20. октобар
емених. Сав овај рад вавршио _Савезњи завод ва пројектоње, са групом инжењера, од прија до октобра 1947 године. јвише су се нстакли следећи ројектанти: врх. инж. Димитрие Пујшћ, одговорни пројектант __арх. ниж, Макс Хлад; арх. инж. ___Јован Шнајдер; арх. ниж. Лео“ __нид Тарасов; врх. инж, Бранко ___Петричић, Урбанистичко реше“ ___ње насеља дао је арх. инж. __др Бранко Максимовић. Са ста ___ тичке стране истакли су се ин: __жењери Христивоје Е пи Ми ___ханло Кулабакин. Ди На изградњи творнице од са“ ___мог почетка до пуштања у по _ гон, учествовало је укупно 15.000 омладинаца п омладинки, из свих крајева наше земље. За "једно с њима радило је ин око 2.300 стручних радника н наме _ -штеника. Омладинске – бригаде __су дале 4,148.630 радних часо: ва, а стручни радници 1,460.042 __ радна часа, Укупно на градњу творнице утрошено је 5,612.674 „радна часа. Не мали допринос радовима дали су н чланови · Народног фронта Београда и Железника. На радовима је у _ чествовало око 28.000 чланова
Народног фронта. а овај огроман објекат '/у трошено је 12,050.000 _ комада
цигала, 853.000 комада црепа, 2,223.000. килограма _ негашеног креча, 6,094.000 килограма це ____мента, 389.000 килограма бетон“ _ ског гвожђа, 127.000 килограма бетонског челика, 120.000 кило“ грама цинк-лима, 12.330 кубика резане грађе, 17.500 кубика песка, 35.187 кубика шљунка, 11.346 квадратних метара обич ног стакла, 3.132 квадратна метра армираног стакла и разног другог материјала.
Пуштање у погон творнице тешких машина алатљика „Иво Лола Рибар“ претставља несум: | __Њиво крупан корак ка бржој ин
дустријализацији наше земље. Фабрика производи тешке алат-
не машине: машине за обраду
лима, пресе механичне и хидра
уличне, ваљаоничне уређаје, спе
| цијалне машине за све гране пи:
| дустрије, зупчанике свих врста,
Е
| одливке од лива у тежини до 50 тона. Исто тако фабрика ће вршити механичну обраду те
шких делова Кованих и ливе: них., Према својој величини и % производним могућиостима, фа“ Р брика у Железнику спада међу највеће и најмодерније фабрике на Балкану,
20 ОКТОБАР
9 ЈАНУАР 1948
Кредитни план Извршног одбора
и његово извршење
оловнном прошле године,
у саображавању наших финансија социјалистичком привредном систему дошла је још једна новина — планско кредитирање привреде. Дотада шње непланско кредитирање свих сектора привреде утицало је у знатној мери негативно на наш новчани систем. Пра, вилном расподелом и коришће њем кредита смањује се оптицај новца н чува његова вредност. Ово се постиже само планским кредитирањем при. вреде тј. преко кредитног плана. Значајан и брз развој државне привреде, као и потпо. магање вадружног и приватног сектора привреде са једне
стране, а руковођење наше др-'
жаве целокупним финансиским системом са друге, омогућило је да се у овом делу финансија може вршити планирање.
На основу кредитног – плана Народне Републике — Србије, Извршни одбор НО града Београда донео је кредитни план у циљу правилног вођења кредитне политике на територији Београда.
