20. октобар

Вера Илић, у улози младе крајишке девојке Јагоде

ТОДРУГИ ДОМАЋИ УМЕТНИЧКИ ФИЛМ

„Живјеће овај народ“

ивјеће овај народ“, други наш " уметнички филм, рађен по сценарију Бранка Ћопића, приказује херојску борбу, семопрегор ин жртве народа Босанске Крајине у току Народноослободилачке борбе.

Босанска Крајина била је један од центвра народног устанка. У њој је, кроз безброј битака и окршаја, искивано борбено братство наших народа, јер су се на тереку Крајине, поред чувених крајншких бригада, бориле славне бригаде и дивизије србијанских, црногорских и сапџачких пролетера, борци с Баније, Кордуна, мз Далмације итд.

Радња филма одвија се у Подгрмечу, једном од крајишких – устаничких средишта. То је низ села испод планине Грмеча која се везује с једне стране за терен херојске Коза. ре, а “с друге стране ва устаничка жаришта Дрвар н Петровац, · У, После капитулације старе југословенске војске, док усташе уз благослов Немаца истребљују све што је слободарско, народ Подгрмеча, пред“ вођен прекаљеним борцима из редо-

„ва Комунистичке партије, спрема се на устанак. Кад је Немачка вероломно напала Совјетски Савез, народ Под-

грмеча диже устанак. Горе жандармериске касарпе. Стварају се — прве партизанске чете.

Млада, неписмена сеоска — девојка Јагода. већ од првих дана устанка налази се уз народну војску. Она скупља храну за војску, преноси с

другарицама жито за партизане Дрвара пробијајући се кроз снегом завејан Грмеч, учи да чита и пише, С песмом она иде пред колоном девојака ни носи дарове за српске и цр. ногорске пролетере, сва срећна жури у село Јасеницу да чује н види друга Тита, а после јасеничког 860ра пише своје прво писмо другу на Козари.

У четвртој офанзиви, с спасавајући рањенике, Јагода буде. заробљена. Одбивши да каже немачком официру куд је отишла наша болница, — она херојски гине, али све до послед-

њег часа, пркосно и јуначки, храбри,

народ, говорећи му да ће друг Тито опет у Крајину доћи...

Сломљене су Четврта и Пета офанзива. Бујица нових бораца жури У крајишке јединице, Полази од куће и Јагодин дјед, стари Млија. Веран завету своје унуке. он креће усусрет

т

другу Титу и својим љубимцима, цр“ иоторским пролетерима.

Филм је снимио ,„Јадран-филм“, Загреб. Режију је остварио Никола Поповић, 2 музику је дао Франц Лотка. Сниматељ филма је Октавијан Милетић, Главпе улоге тумаче Вера Илић (Јагода), Синиша Раваси (Иван), Фран Новаковић (дед Илија), Царка Јовановић (баба), Миша Мирковић (Мићој), Васо Косић (Обрад), Никола Поповић (научник),

Премијера филма је у биоскопима „Београд“ и „Козара“.

Пуне у другу годину првог Петогодишњег _ плана, морамо се позабавити питањем описмењавања ни подизања културног нивоа радних ма са као једним од важних питања.

Питање _ликвидирања неписмености н у Београду се поставља као веома озбиљан и важан проблем. Ма да би Београд по свом значају и по условима живота и рада радних маса морао- и по овом питању да служи за пример читавој земљи то Још није постиглуто., Истина је да се у Београду води прилично оштра борба за сузбијање неписмености, али она није захватила све оне који би требало да се баве тим послом. Наше масовне организације још нису схватиле борбу за описмењавање н културно уздизање радних маса Београда као свој стални задатак, од чијег извршења умногоме зависи читав њихов даљи рад.

Овом задатку једнно је пришла народна власт, учитељи и малн број чланова фронта ми онн су ти који сбављају скоро сав посао соко описмењавању. Комисије за ликвидацију неписмености, градска н рејонске, пра вилно су организационо оформљене тј. у њих су ушли претставници масовних организација, али у њима сав посао обављају само поменути људн. Учнтељи се у овом послу озбиљно и свесрдно валажу, они обилазе предузећа настојећи да преко подружница и управа предузећа покрену питање описмењавања, одлазе по кућама неписмених, раде чак и са појединцима н уопште. траже начини да обухвате што већи број неписмених, Сасвим је разумљиво да учитељи на овај начни не могу у потпуности да изврше задатак који је пред њих постављен, јер им масовне организације: синдикалпе подружнице, основне организације фронта, омладине и антифашнстичког фронта жена, у чијој средини неписмени и полуписмени људи жи ве и делају, пе пружају довољну и озбиљну помоћ. Учитељи „На овакав начин не би смели даље радити јер то доводи до расипања и до неправилног корншћења њихових стручних способности,

