20. октобар
16 ЈАНУАР 1948
ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА ОРГАНЕ ФРОНТА
~
Добровољне радне акције У прошлој години показале задовољавајуће резултате
М предизборној кампањи 81 изборе органа Народног фронта, која, се већ увелико одвија у основним организацијама, нарочита пажња поклања се успесима и резулттима, које је Фронт остварио у 1947 годи. ни и задацима који претстоје у овој години. Зато се указује потреба за изношењем неколико најважнијих радних акција, које карактеришу _ залагање чланова Народног фронта у првој години Петогодишњег плана. — Ове акције, у којима је узело учешћа више хиљада људи и жена, претстављају уједно највећи допринос активисте Фронта изградњи и улепшавању – нашег главног града.
Као што је већ раније објављено у 1947 години чланови Народног Фронта Београда дали су на грађевинским радовима укупно 1,435.985 радних ча. сова. За то време, у свим акцијама које су евидентиране — на самим радилиштима узело је учешћа 468.080 лица. Од тога броја било је 201.483 мушких и 266.597 жена. Они су радили углавном на земљаним радовима — копању и превожењу земље, нивелисању терена, преношењу
грађевинског материјала — пигле, камена, дрвене грађе, гвожђа, бетонских плоча, итд. По.
ред овога, многи чланови Фронта учествовали су и на таквим радовима, где је била потребна полуквалификована, па чак н квалификована радпа снага. Ак. пцијама Фронта у овом периоду обухваћено је 117 већих објеката, од којих известан број савезних и републиканских, а највећи део из Инвестиционог пла. на Градског народног обдора. На овим објектима урађено је
следеће: ископано земље 84.787 кубика. нивелисано терена 199 хиљада и 715 квадратних мета-
ра, пренето цигле 27,711.689 комала. пренсто разног материјала 12.805 тона, калдрмисано улица 8.883 квадратна метра, и тако даље.
Од објеката, на којима је у 1947 години радила добровољна радна „снага, најбољи резултати см показани на изградњи станбених зграда, где је 94.195 лица и дато 282.585 радних часова. На уређивању Теразија радило је 13.645 учесника. који су за 25 дана, у априлу месецу. дали 38.920 радних ча. сова. На резсрвоару – водовода, у Крајинској улици, радило је 12.853 учесника и дато 39.154 радна часа. На Аутостради уче-
ствовало је у ралним акцијама 16.945 чланова Фронта из Београда, који су лали 48.670 ло-
бровољних радних часова. На радовима у Новом Београду Узело је учешћа 7.828 лица са 21.660 радних часова. Једна од
најважнијих радних акција чла-.
нова Народног фронта Београда
било је учешће на завршним радовима у Железнику, где је за 18 дана учествовало ' 28.334
лиџша, давши за то време 105.140 добровољних радних часова. Док су поједини објекти били везани за одређене рејоне, пошто «су се налазили на њиховим територијама, било је и таквих на којима су учествовале радпе екипе свих рејона Београда, као Аутострада, Железник, Новп Београд, Теразије и други. Међу остале важне објекте, на којима су рејони организовали раде акције, долазе: кавал „Ђура Стругар", штампарија „Рад“, Сарајевска улица, сквер на „шестици" исаред „Борбе", Док културе у Четвртом рејону, основна школа у Петом рејону, зграда гимназије и колектор у Шестом рејопу, летња позорница у Седмом рејо-
ну, ливница у Земупу, и тако даље, Најбољи резултати рада по-
стигнути су у месецу септембру, када је на радовима учествовало 112.139 учесника им дато 330.695 радних часова.
Изкети резултати – добровољног рада чланова _ Народног фронта Београла показују високу свест наших грађана у 01штем залагању народа у борби за извршење Плапа; они пајречитије говоре о великом ут! цају Народног фронта на развијање радног слана и такмечења, које је постало систем У раду, како у фабрици ин установи, тако и у основној фронтовској организацији на терену, РЦ рољеа радна снага сзојим
учешћем у извршењу Плана није постигла само уштедг у новцу, већ је и помогла да се многи радови на време обаве. надоместивши оскудицу у пла.
