20. октобар
7
ПадеНдар
|фиснултурних органи | вација у Београду а 1948 годину _
Т. радски одбор Фискултурног Са- ЈЕ веза Србије за Београд саставио
# је, ма основу календара Централног ' одбора Фискултуриог савеза Југосла(вије и Главног одбора фискултурног , (савеза Србије, календар за фискул- _ турне организације у Београду 88 11948 годину. "на | БОКС: У току јануара одржаће се | | сусрет репрезентација Београда и 3а-
треба у Београду в Београда и Бу„димпеште у Буднмпешти. Истовремено _
Од Загреба до београдске поште ~ Претерана са“ ,
један дан од поште до примаоца весност или тврдо пет дана главост
штаре који су га носили по Београ- [ува сам 16 децембра ва: Ки-
ду, ако им је писмо уопште било пре- кинду и као студент хтела сам Ат; да користим повластацу 50 од сто од
де ваша иародна власт улаже огромне напоре да на свим сек торима све функционише како треба,
Одраслијој деци треба пружити играчке
ШЕ (СТАРАТА
ДЕЦ
у дому у Звечанској улици
ра дома за одојчад и малу . децу у Звечанској улици
ометају многи проблеми којн би ; се са мало више залагања н ста_рања могли отклонити без вели-
ких тешкоћа. Пре свега, дом не
. располаже са довољно медицинских сестара и неговатељица има их 50% од броја који би био „потребан ва правилну негу слабачке деце, нахочади, _ недоношчади, н одојчади из туберкулоз ве средине, Каква су већином у дому. И те сестре, колико их нма, нису довољно дисциплиноване, па их обично најмање 3% нема на послу.
Решавање питања недостатка особља умногоме би могле помоћи организације Антифашистичког фронта жена, које су већ указале помоћ дому у шивењу дечјих одела и пресвлака. Пошто се у дом, међу осетљиву
а децу, не пушта нико без лекарског прегледа, и пошто је потребно извесно знање за неговање деце, морале би се формирати неке врсте сталних екипа које не би долазиле у дом када им падне напамет, већ у одређено време и у договору са управом дома. Те жене, за време док су у дому, но би, у договору са управом,
чувале, пресвлачиле. и неговале
децу. На тај начин би осетила старање и бриту деца која су већим делом дана препуштена самој себи. Антифашисткиње би тиме извршиле још једну лепу акцију за подизање младих нараштаја и за њихово правилно одгајање.
Посебно питање дома, које се месецима отеже, 8 није се приступило његовом енергичном решавању, је живот 30 мајки-дојиља које отхрањују своју одојчад у дому и смештене су ту, као у неком интернату. Ове мајке, већином без игде ичега, напуштају дом само једанпут недељно. Међутим, управа дома се није постарала да им пружи неко озбиљније и потпуније занимање осим ситних помоћи у ку-
· вању и одржавању просторија, па се по цео дан свађају не знајући шта ће од досаде. Недиспиплиноване су и заостале. Антифашисткиње би се могле позабавити њиховим уздизањем Ни дисциплиновањем ше напоран, рад.
дисциплинова-
ока, не а
синвање кројачког курса, аналфабетског течаја и течаја за младе мајке којим треба све оне да са обухвате н да прате редовну наставу. Да се све то раније учинило избегле би се многе незгоде које наносе дому недисципливоване мајке. Кроз стручне течајеве могу многе од њих да се, док су у дому, оспособе за користан стручан рад. Потребно би било да се при дому оснује библиотека, коју би могле да користе и младе мајке и особље дома.
' Снабдевање дома се одвија прилично тешко, Резерва угља је мала, а само један дан без огрева бно би катастрофалан за животе десетине недоношчади. Од зимнице дом располаже само незнатном количином кромпира. Управа дома се није постарала раније да спреми ма шта за зимницу, јер јој је речено да ће бити намирница у довољној количини. Поред тога, тек ових дана дом добија режисера.
Посебни проблем _ претставља _ квалитет · млека _ којим се — дом снабдева. Оно се,
у заводу за стерилизацију, због недовољног броја флаша само проконтролише у погледу алко.холне пробе и масноће. Два пута се у ове хладне дане то млеко преко ноћи укварило, С обзиром на здравље деце у дому, ово мле ко би се морало бактериолошки прегледати.
Да би се сва деца могла сме. стити хигијенски и удобно, дому је потребно бар још 20 постеља, поред оних којима располаже. Међутим, у подруму дома лежи ван употребе 40 постеља са поломљеним шипкама на оградица ма. Ове постеље је лиферовало дому предузеће „Исток“, које их је тако несолидно направило, да су шипчице врло брзо поиспа дале. Управница дома је тражи ла: хитну оправку ових кревета. Међутим, управа предузећа „Ра дулашка“, која је преузела, у међувремену, рад „Истока“, изја вила је да има свој план и да је се не тиче шта је „Исток“ ра.
