20. октобар
:
(Наставак са прве стране)
станице — због бирократског и централистичког руковођења нису ни из далека оправдале оче-
__ киоане резултате. Осим тога, ни-
је се довољно водило рачуна ни (о радницима, ни о тракторима, то јест о њиховој ислравности и чувању. Све то и многе друге
_ слабости још постоје у нашој
пољопривреди ин ми их морамо пошто пото отстранити из ове, за нас тако важне, привредне гране.
ИНДУСТРИЈА
План савезне индустрије извршен је за 11 мјесеци 1947 са 106,5%. У цијени коштања планираио је за | мјесеци 17,452.702, а извршено 18,524.265.
Републиканска индустрија по плану за 11 мјесеци 21,060.340, извршено 19,899.938; у процентима 94,5%.
Према томе, за 11 мјесеци достигнут је укупан процент извршеног плана савезне и републиканске индустрије са 99,8%. Према још непровјереним подацима за децембар, испуњење годишњег плана 1947 прелази 100.
У електропривреди било је у 1947 години врло тешко због особито ниског водостаја, што је, разумије се, много смањило капацитет хидроцентрала.
Хидроцентрале: _ остварено у 1947 години — 481,361.400 квч, док је план био 480.996.269 квч. Према томе, извршено је 100%.
Термоцентрале: план за 1947 годину био је 505,372.778 квч, а остварсно је 532,069.144 квч, или 105%. Свега планирано у 1947 години 956,369.042 квч, а остварено 1,013.430.514 квч, односно 103%, без оних малих електрана које су у саставу индустриских предузећа.
План _ производње _ дрвета и дрвних производа за 11 мјесеци остварен је са 93,6%.
У саобраћају је у 1947 години премашен план у превозу путника, утовару и истовару робе. Саграђено је у дужини 275,2 нових жељезничких пруга. Осим тога, положен је 71! километар колосјека, обиовљено 75,5 километара жељезничких линија = тако да је свега саграђено и оспособљено за промет 421,7 километара _ жељезничких линија. Овдје нису урачунате шумске жељезничке линије, којих је изграђепо не мало, али за које још нису прикупљени подаци.
Даље, саграђено је или обновљено 165 мањих _ жељезничких мостова од 5—30 метара. Саграђено је осам великих мостова, од којих је само мост на Дунаву, код Богојева, дуг 620 метара. Овдје треба додати и мостове на Омладинској прузи, чија укупна дужина износи 2.267 мстара.
Осим тога, у саобраћају је 0ве године саграђено или обновљено много мањих и већих жељезничких станица, разних станбених и других зграда. Према резултатима и напорима које су У протеклој години учинили наши жељезничари у погледу превоза робе и путника, они заслужују пуно признање и захвалност за свој пожртвован и напоран рад.
Пред грађевинарство су у 1947 години постављени велики задаци. Требало је изградити 200 великих фабрика, као на примјер у Жељезнику, Житњаку, „Литострој“, Скопску фабрику цигарета, Босанску индустрију сулфоцелулозе и стотине мањих о6јеката тешке и лаке индустрије. Требало је градити огромне хидроцентрале, као у Винодолу, на Власини, Мариборском Отоку, Сапунчици, Глави Зете и низ мањих _ калоричних и хидроцентрала. Требало је почети градити читава нова села и насеља, путеве и пруге, луке и пристаништа, извршити многе регулације и мелиорације.
Према досадашњим _ подацима Министарства грађевина“ ФНРЈ, извршено је 92% од плана 1947 године. Изграђено је 5.349 нових зграда и 448 привредно-индустриских грађевина. Саграђено је и у раду 73.690 сеоских кућа у вредности само државне припомоћи 1,571,000.000 _ динара, а осим тога још 1.316 школских зграда и 67 нових здравствених станица. Изграђено је и оспособљено 968 километара путева, од којих је новосаграђених бетонских или туцаничких путева 181 километар.
