20. октобар
3 ЊЕ
ти
пета роја и мат --—-ванитиг 7 уиву
| | |
30 цене Извршног
Одбора
__[Прриликом реорганизације слу-
"= жбе Одељења трговине и "снабдевања Извршног одбора сре_дином 1945 године, основан је "“Отсек за цене са задатком да од-
| ређује и контролише цене роби
_ трговачком промету на подручју града Београда.
УЗ Поред одређивања и контрола цена роби у трговачком промету, Отсек за цене је посвећивао пуну пажњу и борби противу
| "шпекулација. Година 1945 и 1946
_ одликују се особито шпекулаци јом мндустриским производима, шпекулацијом прехранбеним вр_тиклима и огревом.
Мађутим, оспособљавање наше индустрије у ванредно кратком
| времену и оснивање и прошири“
_вање државне и задружне трго__ винске мреже омогућили су вишим привредним органима доношење јединствених цена за гото“ во сву робу у трговачком проме_ту. Ова промена у одрећивању цена условила је и проузрокова__ ла и промену у начину послова“ _ња Отсека за цене. Поред одре_ћђивања и контроле цена робе у _ трговачком промету, приступа се одређивању и контроли цена за натских услуга и производа на територији Београда.
УУ овом раздобљу профитерски елементи, потиснути са тржишта, бацају се на производњу, и то на производњу оне робе за коју још. нису биле одређене јединствене цене, тако да извесни шпекулантски елементи померају своју производњу са производа за које су прописане |единствене цене на производе који нису сбухваћени овим ценама (као што су на пример играчке, сурогати разних зачина итд.). Тада је тежи“ ште рада Отсека за цене било управљено на доношење индиви“: дуалних и јединствених цена за! све услуге и производе, који се појављују на београдском тржи-
шту, и на онемогућавање извесних шлекуланата који су — у циљу постизања _ недозвољене
добити — почели са производ: њом безначајних, па чак и штетних, зли за њих уносних предмета. С друге стране, развој привредне делатности а нарочито обиље и разноврсност занатских услуга и производа у Београду, "уахтевали су од службе – Отсека "58 цене да свој рад постави на МНИБу основу, да би могао да одговори _ захтевима _— привредног развоја који је ишао и иде крупНим корацима напред.
У ову сврху Народни одбор грзда Београда на свом М| редовном заседању проширио је овај отсек и претворио га у Уред за цене МОНО-а Београда.
Извршена реорганизација ове службе омогућиће да Уред поклони пуну пажњу не само одрећивању и контроли цена, већ и борби против шпекулације. (Ово је нарочито значајно сада, када се — с обзиром на слободну продају намирница од стране произвођача — појављују разни шпекулантски елементи са циљем посбедовања између произвођача и потрошача,
Имајући У своме саставу м рефергт стручњака за разне занатске радиности, Уред ће бити у могућности да предмете достављене на обраду решава у што је могуће краћем року,
_ Специјалну пажњу Уред ће по· светити контролној служби. Појачана служба његових надзорних органа, у сарадњи са органима рејонских народних одбора, допринеће правилном спровођењу у живот прописаних цена и стабилизацији читавога тржишта,
Љуба НОВАКОВИЋ
преко
(роба Петогодишњем плану развитка града Београда калдрмисаће се модерном калдрмом 895.000 квадратних метара улица у нашем граду. Тиме ће се површина модерне калдрме повећати од 41 од сто у 1939 години на 53 од сто у 1951 години. Већ току ове године инвестираће се 60,000.000 динара у радове на оправци и одржавању постојеће калдрме. Један део ове суме уложиће се на замењивање турске калдрме и мозаика асфалтом и каменом коцком у Војислава Илића, Грчића Миленка, Генерала Хаџића, Далматинској улнци, 27 новембра и у многим другим у којима тролејбуси, камиони и друга моторна возила највише цепају гуме.
Београд ће се поделити на секторе у којима ће службеници
Е |
Оштећена калдрма у Улици Маршала Тита
грађевинског предузећа „Пут“, који врши ове радове на калдрмнсању улица, дежурати нарочито на главним саобраћајницама.
