20. октобар
(Наставак са прве стране)
" ви онемогућили шпекуланте да те намирнице повуку у своје . магазине и да их сутра продају по четворострукој цијени, Да смо ми пустили шећер у слободну продају по цијени од 35 40 динара, будите увјерени
да би он за пар дана нестао са тржишта и нашао се у магазинима шпекуланата, који би га затим продавали по 150 динара килограм. Ми смо због тога од“ редили цијену шећеру од , око ' 100 динара, тако да за шпекуланте не буде примамљиво да га исувише нагомилају. Они га могу купити за себе, али не могу њиме да шпекулишу. На тај начин држава и народ добијају У своје руке више средстава за набавку машина и свега што нам је потребно. Боље је да та до" бит припадне народу, него _ ла шпекуланти акумулирају новац и да поново граде себи палате. Са друге стране, ми смо повећали следовање шећера код 0бавезног снабдијевања _ оних који на то имају право, то јест, радног народа и других. Зато бу дите увјерени да све мјере ко“ је ми предузимамо имају само један циљ, стварање чим више
средстава потребних за читаву нашу заједницу. Ми при том строго водимо рачуна да наш
радни човјек, наши радници и раднице, народна интелигенција и сви трудбеници имају бар оно што је најнужније за живот. И поред оскудних средстава и недовољно животних намирница, | ми смо у првом реду осигурали радни народ, прво најтежу ког тегорију радника па онда све лакше категорије, тако да нај“ · теже добију највише. Ја — ми“ _ слим да је то праведно и да нам ту ниједан поштени човјек не може _ замјерити. _ Тако ћемо поступати и убудуће; чим више и теже неко ради, тим више он мора и добити, да би надокнадно своју физичку снагу. Ми не смијемо дозволити да се наша радничка класа физички исирпљује и да буде подложна раз“ ним болестима, као некад у ка питалистичком друштву. Ми морамо имати снажне, јаке генерације, високо свијесне _ своје дужности и своје улоге коју и~
грају у данашњем новом _ дру" штву. Другови и другарице, ја сам
поменуо „треће цијене“. · Скорих дана биће — обнародоване мјере које смо ми сада подузели — односно такозване треће цијене, Друга цијена била је 0 на на слободном тржишту, не" када нешто скупља, а некад и знатно скупља али приступачна онима који имају доста новца. Сад пак, ми уводимо трећу цијену да бисмо и нашим сељачким трудбеницима у новој Ју“ гославији, који такође у зноју лица свога производе продукте потребне вама и читавој нашој заједници, омогућили да _ дођу до потребних предмета, до раз“ них алата, до обуће и других ствари, али по цијени која ће им бити приступачна и на тај начин да и ми од њих узмемо приближну протувриједност: да ми њима не продајемо исувише скупо индустријске — производе. Они нама, рецимо, пшеницу по четири динара килограм, а ми њима ципеле по 250 до 300 динара. Једном ријечи, трећа цијена ће имати у првом реду јак утицај на снабдијевање вас рад“ ника и радница у индустрији и сељака у пољопривреди. Та два најснажнија привредна елемента, радник и сељак треба да буду у првом. реду снабдјевени оним што им је потребно, а „друга цијена“ ће остати не који имају пара и који могу да плате. („Тако је!“)
Како смо ми већ данас могли мислити на мјере за _ увођење такозваних „трећих цијена“, сношљивих за сељака који ће моћи куповати што му је потребно по јевти“ нијој цијени и по јевтинијој дач вати своје производе» — Могли смо то због тога што сте ви посљедњих година, а нарочито У 1947 радили ударнички и подигли нашу производњу на виши степен, појачали је и _ снизили производне трошкове. Ми сада имамо све више текстила и на“ ше фабрике сваким даном раде све више. Ми већ имамо и металне и друге производе потребне сељацима. Дакле, баш зато што сте ви израдили више тих производа, ми ћемо моћи да их дамо сељацима по нижој цијени, али баш зато моћи ћемо ни од сељака добити по одговарају“ ћој нижој цијени све оно што је потребно вама: и пшеницу и пасуљ и маст и јаја и све друго што он производи. _ Дакле, као што видите, иако ми имамо велике тешкоће, ми можемо наћи начин да итекако доведемо у склад све наше потребе, тако да радни народ најмање страда, = јер он највише даје, То не иде лако, не иде тако брзо и још ће бити тешкоћа, али ћемо ми и те тешкоће савладати. (Дуго трајан аплауз и одобравање). Ми
_ ћемо их савладати и на тај наз
за 0".