Према томе, план би у капиталној изградњи био достигнут свега за око 92%. Али, ако се узме у обзир да недостају још многи подаци, односно да није обухваћена ванпланска цјелокупна локална изградња, онда је си-
гурно да смо уствари не само достигли већ и прешли план, у“ зевши у цјелини.
· У поморству, У трговачкој мор“ нарици, рета и путника
у превозу тонажног теплан је остварен
· вољно превозних
са 100%, а у изградњи и обнови пловних _ објоката и техничко. пловних свега са 94%. У 1917 години саграђено је 2.439 метара обале, или 95% плана. Изградња зграда остварена је са 100%.
Задругарство је код нас 1947 године по броју видно напредовало према 1946 години, то јест повећано је на 146,3%. Данас има 10.296 разних задруга. Од тога потрошачких и набавно-продајних 7.204, сељачких _ радних задруга 783, земљорадничких произвођачких и прерађивачких 899, занатлиских произвођачких и прерађивачких 913, кредитних задруга 122, станбених, здравствених и других 441 задруга.
Нарочито је знатан пораст сељачких радних задруга: 1916 године било их је 490, а 1947 године број се повећао на 783.
У погледу просвјете резултати су следећи: У — кампањи 1946-47 године успјело је научити писмености _ свега 415.374 неписмена, што значи нешто више од 20% од укупног броја неписмених у Југославији. То су
бројке дате до 30 јуна 1947 тако.
да јесења и зимска кампања још није завршена ни показала своје резултате.
До 30 јуна отворено је 2.062 дома културе. Од тога на село отпада 82%. Број народних универзитета износи 1.158.
У _ погледу — оспособљавања средњих и виших стручних кадрова није могуће дати неке завршне резултате, јер је 1947 го“ дина почетна у погледу повећаног броја уписа ђака и стварања разних средњих и помоћних завода за оспособљавање кадрова. У радио служби ми смо постигли ове године добре резултате. Док смо 1946 године имали свега јачине кв 48,3 — у 1947 години ми смо достигли јачину од 97 кв, а број емитованих сати повећао се на 113%. У односу на 1939 годину, када је било свега 155.113 претплатника, У 1947 _ години број претплатника повећао се за 220.256, или 142%.
Што се тиче кинематографије, учињени су велики кораци напријед, План капиталне изград“ње премашен је за 180%. Док је 1939 године произведено свега 10.000 метара филма, ми смо достигли ове године број од 45.000 метара разних умјетничких, доку“ ментарних И других — филмова. План производње филмова- премашен је за 21%. Док је 1939 го-
о ираав Ири те 200 енсстодија ПЈАНУАР 1050
ништва разним намирницама потребним за живот још је увјек нередовно, не на вријеме и слабо. Овдје је углавном питање организације, а не толико помањкања овог- нли оног артикла. Једино се може казати за хљеб, шећер и још неке артикле да су се мање више редовно издавали становништву. Али, и ту је понекад било слабости, као што је то био случај неко вријеме са снабдјевањем _ Хрватског – Приморја и Истре.
Разумије се да је при томе велику улогу играо откуп разних пољопривредних _ производа од сељака. Овдје се често наилазило на неразумјевање и откуп је ишао врло тешко и био је дале“ ко недовољан да намири потребе. То се нарочито тиче откупа кромпира, купуса, пасуља и још неких продуката потребних за живот,
С друге стране, постојале су и још увјек постоје велике слабости у дистрибутивном апарату и плану. Често су стајали магазини пуни разне робе, а сељаци су на истој оскудјевали, Или, због „слабе евиденције, аљкавости и спорости, често се, напримјер, на зиму, давао љетњи текстил, а на прољеће зимски. Даље, слале су се у разне крајеве ства ри које се ту уопће не могу трошити, и обратно — у друга мјеста слала се таква роба која је тамо била потребна, а не овдје и тако даље. Једном ријечи, У погледу снабдјевања треба у“ чинити хитно и темељито преокрет на боље, јер су то крупне ствари за које се мора одговарати, пошто чине велику штету држави као цјелини.
