20. октобар

-—

СТРАНА 10

К" великих уметника (по чита-

вом свету је то тако) живи и

радни врмија малих, непознатих људи. Армија верних помагача н пр: тилаца свих грана уметности, у сви. ма епохама. Та армија ствара, диже и омогућава уметност.

М цзеће, и слава, ловорови венци, и пљесак — уметнику, а они остају непиђени н непознати,

Народно позориште у Београду. Да је се „Коштана“. Неколико минута до почетка претставе. Спе карте су распродате и готово су већ сва места ааузета. У сали тихи жагор н лака нервоза, На позорници, иза кулиса, ларма и вика, и велика нервоза, Глумци нашминкани,.- шетају горе доле, декоратери се разјурили, прегледају да ли је све у реду за прву слику, суф“ лер мирно преврће листове књиге у којој је текст, реквтизитер сваки час помаља главу на сцену да види да ли нешто није зоборавно, Електричар пали и гаси осветљење, прегледа да ли је све у реду. Ти људи нису нервозин, они су само много ревносни, и труде се да им не промакне ни једна трешка. Не, немају, они трему, јер многи од њих гауме, певају м раде ту у Београдском ипродном позоришту већ тридесет година, а и више,

Све је у реду.

У сали звони. Мрах, Почиње. Завеса бе лагано диже. М пред очима посетилаца, на сцени, дивно намештена соба нз» старог врањанског живота. ТУ су миндерлуци, ћилими, софре и сва она источњачка раскош, која је толико продрла у Врање и околину.

Очи посматрача упијају у себе само

једним погледом ту слику и нестрпљи во шетају по сцени, чекајући жица, јунаке комада. __А за тај једам тренутех, док је соба стајала празна, пудећи очима свој сјај и раскош, уложено је много много труда. Декоратери су радили данима да уреде све детаље. Данило Радовановић, старстина декоратера, ради већ двадесет седам година. Он полако, без журбе, одређује свакоме посао. И полако се ствара соба из врањанског живота, која се у првом минуту прве слике у свој лепоти приказује посетиоцима, А они не гледају. Чекају пестрпљиво глумце. Улази лагано сестра Стојанова, Стана, кћи хаџи Томе. Креће се уплашено по сцеки и плаче. Не говори ништа. Посетноци имају времена да посматрају њено лице, косу, њено одело. После једног погледе којим је одједном обухватају сву, посматрачи гледају даље и са нестрпљењем чекају нову лич ност. А Стана шета но сцени м плаче. Димије су јој влатне, а на ногама шарене папучице. Њих скила им пде боса у белим чарапама. Баш као некада девојке у Врању. Колико је труда уложено, да Стана понесе исто 0дело које су носиле врањанске девојке! Колико су дана кројачице премеравале и штле димије, појасе и блузу. Непознате жене, тамо у сутерему позоришта, улажу сав спој дневни труд да сштијући костиме м с хаљине, за. иста позоришној публици дочарају ношњу онога доба и места на које се односи садржај комада. Много и много дана проводе те жене мад ма тимом да сваки делић одела буде управо онакав, какав је потребан јуна“ кињи која ће га понети, Марија Бе шевић, шеф женске кројачинце, ради већ тридесет година по разним позориштима. Љубвв преме уметности од вела ју је у позоритта Беча, Будим“ пеште и Париза, да се посла богате стеченог искуства врати натраг у Веоград, и све своје вкања упесе у Веоградско пародно позориште.

Сва одела, сви костими, за балет, драму и оперу, штију са код ниве у мушкој и женској ралновлпи. У мушкој радионици девет људи свакоднево спрема одела ва разне комаде, свакодневно са сваким убодом игле приближава се уметности и комаду, У коме ће дичности носити одела, њижовим рукама шивена. Шоф кројача,

Тодор Даскаловић, ради двадесет се

Уредништво и администрација Влајковићева 8, тел. 23-003 и 20-443, Штампарско предузеће Народног фронта Србије,

дам година као Познаје свој занат и прави је умет-

ник. Мушкарци у, „Коштанн“, аахва-.

љујући његовом труду, ми труду деветорице непознатих људи, оживели су н својим ликом и својом појавом, старог врањанског човека, хаџи Тому, Стојана и Митка.

У првој слици, после Стане, улази њена мајка. Стара, погнуте главе. Ћути. Кад проклиње, спада јој марама и види јој се бела коса. А дице јој је изборано, старо...