радило
ћеној радној снази, која се у извесним _ периодима, у току прошле године, оштро испољавала. А да се посебно и не истиче значај добровољног рада код потстицања радног полета и залагања уопште, које се у лето, ту и тамо, често манифестовало. То све сведочи да је улога Фронта у развијању борбе за извршење Плана, у мобилисању маса у конкретним акцијамг. од неоцењиве важности за наш будући рад, да је стечено искуство у прошлој години сна. жан потстрек за још веће напоре н гарантија за још боље успехе у новој години.“
Поред добровољног _рала на грађевинским објектима, _организације Фронта су у 1947 го. дини спровеле низ акција па улепшавању града — на рашчи. шћавању преосталих рушевина. на уређењу паркова. скверсва, улптних травњака, дечјих игралишта м слично, Рашћишћено је 39.519 кубика шута са 6: руше-
вине, нивелисано 7 већих пладева, уређено 2 парка, 4 скве. ра, 11 дечјих нгралишта, 3.290
квадратних метара травњзка, и тако даље.
Једна од најважнијих акција Народног фронта на улелшавању града било је гсшумљавање нових терена у Београду и засађивање уличних _— дрвереда. Пошумљено је 54' ха земљишта, на коме је засађено 214.120 комада садница. На улицама ђег. града и Земуна засађено је 3.685 комада дрвета у уличним дрво-
редима. У акцији пошумљавања учествовало ја преко 20.000 чла кова Фронта, који су дали око 10.000 ралних часова. Сем тога,
чланови Народног фронта из Седмог рејона радили су на пошумљавгњу терена у ужем
шумском појасу, у Кошутњаку и Раковици. где су дали. око 12.000 радних часова.
У овом кратком прегледу најважнијих радних акција у 1917 години нису изнети резултати које је сслварила омладина, као
саставна део Народног фронта.
А баш гриликом _истипања на. ших успеха, не смемо заборавити на сјајан допринос омладине Њеограда у великим прошлог». дишњим радним акцијама ка прузи Шамгц— Сарајево, ча Писвирско: прузи, у Новом Бео. гралу ни лругде. Зато, у току предизборлпх _ конференција па којима ће се говорити о раду У прошлој годиви и дискуговати план за ову годину, треба ммали у виду стечено нскуств) им могућнссти које отварају везру перспективу за заједничко успе. хе у 1948.
20: ОКТОБАР =
МИ и
ПОСЛЕ ГОДИШЊЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ-а
Жене Београда
и ДОЉЕ бо родити НО испуоњоњу својих Зодатана
ена Београда узеле су ак тивног учешћа у раду у току протекле године, прве године нашег Петогадишњег _ плана, Задаци организације жена Бео. града, као дела Народног фрон-
били су усмерени на извршење оних задатака које је, као најважније, _ поставио — Народни
фронт. Радећи на испуњењу и остварењу тих задатака, жене су дале свој допринос изграђивању и учвршћивању јединствених редова Народног фронта.
Кроз тај свестрани рад, који је значио остварење програма На: родног фронта, кроз разне форме ада, расла је и долазила до пуног изражаја политичка свест жена, њихова зрелост, сазнање да данас раде у својој земљи, за своју децу.
У почетку прошле године у организацији жена Београда ни.је постојао план рада. Рад читаве организацие одвијао се од дана до дана, од акције до акције, организација је живела кам.пањски, што је знатно утицало на њено организационо им политичко слабљење. Том планском раду пришло се углавном тога, што је у ранијем раду план схватан сувише круто. То круто схватање плана укочило је само-~
иницијативу на терену, онемогућЋавало је жене да дају своје предлсте и развило трку за
цифрама, У жељи да се истакму, поједини рејони су вршили притисак на жене, да би чак и премашили план, и уместо правил. ног такмичења Међу рејонима, развила се трка за бројевима, која је негде доводила и до пре: тераних цифара и извештаја. Уочило се јасно да организација жена мора да има свој план, у коме ће обухватити основна питања и проблеме рада, а сваки
због.