Већина основних организација – наших масовних организација схвата задатак опнсмењевања као мкампањски, повремени и привремени н као таквом му и прилази, Има случајева да организације не знају ко су им неписмени ни колики је њихов број, на се дешава чак н то да те податке (кад је потребно да се унесу у разне извештаје) траже од народне власти Просветног одељења Извршног одбора, школа па и од учитеља, Даље, многе подружнице одлажу часове на редовним течајевима ради деобе јабука, рибе и мз сличних разлога, или просто избаце учитеља кад дође да организује течај, што у сваком случају доводи до дезорганизације 2 истовремено показује песхватање 0вог задатка, незалагање п неодговорност активиста у нашим масовним организацијама. И онда никако није случајно да је на пример, у фабрници шећера на Чукарици од 82 неписмеша радника за последњих неколи-

· пак, подвући да продукција

НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА |

првој половини ове позо.' ришне сезоне интерес пуна У

блике за драмске претставе шег Позоришта знатно се повећао. Последњих месеци драмске претставе играју се пред стално

пуним _ гледалиштем. _ Отварање двају нових драмских позоришта у Београду свакако ће још јасније показати колико се културни живот престонице развио и,

нарочито, колико је позориште истински постало својина новог гледаоца.

Драма Народног позоришта дала је публици од почетка сезоне

до 1 јануара четири премије: „Шуму“ _ Островског, — драматизовану „Младу гарду“ Фадејева,

„Учене жена“ Молијерова и „Коштану“ Станковићеву. Тако су обухваћена четири главна извора са којих наша позоришта данас, поред вечито живог Шекспира, црпу свој репертоар: руска, за. падноевропска и наша класична и савремена совјетска књижевност. Савремена домаћа драмска књижевност, мако потстицана високим наградама, савезним мм републиканским, још није дала дело које би оправдало прикази звање на великој сцени, Слично стоји м. са драмском _ књижевношћу других слованских земаља, сем Совјетског Савеза, док 38падноевропска савремена драма показује знаке јако уочљивог идејног регреса, Што се тиче савремена домаће драме ваља, ипо- стоји, да је, чак, обилнија него што је икад била, али се сва та обимна продуктивност, лишена уметничког значаја, развија мимо оних наших књижевника који са успехом обрађују остале књижев-

Паг да

"о

не врсте, а у драми и не покушавају да огледају своје снаге. Ја лично мислим да је то погрешан став и верујем да бисмо позовишни комад реалних уметничко-сценских квалитета пре добили из редова књижевника, макар они и никад досад не писали за позориште, него из редова некњижевних људи, који сем своје мање или више веште сценске конструкције не могу да даду ништа више и остају ван плана уметности. Књижевна вредност је оно што делу може дати само прави писац, док је сценска вредност његова, понекад, и ствар сарадња других људи. Оснивањем већег броја нових позоришта у нашој земљи повећала се потреба за глумачким и редитељским _ кадровима, , Глу= мачке кадрове припремају наше драмске школе и сама позоришта. Редитељски кадрови се припремају далеко теже, а ми данас имамо веома мало позоришних редитеља, способних да м идејно и уметнички оживе драмско дело на позорници. — Значи, поред школског пута за припремање нових редитељских кадрова, позоришта треба да чине покушаје

Са београдске сцене

са члановима својих глумачких ансамбла. Драма нашег позоришта је ове сезоне поверила самосталну режију „Младе гарде“ свом члану Браславу Борозану м сматра да је оно што је он показао и у методу рада м у способности да своје концепције пренесе на ансамбл оправдало наде, тако да се од Брозана могу оче.

живати добри резултати на овоме

нове касне

Радован Зоговић: Пркосне строфе, издање Културе, Београд 1947, страна 189, ћирилицом, цена. 45 динара.

Зборник совјетских приповедака, издање Културе, Београд 1947, ћирилицом, страна 616, цена 60 динара.

Радован Теодосић, Мила Бајалица, Михаило Станојевић и Раде Вуковић: Земљопис За Ш разред основ-

издање Просвете, Веострана 160,

не школе, град 1947, ћирилицом, цена 11 динара.

