20. октобар

ша“ Ко А: Изи и Ма пиле » 2 М ст ттттттттттветтт ти , / мана

ПАН и

Кула Небојша испод Калемегдана

еоград је један од нај

старијих градова Евро ме. Ни у једном граду неће

се наићи на толико супротно- :

сти, на Тако непланско поди зање зграда као у Београду.

Једним делом то лолази и од : су по- , дигнуте крајем ХУШ и у ЖХ

„Тога што зграде које

веку, а којих има у Београду,

одударају од: модерних грађе- | Додуше, оне се могу на : многе ; Зграде које су лоцније поди: |

вина

прете избројатни, али

ване прављене су по угледу

__На њих

Од најстаријих зграда имамо Конак Књегиње Љубице,

амраду у којој је кафана »Знак :

питања«, Конак у Топчидеру, Саборну пркву, које су све модигнут У ХЈХ веку, н Доситејев лицеј подигнут крајем ХУШ века,

_ Једен од најбогатијих све“ (дочанстава прошлости је Калемеглан са стародревном Беотраљлском тврђавом. На тере нима Београдске тврђаве по» стоје налазишта из пренафорискор доба па преко Келта, Грка, Римљана, — најстаријих Словена, из пбериола Сеобе наРода, Мађара, средњевековне српске државе, Турака, Ау-

дтријанаца, све до данашњих.

дана, тако да је историја оставила неизбрисив летопис на Београдској тврђави. Мако је она драгоцен докуменат, богат историским подацима, све бивше општине и општинске управе систематски су избегавале да уложе новац за испи“ тивање н конзервацију твГЂаве на Калемегдану, зато што то није био уносан посао. ;

Београдска тврђава захвата прзстор од 70 хектара земљишта. Она је временом постала терен за избацивање шута и смећа, тако да је од драгоце

но: споменика прошлости постала ругло. Кула Небојша браће Јакшића данас је за-

трпана скоро за читаво спрат ћубретом избаченим из града.

То стање није више могло да опстане. Чим су формира не установе за заштиту и проу-“ чавање споменика, у први план је дошла им Београдска тврђава. На иницијативу Завода за заштиту ин проучавање споме“ ника културе п МОНО-а гра-

да СЕ САЧУВАЈУ

(у Зе

ја

| ас ин Розе Брена А ехо агенса ЊЕНА у Ва Ер 28

за са

· КРОЗ БЕОГРАД ПСКЕ СТАРИНЕ ___

МА

пир И И А А, о ЕИЧИИ г ~ '

13 ФЕБРУАР 1948

АВОДИ СЕ РЕД НА

ЖЕЛЕЗ ИЧКОЈ _ СТАНИЦИ,

УСНОРО ЋЕ ПОЧЕТИ РАДОВИ | ууути кој 1е

на научном испитивању Беотрадске таврђаве

да Београда паши научници (архитекти, археолози и исто ричари), окупљени у Археоло"шком институту Српске академије наука, примили су се овог великбт И часног задатка научног испитивања н ковзер“ вирања Свих, за историју _важних објеката У Београдској тврђав

Археолошки институт Српске академије наука даће научне кадрове и стручћа руководства за бве ралове. МОНО ће финансирати те радове, дати грубу радну снату и потребан материјал. _Прбучавање и конзервација Београдске тврђаве треба да се оконча за следеће четири године. За ове ралбве МОНО је предвидебд суму од 35 милиона ЛЊнара. Ове године прво 'ће се очи“ стити сав наносе у Бебтрад

ској тврћави, потом ће се от-,

почети са научним радовима на местима која су већ утвр“ ђена као историска и археолошка налазишта, тако ла не би било лутања м ла би се трагом познатих објеката ишло ка новим, до сада неот' кривеним објектима. Нарочита пажња ће се поклонити

Изглед Београдске тврђаве н бедема

преисториском налазишту, разоткривањем _ зидова нз словенског средњег века. Проучавањем околине римског бунара утврдиће се места старих средњеевропских замака и пристаништа. Североисточно од куле Небојше постојало је У најстарије време, у оквигу градских зидина — Једно пристаниште у које су улазиле лађе из Дунава н Саве а-иза којих се канал затварао. Канал је доцније затрпан, а сада се налази испол нивоа Дунава и Саве. Савременим техничким _ средствима _ могу се. открити његови келови. Није искључено да ће се ту наићи на многе предмете, слу“ чајно потонула или изгубљене. Треба овом приликом истаћи да се културни слојеви (на којима је човек нешто радио) у Доњем граду налазе све до дубоко испод садашњег нивоа Саве ни Дунава. То нам гово ри да је некада (пре 5000 го-

· дина) ниво Дунава и Саве био

нижи и Да се током година подигао, делом због наноса, а делом због спуштања тла. Тако, на пример, на теренима "данашњег _ Новог Београда,

приликом сбндажних _ радова, а на дубини бл 4 до 5 метара испод садашњег нивоа, нађен је Камени мост преко кога се, у то време, прелазило из Сре“ ма у Безград.

