20. октобар

ЈЕ пари епу ПАК

пене масне депутати ет чи

Јн

прозорима радничких стаУ нова на Северном Буле“ вару заблистала је светлост, док се нед градом згушњавао сутон

____благе зиме. Иза завеса назирале

Ке ка |

__так, зрачила је из

. ја

_ су се сенке на зиду — час у-

_ журбане домаћице, чес разигра- |

“ме деце. Усамљене зграде новога _ масеља, одједном, као да су оживеле, Нека унутрашња топлина, _оно што чини од куће топао куњихових — 6" светљених фасада.

Осећање удобности, _маке _ се прн зидању а са ко. | сим крововима штедело до крај-

“+

| | мости, па је у њима све просто !

| = без архитектонских фантазија,

мг

~ И људи

__на спратовима изнад и

т7

Зи НЕ

изненади, _ још на степеницама, 'ленога којим земишља радничке стбенове онако како је навикао да их виђа: као сиве, безбојче, касарне. Унутра, мза врата са месинганим плочицама, теку часови од мора радника који су се вратили са посла засићено уморни, како то само могу бити они који не штеде ни труда ни снаге. Топло је, греје добро наложена пећ, па Драгољуб Бајић, столарски _редник, двоструки ударник, прелистава новине у соби где је све уредно, светло м чисто, Из замишљености, новине пажљиво чи“ та, тргну га само петонедељни близнаци који се старају, понекад, један другог да надвичу. Онда им притрчи мајка, умируја их, увија у меки фланел и уљуљкује,

Свуда се у стану огледа њен укус и види рад њених руку. Соба, претсобље см кујна дали су јој довољно простора да распо дели намештај, какав већ може начинити професионални _ столгр, м да целом стану да своју „личну ноту“. Крај креветца су паркирана _ веродинамична _ колица која је отац-удзрник у часовима одмора израдио специјално — 28 близнаке. Неки пут садеље још понешто бродић за _Љубу „много немирног дечка који увек јури мачку па је гњави м зетвара у рерну“. Блед је то дечко не

_Шшто што је брзо израстао а нешто и што је дуго живео у соби која није била соба, већ најобичнија приземна шупа. _ Драгољуб Бајић још сада улази погнут кроз

. врата, јер друкчије није могао да уђе, иако је малог раста, У кућерак расклиманих зидова који се одржава још из турског времена у Марјановићевој улици број два. У собу није могло ништа да стане од намештаја. Спавало се на неким даскама које су се увече намештале на ногаре. Пацови су, усред белог дана,

· претрчавали од пукотине до пукотине на поду. Драгољуб Бајић се могао после рада — одмарати само седећи на степеницама или

__ на тврдој клупи — #ко се то уопште могло назвати »одмором. Сада дође кући, окупа се и од-

- мара. Бледи Љубини образи почели су да се заокругљују. Близнаци ће имати ведрије детињство, Столбр се намршти им на са-

__ му помисао да су м они могли

_ живети у шупи.

по друтим становима, испод су

_ Драгољуба _ Бајића, _ имали

ба

'у

Столар-удвртик

чим дође «

| рада прелиста новине

сличне судбине. Живелн су кеко је већ радник Могао да живи, слабо плаћен под командом грабљивог газде, негде у мемљивим

· страћарама Лекиног Брда, Карга-

бурме или у другим крајевима сиротињске и запуштене перифе“ рије. У влажну собицу Ђорђа Вучмелића, машинског слагача, често

гај Ае УМЕ па а

је зелазко лекље,. Мале Катица

се сваки час разбољевала. А као

шљала је тако често да је то, за укућане, била већ обична ствар. За две године откако је у новоме

ствну, нису од њене болести ни паре видели ни лекар ни вгпотекар. У кутку собе где жена купа напредну бебу, радио свира не: ку дилеку песму, а књиге запремају добер део простора. Осећа се старање о дому. Под је м намазан и изглачан, Све блиста У реду м чистоћи: м кујна са завесама од кретона и купатило у ко“ ме словослагач сваки пут осети исто задовољство као „радник у купатилу“ од Мајаковског. _ Он никада раније није становао У стану купатилом.

У Еа

аи

1 =»

Не треба ићи деље, јер је у свима становима иста атмосфера топлоте одмора. Не _ треба прекидати заслужене тренутке мировања после часова рада У лупи и покрету машина. Они могу поновити само сличне приче о потуцању по приземним шупама, таванима м мансардама им, можда, | о своме некадашњем животу У борби, напорима м штрајковима. А онда ће причати поносно о смоме шта стваршју у новоме свету и, радосно, шта од њега добијају и очекују. Али о томе већ говори чињеница да су први нови, светли и лепи станови У Београду припали њима, који су оду. век највише радили м најтеже живели. Да су их м заслужили

Купање најмлађег догађај је за целу породицу |

говоре _ графикони по фабрика-

ма им предузећима, говоре испу- све бољи живот.