Специфичност Београда, с обзиром на његову обимност и
значај његове привреде, про. узроковала је да су контингенти кредита 3а државни,
задружни ни приватни сектор били обимни, како за обртна средства тако м за инвестици. је. Ова околност као и намера Извршног одбора да се што брже н правилније врши служба кредитирања, учинила је да се контингентима кредита није могло располагати са јед ног места, већ су они стављени на расположење олељењи. ма и службама Извршног одбора, према секторима привреде, о којима они воде евиденцију. Препоруке за добијање кредита дају за задружни и приватни сектор и то: За трговачки сектор Одељење трго_ вине и снабдевања; за индустриско + занатски сектор Оде љење индустрије и занатства; за кредите за обнову поруше. них зграда Одбор за обнову
| -' ДАН РАДОСТИ У ДРЖАВНОЈ ФАБРИЦИ ХАРТИЈЕ
Ефило је обично децембарско јутро. Кроз ваздух, немирно лелулајући, падале су на земљу крупне, влажне пахуље снега. Фабричка сирена, високо
Зи "на крову, последњи пут, стегнутим . звуком позвала је раднике на рад. А
5 онда, забрујале су машине. Очи љу-
у ди упрле се у бројаче. Свет који је
крај Сењпка пролазио, хитајући на
МЕ, своје редовне дужности, није ни прет
постављао да ће овај дан много вна-
|“ чити за стотине људи н жена, који
1 раде ту, у свеже окреченој згради у фебрици хартије.
Водила се битка, у свом пуном на-
] пону — битка ва испуњење годишњег
плана, За њене борце, ма да су у о-
вој години имали много великих и
· светлих празника, ово је био свака.
|| а ко највећи, најсветлији празник. Ни-
; ко се у огромној згради, одоздо па
Џ до горе, није осећво кво иначе. Ка-
ко су часови одмицалм, тако су људ-
ж ски погледи тражили сатну казаљку,
| која, чинило им се, никвда тако спо-
Џ ро није одмицала. М ритам машина,
| ма да је био жив и силон, није до
| сезао границе њихових жеља. Ни мисли са нису управљала ка свикидашњим питањима, а утисци нису нала| вили свог обичног одјека у душама
[ радника. Само је нешто моћно опсе-
дало појединца — и дезојку која
_- је ту скоро научила да ради на па-
пир-машини, и техничког директора
који је ужурбано обилазио сва рад-
| на места, и младу персоналку, која
је често одбацивада оловку и погледала на свој ручни сат. Часови су одмипали....
МИ тада, сасвим ненадно, када се то
Д“ · вајмање очекивало, почела је да је___њава хука _ многобројних _ машина. “Кроз просторије, а ми ван њих, у по-
__ четку сасвим отегнуто, а касније сва _живље и живље одјекнуо је дубоки
звук сирене. У првом узбуђењу, ко“
“ЈЕ је је силно поплавило читаву фабри-
| ку, нико није зиво шта виче, А ви-
__кали су сви, и тај звук надјачео је _ сирену.
И Ето, неколико стотина људи и жена борило се кроз читаву годнну ва овај дан. С напрегнутом пажњом посматрали су из месеца у месец како се линија графикона све више пење. Радост их је испуњавала, јер је то
| аначило да расте и извршење задатака предвиђених планом.
БА. - И једнога дана, у 13 часова н 45
| минута, валепршао се немирно на Хладном децембарском ветру широки, платнени транспарент: „Мспунили смо
· свој производни план за 1947 годи-
ду".
• Пут ка извршењу плана није бпо _ кимало лак. Али је водио ка успеху, ка радној победи. Зато су тим путем _ упорно и неуморно, из дана у дан,
|--- раднице фабрике хертије. | _ Годишњи план у првом полугоди____шту био је остварен за 49 од сто, а ___фринансиски план ва 46,5 од сто. Данас се радни колектив радо сећа свих
из месеца у месец, ншли радници и
= „Испунили смо | годишњи план...“
тешкоћа које је морао на своме путу да савлада. Техничко особље често се мењало. А стручног кадра вије било. Па и евнденција је била сасвим слаба ми непрегледна, а норме нереалне — ниске. Водећи о томе рачуна, синдикална подружница стала је на гледиште да морз да се учини низ кових мера, како би се стање у другом полугодишту коренито изменило. Одмах су норме повишене. Није требало после тога дуго чекати на повећање продукције.
Извршена је и потпуна механизација посла, што вначи да је продукт нтао из фазе у фазу, кроз све операције — од сировине до готовог про дукта.
У тој великој радној битци нарочито су се нстакли својим залагањем ин умешвоћу у раду Слвеко Јанушек, Павле Мишчевић ки Јанко Лончар, стројовође, као и Наталија Јанковић, радница, која је за осам дана научнда де ради на папир-машина, и тиме постала прза жела у Србији која ради тај посао.