то и предузимати
ударницима, новаторима и рационали
чин што ћемо се заложити сви као један, дајући сваки на свом месту све од себе, Развијајте ударнички рад и ширите га у редовима трудбеника тамо гдје адите, (,„Хоћемо, хоћемо, — хо: емо!“) На тај начин ми ради“ мо за нашу заједницу.
Ви, другови и другарице, не треба да се бојите да ћете ако
направите исувише робе коју производите остати без — посла. Не,. код нас се то никад неће догодити. Ако производа буде
много, онда ћемо моћи јевтиније да их дамо и мање ће требати да радимо. Кад будемо имали исувише, онда нећемо ра“ дити осам часова него седам. Доћи ће вријеме кад ћемо радити и шест часова, па и пет. Једном ријечи, кроз планску при вреду у социјалистичком _ друштву стварају се такви преду“ слови да људи могу живјети не само животом достојним обичног човјека, него високо културним животом, онаквим животом ка" квом су нас учили најбољи умови човјечанства, Маркс, Енгелс, Лењин и Стаљин. (Снажан аплауз и бурно одобравање.) Другови и другарице,. дозволите ми да вам кажем неко“ лико ријечи о бризи за људе, за кадрове. Ја сам мало прије поменуо извјесну разлику, и то велику разлику, између начина производње у капиталистичком друштву и у социјализму. Зашто се тамо уводи „акорд“р Зашто ми уводимо ударништвор Тамо се уводи „акорд“ да би ка“ питалиста до максимума могао да повећа профит кроз исцрпљивање људи. Ми уводимо ударништво, водећи у првом реду рачуна о човјеку, о ономе који је ударник, који ради, да буде и достојно награђен. У капита“ листичком друштву, на примјер, радник у некој фабрици изради на акорд за осам часова рада 120—150 или више комада не ких предмета. Кад капиталиста види да је радник то могао и да је мало боље но обично зарадио, он смањи цијену за израду предмета, повиси норму на 200 комада и тиме натера рал ника да ради дан и ноћ да би колико толико зарадио да би могао живјети. У нашем — дру" штву, међутим, у социјалистичкој производњи, томе нема мјеста. Сваки онај који покуша о вако _ бездушно „ израбљивати
раднике самим тим ради, против ·
заједнице, јер ко више даје заједници, мора више и да добије од заједнице. Ми нећемо да се наш радник израбљује. Ми хоћемо да имамо свијесне, према могућностима добро _ награђене раднике, али ниуком _ случају нећемо дозволити да један даје све од себе а да други живи скрстивши руке. И у томе је разлика између капитализма и социјализма. Зато је код — нас брига о људима, о кадровима од битног значаја и ја овдје пред вама, ударницима, изјављујем да руководство — наше државе неће трпјети људе на одговорним мјестима који не воде бригу о кадровима и који бездушно поступају са — њима. Ми имамо извјесног материјала о томе и ја знам да је којегде било таквих случајева. То ви-
ше _ нигдје у Југославији — не смије да буде. Ја сам увјерен да су наши
радници довољно свијесни шта
они треба да дају народној за једници, да су они довољно сви јесни да морају радити колико могу, према својој физичкој мо-
гућности — јер раде не само за себе већ и за народну заједницу. :
Још једанпут подвлачим, ваш ударнички рад има за нашу заједницу огроман значај. _Развијајте ударништво и све своје ис куство које сте стекли у свако“ дневној пракси, на раду, преносите на млађе кадрове које ви треба да изграђујете. Ви, новатори, који сте у многоме упростили процес рада у индустри“ ји, немојте користити своје искуство само за себе, него га преносите на младе генерације, на све оне који још треба да уче. Код нас, у данашњој — Југославији стручног радништва је далеко и далеко премало. Ја не бих желео да вам говорим о томе колико ми имамо потреба за стручним кадровима, колико нам недостају још десетине и десетине хиљада стручних радника, јер ви то и сами знате. Зато будите ви учитељи и на" ставници нових и нових гене рација, учите их и преносите своје искуство на њих. Код нас нема беспослице, Нама недостаје радника, јер нова Југо-
~
славија треба све више и више,
радне снаге. И, ту нема опасно“ сти за оне који данас раде да ће остати без посла. – Ниуком случају код нас неће бити беспослице, јер је наша производња сасвим другачија него у капиталистичком друштву.