дио. Овакав неправилан став у-
праве предузећа намештаја довео је до тога да се деца гурају, по двоје у неким креветима, док у подруму леже неупотребљене постеље које би се могле, уз невнатне оправке, употребити.
дотле се због немарности и несавесности појединаца често омета правилно функцновисање рада тамо где је експедитивност најпотребвија.
Тако је мени, 18 децембра ове године, послато из Загреба једно писмо, у коме се хитко траже неки лекови којих у Загребу нема, Писмо је стигло у Београд 19 децембра, али ја сам га добида тек 24 децембра увече. Не · знам на којих се разлога писмо шетало по Београду пуних пет дана, јер
Занста је неразумљиво да писмо од
је адреса на писму била потпуно читка и тачна. На коверти има жигова од 19, од 20 и од 23 децембра. -
Интересује ме куда је све ишло то писмо, кад је морало три пута да пролази само кроз руке службеника који удара печате, ап и да не поменем по
7 00
Загреба до Београда путује један дан, т од београдске поште до Рузвелтове улице пуних пет дана.
Рада ГРУБАЧЕВИЋ Рузвелтова број 25
ИДОЛОПОКЛОНИЦИ
((урито сам о једног дана у ресторан „Таковски грм“, у који већином долазе странци м чланови дипломатских претставништава, Пошто внам српски, мако сам Бугарин, затражио сам од келнера на српском језику да ми донесе ручак. Кад су келнери чули да говорим српски, нису много марили за мој захтев, После чекања од 15 минута био сам не
баш најбоље _ послужем. Гости ва другим столом били су врло брзо у: служивани, _мако су много доцније
дошли а келнерм су се клањалн и смешкали јер су знали да су то днпломате. Револтиран оваквим поступком, који ми се неколико пута поновио у овом ресторану, жалио сам се директору и тражно књигу жалбе. Директор ми је спретно одговорио да је књига жалби — на ревизијн. Захтевао сам ма какву свеску којом замењују књигу жалби, али ни ње није било. Тада сем зепитао директора вашто сам чекго 15 минута, док су људи за другим столом брже били послужени. Он мн је одговорно да треба да разумем јер су то странци — дипломати. Рекао сем му, најзад, да и ја радим у Бугарском посланству и тада се директор сав преобразио, отпочео да се извињава, клања мн смешка. Био сем веома брзо и добро услужен. Чак су мн нашли и место за бољим столом, који је увек бно „резервисан“.
Мислим да се у једном оваквом ресторану не сме
правити, приликом
послуживања, разлика између странаца и домаће нубанке. Репрезентативин вокални треба да буду прпступачин сви-
Еких грађана, г у чест његовог доласка с тврђазе су Загрмели топови. Доситеј је дошао у Србију с великим и широким замислима. Ом је хтео да од Београда створи м културни српски центар, основао је Велику школу, хтео је да оснује м штампарију, а бавио се мишљу да оснује м једну фабрику хартије. Година 1808 нарочито му је улевала велике изКлевде у могућност остварења својих просветитељских рланова, У Велику школу Доситејеву долазе ђаци из целе Србије, међу њима м Вук Караџић. Тако је Беогргд добио м своје прве „студенте“, било их је четрдесетак. За разлику од осталих малих школа, где су ђаци седели на поду, застртом асуром, У Великој школи сваки је имао своју столицу. Многи од тих ђака Велике школе убрзо су се оженили а неки су опет постали војводе м отишли у војску. „Време је било бурно, м нико није сталан на свом месту. У једној нередби „Попечитељства просвештенија“ одређује се да ученици не буду тоико велики да кваре ред им „равновјесије“ наставе, јер великм имаду држави чиме послужити м на друтом пољу, (мисли се на бојном).