Али оно ште посебно треба подњући, како, би се живот н рад радплог колектива ште боље осветлио, то је висока свест коју су покезеле жене фабрике.
У то време продукција фабрнке удлазнла је у своју вазршву фазу. Тек што је почео децембвр. У договору' са својим техничким директором и секретаром _ синдикалне подружнице, жене предузећа решиле су да последњих 15 дела раде добровољно 1 до 8 часа преко редног времена. Ма овај вачни пропзвела су оне бееброј това папира.
Када смо данас стајали пред огромким графиковом, широким 10 метара, « високим 3 метра, технички ди ректор укезао шам је на две разно. бојпе жинијеа — па једљу жуту, која се пењала н опадала, ни ва пљаву димију, која је чинила исти кразудави пут, али стално пспод жуте линије.
— То су лапије које па графикоку показују пестоје у ногону, — рекво је, Ено, погле спу горе, опу жуту линију. То је акнија која покезује застој у првом полугодишту.
— У то време људи још нису били потпуно овладали машинима, — дедаје са стране једна другарица. |
— Морали 'смо да се борлмо впротив тога вла. Знаш, спгурто, н сем да исправност погона у првом реду условљава производњу.
У новој реченици, коју је карекао осећали су се истовремено и понос и радост:
— Плава линија никада се није по. пела изнад 8 до 9 од сто. Људи су овладали машинама. Погон је функцнонисао беспрекорно...
А кад плод колективних напора и жеље за постигнућем што бољих ревултата у продукцији дочекали су људи јучерашњи радосни дан. На митингу који су радници сами организовали, чим су машине стале, ређалн су се један ва другим говорници, Ри-
дости није било краја. Б. П.
станбених зграда; за кредите за оправку станбених зграда Комунални отсеци НО рејона.
За државни сектор: За обртна средства локалне привреде и за потрошачке кредите изнад 5.000 динара Финансиско одељење; за инвестиције локалне привреде Планска комисија ИОНО. а.
Правилна реорганизација бан карског система у вашој 386 мљи произвела је да су кредити по кредитном плану пол дељени на краткорочне, који се закључују код Народне банке и Градске народне штедиокице у Београду, — и дугороч_ не, моји се закључују код Државне инвестицизне банке. Околност да сви кредити, који се одобравају на територији Београда, морају имати препо_ руку Извршног одбора, односно његових одељења, у знатној мери доприноси да се и са ове стране добије преглед над привредом Београда. Ово на рочито за задружни и приватни сектор, о чијим кредитима није постојала јединствена евиденција, Већ приликом првих дана из вршења кредитног плана виде_ ло се да приватни и задружни сектор није довољно користио могућност кредитирања, или није довољно користио одобре не кредите. Најмање су коришћени контингенти кредита за обнову станбених зграда (већи радови), за које кредите препоруку даје Одбор за обнову станбених зграда, и континген_ ти кредита за оправке станбених зграда, за које кредите препоруке дају комунални отсеци НО рејона. Не треба го. ворити о томе колико би се ко ришћењем кредита допринело ла се станбена ситуација У Београду што пре и у знатној мери поправи.