њени планови прве године Пето“ иинииика

обухватиће масовно београдске фискултурнике захваљујући реорганизацији

Са

Миа Ко

часа опште физичког образовања у Државном институту за фискултуру

у Београду

н кроз фискултурни

покрет морамо изгра-

ђавати свесне грађане, добре родољубе, одличне борце Југословенске армије, ударнике _ у призводњи,

новаторе и рационализаторе, одличне ђаке, ми морамо изграђивати такве фискултурнике у чијим ће рукама почивати напредак и безбедност наше Републике,

Нови фискултурник мора бити упознат са политичким, привредним и са свим осталим општенародним вадацима. Он мора својом смалажљивошћу, продорношћу н конструктивном сарадњом помоћи да се брже н лакше гради социјализам код нас. Ма да је ово свим нашим организацијама м досада било познато, ипак се. још увек није нашла права форма н најпогоднији начин рада на васпитању фискултурника, већ се томе питању прилази недовољно прецизно и одвојено од свакидашњег живота нашег фискултурника. Из свега овога произилази да је било неопходно потребно пронаћи јед ну такву форму организације, ко ја би својим системом објединила сву проблематику која је код нас постојала н која би на ЈЕ начин пружила широке могућности ва умно, физичко, све страно одгајање нашег фискултурника. „Такав метод рада јесте опште физичко образовање, чији је задатак да свестраним радом обу-

. претставника

Е Близнаци ннкад неће живети у шупв

хвати ин последњег физички здра

вог човека у фискултурни покрет. _ Међутим, досадашњом структу наша организација

не би била у стању да испуни тај задатак. Зато је Градски одбор, у сарадњи са осталим масовним организацијама, а према одлукама Петог пленума Фискул турног савеза Југославије приступио коренитој реорганизацији фискултуре у Београду. Наиме, спроведена је таква реорганизација према којој се потпуно одваја квалитет од масовне фискул туре. Да би се ова одлука у

У недељу почиње у Њеограду међународни турнир

ергавизацији Шаховског едбдо-

ра Фискултурног савеза Србије почиње у педељу 28 јануара у Веограду међународни турнир, који ће трајвти до 14 фебруара. Предвиђено је укупно 18 учесника. Средишњи еавез чехословачких шахиста потврдио је учествовање свог мајстора Јарослава Шајтара. Мађарски раднички шаховски савез шаље као свог репревентанта др Тибора Флорнана, а Централни савет фтвскултуре и спорта Бугарске Константина Пискова. Из Букурешта још није стигао одговор у погледу учествовања румунског мајстора др Тројанескуа, док је албански првак Ћириаку отказао учествовање.

Предвиђена _ листа _ југословенских биће унеколико измењена, Тако, на пример, неће учествовати мајстор Томовић, јер је међувремено добио позив да заједно са Пирцом суделује на турниру шахиста словенских вемаља у Злину (Чехослевачка), који ће почети 4 фебруара.

С обетром да се ње виа тачан састав листе учесника, тешко је по. стављати прогнозе у погледу првог

| места. Од иностраних учесника добре

шансе на прво место нмају несумњиво Шајтар н Флорнан. Прошле године на међународном турниру у Варшави

Шајтар је дело друго до пето место у друштву са совјетским велемајсторима Болеславским ин Смисловим, као н чехословачким прваком Пахманом. Флорнан је нстакнути мађарски шаховски писац н проблемски мајстор, ја био је раније и мађарски првак. "Што се тиче трећег иностраног учесника Пискова, он игра важну улогу у бугарском шаховском животу. На прошлогодишњем Балканском шаховском шампионату у Софији ремизирао је са младим мађарским мајстором Бенкеом. а

Уредништво и администрација Влајковићева 8, тел. 23-003 и 20-443. Штампарско предузеће Народног фронта ја , |

бори

–—

пракси могла спровести било је потребно пронаћи одговарајуће организационе форме за то. Да би се могло правилно руководити масовном о фискултуром у многобројним активима, Градски одбор је донео одлуку да се фор мирају рејонски одбори на рејону. Рејонски фискултурни одбори треба убрзо да прерасту у

_ одборе за опште физичко обра-

Према томе рејонски однеће имати никаквих дру“ гих задатака сем општег физичког образовања. Рејонски одбори

е.

_ Фиокултурног рада у Београду

ва опште физичко образовање потпадају под директно руковод ство Градског одбора"и њему ће бити одговорни за – спровођења општег физичког образовања. Ра ди тога рејонски одборн треба да остваре пуну контролу ин ру“ ководство над спровођењем општег физичког образовања у фис културним активима, којима ће такође бити главни задатак опште физичко образовање“.

(Из реферата Мише Рајачића на скупштини Градског одбора ФИСАС-а).

Зимска олимпијада

#о ште је вознсте, 28 јанугра пе-

чиње у Сешт Морицу Зимска •едимпијада ш траје до 4 фебруара. Учествоваће 31 држава м то: Аргењ тима, Аустрија, Аустралија, Белгија, Бугарска, Канада, Чиле, Кореја, Данска, Шпанија, Америка, Финска, Фран уска, Енглеска, Грчка, Холандија, Мађарска, Мсланд, Италија, Либан, Лихтенштајн, с Морвешка, – Палестина,

Чехословачки најстор Јарослав Шајтар

Овај међународни туршир, прен у њеторији шаха нашег главног о града, несумњиво ће допринети даљем развоју нашег шаховског покрета.