Просјечне минималне наднице у Федеративној Народној Републици Југославији дигле су се просјечно за 20,66 од сто, а по гранама привреде овако: у производњи горива 21,70 од сто, У металургији (црној и шареној) 26,36 од сто, у тешкој индустрији 37,81! од сто, у лакој индустрији 14,17 од сто, у индустрији грађевинског материјала и пре „ради 24,37 од сто, у _текстилу 7,82 од сто, у прехранбеној грани 9,42 од сто.
Ове године користило је плаћени допуст 848.735 радника и 332.000 службеника, а свега са породицама 1 508.087. Цјелокупни износ за плаћени допуст и разне повластице радника и на-
# мјештемика износи једну мили-.
јарду, 889 милијуна, 639 хиља-
дине било““у“ Југославији“ свега да, 990 динара.
413 кинематографа, ми данас имамо 635 кинематографа, односно 154%. Осим тога, ми смо имали ове године 32 путујуће филмске гарнитуре.
У погледу социјалног старања |
учињени су у 1947 години велики напори и достигнути су не мали резултати, али још увијек недовољни да би одговарали свим потребама на пољу социјалног збрињавања, гдје се посљедице рата и окупације најјаче осјећају. У 1947 години достигнут је следећи број установа: за дојенчад и претшколску дјецу 255 установа, за дефектну дјецу 21 установа, разних других установа 357. Дакле, свега за социјално старање установа за дјецу 663, за одрасле 127, или свега 790 установа.
Што се тиче социјалне помоћи, издано је у 1947 години за инвалиде, за породице палих 60раца, за жртве фашистичког терора и за разне социјалне установе четири милијарде, двадесет и шест милијуна и 961.498.— динара. Из туђине успјело је 1947 године вратити свега 4.864 особе, које су деценијама биле присиљене да зарађују свој хљеб ван своје земље. Да нису постигну“ ти бољи резултати, кривња је углавном до тога што нема досредстава, а осим тога праве нам велике тешкоће разне компаније које отказују да. снабдјевају наше бродове нафтом, надајући се да ће на тај начин спријечити повратак наших исељеника у домовину. ·
На туризму је ове године постигнут добар резултат, упркос разних слабости које у том погледу још код нас нису савладане. Планирано је оспособљење 209 државних објеката, а. остварено 248, или 118%. Осим тога, било је 27 синдикалних домова и 347 дјечијих домова, не рачунајући приватни сектор,
Од планираних 678.000 посјетилаца, било је ове године 1,023.826, или 151%. Од тога домаћих 967.969, а странаца 55.857. Према томе, ове је године пре-
" машен број посјетилаца у одно-
су на 1938 годину, која је била најјача туристичка година у старој Југославији,
Планско снабдјевање станов-
ФИНАНСИЈЕ
Основни приходи: на уплати пореза на промет производа постигнуто је 101,5 од сто, односно остварено је преко 27 милијарди уплаћеног пореза само на промет. Уплата добити код Народне банке ФНРЈ према привреднофинансиским плановима постигнута је са 101,7 од сто. Амортизациони фонд према привред“ но - финансиским плановима и буџету постигнут је 152 од сто; од тога за 1947 годину 120 од сто. Порез на доходак, према др-
жавном буџету, остварен је за 97,5 од сто. Основни расходи: финансиска
инвестиција према плановима износи 90,3 од сто, расходи на просвјету, научни рад, уздизање кадрова и штампарско - издавач“ ку дјелатност према општедржавном буџету износе 87,9 _од сто. _ Издаци социјално-здравствене заштите, према општедржавном буџету, износе 94,5 од сто.