Задружни и приватни сектор привреде имао је знатне кон. тингенте кредита, како за крат корочне тако мн за дугорочне зајмове. Одавде се види очита намера нашег руковолства, да се у духу смерница новог друштвеног уређења задружном и приватном сектору привреде по клања и овим путем пажња ин пружа им се могућност да раз_ вију своју делатност. Да би приватни сектор (како тргови на тако и занатство) могао користити што више кредита, и Југословенска, извозна н кредитна банка у Београду у могућности је да одобрава зајмове овом сектору привреде, по препорукама одељења Из. вршног одбора. Она је за овај сектор привреде добила потребан контингенат кредита. Кредити овог сектора нису кори_ шћени због слабе иницијативе приватника и због тога што њихова струковна удружења нису правилно објаснила, значај н могућност ита занатства и трговине, који“ такође у нашем привредном жи. воту имају одређено место и значај, Треба истаћи да су ова удружења учестајвала са евојим предлозима приликом прикупљања података о потреба_ ма кредита занатства н трговине. Знатни ненскорншћени део контингента кредита приватног сектора, како краткорочни тахо н дугорочни, морао је бити стављен на расположење Ми. нистарству финансија НР Ср бије, јер није био довољно кориштћен,. Док је приватни, а делом и задрухинн сектор — привреде, слабо користио креднте који
су му били на располагању, др жавни сектор привреде је свол је контингенте кредита Кори стио до максимума, тако да су му они често и недостајали. Државни сектор привреде нашега града узима свакога дана све више маха, чиме се» остварују задаци Извршног одбора НО града Београда као органа власти у борби за извр, шење _ Петогодишњег _— плана. Током године Извршни одбор је добијао и повећање контингената кредита ва оне секторе привреде који су то захтевали, а највише за државни сек. тор, коме су кредити недостајали. С обзиром да кредитни план за 1948 годину још није донет, сви постојећи _ контингенти кредита могу се и даље користити, чиме се пружа могућност онима, који кредите нису користили, да их користе. Ово ће допринети да се развој при вреде нашег града прошири, а тиме да се још више побољша стандард живота грађана Београда, што је постављено Пе. тогдишњим _ планом НО Бео-
града. Арсо МИЈУШКОВИЋ
пр
· Јеве Јамди! У. ПОКРЕТУ.
рта
Укидање трошарине појачава куповну моћ трудбеника
(вена влада издала је вову уредбу према којој се, од првог марта, укида трошарина на робу. Увођење ове уредбе има далекосежан значај ва сређивање _ нашег – финансиског
система, за стабилизацију једин-_
ствених цена и за подизање животног стандарда радних људи.
Доношење ове уредбе је једна од низа мера које народне власти предузимају да би из нашег финансиског система уклониле остатке прошлости, који су у супротности са нашом новом стварношћу и развојем наше земље ка социјализму. Трошарина на робу је, у основи, порез на промет производа који је погађао, подједнако, све потрошаче без обзира на њихову платежну моћ, У прошлости трошарина је била извор прихода противнародног државног впарата и корумпираног чиновништва. Поред тога, она ја ефикасно служила ва борбу крупних капиталиста, који су имали јаке везе у тадашњим општинама или су и сами учествовали у њиховом раду, против конкуренције, за превласт на тржишту. У Београду је ЊЕ 1884, за време владе краља Милана, уведен закон о варошкој трошарини, којим је створен извор прихода тадашњој општини за уређење тада неуредне турске касабе без канализације и водовода.
„Угледне чаршилије“, међутим, увиделе су убрзо да из трошарине могу извући корисне приходе и повластице за проширење свога пословања, па су се уредбе о трошарини врло често мењале, према томе која је клика дошла до општинске власти. Општа карактеристика тих уредаба била је да се, из године у годину, тарифа трошарине све
више повећавала на рачун шни-
рокнх потрошачких маса.
Према уредби о трошарини, која је донесена дош је Блаца Илић бпо н претседник општине н претседник Индустрпске коморе, ва пример, ослобођени су трошарине ва сву пропзведену робу сви пронзвођачи у Веограду. Та-
е, несто тако, врло ниска, ДОК е сасвим укинута и на увоз по-
Њ: за увезене сировине била.
гонског материјала. У всто време, ради равнотеже општинских прихода, скочила је тарифа трошарине на артикле широке потрошње, а нарочито прехранбене производе. Повећала се тарафа и на увоз грађевинског материјала у град. На овом примеру може се јасно видети да је трошарина била једно од оруђа којим су тадашње власти штитиле крупне капиталисте и како се та њихова „брига“ одразнла на пе-. не роби широке потрошње, Посебан вид пљачке претстављала је такозвана паушална трошарина, коју је Комисија одборника за трошаринска питања одређивала предузећима, руководећи се тиме да ли она припадају њиховим конкурентима или пријатељима у послу.
Самим тим што је наша привреда променила, под новим условима, свој карактер н циљ, трошарина ма да одмах после ослобођења није могла бити укинута, променила је из основа свој циљ. Она је послужила као извор средстава народних вВласти за решавање многобројних комуналних проблема ин уређење градова који су тешко настрадали за време окупације. Све већа средства била су потребна за задовољење материјалних и културних потреба становништва. Тако је трошарина почела да
служи радним људима града у.
