20. октобар
5 рају ма ПИТАЛИ пи ње
дине
Постићи _ масовност,
ног реда одеке
ганизације у
припреме фестивала у
ној мери нв дисциплину, Помоћ шжолама
стизвла
Пау девер бајт
Недоставе. 7 припремама
за омладинсри фестибал треба хитно урлонити
Фестивал емладмнномне есргами- пи за васпитење
зације, кејм Фе гокпрема дости дао је по школама ји од почетка о2Ф стивалу. То значи да су им остали школске године, треба м ове, кво домови м школе ученика у пришто је то било м прошле годм вреди уз веће залагањо омлане, да обухазти што више омле- димске организације М кроз бокултурно · просветним радом, да не авдовољи само нај чужније потребе културног живо- своје фестивалске јединице, "та омладине, већ да утиче м на подизање њеног културног низов. ући из иступа фестивалских је“ резновр“ диница је то, што сам материјал сност м одређени културни мизо који су обрађивале фестивалске кроз припреме за смотру култур- јединице често не одговара ниомладине, заддтек је наше емладинске ор- спрема. _ Фестивалске оквиру извођења Прве женско фестивала. Имајући у виду ове главне задатке фестивала, може чина комада „Младост отаца", се из досадашњег рада извући до-~ тако да је, поред дилетентизма ста богато искуство м то у првом у извођењу, на приредби понегде реду за рад м иступе фестивал мењан текст, што је ишло на уских јединица у школама м 2а штрб не само приредбе већ и саАктитима мога дела познатог руског писца Народне омладине по предузе. Горбатова, Сличних грешака било
писари древне 6,
· ла» добар иступ на фе-
љу сарадњу са школским властима, исто тако могли да спреме
Друго искуство које треба из-
воу драмске с секције која га јединице и Друге мушке
гимназије миступале су са сва три
! је и у извођењу драме „Како се
Посебем проблем у припрема- калио челик“, коју су извели учема фестивала је био недостатак ници Дома за васпитање младестручног кадрг, што се огледа м и. Самсвољно мењење текста ма коммм иступима, С друге стрт може да профанише добра драм~ |. из; има примера да се м сна рас“ ска дола м да доведе У питање пољстива снаге стручњема мису сисиму културног: низса који се
' тај његов предлог ни- | Један од важних недостатака је практично прихваћен, Иле, уз. у припремама за фестивал је им птео а реч «иоле ученмка у тај што се у предузећима · призреди број 5, пда меке по" ради на ергенизовању м спрема“ · етоји рукеводмљац хора, на проба њу фестивалских јединица, Три су
(ДвеЦЕ КО паре Др-А узцн тимни цесрвминног веле „ресре Са Свето чај м у пиколм Фалсими јединица · по „аиетреди број Ф% Од ма Прво = у нера.
МР Е + .
Руководи не емледине предузећа није со
постваљају им постављао зедаток припреме
ми домовима вилно поставио однос према кулученика у пригреди била је сла= турно - уметничким друштвима м бија мего осталим фестиваљским раду фестивалских јединица, нејединицама од стране емладит го се укоренило схватање као, ских руководства рејонсних фе- на пример, У предузећу „20 оки културмо-просветних ' одбора, тамо да је засад од до" омлединеца, у друштву радим свевет фестивалских јединица школа га 15 м да онм но треба, ученика у прмареди учестасвала само једна. Свакако да то прет- Младмнаца за фестивал. Треће ставља један од крупимх недо“ што се за то нису заннтересова“ остатака у припремама за фести- ле смндимолне подружнице пре__вал који се не моту оправдати м дузећа, поред објектизних тешкоћа које ју могле да деју велику помоћ још увек постоје. Под истим у- фестизелским јединицама.
де је довољно што од 60
како кажу, да спремају осталих 45 о-
које би у сваком случе-
сСралмови о Насрадин-хоџи
ТЕ серадни-жоа познат је баспопи-
сац • краја четрпаестог ш 09метка петпасстог века.
Насрадни је ушао у светсму ињежевпост не само кад писац, него и каб јунак басен које је стосрво и које су шпрохо распрострањена во чита“ вом Ванском Мети п у Средњој А“ тији, а нознате су п хашом народу.