рејон да направи свој план и у њему обухвати низ“ специфичних
рејонских проблема. Тако постављен план није више био,сува директива, него саставни део
сваке. организације.
Радећи по плану у току прошле године, организација жена Београда постигла је значајне успехе. Али у раду је било и не. достатака. Један од највећих недостатака због кога данас не појасна и права слика целојесте евиден.-
стоји купног рада жена, ција,
Огроман радни допринос жена Београда није довољно евидентиран. Низ добровољних радних часова, извршених задатака, испуњених обавеза није забележен, тако да на крају године, после толиких успеха и савладаних задатака, не може цифрама да се изрази тачан пргглед рада.
Питању евиденција организзцилја жена мора убудуће да посвети далеко већу пажњу, јер то ни. је само признање женама, које су оне заслужиле, него је и нестпходан фактор за даљи пргави-
_ лан и ефикасан рад.
На културно-просветном пољу постигнут је приличан успех, али он не задовољава, с обзиром да су се уз мало више залагања могли постићи много бољи резулта= ти. У Београду је било 1706 не, писмених жена, а течајевима је обухваћено 543. На разним предавањима, биоскопским и позоришним _ претставама, _ посетама музеја и изложби учествовало је 34.288 жена, На читалачким групама обухваћено је 7.055, а на политичким курсевима 257 »гена.
У будућем раду организација жена се мора много више поза. бавити решавањем културно:просветних проблема,
У социјално-здравственом
Са конференције Градског одбора антифашисткиња Београда |
ра-
Похваљени и награђени чланови Народног фронта
ко наставак списка награђених н похваљених чланова Фронта, који су у току 1947 године дали на разним акцијама преко 200 добровољних радних часова.
У Првом рејону похваљени су и награђени: _Рези Рукавина, домаћица, која се истакла као куварица на градилишту у Железнику и тамо постала ударвик. Мстицала се и у осталим акцијама Народног фронта и дала је пре ко 500 добровољних радних часове; Млија Била се истицао нарочито на добровољним радовима на грађевинама и дао је преко 400 радних часова; Бранко Оморац, радник, био је,руководилац секције за добровољне радове своје организације м дао је преко 300 радних часова; Олга Ђурашиновић, домаћица, узим“'а је учешћа у свим акцијама Фронт» " дала је преко 500 радних часова; Љубица Марковић, чиновник, истакла се нарочито на раду у секцији за агитацију ми штампу, и дала преко 400 радних часова.
У Другом рејону награђени су и похваљени следећи чланови Народног фронта: Рајна Пилиповић, .ломаћица, која је учешћем у разним акцијама Фронта дала преко 300 добровољних радних часова; Велинка Матић, домаћица, дала је такође преко 300 часо ва добровољног рада; Милена Костић, пензионерка, активно је учество“ вала у руковођењу организацијом и дала је у свим акцијама око 300 рад них часова; Марија Цветковић, дала је у добровољним радовима преко 200 добровољних радних часова; Анка Атанацковић, домаћица, учествујући У великом броју акција дала је преко 500 радних часова,
У Трећем рејону похваљени су и награђени следећи чланови Народног фронта: Чедомир Јеремић, браварски радник, који је лао 350 добровољних радних часова; Стева Павловић, радник, учествовао је у великом броју
акција Фронта м дао 350 радних часова; Драгиша Кондић, чиновник, истакао се нарочито нг раду у културно-просветној секцији, дао је 350 радних часова; Ђорђе Ђорђевић, пензионер, највише је радио на сектору помоћи народним властима, дао је 350 радних часова; Петар Крнета, послу“ житељ, инвалид без руке, истакао се нарочито на добровољним радовима на грађевинама и дао је 568 добровољних радних часова,
У Четвртом рејону похваљени су и награђени: Богдан Павловић, пензионер, истакао се нарочито у руковођењу радном бригадом, дао је 263 радна часа; Мван Кавелић, радник, поред учешћа на добровољним радовима залагао се и у акџијама за помоћ народној власти. Дао је 215 радних часова; Леополд Скриварник, обућарски радник, дао је на добровољним радовима преко 200 часова; Богић Живков, кројачки радник, уче» ствовао је активно у свим акцијама Фронта, био је руководилац радне бригаде, и дао је преко 200 радних часова.