Због тога смо ми апелирали на оне који још не раде да се укључе у опће корисну – произ“ водњу, Ја сам о Новој години говорио о томе да код неких људи постоји извјесно неразуми-
јевање _ друштвених _ дужности према раду, да још има много радне снаге која стоји по страни и која још није укључена у тај опћи народни напор. Разумије се да ми нећемо моћи пре“ ко ноћи убиједити људе у то да је потребно да сваки да све од себе, да уђе у фабрику, да уђе у подузеће, и да тамо ради, јер ће тако подићи свој стандард живота на виши степен и неће бити задовољан само са пројом и комадићем сланине, него ће стећи средства којима ће моћи да живи културни-
јим животом. А таквих ми још.
пуно имамо. Настојте да побије“ дите ту несвијесност код тих људи који стоје по страни од опћих народних напора. Ви, ударници, будите примјер у томе, Другови и другарице, дошавши данас овдје у вашу средину, морам да вам кажем да ми рије“ тко имамо прилике да се сретнемо са таквим гостима у толиком броју. Зато сам хтио — да вам упутим ово неколико рије“ чи. Али, ја знам да вас интересују и многе друге ствари. Већ сам вам рекао да ми имамо много тешкоћа, но одвело би нас исувише далеко да говоримо о свима и ја зато апелирам на вас да имате повјерења у нову Ју“ гославију и да будете сигурни да ми, иако трновитим путем, идемо сигурно ка бољој будућности и да је свакога дана све боље. Без обзира на све те шкоће, ми ипак не стојимо на мјесту. б
Тешкоће које имамо унутар наше земље ми савлађујемо и није их баш тако тешко савла“ дати, кад се има овакав радни народ. Али, имамо и _ вањских тешкоћа, које прилично ометају наш рад, иако нас оне неће омести на путу којим смо пошли ка изградњи сопијализма. Оне неће довести дотле да ми скренемо са свога пута.
Вас ће много интересовати опћа међународна ситуација, _ јер се доста прича о рату, о Мар“ шаловом плану и о — другим стварима. Реакција у земљи и иноземству много прича о томе.
Ова наша резкција додуше прилично је слаба, али она у иноземству, нажалост, – прилично је јака јер има власт у руци. Том психозом, психозом рата о-
_ни хоће да нас омету, да нас
деморалишу, да учине да не радимо тако интензивно и тако у“ порно као што радимо. Али, неће нас деморалисати. („Неће,
доле реакција, доле ратни хуш-
качи!“) То је, другови, рат нерава, то је стварање ратне психозе, А ми кажемо да рата не“ ће бити зато јер га народи неће, јер ми хоћемо мир, и бранићемо га, снажви, компактни и јединствени. _ (Снажно и дуго трајно олобравање).
Али прије него што бих вам казао нешто даље о тим ратним хушкањима, хоћу да вам кажем пар ријечи о Маршаловом пла“ ну, који је са тим врло уско повезан. О Маршаловом — плану говори се непрекидно већ дуже времена. Све новинске агенције пуне су извјештаја о том плану; стално се труби и прича о његовим благодетима. А ја ћу вам о њему рећи само укратко, јер кад бих га почео детаљно анализирати, морао бих — говорити врло много,
Шта је Маршалов планр Маршалов план је — план за спа“
· савање америчке финансиске о-
лигархије од кризе која им се неизбјежно и све више и више приближава. О чему се, дакле, ради» Амерички финансијери хоће да наметну европским — земљама своју робу. Они хоће да Европа буде тржиште за њихо“ ве производе и извор:за гомилање њихових профита. Зато у Европи фабрике не смију радити без. њиховог одобрења и – без усклађивања са _ Маршаловим планом. (Одобравање)., Маршалов план не значи давање помоћи француском народу, не значи давање помоћи и" талијанском народу, енглеском или коме другом народу, већ значи помоћ америчким _ финанМа не дођу у онакву астро 1929 поли са".