Београд као политички центар мове српске државе био је жив трад. Не само да је кроз њега стално пролазила Фојска м да се одавде вршило опремање им снабдевање војске, већ су у Београд долазили м претставници страних држава се својим пратњама. Руске претставнике Београђани су дочекивали свечано уз војне параде, а од 1811 године у Београду је стално боравило им једно одељење руске војске. Испраћај српске војске, која је одлазила на бојишта уз пратњу добошара, био је врло мест. Али главни посао, што се год радило у БеоГраду, био је намењен војсци. Један ковач сам је салио топ, наместио га на лафету ми са женом га довукао пред Совјет, дарујући га отаџбини. Таквих _Родољубивих примера има много и код занатлија и ход трговаца београдских онога времена. На неку резоноду није се мислило. С мнапрегнутом пажњом праћени су догађаји на фронтовима, Гласник победе на Варварину тек |е за неколико дана моРао да стигне у Београд м да вест саопшти Совјену. У „Аугсбуршким новинама“ има неколико успут вих забележака о Београду, између осталог, како ,- фу Београђани поводом вести о једној победи пали-
ли лучи м лиле и у бакљади ишли пред Совјет. У Београду је једне године приређено и такмичење између руских м српских тобџија, што је свакако побудило интересовање грађана. | ш „У зегусту 1812 изиђу Руси из Београда са војском — пише Антоније Протић, један од очевидаца. Дође, сва војска на пијацу под крст Светог Андрије Првозваног, м стави се у ред. Свештеник овде је чинио молебствије за срећно путешествије. Овде је било плача ме само од Срба, но м од наше бреће Руса. Свештеник је најпослије читао Јеванђелије од Јована. — „Нека не тужи ваше срце, и не плаши се. Слушасте како вам говорих: идем, м вратићу се к вама“. — На ову последњу реч загрме добоши и банда м војска помаршира. Ондак је било гише жалости но између растајања. И тако се м ова 1812 година свршила“ — завршава писац. : .
Трагично 1813 године, кеда су Турци са свих страна продрли у Србију, м када је настало расуло српске војске, готово сво српско становништво напустило је Беотад. Запаљена је м зграда Совјета м с њом је изгорела сва врхива, да не би због важних писама допала Турцима у руке. Београд је постао град ужеса, на кепијама су по ченгелима висела рашчеречена тела, а на улазу у терђаву побијено је коље на ком су издисали ухваћени Срби. Град-
ски бедеми били су окићени моткама с набијеним.
главама. Године 1815 у читавом Београду није било више од шездесетак Срба. «
За време првог устанка Београд је био главни град једног великог војничког логора какав је тада претстављала цела Србија. У српским рукама био је седам година, и свој лик је углавном _ изменио само по саставу становништва. Зграде, које су бар донекле биле сачуване, и од трајнијег материјала, узете су за потребе државе, за магазе и слагалишта. Теку време кнеза Милоша, тридесетих година, Београд је постепено почео да мења свој изглед и да се од друге половине прошлог века шири ка Теразијама и даље ка Славији,
Вељко КУПРЕШАНИН
|
ма грађанима а не само странцима, ин келнери треба да буду подједнако учтиви и услужни према сваком човеку који се појави у ресторану. Поступак директора који ми је изишао у сусрет тек пошто сам му рекао да сам странац сматрам за удварачки и бескичмењачки. Богомил НОНЕВ
О Изврсни рачунџија
екстилно предузеће „Космај“ добило је преко поште један чудан рачун од „Државног комбино“
ваног предузећа“ са Вилиних Вода, који гласи: „За 2 кг. гуса а 1,56. . . 3,12 дин.“
За овако велико потраживање потрошио је несавесни службеник исто толику суму: прилепио је на коверат
у
<=" марку од 2,50 динара, н потрошно 2». коверат, упутницу и формулар ва рачун још један динар — свега три и по динара. Зар кије имео баш другог пута ва наплату овако малог по траживањаћ Имао је, али он је бирократа тј. човек који не мисли већ по одређеном калупу пише акта ни рачуне. Шта га се тиче сабирање и оду“ зимање, када је „савесно“ извршио своју чиновничку дужност. Уз то изгубили су радно време дактилограф, пноштар и чиновник који је отварге пошту. Читаво чудо због три и по дивара! А потрошио је свом предузећу исту толику суму нотца.
Ова ствар изгледа само снтвица. Али постоји свакодневно мноштво слич них ситних потражнвањи између предузећа и установа н ко би се увек ваплаћивала Ма овакав начин, држава би трпела вватне штете.
о
Губљење времена због туђе несавесности
а неколико дана изнлиао сам «ф посла да бих впријавко истиле на Економском факултету. Журно сам да бих св што пре вратио на поспо. Када сам дошао на Економски факултет нисам нашао формулар пријаве за испит. Рекли су ми да пријаве прода. је књижара „Океан“. Међутим, у тој књижари није било пријава. Обишвао сам успут неколико књижара, али потребних формулара нигде није било. Вратно сем се на факултет и тамо сам вашао неколико другова који су такође изншли с посла и нагубили до. ста времена, тражећи узалуд пријаве којих нигде пије било.
Несташица пријава инје скорашња појава. Дешавало се да неки студенти нису могли да полажу испит баш због тога што нигде нису могли да пронађу пријаву.