У Петом рејону похваљени су и награђени: Милан Радосављевић, био је руководилац радне бригаде и евидентичар, дао је 228 радних часова; Спасенија Пантић, домаћица, радила је активно у свим акцијама и дала 350 радних часова; Бора Крстић, радник, дао је 654 радна часа, највише у својој | основној — организацији; Драги Павловић, кафеџија, дао је на добровољним радовима 493 радна часа; „Радмила Пиштињак, домаћица, ла. ла је на добровољним радовима 47: радна часа.
У Шестом рејону похваљени су им награђени: Стојна Цветковић, дома. ћица, као командир једне радне чете дала је 224 добровољна радна часа; Емилија Љубојев, домаћица, активно је учествовала у свим акцијама фронта и дала преко 300 радних часова;
Коста Скорић, пензионер, дао је на добровољним радовима 237 радних часова; Новак Митричим, службеник, највише се истакао у акцијама добровољног рада и дао је 220 добровољних радних часова; Милутин Усиљанин, радник, нако старији човек, дао је највећи број радних часова у својој јединици. Дао је 310 добровољних часова.
У Седмом рејону похваљени су и награђени: Иванка Ђерковић, домаћи“ ца, која је дала на добровољним раловима ' 380 часова; Перса Тодорић, домаћица, учествовала је активно у
свим акцијама Фронта и дала 385 до-'
бровољних радних часова; Антонија Губеров, домаћица, радила је у радној бригади у свима акцијама Фронга и дала 350 радних часова; Јован Стој-
ковић, који је дао 344 добровољна радна часа; Даница Вељковаћ, до маћица, истакла се нарочито на до-
бровољним радовима и дала 344 радна часа.
У Осмом рејону (Земум) похваљени су н награђени следећи чланови Народног фронта: Мицика Цар, домаћица, активно је учествовала у раду разних секција, Фронта, а на добровољном раду је дала преко 300 рад вих сати; Марија Китић, истакла се као руководилац читалачке _ групе, сем тога, активно је радила на добровољним радовима и дала преко 300 радних сати; Јозефина Козинка, поред добровољног рада радила је и по другим секцијама и дала укупно преко 300 радних _ часова; — Савета Кризманић, домаћица, руководила је кружоцима и читалачким групама, у чествовала је у разним _ секторима Фронта и дала је преко 300 радних часова; _ Тереза Тркуља, домаћица, само на добровољним радовима на грађевини дала је преко 300 часова, али је активно учествовала н на радовима по другим секторима, тако ла њен укупни рад износи лрско 450 добровољних радних часова. ;
ду постигнути су добри резултати, али њихове бројке су, услед слабе евиденције, непотпуне. У тој секцији радило је 1,365 жена, које су дале 6.090 радних часова. У акцији чистоће учествовало је 4.511 жена, које су дале 10.705 радних часова. Укупно је на социјално-здравственом раду дато 22.026 радних часова.
У раду секције село-град постигнути су такође добри резултати, Жене Београда повезале су се преко писама са 48 села, Екипе жена обишле су 22 села, У којима су пружиле велику помоћ сеоским. женама, Деведесет и четири жене из 37 села било је у посети женама Београда. У три села одржан је по један кројачки курс. Једном селу послат је комплетан прибор за ђачку кухињу и извршена је претплата на листове „Зора' и „Жена данас". У даљем, раду морају са веза између жена града и села још више продубљивати и проширивати и мора се обратити нарочита пажња политичком и, културном подизању нашега села.
