20. октобар

— Зар је аутобус већ отишао»

— Да, пре полд сата. — Па ја сам се управљао према сату на пошти! = Јадни човече, па ви не знате да су и петлови од њега тач| вији!

„КРОЗ БЕОГРАД, „КРОЗБЕОГРА АЈ '"КРО5 БЕОГРАЋ.

. к

ПОСЛОВНЕ И СТАНБЕНЕ ПРОСТОРИЈЕ ОНИМА КОЈИМА СУ НАЈПОТРЕБНИЈЕ

Д КРОЗ БЕОГРАД ·

КРОЗ БЕОГРАД ·

"ДОн св на једној страни оснудева |! просторијама

дотле је на другој обиље штетних бифеа и кафаница

есотрад све више постаје велеград: Не у смислу

оних велиних градова, који У себи садрже накарадне супро“ тности луксуза и беде. Београд се развија У једном другом, здравом и напредном смеру. А уколико је он у наслеђе, из прошлости, примио танве су протности енергично се ради на томе да се оне што хитније

Како да обезбедимо семе Кромпира за сетву

свим крајевима наше зе-

мље отпочиње ових дана ширжа, акција која има за циљ да пољопривреди обезбеди довољне количине семена кромпира, кога не би било у довзљ ним количинама ако се не би

' за сетву употребили и вршко ви плода (делови који имају највећи број окаца, која су уз то ин највиталнија).

"_ Државно пољопривредно до. бро Панчевачки Рит, које ће ове године снабдевати Београд пољопривредним производима. та кође нема довољне количине семена за сетву кромпира. По београдским мензама. дечјим домовима, интернатима, ресто.ранима, болницама и другим Установама, у којима се справља храна у великим количинама, треба такође у оквиру опште. државне акције организовати акцију сечења вршкова кромпира. Масовне организације, нарочито Фронт жена, могле би умногоме _ допринети . успеху ове акције.

Како се овај посао нагбзље може обавити у првом делу зи_ ме, сечење вршкова треба, почети одмах. При томе треба "водити рачуна да ли је сав крбмпир који се употребљава

добар за сетву, а ножеве који

се при томе послу упзтребљавају требало би мочитиураствор дезинфекционог сред. ства. Да се не би десило да се уместо вршкова секу други делови кртоле који се не могу употребити као вршкови, треба по свим поменутим устано. вама организовати неку врсту кратких курсева на којима би се прорадила брзшура са упуТ ствима за обављање овог посла коју је недавно издало Ми_ нистарство пољопривреде. Оргаанизације Народног

фронта могле би овај посао да узму Као још једну тачку такмичења које се У осталим обла стима већ спроводи, тим пре

РАДНИЧКО - СЛУЖБЕНИЧКА НАБАВЉАЧКО-ПОТРОШАЧКА ЗАДРУГА МИ РЕЈОНА С.0,Ј

ВЕОГРАД- ПИЈАЦА СЕЊАК

Телефон робног одељења 50-646 Тел. централног магацина 50-557

Врши снабдевање становништва Седмог ре сваковрсном робом. Услуга брза и тач-

лонијалних продавница

на. Посетите ове продавнице и снабдевајте се у #

то у вашем интересу.

ТЕКСТИЛНА ПРОДАВНИЦА у Радничкој улици број 13, — снабдевена је увек првокласном текстилном и конфекционом

у великом избору из познатих домаћих

робом обућом; одличне израде.

ГВОЖЂАРА у Сарајевској улици број 62, телефон 20 ћарском робом директно из

евање потрошача по јединственим ценама. Месне задруге из унутрашњости и срески и нека се обрате на горњу «дресу и биће услужени првокласном робем уз уобичајени рабат.

Радничка 21, телефов 55-132, Косте Главии Војводе Путника број 4 — снабдевени

првокласном гвож снабд слободној пословни савез

продаји.

РЕСТОРАНИ: та, телефон 50-779

ЗАДРУЖНИ нића

су у с

првокласним домаћим пићима.

и вечере уз нарочити попуст.

ЗАДРУГА РАСПОЛАЖ на

вако доба првокласним топлим М хладним јелима,

Е СОПСТВЕНИМ ПОДРУМОМ у којем увек има лагеру првокласног вина и

што се у овом послу може тако мичити како појединац са појединцем тако и улица са ули, цом, насеље са насељем и рејон са рејзном. р

У интересу је грабана да се овој акцији што масовније 0дазову прво, зат) што се ТУ ради о томе да ли ће они имати на јесен довољно кромпира и зато шт) ће им се све количине вршкова, бити плаћене по цени коју је предвидело Мини старство пољопривреде.