Често се дешава да улогу меког стар. па морд да игра младић, или девојка стару жену. Како дочарати публици од младића старца н од девојке старицуг Ту су фризери, власуљари, шминкери. Њихов рад је од огромне важности. Без њих глумац не би могао да изиђе на сцену. Главни мајстор, Стева Пинтер, по 2амимању власуљар, распоређује млађима перике, укоснице, Све перике су спремне, А онда долазе глумци. Перика, шминика, и гдумац постаје сасвим друга дичвост. Љубинка Бобић игра у „Ко штанн“ бабу, Стојанову мајку. Ништа вато. Мало шмнинке по носу, која ће учинити да јој нос буде грбав, повијен, неколико бора по образима и челу, пернка са седом косом, м ма спа ну у првој санци, даганим кораком улази старица.

Док се комад одвија, иза кулиса са крећа читава чета људи. Треба дочарати вору. За то је Божа Мандић, електричар, прави мајстор. Оп мора да удеси тако светлост да се мзмене 60је костима, боје шминке, а сем тога, по потреби, мора светлошћу да дочарава јутро, дан, моћ м звезда. Па онда, људи који грме, пуцају.

Чета, читава чета непознатих вехужисних људи, ради ту ка корак даље од места на коме се развија једка Уметност, на корги даље од људи којима са пљеска и кличе и баца цвеће...

•

Када се данас каже реч внодина, или се сретне погледом тај позмати инструменат, свако ће се и нехотице, у себи сетити имена Страднварнуса.

Да, име виолинс пераскидиво је везвано ва име тога, можда једино признатог, великог мајстора. А толико је њих правило виолине! И ма њима се свирало, и на њиховим танким струнама извођене су разне мелодије, уметник је преко њих и кроз њих изливао своју душу масама, М масе су клицвле. На »вниоливи, не внодин-мајстору, већ уметинку. А да није било тих људи, да их нема м данас, историја уметности не би ни зиала ва ви. олину. Шта може уметинк.кад му се нокидају жице. Виолина је ва њега мртва. Он ке може ни најлепшим ввудима да је оживи. Мајстор то може, мајстор је тај који у угесле жице поново враћа живот. Па ипак, само име Страдивармуса познато је данас шнром света, а стотине и стотина дру“ гих ваборављенм су, иди и данас живе, непознати...

•

Калемегдак. Паопиљон „Цеијсте Зуворић“. Лепо, укусно пжемештена #8зожба слиха и вајарских радова. Посетноци разгаедају слике, риалачки посматрају боје и прелива, посматрају пластику, диве се, или пролазе равно. душно. Новине питу 9 уметницима који су изложили своје радове.

Кад човек на изложба носматра ниеку газву од камсна или бронза, и прочнта има вајара-уметника, ке Риз кроз колике је руку морала да про. ђе та глава да би доспеда на изложбу. Вајар ради гдаву сазо Фд глине. Ом у њу унесе душу, карактерне црта лица моделн и створи дело. Алт од глине. Та глина се шаље код дизда гипса. Свака фигура мора прво да се налаје у гле, па тек онда да иде у камен пли бронзу. Гиле је темељ ва подлога. Непознати лтвац гипса мора важљиво да ради, да погоди фор му скулптуре, а затим да пази какав ће тон дати гипсу, Ако оп ив уради свој посао како треба, едмах

Из балета „Охридска легенда“ |

воворитшти кројач. |

је мања м уметничка вредтест дела уметника — вајара.

Ако се фигура ради од камена, онда се после гипса она предаје у руке каменоресцу, који помођу пунктера и три тачке истеше у камену облик фигуре. Каменорезац мора одлично да позније материјал којим ради. Мора да нма врло развијено осећање за пластику. Уопште, за камепоресца је потребно велнко стручно знање. И рад, толико одговоран, остаје неприанат. Многим н не слуте колико је ка“ менорезац утрошко дана и ноћи да од камена истеше исту ону фигуру коју је вајар нзрадио у глини,

Ако вајар хоће фигуру од бронзе, онда је ради ливац за бронзу. Ливац бронзе има такође велику одговорност. Он је радник, али сн у том конкретном послу мора бити прави уметник. Од њега зависи како ће изгледати пла стика. Мора да састави депо м пажљиво све шавове, најпажљмвије да •Фбради површину предмета. И то је један непознати помагач и сарадник уметника.

На изложби слиха могу се приметити разноразни рамови. Они посетноцима ретко упадају у очи, мако један деп рам даје 50 од сто целини слике.

Непознати мајстор Љубинковић, стари столар који се специјализирао ва рамове, епет је један сарадник уметВика. Много и мтого има тахвих људи. Оин раде. И уметност се грана. Без те армије пепознатих уметност не би бида опо што је данас. А онн, најближи сарадници уметника, живе ин раде непознати.