Добровољни радови наше омладине толико су замашни да је мени овдје немогуће ни приближно изнијети цифре и карактер тих радова. Ја ћу углавном навести најважније објекте и цифре. Најкрупнији и за нашу при вреду најзначајнији објекат без сумње је Омладинска пруга Ша мац — Сарајево. Ту је учествовало 211.371 омладинац и омладинка, на раду код подизања творнице у Железнику учествује 15.871 омладинац и омладинка, код градње шумских објеката 16.003 омладинца и омладинке. На градњи новог Београда учествовало је 1412 омладинаца и омладинки. На републиканским радовима градњи творнице хидрауличних стројева и парних котлова у Загребу, на градњи цесте Св. Петар — Цеље, на регулацији Горског Лијака, градњи “ фабрике Титан у Камнику, градњи омладинске пруге Никшић — Титоград, град њи Пионирске пруге у Београду и Загребу, на мелиорацији Струмичког Поља: и тако даље учествовале су такође десетине хиљада омладинаца и омладинки. Све тр, као и учешће омладине организиране по јединицама на локалним радовима — не рачунајући ту њено учешће у радовима организираним по одборима Народног фронта, — све то свје-
дочи о невиђеном радном хероизму и високом патриотизму наше славне омладине, чији допринос у добровољном раду У овој години премашује вриједност три и пол милијарде динара за наш Петогодишњи план, док цјелокупна вриједност добровољног рада на територији ФНРЈ износи око шест милијарди динара.
Ја користим ову прилику да изразим у своје име и у име читаве владе нашој славној радној омладини најтоплију захвалност за њен пожртвовни рад на изградњи наше земље, на остварењу Петогодишњег плана.
Према свему томе што сам напријед навео, види се врло велики напредак и успјех у остварењу плана 1947 године, Највећа заслуга за то припада нашим радницима, техничком особљу и службеницима по предузећима и рудницима, нашој славној 0 младини, свима онима који су се неуморно залагали по разним установама, од министарстава па на доље, да би се наши тешки задаци, успркос свих тешкоћа, извршили на вријеме.
Грађани и грађанке!
Радници и раднице, омладино, сељаци и сви трудбеници!
Наступа нова, 1948 година. У тој нас години очекују не мање тешки, ако не још итежи задаци но што смо их имали у 1947 го-
АЕ
6 · Нобогодишњи гобор маршала
ини. Ми их морамо савладати 5 извршити. У наступајућој години сваки наш трудбеник треба да да све. од себе у извршењу његове дужности. У тој години треба свести на минимум, ако не и сасма ликвидирати, разне недостатке И слабости о којима је напријед било говорено.
Обраћам се нашим рударима, да даду чим више угља и разних руда нашој земљи; нашим радницима и радницама у тешкој и лакој индустрији да даду чим више челика, гвожђа и разних производа; обраћам се нашој славној омладини да и ове, нове године покаже при“ мјер свог радног хероизма, да и ове, нове године помогне при извршењу нашег плана. Али, У исто вријеме апелујем на сву нашу омладкну по школама, да марљиво учи и да јој то буде њена прва дужност, како би тим више могла да користи нашој земљи којој су тако потребни нови, способни и вјерни стручни кадрови.
Обраћам се свима радницима и радницама који израђују грађевни материјал: дајте и ове нове године нашој земљи чим више дрвене грађе, чим више цемента, чим више цигле и осталог материјала, јер је то од 9 громне важности за изградњу наших градова, фабрика, разних
Тита
културних установа, путева, станова итд.
Обраћам се нашим трудбеницима на селу, нашим сељацима, да засију сваки педаљ земље, да даду чим више разних пољопривредних плодова држави, а држава ће настојати да ОНИ чим прије и чим више добију индустриских производа који су «им
потребни. Нека наша народна интелиген-
"ција, како на школама и универ" зитетима тако и у разним дру-
гим установама, уложи све своје снаге на васпитавању наших нових кадрова. То је велика и часна задаћа и ми с правом очекујемо да ће је наша народна, интелигенција извршити.
Обраћам се нашој интелигенцији по установама и у администрацији уопће, да да све од себе у извршавању своје дужности и онемогући сваки бирократизам у нашим установама.