Мензе пак моћи ће да доби. ју од управе Панчевачког Рита у замену извесну количину гершле, сувих шљива, брашна за тесто и других производа. Ову би акцију могле да спро. веду и студентске мензе. с тим да семеном снабдеју огледно добро Пољопривредног факул тета које га такође нема у довољним количинама. Мензе по предузећима и установама та кође треба да прихвате ову ак, цију, јер ће на тај начин на[б2. ље доћи до семена за сетву кромпира у својим баштама. Уколико предузећа и установе немају своје баште, вршкови кртоле биће потребни можда сељачким радним задругама и осталим пољопривредницима.

Ова акција спровешће се утолико лакше што мензе. ресторани и остале установе као и фронтовске организације неће морати да чувају вршкове. За њихово смештање и нег)вање преко зиме бринуће — се управе пољопривредних доба. ра и сви они којима су вршкови потребни. н

Управе мензи, ђачки интернати и сличне устанјве треба на време да буду обавештене зд стране оних којима су потребни вршкови кромпира. О. вих дана одржаће се један с% станак поментих установа Управе Панчевачког Рита. на коме ће се рашчистити сва ова питања, д. Ј.

Рас

| 1

јона преко својих ко

стим јер је

тел, 55-188

фабрика, као и

-_-540 снабдевена је фабрика и врши Сва роба је у

ИАНАВААВАНААААНАРАМАААААРАВААААНААНАААААААНААААНАА

као Н

Организује друштвене ручкове

ракије из познатих винограда и

ју на мало и велико. ћем на пијаци Сењак и ул. 21 где ћете бити

воћњака из НР Србије. Пића се изда Посетите наше тезге са воћем-и повр Баново Брдо, као и Павиљон у Радничкој услу жени првокласним „производима.

# + Ке+

ВАРА

=“

уклоне. Предузимају се мере да сваки норисно запослен чо> век Београда временом стенне здрав стан. То је још за извесно време неостварљиво, али св на томе ради. Отуда руше ње ругла »Јатаган-мапе«, оту“ да изградња хигијенских радничких станова, отуда читав низ других мера да Београд постане вепеград у коме неће нинад више беда и раскош, је дно поред другог, говорити о неправди и тлачењу.

У времену дон се наш град не снабде довољним бројем јазвниХ и станбених зграда нужно је тражити пута и могу Ћности да се обезбеде неопходне просторије за пословање корисних занатлија и за пос: ловне просторије основних организација Фронта, затвара“

њем штетних бифеа, који па: разитски с црпу зараде радних људи, чинећи два зла одедном.

Београд је пре рата обило-

вао бифеима. Они су били састајалиште богатих беспосличара ипи назови радних људи, који су живели користећи ту ђу радну снагу. Ту су се свр: шавали »послови«, занључивале продаје и препродаје и »бистрила« политика; Свани бифе је био гнездо пијане вике, распођасане песме, псовке, свађе и туче.

Од ослобођења маса бифеа постапа је, сама би, излишна. ЈЂуди који су раније свраћали, из рђаве навике, убрзо су увидели колико Су ти ћумези у супротности са новим духом рада и здравог одмора и разолоде, који је завладао у граду. Бифеи су остали састајалишта заосталих беспоспличара и дешператера. Број њихових посетилаца свео се на малу меру. Због тога се смањио и број бифеа. Данас их у Београду има 374, па и они, ма колино да их изгледа мало с обзиром да Београд нема ни попа милиона становнина су“ више их је за његово прострав-

свих по се»

· ство и број становника.

Излишност танзвих бифеа показује своју пуну форму наро: чито кад се узме у обзир да је маса малих корисних занатлиуђ који немају просторије за рад и који често нездраве за натлијске послове обављају У својој јединој станбеној просторији, где су им најчешће и ма: ла деца.

Поред тога, показана се потреба да основне организације Фронта нађу просторије за своје пословање. Шта више, искуство говори да се далеко боље развија Ффронтовсви рад у оним одловним организацијамс, које располажу _ просторијама, јер

чланови Фронта знају где треба и где могу увек да сврате кад им је потребно било накво обавештење, ад желе да плате

чланарину или да се укључе у било коју Фронктовску акцију.