Јованка ТЕРЗИН

Омладински првек Србије Александар Матановић

Знала рији нашег о каха _ организовани туринра ва Омладински и Жепски шажовски шампионат Југославије. У Цен тралком шаховском _ дому – Београда бора се најбоље пласкрани Фмллдинпи и шахисткиње са првенства наших народних република. Коликим интерсе влада ва оза такмичења види се нај боље пе томе, што је туримрска сала свако зеча крепуна посетнлаца,

На Омладкнском шампмомату Србија је заступљена са с четари играча, Војзодтна са два, Хрватска и Словенија са по тројицом, Восна н Херцеговина, као н Македонија ед појед-

вим играчем. Главна борба ва титуду југословенског Омладинског шампиоНа води се између београдског првака 14-годишњег Борислава Ивкова, војвођанског _ првака Фудерера, та словеначких претставника Хочевара, Врховеца и Кривеца. С обанром да се неколико најважнијих _ мартија игра тек у последњим колима, тешке је »а сад постазнтаи прогнову ке ће бити омладмаски првак ФНРЈ у шаху.

Чињеница је Да омладинци негују квалнтативно висок шах, а да су добро упознати а са теоријом. Нехе нартије са овог шампионата вамста су вредне проучавања. Сви су изгледи да ће нзш мајсторски кадар га коју годкну бнти попуњен новим сашгама.

И Жепски шаховски шемплонет пру жио је такође дењу и вемимљњру борбу. Озај турнир вме десет учесница, од којих су шест из Србије, три из Хр ватске и једна па Слоњеније. Решења у погледу прзог места треба да дада сусрет у последњем колу између словенске претставннца Славнце Црснхел м Тимофејева на Земуна Неко треме изгледало је да ћа им конхуренткиња бити хрватска претотавница Хрвшовец, али је она пред крај туртира вокварила стој иласмат. Одличму игру су још дале Балабљи (Земун) но кнж. Нада Дедак (Загреб). Видзв папредак показада је Мила Илић-Алдрић, док међутим београдску првакиња Кудрна није уносмла у игру своју ранију бор“

1) Презиме истог воснатог кархкатуристе, вопудариш кумористички лист, суседна вемља са којом је потписан Уговор о узајамној помоћи н сарад. њиј 2) Узми (провинцијализам), река која је целим током у ФНРЈ, марксизам епохе империјализма но пролетерске револуције, летопис, мера ва површину) 8) стари назив острва Виса, француски граматички члан, ручек, радијумски зрак, мера за повр. шину, облик глагола ићи (францу“ ски); 4) челик, старе мера ва тежнну, речна острва, госпођа (енглески); 5) најпопударнији «овјетски — лист, (скроз) творци _ ваучног социјалнгма; 6) овамо, планина ју ааиском делу СССР, врста папагаја; 7) најпопулар“ вији илустровани мчасопне СССР, плаимна на Криму, чешка надионална река; 8) античка богиња вемље, кратица ва бруто, рудвик угља у Немачкој, вазнв француске с легендарне јумакиње; 9) два иста сугласника, узвна при утишавању, презиме министра право» суђа, преокрет, мера »а површину, знак ва ад зктај 10) притока Рајне, река која протиче кроз Лењинград, презиме славног вође француске револуције, најстарији становник Бал. кенског Палуострва, лична заменица; 11) вајбоље фискултурно друштво Ју гославије, врста змије, проглас,

Вертикалног

1) Градић у Далмацији, врста варазне болести; 2) старо египатско бо“ жанство, део коња, ваздух (латински), једна нота; 3) место код кога је Александар Велики потукао Персијанце, мањи залив, народна репу“ блика; 4) песковита обала, свеза, број; 5) .здраво (латински), задвах,

Дола

| "ЕН Омладински прваж Београда Борислив Ирков

беност и прецизност. Марут, Рабар и Матић у неким аартијама биле су 0пасне ми најјачим учесницама туритра.

Оба ова турнара пружају вмди« докозе да се шах у Новој Југосаввији нагло рагтија, а приредбе ова врсте даће снажног потстрека његовом дањем _ омасовљавању и квалитативном

уздизању.

вемезиња! 6) пете ште и дра хоризон талма, предлог, притока Северног Ле деног Мора, старословенско — слово; Т) миља, притока Волге, острво познато из првог светског рата, старо-егишатски бог; 8) покривач, престо; 0) заменица, месец, река у СССР; 10) јед (ивречје), аждаја, основна храна; 1) једни (француски), врста паса,

· вачии; 12) обележје, блато, увтик при

прескакању; 18) предлог, светди, дру го и једанцесто слово азбуке; 14) река у НР Босни и Херцеговини, житородна покрајина у НР Србији; 15) покретач велнких дела, речна острва, први проналазач парне мишине, старо египћанско божанство, 16) свеза, неодређени члав у француском — језику, два различита слова, притока Дунава; 17) река у НР Хрватској, јаз, свеза; 18) јужио воће, временско равдобље, планина у Мароку; 19) притока Рајне, река у НР Србији, пота; 20) ваша Армнја, острво на Јадрану,