Исто тако, наше народне власти не смију ни за тренутак заборавити да су оне ту ради народа и да су народу одговорна за своје поступке и рад.
Са дубоким увјерењем да ћемо изградити према Плану нашу земљу, да ћемо изградити сопијализам и остварити сретнију бу“ дућност наших народа, желим. свима _ трудбеницима града и села сретну нову 1948 годину.
о а е
Новим полетом у другу
планску
аши људи примили су к срцу и испунили про“ шлогодишњи завет свога маршала Тита. 1947 година била је заиста година још већих победа у изградњи наше земље, То је заиста била година свеопштег радног полета и стваралаштва. Зато та година, у погледу изградње наше земље, претставља веома значајно __ историско раздобље наше отаџбине. Радни хероизам им резултати њего“ ви равни су борбеном хероизму и победама оства. реним у току народноослободилачке борбе.
Прва година нашег планског привређивања ста+ вила је на велику пробу наше народе. Они су изљдржали у тој проби и премашили сва њена очекивања. Такав рад могућ је у нашој земљи, јер она
има јасне перспективе и прокрчен пут у социјалич
зам. Такав рад могућ је у нашој земљи, јер су |
њени људи, њена омладина, прожети радним хероизмом и новим патриотизмом, Тај патриотизам и радни хероизам стран је људима у земљама „зач падне" демократије, који још увек вуку јарам ко питализма и стењу под бичем капиталистичке експлоатације. А наши _ људи раде за себе, за свој сопствени развитак, за осигурање своје самостал= ности и националне независности, Они су прионули на остварење својих радних програма _ изражених кроз савезни, републиканске, обласне, среске и месне петогодишње планове, јер је баш тај рад био мерило оданости, љубави и верности тих људи пре ма својој отаџбини. Радити на остварењу Петогодишњег плана постала је најсветија дужност сваког нашег грађанина, постало је понос и част на« ших људи, њихова свакодневна насушна _ потреба. План је постао њихово животно дело, а његов брзи завршетак —- њихов домет.
Први велики резултати постигнути у првој години Плана дошли су као резултат свеопштег народног такмичарског рада. Рад кроз такмичење постао је систем рада наших људи. Такмичење је у току прошле године подигнуто на један виши степен, А подизање радног такмичења на виши степен омогућило је не само велике радне победе, већ и правилно оцењивање и награђивање радних напора сваког појединца. То је довело до наглог повећање броја ударника, новатора и рационализатора у свим гранама наше привреде. Зато појава нових и нових ударника, рационализатора и новатора није више никаква случајност, него стална појава, — најснажније обележје нашег новог социјалистич= ког друштва, које наши народи изграђују.
Из таквих услова рада неминовно израстају и нови људи, с новим особинама у раду и животу. Они прилазе извршавању својих задатака С највећом одговорношћу, тачношћу, дисциплиновано, Ууносећи своју иницијативу. размишљајући о свом задатку, усредсређујући читаво своје биће на свој рад. Они су силно заволели своје машине и алате, Чувају их, проучавају и негују. Спроводе ра= ционално штедњу у погонском материјалу, мазиву, осветљењу и тиме снизују трошкове _ производње. Они улепшавају своје радне просторије — радионице, фабрике, установе — украшавају их паролама и сликама вољених учитеља и вођа, уносе У њих цвеће, годост и песму.