Токош рремена верод је у својој вамнсли дао анку Масрадтта мисте п0. внтивне особине, тако да је овај нз_ ражавао црте блиске самом народу. > Насрадии је ваштитини енротиње и | борац за еоцијаллу правду, који ова· шлоћује у себи мудрост н одраштост, ' фмедост и неустрашивост, племснитост и кекористољубље „довитљивост ш ве штину, бодрост ш весеље. Масрадни се руга људској гаушости ни нарочито шиба друштво у коме господаре · управљачи · деспоти, хоџе >» жицемо ри и подинтљиви чиновници.
Меко су за главу свог „рушлтеља мира“ емнри увек одређлвалн мајвоће награде, ви један спромак није инхад "издао свог пријатеља и заштитниха. “ Неповређен и свемоћан, Насрадни •стаје увек победнаац и одједном не. стаје без трага, да би се неочекивано појавио тамо где је његова помоћ преко потребна,
Насрадни је свуда — м у Бухари, и у Стамболу, и у Багдаду, и у Телерану и у Самарканду, и у Дамаску, ш свуда је код нерода остао у добром сећању. Око НМасраднитовог име. на народи Истока _ испредали су читаве легенде.
Филмови „Доживљајни Насрадика“ и „Насрадин у Бухери“, који ће се уз скоро приказивати код иас, иретстав<
љају према свом жанру националне комедије са елемештима народног хумора и социјална сатире. Они су интересантви бог одличног репродуковања пеционалног уобечког колорита Ти снажних о изразитих типова. Пред Раедаоцем пролези шио различитих дикоза: веселог дукавог слуге, хукаввот и ведувеног вачедника страже, боРатег бега, похлеплот мењача и дру“ тих — уједињених смжеом у један драмски чвор.
Други део филма о Масраднну „Доживљаји НМасрадиња“ створен је потшуно са снагама ационаљног колектива Ташкентског филмског с студија и сведочи о порасту млада угбечке кипематогрефије.
Насрадича у филму уМасрадни. у Бухари“ игра па Сверджин, а у фил-
' му „Дошживљаји НМасрадкња“ Р. Хамрајев. па
НЕ пору и ј уђу МГ Цртани
; 4
А. Гајдар: Школа, издење Културе, Београд, 1947, ћирилицом, етрана 198, цена 82.— дипара,
Проф. К. М. Пастњнков: Буџет совјетске државе, надање Кудтуре, Београд 1947, ћирилицом, страна 183. пена 14— динора.
В. М. Лењин: Апридска тезе 19141917, адање Културе, Београд 1947, ћарнанцом, страша 76, њена 8.— динара.
Карл. Маркс: Капнтад М дее, издање Културе, Београд 1947, ћирилицом, страла 216, цена 180 динмара.
Иво
КРОЗ НАШЕ НАУЧНЕ УСТАНОВЕ Ре
ЈН РИТА | 300л0
ПОЛО
+ М (Пик " и а
р - '
10 801)
омогућава практично изучавање биололије
ју “обавештени њуди см трају да Зоолошки врт треба само да служи разоно“ ди деце и грађана Београда, да им пружи неколико пријатвих часова које ће провести у разгледању животињског и биљног царства Неоспорно је да ми“ н то једе од задатака који је на но узели права бе
"шиа врту ои %Е има“ да послужи научкним испетирањи“ ма, да помогне настеву тиме, втро ће ученицама пружита мо тућност за вршење сксперимената. По нашим гимназијама постоје кружоци професора и ђака, љубитеља биологије, Да би они могли изучавање био: логије мн практично применити на секцирању животиња, управа Зоолошког врта је створњ ла у својим просторијама Био лошки центар. Одвојене су две просторије где могу да се држе предавања, Поред тога, слушаоцима је стављен на расположења иовестав „број _ за" морчадњ, зечева, голубо“ за и гугутки на којима могу да се врше експерименти. 32тим, они могу да се служе федним микроскопом, а имају на расположењу и 00с8м лупа. Фаци гимназија н професори долазе у овај центар у слободним часовима ш (баве са својом омиљеном неуком,
У току 1947 године посећивало је Биолошки центар 2.727 слушалаца. Одржано је 130 предавања из области бвологије. Поред осталих, одржана „су предавања »Живчани ре флекси« са експериментима вршенвим на жабама. Предавач ће био др Стеван Ђединез, про фесор Универзитета; | затим »Секцирање птице предавач професор Тадић, бившн управ-