Маршалов план значи: увози-
ти у Европу доларе у малим ко“,
личинама, а извозити их у ве“ ликим количинама. Он значи освојити за амерички капитал фабрике у земљама којима се „пружа помоћ“, дириговати производњу и, разумије се, односити главни профит. То значи, спријечити у тим земљама ону производњу коју Америка има код себе. Једном ријечи то значи империјалистичку _ политику најгоре врсте, то значи завлада“ ти и владати политичким и економским животом · појединих народа у Европи. То вам је, другови, Маршалов план, (Дуготрајно одобравање),
А зашто су се сада Швајцарска, високо – индустријска — зе" мља, Шведска, Данска, а сада и Турска, која није индустријализована већ почеле мало колеба
_вота: наших народа,. . ст
тир Зашто оне сада неће Мар" шалов планр Зато јер се боје за своју индустрију. Зато јер се боје да њихова индустрија — не буде задављена доларским утицајем. Има једна врста људи у Европи — као што их, разумије се, има и ван Европе — који су у служби тих (америчких финансиских магната, То су тако“ звани десни социјалисти, Ја вам, другови, о вођама тих соција“ листа, нећу говорити, јер их ви врло добро знате. То су слуге америчких реакционара и финансиских магната, слуге слабо плаћене али које добро служе. То су издајници радничке класе. Помоћу тих слугу амерички финансијери хоће да засједну на леђа европским народима, а У првом реду радном народу Европе. Такве благодети Марша“ ловог плана ми смо одбили од првог дана, јер смо знали шта он значи.
Немојте вјеровати, другови и другарице, да америчка реакција даје доларе због _ лијепих очију Блума, Шумана, де Гасперија или кога другог. Она њих не воли. Она даје _ новац ради саме себе. Амерички фи“ нансиски магнати хоће да се спасу од неминовне кризе која им се приближава и зато то чине, Немојте вјеровати да амерички имлеријалисти уводе сво“ је ратне бродове у италијанске и друге луке зато да улепшају те луке. Не, они на тај начин хоће у првом реду да код из" бора подупру реакцију и да изврше принуду: хоћете ли при“ стати или нећете2 То је њи хов циљ. То је основна сврха Маршаловог плана: поробити земље Европе, поробити _европ“ ске народе економски и _ политички. Ми то ропство нећемо, јер смо га се отресли једанпут за увијек и ми жалимо оне народе који су, благодарећи издаји, подвргнути таквом нападу америчке _ финансиске — олигархије. _ Америчким _ финансиски магнати заправо су главни потстрекачи на рат. Такви _ људи угрожавају мир, а не ми. Не ми, који градимо фабрике и обнављамо села и градове; не ми, ко“ ји градимо и обнављамо своју земљу. Ми не мислимо на рат, ми нећемо рат. Ми смо. против“ рата, јер нас је он коштао стра“ ховито много драгоцјених жи- о раховито " много пустошења. Ми знамо што значи рат, Они, међутим, нису осјетили рат на својим леђима
заторима
и сви они који нису осјетили рат играју се данас том жеравицом. (Огорчени протести про" тив ратних хушкача и клицање: „Живео мир! Живела мирна са“ радња међу народима!“)
Ко се коме приближио, друговиг Да ли ми Америци, или она нама са својим ратним лађама2 Одговр је јасан: ми њих нисмо дирали. Ко ствара базе у Африци Не ми, него америчка реакција. Данас, кад је рат свр шен и кад тамо нема Њемаца, они стварају своје базе. Ко ствара базе у Грчкој» Не ми, него они, Ко у Шпанији и Порту“ галији купује земљу за базе2 Не ми, него они: америчка реакција. Ко ствара око мирољубивих земаља један обруч који прети ратом> Не ми, него они.