У Београду дозволу ва продавање тих пријава има само једна инвалндска вадруга ва коју многи студенти Београда и не знају.
Никако се не би смело дозволити Да тих пријава нема у време када су најпотребније студентима. Требало би одредити неколико трафика, или бар оне које се налазе у близини факултета, у којима би се продавале при. јаве за студенте, ин по могућству на сваком факултету отворити продавницу. Тиме би се спречило непотребно губљење времена, јер ако неколико запослених студената дневно изгуби макар и 20 минута, то за нашу при. вреду претставља знатан губитак, а то се не сме дозволити.
Драгиша КОНДИЋ Загребачка 8
8. 5
редовне возне цене: У декзигту сам добила објаву која важи за шест пу: "товања годишње, На београдској железничкој станици добила сам уз ту објаву пола карте, а на објави је пе"чатом поништено. једно путовање. У возу ми је кондуктер прегледао возну карту, објаву и ђачки лист и све је било у реду.
Међутим, када сам се после пет дана враћала из Кикинде за Београд, чи новница на кикиндској станици Александра Белеслин, одбила је да ми изда карту у пола цене, уверавајући ме да морам да извадим нову објаву и да ћу повластицу имати тек 1948 године. Сва моја уверавања да сам тек први пут користила ову објаву, н да ми је повратак из Кикинде друго путовање, а имам права на шест, — остала су без успеха. Благајница није хтела да ми изда пола карте,
благајни.
Морала сам да платим целу карту до Београда. У возу сам се заннтересовала код кокдуктера, који ми је
прегледао објаву и рекао да У композицији има неколико ђака студената са таквим објавама. Чудио се зашто са ђачком објавом купујем целу карту. Кад сам дошла у Београд питала
сам на благајни Главне железничке станице н тамо су ме обавестили да са својом објавом имам апсолутно пра · во на повластицу.
Мислим да би благајница Александра Белеслин морала да се управља по званичним расписима н наређењима, а никако по усменим упутствима које јој је дао благајник, њен претходник.
_ Ружа МАЛОГАЈСКИ Сарајевска 11
О
Неправилан рад кондуктера на линији Београд Земун ре три месеца промењен је ред
вожње па вутобуској линији Веоград — Земун (Коњичка школа). Та промена је свакако правилна, јер је условљена велнком преоптерећекошћу линије. Али, она је нама, корисницима месечних ђачких карата, донела мкого непријатности н испотребних матернјалинх издатака,
Месечна карта дозвољава две вожње дневно (одлазак ни повратех). МеђуТим, кеко сада постоји лљожални вутобус, који вози кружно од Земуна, то су путници који вду за Београд при нуђени да се премештају у аутобус ко ји полази ва Београд од станице „Му“ хар". :
Ми ђаца користимо и локална н дирехтна кола. Међутим, кондуктери ау: тобуса уписују вожње у две рубрике. Ма тај начни наша уплаћена дневна вожња је нскортшћена само ва одла885, а да би се вратили из Београда морамо да купујемо нову карту. То је потпуно погрешан и неправилан посту“ пак. Погрешан је вато што ми имамо уплаћену месечну вожњу и ва одлазак и за повратак у току једног да
на. Стога би било потребпо да Град: |
ско саобраћајно предузеће што пре учини крај овако погрешној пракси. То би се могло спровести врло лако. Требало би само издати наредбу кондуктерима да у једну исту рубрику уписују обадве вожње (и локалну и
ЈЕ Њ
|
директну) или да предузеће изда нове карте са одговарајућим рубрикама, а не да због грешака кондуктера трпе ђаци — путници,
Драган РОДИЋ Железничка уд. број 21, Земун
Туотвориће се Централно вежбалиште 3
бокс у Београду. У току фебруара започети _ џи у току марта спровести боксерско
Подржаће се саветовање, а
ђпрвенство друштава. Од 10 до 20 а упрала биће екипно Цграда, крајем — априла првенство Београду.
Зн
првенство _Бео- појединачно У јуну месецу _
сусрет. репрезентација Београда и Со-_ у Ефије у Београду и у јулу месецу ре- _
у Београду.
ју презентације Београда н Будимпеште_
|
објашњавајући |, ми да је ока такво упутство добила: од чиновника који је пре ње био на;
> Београда.
· јона и актива а затим, од 15 до 16,
„Сплита,
ВРХУНСКА ГИМНАСТИКА: У току
25 јануара Београд — Нови Сад, у марту Београд — Скопље, у априлу Београд — Трст, а у јуну месецу натини гимнастичари учествују на _ Балканском шампионату у _Будимпепти, Љубљана, а крајем месеца децембра првенство актива у простим вежбама.
