наше привре. де, ипак многи наши руководиоци и установе поступају потпуно аљкаво према радницима и чиновницима, не водећи бригу о њима. Као најважније може се сматрати немарност по питању станова за. раднике и остале службенике. О томе се води нарочито мало бриге, нако · сваким све већи прилив радних људи у индустриска и друга предузећа, Граде се“ нове, огромне фабрике, а често се заборавља на то да је за радни. ке и службенике тих фабрика потребно градити и станове. То је нарочито карактеристично за установе и предузећа у већим градовима,

Исто тако има много. недостатака у погледу снабдјевања радника разним _ намирницама, нако је таквих намирница било код нас у довољнбј количини. Даље, не води се довољно свугдје брига о томе да се награђују довољно они који раде не. уморно, не штедећи свога труда, да би на тај начин чим више допринијели изградњи земље, односно заједници.

Таквих. и много сличних недостатака и грјешака има не мало и разумије се, њих се мора ликвидирати барем у основи, и то чим прије, јер је политика Савезне владе 'сасма другојачи. ја; она иде за тим да већ сада, у процесу остварења Петогодишњег плана, стандард живота радних људи расте, а не пада; већ сада треба учинити све да они који највише раде и доприносе бар донекле осјете да се о њима води брига,

Исто тако, не води се понекад довољно бриге о сигурности у раду. Гледа се на то да се постигне чим већи ефекат у раду, а заборавља се на то да ли су животи и здравље оних који раде довољно обезбијеђени. А ипак, то није тешко постигну ти без нарочите зултате рада,

Све ове грјешке и недостаци које сам напријед изнио имају чисто субјективни карактер и могу се не само дјеломично избјећи, већ и сасма ликвидирати, ако се то стално буде имало у виду.

О објективним тешкоћама ја не мислим овдје говорити, нако су оне врло велике, Ми их знамо, али ћемо. их савладати много лакше ако чим више смањи мо разне субјективне „недостатке и слабости,

Прије но што .пређем на изла. гање резултата о извршењу Плана у 1947 години, сматрам за потребно нагласити још је дан, и то највећи, недостатак у нашој планској привреди, а то је — невјеројатна слабост у погледу статистике и евиденције. То важи не само за разна пре. дузећа и установе доље, већ и за сама министарства, како савезна тако и републиканска. Без добре статистике и евиденције не може бити стабилне и успјешне планске привреде. Морам да кажем да је у прошлој години баш слабост статистике и евиденције била узрок за многе недостатке и слабости, од којих сам ја неке напријед навео

Ту слабост ми морамо чим прије савладати, јер од тога много зависи успјешно изврше ње нашег Петогодишњег плана, од тога зависи правилно снабдјевање нашег радног _ становништва, од тога зависи и много других врло важних ствари..

Шта смо ове, 1947 године успјели извршити од нашег Пегтогодишњег плана 2

У рударству је ове године планска производња остварена са око 1044. Продуктивност

ЊЕ

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

пи

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 8 ДИН,

ОГОДНШЊИ ГОВОР МАРШАЛА ТИТА _

рада порасла је на око 1209. У томе цјелокупна производња угља за 1947 годину износи 996,7%)/) — а по републикама 94,7), = затим црна металур. гија 1099, нафта 114%, обојена металургија 1069, неметали 102%. Шјелокупна — проаизводња у рударству — 1049.

У рударству и црној металургији једино није план угља потпуно извршен, и то из више разлога. Први је разлог тај што

се првобитни план више пута повећавао _ новим _ производним задацима. Друго, — помањкање

радне снаге, које се огледа у томе што се од јануара до кон. ца 1947 године број радника повећао свега за 3%/; у односу на јануар, док повећање плана износи у то вријеме 349%/б, Овдје

је само благодарећи повећању производног учинка за 29% успјело да извршење плана у

добити угља за 1947 годину, упркос свих недостака, буде задовољавајуће, Но, осим тих и многих других објективних тешкоћа, постоје у рударству и субјективни чиниоци који много ометају још већи замах у тој грани производње. Прво што неповољно утиче јесте слаба радна дисциплина. Овдје просечно — долази 13,4% мјесечно изгубљених дана. Ово се углавном односи на радни елеменат који долази са села, односно живи на селу, а разлоге његовог изостајања ми смо напријед навели. Појачати радну дисциплину, _— побољшати снабдјевање радника у тој грани производње — прва је дужност у 1948 години.

Ја сматрам својом дужношћу изразити радницима, чиновницима и стручном особљу рударске гране производње захвалност за пожртвован рад и добре успјехе које су постигли у првој години нашег Петогодишњег плана. Не. ка тај успјех, који има за нашу економику врло велики значај, буде потстрек за савладавање свих тешкоћа и постигнуће још већих успјеха. Исто тако заслужују највећу похвалу радници и раднице наше тешке индустрије, који су у 1947 години, уз огромне напоре, дали нашој земљи 10—15% више челика и гвожђа, но што је било предвиђено планом, и тако омогућили да се изграде тако крупни објекти као што је Омладинска пруга, за коју су дали преко 24.000 — тона трачница, грађу за мостове џи тако даље,

ПОЉОПРИВРЕДА

План сјетве свих житарица реализиран је са 99,2%. Од тога је план сјетве кукуруза премашен за 10,3%; овај вишак долази на рачун других биљака за које није било довољно сјемења. Овогодишњи план продукције житарица, због тога што је кукуруз добро родио, премашује десетогодишњи просјек за 2,4%.

Производња воћарских и виноградарских садница знатно је по расла према ранијим годинама, али је ипак производња главних воћарских плодова једва достигла 2/3 предратне због послије“ дица штете коју је причинио о купатор,

У. сточарству је, према плану, достигнуто свега 97,8%. Од тога свиње 91,8%, што је било резултат помањкања хране за, свиње у 1946 п 1947 години,

Основни недостаци у пољопривреди 1947 године: Прво, савезно министарство није располагало точним подацима о величипи сјетвене површине. Друго, републиканска министарства пољопривреде нису располагала подацима о потребама — сјемења. Треће, републикански органи поЉљопривреде нису имали точну евиденцију о броју и способности радне стоке и приватних трактора. Четврто, народни одбори се нису довољно бринули о евиденџији, о обради угрдженог сектора и тако даље, Пето, и у про љећној сјетви, а још више у је сењој, показала се нарочито слабост у сјеменској служби. Апарат за ту сврху још је врло слаб, што претставља _ озбиљан проблем за ту грану привреде, Шесто, _ тракторска служба односно машинско-тракторске

штете за ре-.

(Наставак на другој страни)