То је све особина људи којима је овладала ви. сока друштвена свест, који производе не за про» фите капиталиста — већ за себе, за свој народ. Њих на рад не гони више страх од незапослености и глад, Као у капитализму, они више не мрзе своје глашине и алате, своје фабрике и радионице — које су у капиталистичкој Југославији биле њихове тамнице и непријатељи, Њима је рад уживање, част и понос — зато га обављају са радошћу, уз песму и смех — па и онда када зној лије, када заспу снежне буре и пљускови. Они знају да тај рад про изилази из задатака које је пред њих поставио народ, Тито. А срца њихова неустрашиво куцају даноноћно за народ — за Тита. Отуда у њима онолика снага за јурише кроз све радне офанзиве,
„Радни људи Београда, — града братства и је– динства наших народа, за чије су ослобођење ги“ нули синови свих народа Југославије, града који је
72
су и
годину
постао вољен, који је постао највољенији град =8иХ наших народа, јер је сада седиште наше нове, 4еродне власти, политички, административни им Кул“ турни центар наше отаџбине, — дали су огроман број радних дана и часова за његово подизање, за његов процват и изградњу. Тиме су они доказали своју оданост према свом граду и своју огромну љубав према свим људима наше земље, Тиме су они доказали да је изградња Београда и њиховз брига и њихов задатак. Зато су развили „аксимум напора за њено остварење,
Они су уклањали остатке разарања и на тим просторима изграђивали паркове. Они су: дизали станбене просторије, школе, домове културе, Фа“ брике, социјално-здравствене установе, Они су'уоз ђивали Теразије, градили фабрику у Железнику, нивелисали терене на Новом Београду, изграђивали Аутостраду, пошумљавали Звездару, Баново Брдо, копали канале, уводили _ водовод, просецали нове улице. Око 500.000 Београђана дало је скоро два милиона радних часова за подизање свога грзда. Стотине хиљада људи и жена подигло је свој град из рушевина и сваким даном ради на његовом даљем изграђивању и улепшавању — стварајући тиме лепше услове живота за себе и грал који ће бити понос свих наших народа.
Ко су ти људи, те стотине хиљада људи! Ко су ти носиоци силног радног ентузијазма и тами“ чарског полета на радилиштима нашег града! То су они исти људи који су у својим установама и предузећима савладали све норме, који су понели ударничко звање, који су савладали процес производње, који су, понесени радним хероизмом, стварали новаторска и рационализаторска дела. То су најбољи активисти — чланови Народног фронта. Они су били претходница у великим јуришима за
„остварење фронтовских планова, А у тим јуришима
учествовали су и њихове жене и њихова деца, граЂани и грађанке Београда. То су они исти, који ће и у наредној години бити претходници нових јуриша — и залога нових победа,
У те нове јурише радни људи Београда поћи ће новим полетом, ношени новим одушевљењем, јер се кроз први Петогодишњи план развитка њи“ ховог града огледа огромна и дивна перспектива. За ту перспективу, за подизање _ лепшег и већег града, за побољшање услова свога живота, редови његових градитеља постаће још многобројнији, још збијенији и чвршћи, број радних сати за ту изград“ њу много већи, а и радни ефекау тих сати много значајнији. Стотине хиљада _ чланова _ Народног фронта и омладине приступа у новој години изградњи новог Београда који ће бити оличење на= шег новог живота, понос наших народа и достојан наше дивне отаџбине. Они ће, помагати стручним радницима и народној власти на изградњи нових улица и тргова, нових паркова и фискултурних те“ рена, нових домова културе и школа, нових стане бених просторија, нових саобраћајних веза, нових железничких станица и Новог Београда на левој обали Саве, који ће уједно бити и највеће дело не само Београда, него и свих наших народа,
Огроман рад на овој џиновској изградњи ме• гућ је код нас, где снаге људи нису спутане ланци« ма капитализма и изнураване експлоатацијом, где су људи слободни и срећни, где граде за задо• вољење својих потреба — а не за интереде појединаца. Тај огроман рад изискује и огромне привредне могућности — а оне леже у нама самима, у нашој социјалистичкој заједници, где су заправо те могућности огромне и неисцрпне.
· Зато ћемо ми, придружујући се општенарод" ним, напорима на остварењу нашег државног Плана, радећи и на испуњењу Плана нашег града, по“ ћи с новим полетом у другу планску годину. У њој ћемо радити на подизању новог Београда, који ће бити оличење братства и јединства, симбол наше
снаге и напретка, понос и радост наше дивне, слободне и независне отаџбине и њених храбрих, сме лих и поносних синова.
,