Они су, дакле, ратни потстрекачи, они су највећи неприја тељи мира. -
Тако другови и другарице,
стоји ствар и никако другачије и то је јасно без обзира на то што они“ причају и пишу, без обзира на све клевете. Алп, они неће моћи пред својим наро-
дом сакрити истину о – недјелу које они чине. Њихови – народи ће то сазнати и они то морају
знати, јер онога момента кад би њихови народи заборавили _ на недјела која та господа чине кад би заборавили на те ратно“ хушкачке припреме, тога _ мо" мента постојала би опасност рата, Зато будимо дубоко увјерени да, ако чинимо све што је у нашој моћи, ако свакодневно будемо раскринкавали такве рат“ не хушкаче, ако будемо чинили да њихови народи сазнају за то, рата неће бити. Они без народа не могу ратовати. Без народа се ратовати не може; то ми најбоље знамо, А никада они неће имати такво оружје да би могли друге народе, народе који воле слободу и своју земљу, по“ газити и поробити. Народ који је свијестан самог себе, који гради своју земљу, који се бо“ ри за мир — не може бити побијеђен. Тим више не може бити побијеђен јер ниједан народ против таквог народа неће ићи. То може да буде само жеља разних ратних хушкача и њихових планова. Тако стоји ствар, другови, и никако другачије.
Све клевете које они бацају на нашу земљу, оптужујући нас
"да се мешамо у грчке ствари,
да хоћемо да нападнемо Трст и тако даље и тако даље, све те клевете неће моћи да прикрију оно што они хоће, Њихови на“
ТОВОР МАРШАЛА ТИТА
роди морају знати да су то само клевете, јер ми нећемо напа« сти Трст нити нас се може о“ кривљавати за стање У Грчкој, где се народ бори против свог јих угњетача и америчких окупатора. _ Нама је _ симпатична борба грчког народа. Ми то ка“ жемо цијелом свијету и _ нека се за то ништа не љуте на нас, (Дуготрајно _ одобравање.) – Ма сматрамо да грчки народ има право да се бори за своју сло“ боду. Ми хоћемо мир на нашим границама и тај мир ми нећемо дозволити да нам ико поремети и да нам ма и један корак зако“ рачи на нашу територију. _ Но, провокације са стране грчких монархофашиста _ догађају се свакодневно на граници Албаније и према Бугарској, а мање на југословенској граници. Тобоже, Албанија , је главни _ кривац. (Смех у дворани.) А Југославија је тврд орах. Но, нека не мисле да неће бити тврд орах им тамо, на албанској граници. Ми имамо савез са Албанијом, ми према њој имамо обавеза, („Тако је!“ Аплауз и снажно одобравање) као што имамо обавеза и пре“ ма Бугарској. Тако стоји ствар и никако другачије.
Наша земља је мирољубива, наша земља има на својој упра“ ви људе који не мисле о ра« ту, који мисле само како да чим више изградимо, како да се чим више произведе текстила, ципела и других потребних — ствари; како да се кроз плодан, миран рад створи народу чим бољи жи“ вот, То је оно на шта мисли на“ ше воћство — а не рат. ДА у њ сто вријеме — морам да подвучем — оно мисли и на то како ће ојачати нашу _— одбранбену моћ, да нам никаква провокаторска сила неће моћи да на шкоди. (Одобравање и аплауз.)
Другови и другарице, — вама, борцима за остварење индустријализације _и електрификације Југославије, ствараоцима бољег живота нашим народима ја желим много успјеха у вашем бу“ дућем раду. Развијајте и ши. рите тај ударнички рад и пренесите наше топле поздраве свим трудбеницима у свакој фабрици и у сваком предузећу.