ник Зсолошког врта, »Упазна“
вање микроскопа« ин »Секцирање риба«, предавач – Десанка Протић, професор биологије У Инзалидској штоли, Средњошколци су узели па себе уређења Ввољошког пен“ тра. Онн ће водити рачуна 9 чистоћи, храшиће рвбе у зкваријуму, држети у реду ннструменте за секцирање, Са одр" жевањем животиња у тераријуму ићи ће мело теже, јер су за то потребни стручњаци. Биолошки центар ће у овој кодини бити у потпуности ре-
Ша часу физнологије
организован. Прово, ош ће има“ ти за свој кружок више про“ сторија. Имаће библиотеку са књигама из области биологије, собу за секцирање и посматра ње и слушаоницу са 25 до 30 седишта, У слушаоници треба да буде постављен апарат за репродукцију _ (тла. с чаробна
лампа), који може да увелича сваку слику из књиге н на тај начин је учини видљивијом за гледаоце. Поред тога, установиће се виваријум (стаклени сандучићи У којима ће се гајити водене биљке), акваријум и тераријум (стаклени сандуци са гмизавцима).
На тај начин ће слушаоци моћи много лакше да изучавају биологију, да прате развој биљног и животињског света.
Ђаци средњих школа и про фесори много се интересују за овај Биолошки центар, док је код студената врло слаб · одзив. Ретко се деси да један,
| највише двојица дођу на пре-
давања. Међутим, То би етудентима биологије било од велике користи, Биолошки пентар је створен за љубитеље ове науке, где они у својим слободним часовима могу да "се посвете научним испитивањима, да чују предавања која ће им умногоме помоћи у њи: ховом раду.
У насељу Карабурма отворена је библиотека и читаоница
Библиотска масеља
ју оједине рејонске библиотеке отварају читаонице библизтеке по насељима која су удаљена од центра и тиме омогућавају да широке народ“ не масе дођу лакше до књига. Библиотека Другог рејона организоваља је на насељу Ка“ рабурма једну такву библиотеку н читвоницу, која је про: шле недеље отворена,
Отварање читаонице на Карабурми је добар пример ка: ко треба радити, како приближити књигу народу. Читаони“ ца је смештена у великој све "тлој соби. Дугачак сто око ко“ га су проређене столице н на коме је распрострта дневна штампа, сто за библиотекара у глу собе, две полице са књигема, неколико слика, сачињавају с инвентар – библиотеке. Библиотека је снабдевена са 600 књига које су добијене од Одељења за културу. н уметкост, од библиотеке Другог рејона и од грађана. Идућег месеца биће додељено 5.000 девара за набавку књига. Како је библиотека још у орге-
Хоризокталње
ђ Највиши и“ држава која је
Карпата, афричка прва претрпеда егресију фашиста, велики обдни; 2) оку.
ша, група средњеевропских _ народа, весловна дичНОСТ истоимене опере; 8) стара мајка, дело (нем.), поседујемо, израа у футбалу, носач; 4) још, су.
гласник, неотесан, насловна ЛИЧНОСТ Толстојевог романа, младунац једне домаће животиње, предлог, килограм;
5) гдас у певању (отегнут), одвојен плод, мушко име вемље под 7) хоризонтално, руска река; 6) име вође и учитеља наших народа; 7) главни град пријатељске нам земље, један лел камен, страни повац, енглеска мера; 8) спев, самогласник, варошица на Савн, гвоздени прстен (апострофнрато), код ње је побеђен Хавибал, самогластик, ваменица; 9) израз у песвиштву, скуп свих органа, убрзо, осећај у оскудици хране, војпичко следовање; 10) главни град братског нам народа, инструменат, престоница су седне нам земље; 11) старо име земље која се данас бори ва националну независност, балтичка државица, вођа народа државе под 10) хоризонтално.