МАЧЕВАЊЕ; У фебруару првенство.
ЛАКА АТЛЕТИКА: У току априла
У августу месецу Београд —
6 У јануара сусрет екнпа Србије н Слове- | 17 није,
са м
|
Поред овога, у Београду . ће се одржати републиканско екипно "првенство, а у мају појединачно пре ЈЕ ; венство НР. Србије, док ће се 26 и #27 маја одржатн тромеч Србија ! Хрватска — Словенија. |
почеће такмичење средњошколских Но | градских атлетичара у бацању кугле, од 11 до 25 априла масовни крос, 1 _
Џ
п 2 маја средњошколско првенство Београда, а затим првенство Београ- 5 да у трчању на 100 метара п бацању кугле, од 8 до 9 маја првенство ре-
пехарско такмичење, од 22 до 23 ма-
ја јупиорско првенство Београда, 38- _ |
тим масовно куп такмичење, затим почетак првог кола квалификационог купа, најзад полуфинале и купа. Од 20 до 30 маја појединачно првенство – Београда, првенство у припремама за Партизансктв марш, 25 маја Титова штафе~
та, 20 јуна сусрет репрезентапија Бео-
града и Прага. Првенство" уннверзитета обавиће се од 5 до 6 јуна, Сусрет Београд — Будимпешта одржаће
у затим _ Градско _
финале _
Џ
| Ц Џ
се Л
10 мн 11 јула у Београду. Интернално-
налки мнитипг одржаће се 29 августа, а Балканске игре од 16 до 19 септембра, Трка ослобођења одржаће сео 20 октобра, а од 7 до 14 новембра јесењи крос,
П 4
КОШАРКА: Другог јануара одржа- 3 5
ће се годпшња конференција кошаркаша, 11 јапуара почеће зимски тур“ нкр подмлатка, 25 Јануара турнир фискултурних · друштава Београда
Панчева у Београду, у априлу репре-_
зентација Београда ни Софије у Београду. Током априла одржаће сен првенство актива по рејонима. Шестога маја првенство Београда за све тимове. Интернационални турнир
кошарке одржаће се од 16 до 23 ма- _
ја, а 12 октобра саветовање кошаркаша у Београду. У октобру почеће јесењи турнир, а у новембру сусрет екипа Београда и Војводине.
СМУЧАРСТВО: Отварање смучарске
сезоне обавиће се 4 Јануара у Топчи«_ деру н истог дана почеће првенство _ фискултурних _ друштава, Првенство средњошколских актива из комплекса такмичења, Првенство Београда у алп
ској комбинацији (смум и слалом) о- _ држаће се 25 јануара на Авади, 8 до 8 фебруара спровешће се Партн-
зански маршеви, %
ТЕНИС: Првенство подмлатка Бео“ | града одржаће се 28 маја, а 80 каја одржаће се првенство Београда. Сусрет тенисера Београда м Војводине _ одржаће се 20 јуна, а 25 јула у Београду ће се одржати турнвр Београд — Мови Сад — Вршац — Суботица, Саветовање по питању тениса одржа= Ће се 29 септембра, 1
СТРЕЉАШТВО: У јуну месецу одржаће се екнпно првенство Београда, а у августу саветовање у Београду.
ПЛИВАЊЕ: Отварање пливачке сезоне у Београду обавиће се 6 јуна, а _ 13 Јуна биће првенство Београда У пливању н ватерполу. Дан фискулту- ре на води одржаће се 1 августа, а крајем јула ин почетком августа у Београду ће бити сусрет пливача Београда и Војводине н Београда но |
ОДБОЈКА: Током фебруара одржаће. се такмичење Београд — Загреб Љубљана, 6 априла саветовање у Београду, 26 априла почетак првенства актива, а 2 маја почетак првенства у Београда, Првенство подмлатка поче- ће 16' септембра. а
ВЕСЛАЊЕ: Отварање веслачке сезоне обавиће се 28 марта, а у мају. 1
рта 5
ће се обавити првенство Београда и двобој Београд — Загреб. 5
БИЦИКЛИЗАМ: Првенство Београда |
на ваљцима одржаће се у Београду, а масовни бициклистички наступ Београд — Авала и награг 28 марта, Првенстао Београда кроз град одржа- – ће се 4 априла, а 9 маја друмско | првенство Београда. Првенство Ава-
ле одржаће се 20 Јуна, а брдско првенство Београда 18 јула, Трка Бео-
град — Будимпешта одржаће се 31 августа и 1 септембра, 74
ЧУ
И 3