Стога, кад су у питању коридане занатлије: лимари, механичари, обућари, кројачи и други, м, још више, кад су У питању просторије за рад основних организација фронтова, за којима се потреба данас толико осећа, треба најенергичније настојапи да се ови иоле употребљиви локали, у којима се данас налазе бифеи, ослободе за кориснију употребу.

Тада се више неће дешавати да наше многе велике улице (као што су Сарајевска, Нарађорђева и Душанова) или бупевари (варочито Булевар Црвене Армије) буду пуни бифеа, који данас немају нинакву сврху. А корисне занатлије и основне организације Фронта моћи ће да развију боље и успешније свој рад.

"О „најлакшој“ музици

у периоду од првог до другог светског рата увозили смо поред осталог и — културу. При томе је, наравно, могло да се увезе и доста доброга, но у-

возило се још више — таквих „културних артикала" који — су претстављали само добар — по-

сао. Тако је било и са врстом музике о којој Ћемо говорити. Ради се о такозваним „шлагерима". „Шлагер" је песмица коју „пева свако", мелодија за игру, лако и брзо прихватљива, укратко, најлакша и најзабавнија 'врста музике, Не може да се избегне тај извикани израз — који нам већ сам по себи буди неповерење, јер у нашем језику још не. постоји израз за овај појам. Та „шлагерска музика" наишла је и код нас, као и свуда, на широк пријем, но није имала много добрих страна.

Реч „шлагер“ означавала је у своје време појам „успеха дана",

означавала је нешто као „гром из ведра неба", укратко, песму која је постигла брз и _ велики успех код публике, песму _ која

се преко ноћи популарисала. Израз се родио у вези са оперетском. музиком и „шлагери" су биле углавном најлепше оперетске мелодије. Такве мелодије (песме) извођене су и независно од оперете, по кафанама, на забавама и баловима, На тај начин продрле су и у најшире масе „сваки врабац на крову звиждукао је — шлагер“. Јасно је да тако раширена уметност мора имати великог утицаја на културно ~ политички живот.

У свом даљем развоју шлагер излази из оквира оперете и из: води се самостално, Ускоро затим он излази и на подијум за играње, где му је и данас главно упориште. Због тога је морао добити још једну карактеристику: сталан и наглашен ритам. Обликом је дакле шлагер песма (АЛ Б Ај) са наглашеним _ ритмичким особинама. Но још важније је да знамо који су друштвени фактори утицали на развој ове музике и какав је био њен утицај.

Колевка оперетне музике био је Беч. Можда би се могло рећи да је из Беча пошао шлагер на свој победоносни пут кроз Европу. Свака нација дала је том облику песме свој — национални карактер, Већ у то доба приметили су способни трговци да се од „шлагера“ може _ направити добар посао, Песме, које су слушаоци волели, штампане су и

наравно, продаване у великим количинама, Ускоро затим почело је са форсирањем такве музике. Вођени комерцијалним циљевима, _ композитори _ шлагера писали су тако, да се њихове творевине што боље — продају. Писани су банални и увек исти текстови, који су служили заглупљивању а посредно и одвођењу од стварности. Од тада па све до данас (јер развој „шлагера'" је кратак, није било _ никаквих значајних перипетија), _ понављала се увек иста ствар: уко“ лико је музика и била — добра, текст је редовна све кварио. Веч“ на тема ових песама — љубав, само је ретко мењана, па и тада да би дала места глупостима као: „Боде ме ексер у пети", или: „Стао сам на кору од банане". У Америци, ма да је џез-интерпретација донела врхунац тех ничке изражајности овој музици, видимо негативне стране шлагерске музике потенциране до екс тремности.

Погрешно би било мислити да је шлагерска музика чисто интернационалног карактера. Скоро сви већи народи унели су у ову музику елементе своје народне музике и према томе свој сопствени стил, Слушалац, који има ма и мало интереса за „шлагер" ла. ко ће већ после првих тактова закључити да ли је песма француска, италијанска, немачка или американска. То је једна од врло позитивних основа те музике.

И баш ту најпозитивнију и најсолиднију базу ове музике, код нас није скоро нико искористио.

Наместо да и код нас буде шла-'

гер таква музика, коју може лако да прими и запамти свако, ишли су наши композитори за слепом имитацијом американског, италијанског, немачког и француског шлагера. Ништа специфично анше није било у _ такозваним домаћим шлагерима, ма да су композитори могли јасно да виде, да сваки народ има у својој „шлагерској музици" свој властити стил, ј

Јасно је да до сада ни један културан човек _ није могао нарочито да цени ову музику, а врло је разумљиво што су јој многи одрицали и право на опстанак. Стога је нужно поново нагласити значај који оваква музика има у друштвеном животу, Она, не само што има право на опстанак, већ да постоји и нужна по-

треба за њеним опстанком У свакој културној средини.