Тђ Река у СССР, вокелна музика; 9 провалним, три слова, ограда; 8) кас, три иста семогласиниа, овде (франц.); 4) крељ (франц.), музички израз за тем по, три иста предлога; 5) прва слова азбуке, отишао (провинц.), птица „зла токрила“ из народних песама; 6) врста коњака, поглавар бановине, моја (дат.); 7) самогласник, сугласник и самогласник, крик животиње, самогдасник, исти самогдасник; 68) прератни београдски клуб, прича, заменица; 9) свеза, део лица, махрањен; 10) река која улвзи у Ла Манш, свеза, мера за пиће; 11) име претседника Президијума ФНРЈ, свеза, надимак омладинца народног хероја палог у на. родноослободилачкој борби; 12) не поседује, слово, један цвет; 13) Извршни народни одбор, кратица ва једну болест, ваменица; 14) три слова, секретар Комунистичке партије Фравцуске, шумица-луг; 15) прво сло-
во азбуке, исто слово, старм назив Љубљане, два слова; 16) конац ва плетиво, три слова, израз у шаху;
17) секретар Президијума, упитна речица, поздрав; 18) бег, то чини биљка у пролеће, бодља; 19) усамљен,
'!
Карабурма
низовању, свакога дана долази библиотекар Другог рејона да би надгледао рад и упућивао у посад и преносио своја искуства новом библиотекару, Библиотека је отворена од 12 до 19 часова да би радни свет, који је пре подне заузет сво: јим послом, могао њоме да се користи. Нема ни недељу дана од отварања, а читаоница већ броји 117 чланова,
Неоспорно је да се при о тварању насељских билиотека наилази на тешкоће, Увек се, као најтеже, истиче питање просторије. Међутим, требало би проушетати по периферији и видети многе кафанице и бифеа, који служе беспосличарима за разоноду. Од њих би се у свим крајевима Београда могле створити читаонице.
_ Све рејонске библиотеке тре ба да уложе напоре и да У оквиру свога рејона, а по ње говим удаљеним тасељима, о"
-тварају библиотеке и читаони-
це. То је најсигурнији начин за прпближење књиге широ“ ким народним масама.
, три слова, опометовеја жавежај 320) држава Блиског Истока, три елоза, експлозивне направе; 21) највећа река Европе, пази новац.
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
Хоризонтално!
1) Крижанић, Јеж, Румунија; 2) на, Сава, дењинизам, апад, ар; 8) Ис, ле, обед, гама, вр, ва; 4) над, оке, аде, мис; 5) Правда, Маркс, Енгелс; 6) ама, Алтај, ара; 7) Агањом, – Јвнла, Влтава; 8) геа, брт, Сар, арк; 0) рр, пе, Фрол, обрт, ар, ва; 10) Мд, Нева,
2 Пи = пп 1,11
а. 44. И една. “део 77712 713 74 5 =
: ПИТ
Једно значајно | дело _ "# собјетске вњижеђности |
„Јемељан Погочов“
Му совјетским књижевним ме | дима која су у последње време _ преведена из неш језнх ридно место | пришада великој исторнској пов Вјачеслава Шишкова „јемељан Пугачов“. Прву књигу овог деда, које |] 1. селе вуторове смрти заслужено доби- ло Стаљинову награду првог степена _ (приликом првог поратног додељива“ | ња ових награда, 1946 године), изда је „НОПОК“ у преводу Р. Ратков ћа, а ускоро ће се појавити и друга књига.
Аутор „јЈемељава Пугачова“ радно је на овом свом најзначајнијем делу једанаест година — од 1934 до смрти. Није стигао да с ваврши повест, Остала су пекаписана завршна по+ главља овог дела о великој борби руског народа против — царистичко, _ спахиског угњетавања у осамнаестом веку, за време владавине Јекатери+ не П. Снажан и дубок таленат Вјачеслава Шишкова најлепше се одразио у овој његовој повести која је пред. писца стављала веома тежак задатак. Шишков је тежио да са _ позиција своје велике епохе проучи и умет. нички да људе, живот, односе класа и економику епохе, у којој је Јеме- _ љан Пугачов, славни вођа народног устанка, живео и водио неумољиву борбу против поседника, против Јекатерининог војног и административног апарата.