Један од веома важних зада такз, који је стајао пред организацијом жена Београда, укључење што већег броја жена У привреду, дзо је позитивне резултате. Из дана у дан све већи број женз одлази на радна ме ста на којима су досад били само мушкарци, Организација жена је имала задатак да женама радницама објашњава значај њиховог рада, да води рачуна о правилној расподели жана на разне послове, и да озбиљно поведе рачуна о њиховом стручном уздизању, да им помогне да стекну основна знања и да заузму Место полуквалификованих и квалификованих радница. Да су жене Београда озбиљно схватиле тај свој велики задатак, укључење у привреду, сведочи цифра од 530 жена ударница. Поред тога, кроз курсеве кројења, плетења, дактилографије, курс књиговодства, кондуктерски и грађа. вински, прошло је преко хиљаду жена, које данас већ раде ка разним пољима наше привредне делатности.
Несумњиво да су жене Београда мајвише успеха постигле на добровољним радозима. На до бровољним . радовима учествовало је 266.598 жена, које су дзле: 799.794 радна часа.
У протеклом периоду рада од | рејонских организација жена нај- | боље успехе постигла је организација Другог рејона. Она је имала најбољу и најсређенију евиденцију, била је најучвршћенија, и показала је највише самоиницијативе у решавању својих локалних проблема, ·
Кроз рад у току године истакао се велики број жена. Да би им _ дао заслужено – признање, Градски одбор је 75 најистакнутијих жена наградио а 143 похва. лио.'
Сада, на почетку друге године планског рада, пред организацијом жена Београда стоје још већи и обимнији задаци. Један од најважнијих је и даље укључење жена у привреду, њихово стручно оспособљавање и старање о деци. Сем тога, жене Београда ће учествовати на изградњи новог Београда, аутостраде, нових фабрика и на проширењу већ постојећих, Озбиљна пажња се мора посветити отварању нових установа дечје заштите, као ва жном фактору за могућност масовнијег укључења жена у привреду. Конгрес _АФЖ-а — Југославије, који ће се одржати ускоро у Београду, конкретно ће одреди. ти и обухватити све задатке који стоје пред организацијама жена У овој години, другој години нашега Плана, 3
оне пе чаши тно пи пат тва па а дата ње чи а 1 2 пи љиљана аи
ЧТ
перон, ЛИНИЈЕ
ВЕЛИ алници КЕ предузећа. - „Илва“, – „Омса“, „Жерјал“
штрајковали су пола сата у знак протеста: против става индустријалаца ко-
ји не прихватају захтев радника да се. у новим радним уговорима повећају.
наднице. За време штрајка радници су одржали збор, на коме су расправљали о новом тарифном уговору.
ж
Незапослени тршћански поморпи, који од августа месеца нису примили никакву помоћ, налазе се у веома тешком положају. Њихови аретстав-
ници тражили су од дирекција паро-
бродарских друштава да се незапосленима одмах исплате несмањене помоћи за три минула месеца. ж Радници _ бродоградилишта „Фелзеги! у Миљама (Трст) одржали су кргтак протестни штрајк. учествовали и чланови Радничке ко море, који су заједно са члановима Јединствених синдиката потписали резолуцију, упућену Удружењу инлустријалаца, у којој се захтева побољшање животних услова за раднике. Њ
Демократска организација „Слободна аустриска омладина“ упутила је аустриској влади писмо у коме изражава узнемиреност у вези са откривањем нацистичке завере у Штајгрској. У писму се наглашава да народна странка не само што прикрхва заверенике, већ и подржава њихову фашистичку делатност. „Демократска омладина Аустрије, тражи смртну казну
за нацистичке заверенике“ — каже се у писму.