ШАХОВСКА АКАДЕМИЈА

НА КОЛАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Палати па тј

новић одржали су 20 јануара веома

успела предавања на Коларчевом народном универзитету о Чигориновом

спомен-турниру у Москви. Интересова-

ње за ово прво шаховско вече на Коларчевом народном универзитету било је огромно, за што најбоље сведочи чињеница да су карте биле распродате

Пољска, Португалија, Румунија, Шведска, Швајцарска, Чехословачка, Турска и Југославија,

Југославија ће учествовати у с смучарском трчању на 50 и 18 кнлометара, у алпској комбинацији, у скоковима, у слалому и спусту, у патролном трчању 4 х 10 км, у уметничком клизању парова.

Нашн репрезентативци већ су •отпутовали за Швајцарску.

и да је припредбу посетило ско хиљаду жица. Не само Београђави, већ н многи шахмсти кз унутрашњости дошали су да внде наше државне прваке ми да чују њихове утиске из Москве, духовног центра Новога света.

Бурно акламован Глигорић је стао пред микрофон и исцрпно приказао историјат развоја шаха у Совјетском Савезу, где је први план рада на подизању шаховске културе већ оства. рен. Совјетска шаховска школа пре машнла је све друге у свету. У два маха је надмоћно побеђена америчка шаховска екипа која је на предратним шаховским олимпијадама четири пута постигла прво место. Сада је на реду освајање светског шаховског шампио. ната. Надаље је Глигорић веома живо и занимљиво приказао чувене велкке совјетске мајсторе, као мн игру југословенских првака на турвиру у Мо. скви. Изнео је да се шах у Совјетском

Севезу цени као грана уметности. Најчувенији совјетски мајстори уживају ванредну популарност у широким слојевима народа. Тако је радин колектив Московског завода „Калињин“, где је велемајстор Алексачдар Котов за време Отаџбинског рата радно као инжењер · конструктор, изабрао овог славнот шахнсту ва свог депутата У Московском градском совјету. Исти случај је и са прваком РСФСР мајстором Новотељновим, кога је становништво града Грозног кандидовало 838 свог депутата. На крају свог преда. вања Глигорић је. изнео значај Чиго„риновог спомен-турнира у Москви ва продубљивање културних веза између словенских народа.

Трифуновић је исдрпно приказао шаховски живот у Москви ни ток турнира. Југословенски прваци имали су да издрже тешку борбу у сусретима са совјетским велемајсторима, који су задивљавалн ванредним – познавањем

летке, све пуније продавнице м

“>

Наше наде

Драгења Ђипаловић

Драгиња Ђипаловић је

за свега годину

дана постигла изванредне успехе

ратиња Ђипаловић, градска гммнвстичврка,

млада бео, постигла је изванредан успех ша изборном такмичењу у взежбању ма справома, које је недавно одржкно у Загребу. У врдо јакој конкуренцији, такмичећи се са нашим мајбољим гимнастичаркама, Драгиња Ђипаловић је освојила четврто место. Занимљиво је да се млада репрезентативка база гимнастиком тек од вовембри месеца 1946 године, дакле свега годину дана. Гимнастику је заволела полажући корму ва Значку фискултурника кз простих вежби. Овако велики напредак млада гимнастичарка постигла је само упорним, свакодневним радом, вежбајућн стрпљиво, и љубави за гимнастику.

теорије и техвнком нгре. Трифуновић је иазрочито подвукао савршену оргамизацију турнира која је омогућила учесницима, ва разлику од сличних утакмица у другим земљама, не само да се довољно одморе тироким ра“ споредом кола, већ и да имају довољно слободног времена за ближе упо“ знавање културних тековина н ства“ рања совјетског главног града.

После предавања Трнфувовић је на видним шаховским таблама показао К протумачио ндеје Чигориновог ствара“ лаштва у позицијама са чувеним мај“ сторима свога времена Пилсберијем, Мароцијем, Тарашем и другима, а на крају је глосирао своју партију са Бо+ леславским. После њега је н Глигорић приказао своју партију са Котнауе“ ром. у

Академија је одлично успела, што има да се благодари како преда вачима, тако и организаторима при редбе.

за сланине тисаиостаељаата с аваслире ва сват та пете.

__ МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА Ер СРБИЈЕ

Коларчева 1, другн спрат, тел. 23-526 и 20-436 — БЕ ОГРА Д

Обавештава све своје основне потрошаче да ће ареду. зећа под његовим администра: тивним · оперативним руковод“ ством нспоручиватн у току 1948

године следеће своје главне про изводе:

1) Угаљ: каменн, с мркн и ли: гвит; 2) Гнпс, сирови; 3) Кварини песак; 4) Графит, сирови; 5) Фелдспат млевени; 6) Инфузориј-

ска земља. Х

ове завади чине из ге еалеаиелне ви ината

равнија ~ п МОДИ Ена Србије, Одговорни уредник Славко Јанковић, Чем, рач, 1.4760131. Пошт. фах 53,

систематски и са много воље.

ЈЕ