Вадатех оваквог обима и значаја вахтевао је, ларавно, нејшире, али н тајкритичније проучавање старих извора, пе говорећи већ о пажљивом студирању дела совјетских историчара. Неколико година Шишков је по. светио овом студирању, што му је омогућило да с пуном мером позна. вања историске атмосфере и околно» сти приступи раду на епопеји која је дала високоидејно и уметничко снажно тумачење борбе нод Пугачовљевим воћством.
Још 1935 годнне. Шишков је иста. _ као колико ја важно ми потребно да са у оваквим делима људи и догађаји посматрају Фчлма савременика _ тих догеђаја, а у исти мах — са по- _ зиција данашњице. Књижевник мање снаге не би могао, свакако, да се снађе у једном овако сложеном творачком проблему. Стање и развитак друштвених снага у тренутку када је (и отпочео устанак „пугачоваца“, узро. ке овог устанка, његов ток, успехе, | неуспехе и завршетак — све је то ваљало дати на широком плану, историски истинито, уметнички моћно и
— „чуј
из перспективе продубљеног, верног тумачења епохе. Пишући „Емељана Пугачова“, Ши-
шков је доследно мшао лмнијом најозбиљније схваћеног циља, увек стављајући себи највеће и најоштрије захтеве, настојећи да да целину, обухватну слику Русије друге половине осамнаестог столећа, слику борбе између народа и експловтаторских, под- | ЈЈармљивачких снага, слику са велнким мародним борцем Пугачовим у сре. _ дишту. «
Висока оцена коју је совјетска кри+ тика дала ,Јемељану Пугачову“ м до дељивање с Стаљинове награде овом делу сведоче да је Вјачеслав Шишков обогатио велику књижевност СССР – још једним делом _ високог значаја. Писац књиге о Шишкову Вл. Бахметјев каже: 4
„Само располажући дубоким познавањем свога народа у доба његове зрелости, књижевник је успео да га прикаже у доба његове ране младости, | у освит историје, на извору борбе ва слободу.“
„Јемељан Пугачов“ претставља сла- , ван завршетак животног м творачког з пута Вјачеслава Шишкова, совјетског | књижевника, који је пре Октобарске социјалистичке револуције могао тек с времена на време да се бави Књижевним радом. У годинама царизма | Шишков је био непрофесионални пи 2 сац. Он је понекад одвајао ва писа. 43 ње прича нешто времена од свог та. дашњег позива ннжењерско-технич- | ког стручњака. Под околностима које _ је створио и подржавао царистички режим, Шишковљев таленат био је ' спутан у своме развитку, као и толики други руски таленти. Велики 3 Октобар омогућио је Шишкову, сво- "А јим светско-псториским _ делом — културне револуције, да се потпуно у кључни у књижевно _ стварање им да својој вемљи, своме народу, пружи на великих дела као што су „Јемељан Пугачов“, „Угрјум-река“, „Пеј. пуско језеро“ итд. У четрдесетим го. динама живота Шишков је постао професновалви књижевник, неуморни борац ва даље уздизање славне књижевности совјетског народа који му је омогућио да се посвети свом праом животном позиву и циљу. з
л. 3. Робеспјер, Млир, ош; 11) партизан, боа, манифест. Вертикално:
1) Кинн, грип; 2) ра, сап, аер, 52: 3) Ис, драга, вр; 4) жал, ама, пет; Б) аве, воњ, сан; 6) на, од, Об, аз; 7) Ил, ока, Крф, ра; 8) ћебе, трон; 9) ње, мај, 06; 10) Јид, ала, деб; 11) ен, рти; ос; 12) жиг, кад; опа; 13) за, сја, 6ј; 14) Рама, Срем; 15) ум, _ њде, ват, ра; 16) ма, ен, ар, Ин; 17) Уна, гат, али; 18) нар, ера, Риф; 19) Ил, Млава, ре; 20) Ја, Вис, ара, ос: 21) Арас, Кант. ЏЕ