коме је и прикупљана. Новим уредбама о трошарини, које су обнародоване 1945 (одмах после ослобођења) и 1947, обухваћени су плаћањем трошарине, без протекциског пзузетка, сви пронзвођачи у Београду. С друге стране, ослобођенн су трошарине многи прехранбени вартикли као жито н кукуруз, млеко, лековт, извесни предмети широке потрошње ни грађа, чија се потреба непрестано повећава развојем изградње. Тарифа трошарине на многе предмете смањена је скоро ва половину.
Али н поред измењене садржине, већ ни сам начин прикупљања трошарине – претстављао
је појаву која је туђа нашој новој привредној стварности. Тенденција наше социјалистичке 8-
Пределница ин ткалвица Пари
Телефон 22-71, 29-45
Железничка станица Марибор — Студенци
и ИЗРАЂУЈЕМО: ЈЕДНО И ВИШЕСТРУКУ ПА: МУЧНУ ПРЕЂУ, РАЗНЕ ВРСТЕ ПАМУЧНИХ ТКАНИ.
НА ЗА МУШКЕ КОШУЉЕ,
ЖЕНСКЕ
ХАЉИНЕ,
РАДНА ОДЕЛА И ПОСТЕЉНО РУБЉЕ. ВЛАСТИТА АПРЕТУРА И БОЈА ДИСАОНИЦА.
ода | _А4_4_УУ _4Уе_ НОВ али пала
Телеграми: ТКАХАНИЦА—_МХРИБОР
кумуљеције је, Фупротно од Мен мара ма која се заснива ва дажбинама, да главне изворе својих прихода мрпе #а бе кидног развитка пронзводње. Ре звој локалних произаодних и трговачких предузећа локалне при вреде омогућио је народним ОД“ борима да из сопствене прокаводње покривају своје расходе и да остварују евоје приходе за
· подмнрење потреба градског ста-
новништва. С друге стране, велике дажбине претстављале би сметњу ва правилан развој маше локалне привреде, која је још у почетку. _Смањивање стварног пореза на промет производа, које ће се постићи укидањем трошарине, омогућиће веће остварење прихода народних одбора за развој локалне привреде и подмиривање сопствених буџета. Поред материјалних услова за укидање ове застареле форме пореза, и многи други моменти захтевали су њено укидање. Пре свега, трошарина је у неким местима наплаћивана, а у неким није, што је доводило до различитих малопродајних цена. У различитим местима тарифа трошарине достизала је различиту висину, што је реметило наш систем јединствених цена. Укидањем трошарине уједначиће се цене нв умногоме смањити могућност за шпекулацију, Начин наплате трошарине захтевао је гломазни апарат, у коме су радили многи чиновници који су потребни на другим местима. Наплата се вршила на такав начин, да је изазивала _ незадовољство _ код
људи који су морали да се 38-.
државају код тротаринских станица, док им се претресу ствари. Сељак, када је доносио робу у грал, морао је да прође кроз компликовану процедуру, док је плаћао трошарину или до бијао натраг њен износ ако не би продао робу. То је доводи ло до смањивања прилива робе на пијацу.
Укпдање трошарнмне допринеће, према томе, смањењу цене робе у малопродаји (којој се додаје износ за трошарину), стабилизоваће цене у целој земљи, појачаће прилив робе на градска тржишта п побољшаће снабдева ње радних маса. Поред тога, у“ кадање о трошарине даће потстрека народним одборима да се више валоже ва развој локалне привреде ов пореза на промет и доходарину, ради појачања њихових финансиских средстава, па тиме и побољшања живота трудбеника.
ЕПИГРАМИ
К.К.К.
Чланство Кју-Клукс-К лана, . тајно до федавно, од последњих дана све је више — јавно. .#
РИМСКА ПРАВДА
Што злочинац већи,
све се више нада:
за успех му јемчи
де-гасперска влада. «
ПУСТО ТУРСКО
Меки новинари из турске махале жале земан старв " Папена жале.
| Р |
правилну – наплату“