' Руководиоци радова праве план да се радови могу обављати паралелно на два раду“ лишта: Доњем "и Горњем

граду, 5

Пројекциони план проучава“ ња и конзервирања _ Београд“ оке тврђаве већ је састављен. Али, да би се пришло њего“ вом извршењу потребно ће бити остварити извесне усло-

ве који не зависе им од струч“ њака, Археблошког института, од материјалних инвестиција. Нанме, потребно је пот“ пуно ослобођење Београдске «врђаве ш Њено стављање на расположење МОНО-у града Београда, кад и геодетско-ар“ хитектонско снимање терена. Научним _ зрхедлошким радовима руководиће професор Универзитета Милоје Васић, а оперативни руководилац пе локупних | техничких _ радова биће инж. Дрзги Јовановић,

НЕСАВЕСНИ ПОСЛОДАВЦИ

исворишћуј“ сбоје учениве

Из посмолаваца који још не схватају да су неповратно прошла времена кад су ученици у привреди третирани каб теглећа стока и да су данас ученицима законом обезбеђени добри животни У слови и стручно уздизање без икаквог искоришћавања,

Послодавац Млија Стојковић, столар у Вишњичкој улици број 27, обавезао се свом ученику да ће му дати за вре ме учења заната стан ин храну.

еђутим, службеници из Народног одбора Другог рејона нашли су да ученик живи под ужасним условима. Он станује у прљавој, смрдљивој соби, спава на кревету од неколико дасака са сламарицом, прљавим ћебетом, које служи као покривач, и прљавим сламним јастуком. Када је овај несавесни послодавац упитан зашто му таксе живи ученик, он је рекао да је ученик раније спавао У кухињи, али да га је сместио у прљаву. собицу да му је Станбени зтсек не би одузео! Усто каже, да чека ла учеников отац уреди собу. Послодавцу је хладно да спава у својој лепо намештеној соби која нема пећ ни која стоји! неупотребљена и сместид се у кухињу. Свакако, верује да ученик испод белног ћебета не осећа хладноћу у себици без пећи!

,

послодавац, _ Радоје

Други Цетињске

Станисављевић из улице број 6, Има лва ка, које је једног дана послао у улицу Ђорђа Вашингтона број 12 да му донесу на леђима веома тежак кауч са насло“ вом. Да ла је овај човек 3= боравиб да ученици нису теглећа стока и да зни не треба да служе послодавца већ само да уче занат.

учени~ |

Овакви послодавци заборав“ љају да данас постоји власт која неће никад допустити да се такз поступа са нашом радничком омладином. Њих треба пробудити што строжијим казнама, да једном заувек 3»

памте како треба ла се одно-·

се према ученицима. Милица МАРЈАНОВИЋ референт 58 кадрове ПО рејона

жж

Где путнин да преноћи у Београду

Послом сам дошао у Београд, са Хругом. Стигли смо вечерњим везом У намери да се у току ноћи одмори-

мо, како би свежи обавили ин послова. У хотелима, свима редом, добили

смо одговор: = Све је попуњено.., Прљави, умдрни, одлучили сме ма " сачекамо дан у чекаоници железнич“ ке станице, Али, нашли емо врата за« творена.

Окрећући се по улици, у недоумнин, видели смо светлост у Задружном ресторану. — Фајронт!

То је била шрва реч коју смо чузи.-

— Ралн ки моја кафана целу ноћу

Одговор је гласно:

— Не, све су затворене,

Остало нам је да чекамо де три часа по поноћи, кад се отвара Железничка ресторапија,

. Прозебли, уморни и излбмљени 7шли смо да се огрејемб и окрепимо, , Није наш случај усамљен, Свако

== Чиле, покуповала су ови карте шта су спавази ноћас пред позориштем; 3 МЕ

,

дневно се те дешава _ Људима који долазе у Београд послом, Оваке ис ћи валазе се поједивии у темвој снтуапији. Сваке се ноћи ломе ин вебу к сутрадан изнурени журе да сврше много послова, које обично оставе 38 тај један долазак у Београд,

_ Сме ли се то тако оставити,

Хотела нема, Лепо. Хотели се не подижу преко моћи. Али могу се, за“ тб, иачинити привремена скупна пре ноћишта са потребним санитарним У ређајем, А за прво време неопходно је оставити бар неколико градских мафана отворених преко целе моћи, Оне би „бескућиицима“ ове врсте пру жиле мров, топлоту и окрепљење, А то. је неопходно, ако се жели ла радни људи не пропадају, не болују, ве изестају од. посла,

„Мало више брите е људима“ — ми смушамо те речи, читамо, и мислимо о њима. Требало би о томе да промисле ш они који се старају 0 проблемима хотела, преноћишта и уго» ститељства, С.