За побољшање наставно-васпитног рада у средњим стручним школама, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирилицом, страна 184, цена 20 динара. — наш стални задатак

ко месеци описмењено свега 10, нако су постојали сви објективни услови за описмењавање већег бреја људи.

Али, не може се рећи да нема поДединих организација које су тај посао озбиљно схватиле м прилично добро решиле. У „Југоштампи“ – нема више неписмених, захваљујући бризи и свакодневном ввлагању подружнице. Исти је случај у „Војној одећи“ и у неким мањим предузећима, Карак теристично је да је у овнм предузећима успех на течајевима врло добар, што показује, поред осталог, колики значај у том раду има озбиљна брита мн помоћ подружнице.

Кад су народне власти и Народни фронт покренулн ово питање септембра прошле године, београдске с масовне организације успеле су да окупе велики број неписмених и полуписмених људи на аналфабетске и просветне течајеве, што је доказ да се тај посао може успешно обавити, тј. да се број меписмених у Београду, који је приличио велики, може релативно брзо описменити ако се ма совне организације озбиљно заложе, Јасно је, да се посао око описмењевања ново придошлих непнсмених рад ники мора ми касније систематски 0бављатк. Према томе, да би се овај задатак — моји нам поставља Петогодишњи план — на време извршно, потребно је схватити да је то сталан вадатак свих масовних организација, да се за његово извршење мора свакодневно борити н да се више не сме дозволити да се оп схвата као кампањски посао нити се сме тако решаватм, те је преми томе неопходно потребно прекинути са досадашњом праксом.

Посебно место у овом послу заузнма проблем описмењавања грађевинских радинка. Организовању овог посла и његовом припремању треба одмах озбиљно приступити. Не смемо дозволити да припремање н органнзовање аналфабетских течајева _ међу грађевинским радницима сачека средину или крај сезоне, као што је то било прошле године, што је довело до веома лоших резултата. Зато је потребно да се овим питањем још одмах почну бавити све наше масов-

не организације, а не само синдикати, _

а Комнсије за ликвидацију неписмености да то питање поставе на прво место у свом плану рада.

Да би се посао на описмењавању У свим нашим предузећима, установама и рејонима могао добро н брзо обавити, потребно је озбиљно н организовано приступити томе послу, Пре свега, потребно је истовремено спровести добру агитацију н пропаганду и установити тачну евиденцију, приводећи свакодневно непнсмене на течајеве. У досадашњој агитацији било је прилично погрешности ин површности. Агитација која се своди на: „Треба да будеш писмен“, „Треба ла идеш на течај“, „Мораш да се описмениш“ но слична, не доноси никакве користи, Неписменима и полуписменима треба то питање шире објашњавати, указивати им на перспективу њиховог развоја као ,писмених људи, говорити им о неписмености

'

Као тешком остатку из који, ако га не ликвидирамо, може да буде озбиљна препрека ни њиховом личном развоју ш развоју наше народне државе.

После убеђивања неписмених и свестраног објашњења овога проблема резултати ће свакако бити бољи, а привођење неписмених на течајеве много лакше. Но, није довољно само окупити неписмене на течај и оставити их самима себи н учитељу. Потребно је н нужно и даље се за њих интересовати и водити сталну бригу о њиховом уредном похађању, ако из објективних разлога изостану са ч8са помоћи им да надокнаде градиво које су пропустили, како то не би био разлог за напуштање течаја,

У рејонима, међу грађанима који не раде у пронзводњи, највећи број неписмених су жене, Њих је најтеже убедити у нужност описмењавања, па према томе и најтеже привести на течајеве. Обзпром да су скоро све ове жене чланови Антифашистичког фрон Та жена, тај посао би требало да на себе преузму организације Антифашистичког фронта жена. Међутим, и овде се то питање схвата као н У осталим оргатизацијама. Овнм женама, пре свега, треба објашњавати да ове морају бити први ни најближи васпитачи своје деце, ми разјаснити им те да неписмена ман полуписмена жена — а то ће рећи жена са врло инским културним иивоом — не може правилно васпитавати своје дете. С друге стране, Београд се развија У индустриски центар наше вемље м постоји вероватноћа да ће те жене, марочито млађе, битн запослене У

прошлости,

· производњи, 2 јасно је да онв не мо-

гу на томе послу одговорити док су неписмене. _ Антифашнстички ~ фронт жена Београда треба да се по овом питању најозбиљније заложнм, како би се неписменост међу женама ликвидирала, Оне поред агнтације и убеђивања могу из своје средине ди антажују н жене које би биле руководиоци'. течајева.