Прво ће се темељно оправити улице којима пролази најтежи саобраћај у центру, па ће се
постепено прећи на калдрмисање и даљих перифериских крајева, Да би се калдрмисање изврши ло онако као што треба, да нашим улицама може саобраћај да се одвија брзо и нормално, не“ опходно је потребно да се обрати већа пажња на квалитет материјала и израде при калдрмисању. Не би се смело више догодити да сасвим нова калдрма брзо пропада и на њој се отварају рупе, улегнућа и пукотине на које налећу возила, цепају се гуме и кваре мотори. До тога долази често због штедње времена и материјала. Због те „штедње“ калдрма, која би требало да траје десетину година, пропада за неколико месеци. Тако се догодило, на пример, да се под тролејбуским саобраћајем тешко оштетила тек недавно, баш због тролејбуса постављена, калдрма у Улици Маршала
Тита испред зграде Президију-
ма. Трамвајске шине биле су, нанме, на ширини од три и по метра постављене на туцанику. Кроз тупаник је продирала вода и подлокала вемљу. Када се на тој улнци постављала нова, асфалтна калдрма, вадржана је стара, бетонска подлога и постављена нова тамо где је није било. Том приликом пројектанти и извођачи радова нису ВОДИЛИ
Држивно среско трговачко предузеће „Срељ»мак“
У Сомбору
својих
штва свима рационираним артиклима и
робом слободне продаје.
УПРАВА У СОМБОРУ, Маршала Тита ул. број 1. ТЕЛЕФОНИ: број 149, 225 и 166.
одавница у Ап Е Брегу, Бачком Моноштору, Бездану, Ченопљи, Колуту, Крњаји, Пригревици, Риђици, Станишићу, Стапару и Светозару
Милетићу, врши снабдевање становни-
Пропусти при калдрмисању и асфалтирању улица
довољно рачуна да се осигура за најтежи саобраћај, пре свега, онај део улице преко кога ће прелазити тролејбус и да се добро изради и нова подлога тамо где је био туцаник. Поред тога, није се пазило на правац старих подземних канала, чије сале ње“ захтева специјалан рад. Чим је саобраћај туда кренуо, дошло је до ломљења и оштећења калдрме, Сада ће морати поново да се крпи и поправља. Не сме се дозволити да до оваквих случајева долази, па макар то ишло и на уштрб брзине радова. Преко аљкавог рада се не сме прелазнти већ, сваки пут, узимати на одговорност онога који извршио,
Један од неопходних . услова за постигнуће бољег квалитета рада на калдрмисању – београдских улица је оспособљавање ве
УСПЕШАН РАД ДОБРОВОЉНЕ ВАТРОГАСНЕ ЧЕТЕ
ТРЕЋЕГ
На ватрогасној дужности 6120 добровољних радних сати
редином прошле године по свим рејонима у Београду извршено је формирање добро“ вољних ватрогасних чета. Стварање добровољног ватрогаства дошло је као последица неопходне потребе да се резултати напора наших трудбеника обезбеде од евентуалних пожара Пре рата у Београду су по
стојале две добровољне ватрогасне чете — „Београд |“ м „Београд ||". За време окупаци-
је ове две чете нису вршиле готово никакву дужност. После ослобођења поново је формирана добровољна ватрогасна _ чета „Београд |“ која је дуго вршила разноврсне дужности.
Међутим, једна чета била је мала, узевши у обзир да Београд постаје све већи м да сваким даном расту нови индустриски објекти. На иницијативу народних власти, м уз њихову пу“ ну помоћ, после расформирања чете „Београд |“, извршено је организовање _ добровољних ватрогасних чета при сваком рејонском народном одбору. Упис У чете _ добровољног _ ватрогаства био је отворен за сваког грађанина, без обзира на пол,
Б.
га је_
ћег броја еру еј асфалтера. Предузеће „Пут“ располаже сада само трећином оног броја асалтера који би му био потреан, тако да на многим местима раде неквалификовани радници, што се одражава на квалитету израђене калдрме. А око 60 од сто асфалтера који претендују на стручност нису довољно обучени или ма да су обучени раде тек да заврше посао. Синдикална подружница требало би да кроз такмичење најоштрије постави побољшање квалитета рада.