Шта чекају

органи „Отпгада“>

лоорштету ског _ пре-

дузећа „Рад“, за изралу металних артикала, већ два месеца лежи око два вагона отпа дака од декапираног плеха. Гомила металних отпадака расте све више и закрчује пролаз, па не може да се уноси нови материјал у мали магацин преду“ зећа „Рад“.

Наштм многобројним ливницама је и те како потребан ма теријал за лив, па би свакој од њих добро дошли отпаци предузећа „Рад“. Данас, када је толико потребна _штедња _ сваке трунчице материјала па се о њој стално говори, И значај штедње за Извршење пилана наглашава, управо је несхватљиво да усред града лежи ненскоришћена и пропада толика количина металних отпалака,

Како је за прикупљање отпадама! надлежно _ републиканско предузеће „Отпад“ управа град ског предузећа „Рад“ му се о братила чим се накупило ДОВОЉ но металних отпадака. Набављач Живан Петровић безброј пута је захтевао ла се сотпаци одвезу, али му је сваки пут из „Отпад-“а одговорено да се не ра» сполаже камионом и људима за ту сврху.

Тако су отпаци продужили ла св гомилају на пролазу у магацин предузећа „Рад“, и по свој прижици ће се гомилати лок их рђа не поједе и док се надлежни ве сете да позову на одговорност м„екепедитивну“ службу — „Отпад“, '

БЕОГРАЂАНИН ТРАЖИ РАЗОНОДУ...

нопровити од

на железничкој станији |

Ових дана је Главна дирекнија за експлоатацију железница издала упутства о регулисању кретања путника ва београдској, железничкој станици, Кво м читав Низ ! прописа који се тичу службе и службених односа самих железнич ких службеника,

. а нашој, београдској железничкој станици досад је

владао примеран неред у 084“,

ком погледу. Путници су чинили безброј крупнијих # ситнијих прекршаја, који су, услед великог промета, стварали на станици прави хаос. _

Редовна је била појава да се улази на „ар-капију“ ни ко би све знао како у гарнитуре МУТмичких и брзих возова још пре но што су они постављани на перон, Било је чак путника ко ји су „продирали“ и до саме такозване „плоче“, где се Вршт састављање композиција, да би раније заузели и осигурали место. Исто је тако била пракса да се ускаче п нскаче из 8030ва у покрету, да се прелази преко колосека, да се бацају от“ паци од Хартије по перону, по чекаоницама ин вестибилу и свим просторијама станице, што , је стварало пометњу м неред. Томе треба додати да је знатан број путника уносио у вагоне толико кофера, коферчића и 38 вежљаја, па чак и целе живи" нарнике, да није готово остаја“

ло места за остале путнике. Чекаонице су (биле посебан проблем.

Установљена пракса, да се

пужници пуштају на перон, не-

посредно пред одлазак возова, имала је незгодне последице. Путници су се нагомилавали у чекаоницама, у затушљивом и тешком ваздуху, одмах уз вра=

"та и вакрчујући пролаз својим

пртљагом, бнемогућавали су про лаз овима чији су возови ра“ није полазили. То је доводило до. гурњава и свађа, а препуне просторије личиле су па разбо“ јишта.

Пролаз кроз београдску же лезничку станицу био је, Из ТИХ разлога, баук за сваког оног ко је био принуђен да путује. [8 том је проблему стално диску“ товано, а „20 октобар“ је та. кво стање критиковао у више махова,

Донета упутства треба да ре“ ше овај низ проблема.

По новим прописима, дозвољен је слободан излаз на перон' свим путницима са исправним возним а перонским“ картама, па ће и врата чекаоница, према перону, бвти отворена. Мајке са лешом ићи ће у за себне чекаонице,

Поред тога, забрањено је убацивање ин избацивање пртља» та кроз прозоре вагона. Забрањено је и бацање отпадака по герону, чекаоницама 8 вестиби“ лу. За све то предвиђене су нов чане казне, као и за прљање у купеима и прелаз преко Коло“ сека. Казне се крећу од 10 до 100 динара. '

· Исто је тако уредбом забрањено да се у купее уносе живо“ тиње и живина, за њих је од

ређена предаја на полазним Ста“,

инпама за транспорт фургонима,

Уведена је новина ла спикер београдске кодневно објављује ова упут" ства, како би се са њима упо-“

знали сви онн који су прину-

ђени да путују.

Било би пожељно ла са ова упутства штампају и истакну на видним. местима, како би се спречило изговарање о непознавању трописа.

Ове мере у поглелу београд“ ске железничке станице наићи ће на појмљиво одобравање од стране свих оних, који желе па се у свим установама у граду, где је промет велики, заведе

један сталан ред и. да се на“ стоји енергично да се ол изда тих упутстава не отступи ни у ком случају.

радио-станице — сва-