Треба напоменути још н то да наше масовне организације не треба то питање да препусте појединцима, већ да се оне као целина њиме баве.

Описмењавањем неписмених ми смо свршили тек половину посла на поњу просвећивања и културног узди= зања наших радних маса. Као што нам је од старе Југославије остао велики број неписмених исто тако + мамо ни приличан број полуписмених људи. Уз то, искуство је показало да људи који даље не раде н пе читају, поготовз они који су завршили аналфабетске _ течајеве, _ заборављају све што су научили н поново се враћају међу неписмене, а у најбољем случају остају полупнсмени људн,

Циљ нашег рада на описмењавању није само тај да људи науче азбуку или да науче да се потпишу својом руком или, у најбољем случају, да науче да сричу чланке нз новино. Не, циљ нам је да те људе доведемо до тога нивоа да они могу лако да читају новине, да се користе књигом, да „уопште могу да користе те-

а против неписмености __.

ковине науке и култура за своје стручно и политичко уздизање. Да бисмо, овиј циљ постигли, треба 0-

тварати просветне течајеве у свим предузећима и свуда где има полу-

писмених људи; како би на њима наши радници добили основна знања из области општег образовања, пот-

пуно савладали технику читања им писања и научили да се користе књигом, На овим течајевима потребно је да наставници нађу одговарајући начин рада са полазницима, да занста код њих развију љубав за читањем, књигом и науком, да би радници после завршеног течаја могла самостално да раде. Овај посао неће задавзти онолико тешкоћа као рад на опнсмењавању ако се буде правилно радило са полазницима на аналфабетским течајевима и ако се тим људнма буде и даље објашњавало питање писмености н културе као питање њижовог личног развоја, као питање развоја наше народне културе ни у крај њој линији као питање развоја наше народне државе,

Дакле, борбу за описмењавање треба наставити све дотле док књига не постана _ неопходна потреба нашег радног човека. А то ћемо постићи сонда кад сви наши активисти из масовних ерганизација ово интање озбиљ-

но схвате као свој стални задатак н Постигнут прошле сезоне јатељима“ и

кад се ва његово извршење буду свакодневно борили,

пољу. Слични покушаји чиниће се и са другим млађим кад прођу фазу помоћне режије. |

Вредност нашег најмлађег глумачког кадра проверавана сва четири комада, ове сезоне. . Младима су поверавана м веће, па и прве улоге. Неки од њих су показалм релативно добре резул-. тате, а сви још имају, поред својих редитеља, да савладају читав. низ проблема драмског израза, проблема скоро неминовних за почетништво у глуми, Курсеви за стручно усавршавање, _ које организује наша синдикална подружница под воћством – искусних уметника, добро ће доћи нашим младима.

Наша Драма је омогућила већ у првој половини сезоне. већи број појединачних, редитаљских и глумачких гостовања у Србији, У нашим републикама и у иностранству, Та гостовања су, према изјавама позоришних воћстава, утицала на повећање интереса за позориште, Гостовање Радомира Плаовића у Бугарској, који је у софиском Народном театру режирао „Господу -Глемба“ јеве", претставља _ плодни поче“ так измене културних тековина двеју братских земаља на пољу драме,

Драма је пружила значајну помоћ нашем младом филму. Наши чланови су били укључени у при“ преме три велика уметничка филма, „Живјеће овај народ“, „Соф= ка“ и „Као плима“. Координацијом се успело да у јеку рада, када су упоредо спремане четири премијере, на филму гостују и наши најистакнутији уметници, носиоци главних улога у нашим претставама. У

Пред нама сада стоји један од најтежих задатака, остварење ве. лике драме „Часовник на Кремљу“ од совјетског писца Николаја Погодина. Ово снажно дело приказује како су оснивачи совјетскз државе Лењин и Стаљин преображавали _ своју земљу и њене људе на путу ка комуни-_ зму. Истоврамено ће се припремити Нушићева комедија „Покојник“, поводом десетогодишњице смрти популарног српског комедиографа. ог

У свом даљем раду трудићемо се да очувамо и надмашимо УуМетнички ниво режије и глуме „Неприове сезоне „Шу- –

Милан ЂОКОВИЋ

глумцима, |

ву

ај