Стручном уздизању калдрмпија кроз течајеве није се обраћа"ла довољна пажња. Прошле године је од тридесет курсиста са мо пет успешно завршило обуку. Сада се уписало на нов течај око. 34 радника, па би требало да се. синдикална подружница заложи за њихово свакодневно прикупља ње на учење _ При предузећу „Пут“, које располаже довољ“ ним бројем добрих стручњака, могли би се одржавати редовни течајеви, на којима би се оспособљавали асфалтери и за радове на објектима републиканског и савезног значаја. Међутим, да би се то могло спровести, треба ло би, пре свега, обезбедити течајцима храну и стан. Приликом постављања плана изградње станова, пошто се нису предвидели станови за смешта асфалтера предузећа „Пут“, нити су за ту сврху предвиђена средства. Њих је до сада предузеће смештало у радничке станове при разним гра дилиштима и грађевинским предузећима. Али да би се могло мислити на шире подизање кадрова стручних асфалтера, којих има најмање од свих грађевинских радника, морале би им се обезбедити просторије за смештај. РЕЈОНА
У то време м територијално највећи рејон — | рејон — исто тако је приступио формирању своје добровољне ватрогасне чете. Ако се данас, само неколико месеци откада је основана чета добровољног ватрогаства У Трећем рејону, погледа уназад, може се видети да је она постигла низ успеха. Број чланова чете износи око 90 људи. Још У самом почетку чета је марљиво и интензивно радила. Организовани су специјални курсеви на којима се оспособљавао #0в кадар добровољних _ ватрогасаца. – Теоретски и практични часови мења“ ли су се наизманично. _ Људство чете м поред свог редовног занимања, редовно је посећивало курсеве м давало све своје слободно време да би се што боље. усавршило за службу. Само не: што касније чланови чете Трећег рејона могли су већ да стражаре по биоскопима. Вршећи своју службу, људство ове чете дало је од 1 августа до 31 децембра прошле године укупно 6120 добровољних радних часова. Поред курсева на којима су се о способљавали сами чланови чете, организован је и специјални ватрогасни курс за оспособљавање мндустриских ватрогасних чета по предузећима. Овај курс посећује преко 30 курсиста.
Недавно је у просторијама чете одржана _ скромна свечаност. За ревносно вршење ватропасне службе Народни одбор Трећег рејона писмено је похвалио ру: ководство чете м известен број добровољних ватрогасаца.
Добривоје МАТЕЈИЋ
Зашто понегде и дтњу гори електрично осветљење
последње време у многим
нашим улицама гори елек: трично осветљење и преко дана. Велики број грађана се нашао побуђен да опомене нашу редакцију и Градско електрично _ осветљење _ како се електрична енергија ра' сипа непотребно и троше без потребе уличне сијалице. Ал улично _ осветљење не гори случајно или због немарности службеника Градског електри. чног предузећа, Када настане негде квар у електричној мрежи, мора да се упали осветље. ње у целом рејону, да би се устлновило која сијалица не гори.
(Ојовшетска бања _ Есентуки ужива светску славу. Ова бања спада У групу чувених лечилишта Кавказа. Есентуки постоји око 140 година, али прави развитак и Напре: дак ове бање датира од пре три деценије, тј. од доласка совјетске власти. Тек од тада сва лековита средства овог места искоришћавају се за јачање здрагља широких народ них маса. Довољно је навести само две цифре, па ће се пот-
спуно уочити снажан развитак.
Есентукија од Октобарске ревалуције до данас. Године 1916 у Есентукију одмарало се н лечило 5.000 људи. Великом већином били су то претставници имућних класа — фабри“ канти, трговци, _ поседници, царски чиновници. Ралнику, се љаку, скромном | службенику бање су (биле неприступачне. Године 1947 у санаторијумима бање Есентуки лечило се преко 30.000 људи. Сви ови људи су трудбеници: радници, инжењери, сељаци, службеници разних совјетских — установа, научници, наставници, студенти, уметници, војници и официри Совјетске армије.