9 ЈАНУАР 1948

ШТА ЋЕМО СЛУШАТИ

ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ НА КО»

ЛАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ. ај

(Преглед предавања од 12—18 ' јануара)

Попедељам, 18 јешуера У 18,15 че сова: „У песку Средње Азије“ — сов јетски маучло · популарни тонфили. Уводно предавање и објашњења даје Спасоје Гарзичић, професор упиверзитета. У 19,15 часова: др Смиља Костић Јоксић, доцент унизерзитета: „Новији начни заштите деце од туберкуле зе В. С. Ж. вакиноном“,

Уторак, 13 јануара у 18,15 часова: Марко Никезић, потпретседник ионо Београда: „О Петогодиншњем плану Београда“, Предавање ва омладину Београда.

Среда, 14 јануара У 18,15 часова: Др Јеврем Недељковић, професор у“ ниверзитета: „Стрептомицви и илућна

туберкулоза“,

Четвртан, 15 Јануара у 18,15 часова: Инж. Драгиша Ивановић, доцент уши верзитета! . „Никола Тесла“ (лозодом летогодишњице смрти).

У 19,15 часови: Др Петар Јоване вић, професор уживерзитета: „Мароде ва Република Србија“. Предавање ће бити пропраћено пројекцијама.

Петам, 16 јепугра у 17,30 часова! Веће Друштва иљижевника Хрватска,

Субота, 17 јамугра у 28 часова Смотра _ синдикалних _ културно-умећм ичиих друштава Београда, у

Медеља, ЈЕ јежугра у 17 чесова! Смотра с синдемалних _ Културно-умете ничких друштава Београда. . 52:

Совјетски мајстори о југословенским првацима

гра југословенских снрважа Три«

фуновића и Глигорића на Чиго« риновом спомен-турниру у Москви о" ставила је на совјетске мајсторе Е стручњаке најбољи утисак. У својој изјави штампи по вавршеном турни> ру Ботвиник је ва Трифуновића ре“ као да је шахиста међународне класе. За Глигорића је изјавио да по стилу игре потсећа на познатог југословенског шахисту Видмарг, те му пожедео да у будућности постигне онакве ејајна успехе, какве је у своје време имао Видмар.

Гдавни судија турнпра Петар Романовски нарочито је истакао код Трифунољића високо развијени – систем одбране, а покушај да се од њега добије партија није баш захвалан 34датек. Код Глигорића Романовски под влачи стваралаштво. Глигорић игра оштро, више рискантно него његов земљак, али му се стил мгре васад још не може сматрати као устаљен. У Гангорићевој нгри опажа се тражење, а стваралачки поглед нема – још довољно чврст ослонац. То је разумљиво, јер је Глигорић још млад. Нема код њега искуства које се стиче годинама, углавном у такмичењима са јаким противницима. Романовски даље каже: „Словенски турнир омогу“ ћеће талентованом југословенском ша хисти да се испне степеницама стваралачких инспирација ин теориског вна ња још више. Даља три до четири турнира, добра самокрнтика споје игре, изучавање добре шаховске књиге —и ветеран југословенског шаха велемајстор Милан Видмар моћи ће да у Глигорићу поздравм новог веде“ мајстора југословенског шаха.“

папегај, осовина; 21) родно место Робеспјера, презиме великог филозофа,

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА:

Хоризовтално; 1) Рим, рас, ово, Ива, сусед,

Икарус, Пушкни; 2) „Отело“, ура; 3)

Молнер, алка, бром, град; 4) оре, тел, ђон, Босна; 5) мотика, Амур, Ин, пси; 6) Еро, аматер, Ил, Тед,

топ; 7) ков, Ока, та, маршал, оду; 8) оро, По, Сасин, Пакрац; 9) олово, Рад, пун, пут; 10) када, Твер, Асим, Калкута; 11) оса, Дрима, поета, ада, рак; 12) Воранц, Кардељ, пас, ват.

Вертикалцо: ђ

1) Ром, мек, оков; 2) Иво, оро, Ле“ со; 3) Молотов, одар; 4) Мри, ва; да; 5) Ријека, ос, трн; 6) аве, амор, виц; 7) Сар, ако, рен; 8) Ата, пар; њи; 9) Мса, метод, па; 10) „Култу“ ра“, паор; 11) аскер, сусед; 12) ревл, „Иманите“; 13) уд, Ђилас, маљ; 14) со, Бон, три; 15) трн, „пеш, кал; 16) пео, слап, ада; 17) Улдм, би, Лаплас; 18) Шо, го, кук; 19) кура тортура; 20) Иран, ода, тал; 21) „На. да“, Пуц, акт.

4225%+5 678 7704 1/2131%/5 14272 [9204

о ЦА Одговорни уредник Славко Јанковић, Чек, рач, 10-318-212, Пош, фах 63, - | » а