= У Бечу је одржав митинг , знак
солиларности са борцима за слободу и независност Грчке. Митинг је срганизовало друштво аустриских — витифашистичких бораца за слоболу.
У Бечу је извршена свечана прелаја заставе коју су донели собом 2)стриски ратни заробљеници из Југо: славије и поклонили је друштву Ау: стрија — Југославија. Мноти заробљеници у својим говорима нагласили су да је нова Југославија земља која ради на изградњи боље будућности "за широке народне масе, на остигргњу трајног и демократског мира и продубљењу саралње међу народима.
ж
На територији _ ослобођеног _ дела Грчке, округ Кастерија, одржан је пленарни састанак претставника народ них одбора овог округа. На сасганку је учествовало преко 150 народних претставника. Извештаји су подзукли значај образовања наролних олбора на ослобођеној територији Грчке, слободних избора мн формирања народних судова. У поглелу снабдевања и исхра не становништва на ослобођеном ле лу овога округа, извештаји полглагте да је сиромашно сеоско становништ“о обезбеђено хлебом. да су у неким селима почеле ла рале дечје меџзе, где ће ускоро бити отворена дечја абланишта за сирочад. Нозокзабране нзголве власти на слободној теритсрија
у Грчкој улажу све нагорг да. лемократско стапогпиштво, и порез рлтних тешкоћа, не трпи никакву оскулицу. »
У резолуцији, прихваћеној на засе»дању Савеза слободних иемачких синдиката у Берлину. подвлачи се да је воља немачког нгрода за јединством Немачке и праведним миром после неуспеха Лондонске копференције савеза министара, постала још _ јата. „Наш нарол не жели границе које ће га поделити на два дела, већ тражи своје јелин:тво" — наглашава се У резолуцији.
.
Норвешка омладина приредила је У Ослу демонсграције пред згралом Франковог отправника послова. Демонстранти су код шланског отправника послова уложили протест против франкистичког терора у Шпанији, а затим су се упутили министру спољних послова Лангеу и предали му слисну резолуцију Уа норвешкој влали.
У Паризу: је национални одбор федерацеје радника индустрије лувана и шибила донсо на својој седнзни солљуку о верности Генералној конфелерацији рада. Ова одлука има тим већи значај, дер су се секретар ове федерације г-ђа Дебалне.н заменик секретара Мадти изјаснили 5а присаједињење цепачима из „Ферс Увријер“. Биро националног синдиката. инжењерских и руководећих радлака граЂђевинске индустрије осудио је једиогласно рад цепача, изјављујући своју оланост Генералној конфедерацији рада. За генералног секретара британског синдиката радника _ електричне индустрије изабран је комуниста Валтер Стивнес, који је победко свог про тивкандидата, јер је овај имао отворен антикомунистички став у свом изборном прогласу:
=
Претседник конфедерације рала Латинске Америке, Ломбардо 'Толелано дао је изјаву за штампу у којој је поново осудио такозвану међуамерачку синдикалну _ конференџију „у _ Лими
(Перу) н покушаје америчког импе-_
ријализма да унесе расцеп 'у раднички покрет јужноамеричких земаља. + а
У Њујорку је одржан велики смладински конгрес, на коме су усвојене резолуције којима се осуђује емпериЈалистичка спољна и реакционарћа унутрашња политика америчке владе. На Конгресу су присуствовали прет-
ставници 41 омладинске организвинје, |
У Сједињеним Америчким Државама напредни, демократски — елементи спроводе низ конкретних мера за образовање треће странке и зато ла разне државе у САД ставе Хенрија Валаса на изборну листу. Формиран су многи комитети широм Сједиње-. них Америчких Држава, којима је циљ борба за избор Валаса на положај претседника САД.
У многим градовима и селима Индонезије, одржавају се масовни протестни митинзи против зверстава хо-+ ландских империјалиста им њихове, разбојничке полиције,
СТРАНА 3 _
У штрајку су.
РЦ
и а 1