Бања Есентуки претставља велики лечилишни комплекс, Живописна природа Кавказа лепо издваја светле, добро снабдевене санаторијуме и до. мове одмора. Лековита свој ства воде и блата Есентукија позната су не само широм целог Совјетског Савеза, већ и изван његових граница.
У годинама које су претхо. диле другом светском рату совјетска влада спровела је у Есентукију врло обиман рад на коренитом преуређењу хидро-минералне базе ове бање. Отворени су нови извори ве. ликог капацитета. Ове мере о могућиле су да Есентуки служи не само лечењу стомачних и црвених обољења, већ и ле. чењу болести срца. Синдикаљ не организације, – Министарство за заштиту – народног здравља и разне установе подигли су у Есентукију низ одлично уређених санаторијума. Извршена је коренита реконструкција купатила и других бањских објеката.
За време краткотрајне оку. пације Есентукија немачки фашисти нанели су овој чувеној бањи огромну штету која износи 55. милиона рубаља. При. ликом свог повлачења Немпи су експлозијама бацили у ваздух и спалили више санаторијума. Клиника Балнеолошког института била је претворена у рушевине. Страховито су на-
страдали и други објекти Е-'
сентукија. "Немци су опљачкали санаторијумску имовину, дмах после истеривања фашиста у бањи Есентуки приступило се обнови. Совјетска држава дала је и лаје у ту
„сврху врло велика материјал.
на средства У Есентукију већ раде 23 санаторијума и'лдома одмора. Обновљене су балне: плошке установе,
" Главно богатство ве бање
чине њени извори који ску совјетске
ванредно снажно У. царској Русији етисање _ минералних _ извВора Есентукија вршило се на пљачкашки начин. Узимано је више воде него што су извори, према хидролошким –усло. вима, могли да даду. Стога су многи извори отпали или су у великој мери игубили свој ка. пацитет, Совјетска _ држава спровела је у великим размерама пробна бушења и организовала експлоатацију извора на строго научној бази. Данас се у Есентукију врши свакодневно санитарно - балнеоло. шко испитивање извора лек» витих вода. Захваљујући свим предузетим мерама извори су данас у беспрекорном стању и њихов Капацитет потпуно под. мирује потребе бање. У поре-
хидро-минерални су се по долавласти из развили. експлог
ђењу са цифром забележеном пре Револуције, капацител ми. нералних вода у Бсентуки у
повећао се скоро четири и по пута.
Исто тако, врло успешно се ради на искоришћавању лековитог блата Есентукија. Сана“ торијум који је у том циљу подигнут најбољи је у Европи. Какз по лепоти архитекту. ре, тако и по својој снабдевености уређајима за лечење санаторијум у Есентукију 3за.служено заузима прво место. Обим рада санаторијума повећас се у десетогодишњем временском размаку — од Велике октобарске револуције ло 1927 године — скоро два и по пута. Немци су избацили из стро ја овај савршено уређени са“ наторијум, тако да се морало утрошити врло много напора и материјалних средстава 34 његову обнову. Совјетска држава дала је кредит у износу преко два милиона динара. Сложени задатак обнове успешно је извршен.
Инвестиције у обновун 0. правку санаторијума и домова одмора расту из године у годину., Године 1946 било је утрошено једанаест и по мили. она рубаља, а 1947 —_ скоро тринаест милиона Укупно ПаК инвестиције у урећење и даљи развитак Есентукија изнеће у оквиру испуњења — поратног петогодишњег плана око четр“ десет милиона рубаља.
У последњој години поратне пјатиљетке бања Есентуки моћи ће да прими 57.000 људи Боравак у бањи омогућен је совјетским _ трудбеницима из средстава државног фонда с0цијалног осигурања или 3 средстава предузећа и устано. ва у којима ови трулбеници раде. Само један дес посетила“ Ца — реч је б онима који има“ ЈУ велике зараде — бораве У бањи об своме трошку _ Овако је угећен боравак трудбеника И У свим лругим бањама и лечилиштима Совјетског Савеза.
Као и све бање Совјетског Савеза, Есентуки служи #а' роду.
иу"
„== ни А