Нека живи наш радни народ, радници и раднице, сељаци и наша народна интелигенција!“
Крај говора маршала _ Тита пропраћен је одушевљеним Ма нифестацијама _ ударника и дарница Југославији, _ маршалу Титу, мирној изградњи и прија тељству и сарадњи међу народима. Поводом првог слета ударника, новатора и рационализатора
од
ЗНАЧАЈ УДАРНИШТВА
за извршење Плана
у борби
рви слет ударника, нова
тора и рационализатора, који је одржан 8 фебруара У Београду, од огромног је значаја за даље омасовљење ударничког покрета међу радним људима и за даљу још успе. шнију борбу за извршење Петогодишњег плана. На слету су сумирани досадашњи велики Ууспеси у изградњи земље, у борби за извршење Плана, у којој су ударници и новатори били у првим редовима и својим залагањем, _ проналасцима и новим односом према раду и чувању народне имовине огромно допринели успешном _ извршењу задатака. На слету су уопштена досадашња искуства у развитку ударништва, велики успеси У омасовљењу овог покрета, али су изнесене и извесне слабости које су уочене у досадашњем развитку. На слету су постављени и задаци који стоје како пред ударницима, рационализаторима и новаторима, као најбољим борцима за план, тако и пред свима трудбеницима на. ше земље,
У Београду су, као и у' свим крајевима наше земље, никле из социјалистичког такмичења стотине ударника, десетине рационализатора и новатора. Нов ударнички однос према раду могао се створити само услед тога што су радници ослобођени експлоатације и што су осетили да њихов труд не служи профиту појединаца већ иде у корист читаве заједнице,
Даље развијање и омасовљење ударништва међу радницима од огромног је значаја за успешну борбу за испуњење Пе. толетке, због чега је потребно. да се све слабости који су истакнуте на слету отклоне, ради даљег јачања овог покрета. Прва слабост је што ударнички покрет још није довољно масо. ван, јер број ударника не одговара стварном расположењу и залагању које испољавају У свакодневном раду наши радвици. Још једна слабост која постоји код многих београдских
предузећа је, да се радници не проглашавају ударницима када ва то испуне услове по Правилвику, већ само на свечаним конференцијама, што је потпуно неправилно. Радник треба да се прогласи за ударника када стекне на то право и пре свечане конференције, а на конференци. ји се може у свечаном оквиру опет истаћи његово име.
Такмичење се спроводи у неким _ предузећима _ кампањски и између појединих такмичења се праве дуже паузе, што претставља још једну слабост против које је потребно да се синдикалне подружнице — упорно боре. Последица ове слабости је неправилан развој ударничког покрета што се негативно 0дражава на извршење задатака у производњи и доводи често до физичког исцрпљивања. радника, пошто се са великом журбом, а и продужавањем радног времена, испуњавају планови при крају полугодишта или године,
Ударници се у свим предузећима још довољно не популаришу, њихове слике, радни учинци и пребацивање норми још не стоје на агитационим таблама по предузећима. ·Популарисање ударника, као најбољих радника у производњи, важно је ради да. љег ширења ударништва,
На слету је уочена још једна велика слабост, да се радници од стране синдикалних и привредних руководстава не издижу довољно на одговорне положаје у привреди и у синдикату. У неким београдским предузећима од мноштва ударника веома мали број се налази у управном бдбору подружница или имају макакво руководеће место у синдикату. Ударнике треба бирати за руководиоце група, комисија, у управне одборе подружница,
Недостаци у погледу примене изума новатора и рационализатора морају се у будућем раду отклонити, Још увек се у београдским _ предузећима – догађа
да се изуми не примењују у до. вољној мери, како у самом предузећу, тако ин у другим предузећима која имају слични технички уређај.
У изградњи наше земље н у даљој борби за План ширење и јачање ударништва је од огромног значаја за испуњавање и премашивање задатака. У нашим предузећима треба још више да се развије социјалистичко такмичење, у чему велику улогу треба да одиграју ударници, Предуслов за даље – развијање такмичења је увођење _ радних норми на сваком радном месту на коме је то могуће. Ударници треба да буду у првим редовима борбе за увођење радних норми, за правилне и реалне норме.
Као нарочито важан задатак слет је поставио даље усавршавање производних – саветовања, Побољшање _ организације рада треба да буде једно од најва. жнијих питања које ће се ра“ справљати на производним 64 ветовањима.
Ударници, новатори и рацио. нализатори у свом даље раду треба стално да имају на УМУ речи маршала Тита: „Развијајте ударништво и све своје иску“ ство које сте стекли у свако« дневној пракси, на раду, преносите на млађе кадрове које 88. треба да изграђујете. Ви, о ватори, који сте у многоме у“ простили процес рада у инДУ стрији, немојте користити сво је искуство само за себе, него га преносите на младе генера“ ције на све оне који још треба да уче.“
На слету је донесен важаћ закључак који ће одиграти 364" чајну улогу у побољшању про“ изводње у свим – предузећима. То ће бити заједнички ' састанци ударника из Појединих _ преду“ зећа и места на којима ће 088 изменити _ стечена — искуства: У раду и донети одлуке за пример нових метода рада у свим пре“ дузећима. Овакви о састанци 0 могућиће да се појединачна # скуства прошире и пренесу А и да буду што масовније #6 ришћена по предузећима