Ведра уметност потребнија нам је данас више него икада. Управо данас, када постоји тако јака тенденција, да се све што се ради, ради за човека и због чове-

ка, мора да постоји таква врста уметности, која човеку служи за разведравања, душевни

одмор и забаву.

Код нас су изгледи за позитиван развој ове музике врло по. вољни. Имамо већи број младих композитора, који се интересују за забавну музику. Ако пођу правим путем, ако избаце безидејност, баналност и лажну _еротиду из својих песмица, чко буду тежили за тим, да шлагерска музика постане омиљена код заи. ста најширих маса, ако буду на: стојали, да и наш „шлагер“ добије своју националну _— карактеристику, тада неће више шлагерска музика и џез.интерпретација код нас бити оно што су до сада биле: забава за уски, повлашћени круг слушалаца, већ ће постати заиста масовна и конструктивна уметност. То ће бити велики допринос нашој забавној музици и драгоцен поклон напредним _ културним . стремљењима, Младен ГУТЕША

јемо таквим ситницама,..

ПАРЕ

Жилетски проблем.

— „Аман, другови, шта је са жилетима! — Какве тричарије! не можемо ми данас да

Уа

()љао је градска саобраћајна мрежа про РЕНО пешаци морају да обра

ју мно- _

го више пажње при прелазу Уу- У. лица. Да би се пешачки саобра- —

ћај нормално одвијао,

саобраћајне милиције обележили

су места прелаза. Грађани су се једно време држали прописа и

прелазили улице на одређеним местима, али у последње време, откако, су укинуте казне за пре-_ кршај прописа, пешаци прелазе улицу где стигну | где им је згодно. У броју 161 од 26 децем бра објавили смо допис Мирјане Радовић у коме се говори како

органи

Е:

“1 ћа,

грађани не поштују саобраћајне 5

прописе,

Да би се спречиле евенту- _

алне несреће, саобраћајна ми-

лиција ће убудуће спровести _

много „већу контролу при прелажењу улица. Поново ће се увести блокови за плаћање ка- | зни, Но, како саобраћајна милиција не располаже довољним бројем људи, било би веома потребно, преко школа, синди-

· калних подружница и омладин ских организација организовати предавања о саобраћајним прописима и о несрећама које се могу десити услед непоштовања тих прописа,

Како у Београду још _ увек има крајева у којима нема електричног осветљења, то се становницима тих крајева даје петролеум. У броју 159 од 12 децембра објавили смо допис Милентије Милосављевић у коме се говори о потреби додељивања веће количине петролеума домаћинствима која немају електричног светла.

Одељење трговине и снабдевања ИОНО-а преко продавница врши расподелу петролеума на К карте. Дома“ _ ћинствима која немају елек-

трично осветљење додељује се _

одређена количина петролеума, која не задовољава увек потребе, али Одељење трго= вине и снабдевања још не располаже _ већим — количинама. Што се тиче додељивања петролеума _ осталим — домаћинствима за чишћење, они га добијају ређе. Неоспорно, да је петролеум потребан свом грађанству и да би га требало редовно свима додељивати, али засад то није могуће. Одељење трговине и снабдевања повешће убудуће више _ рачуна да становници крајева, који су без осветљења, добијају _ петролеум редовно, и у што је могуће већим количинама. х

У броју 159 од 12 децембра објавили смо допис Стевана Ми лића у коме се говори о рђаво одређеној путној линији аутобуса Теразије — Лекино Брдо.

Градско саобраћајно предузеће је приметило да је оеома незгодно што аутобус који саобраћа том линијом пролази поред пијаце Цветни Трг, где је увек веома много света, али тим путем је једино могућ сабраћај. Московском улицом

"аутобус не може да иде због.

дрвореда, и због тога што се

велике количине грађевинског материјала за зидање неколи-

ко зграда, налазе на самој у-

лици.

У близини градског“ магацина за хлеб, крај земунског моста, налази се једна чесма која нема славина, зато што су их из Секције за градњу савског приста- | ништа скинули, наводећи да чесма троши много воде. Објавили смо допис Младена Тодорови- | ћа у коме се говори о потреби“ стављања славина, |

Чесма још стоји покварена, Нико се од надлежних није постарао да поново стави сла вине. Е

: џ ~

М % “