20. октобар
__СТРАНА 2
__ (Наставак са прве странеј
__ четах ове године прилажењем нових хиљада људи општој на____родној борби у изградњи наше ___вемље. То знатно повећање бро___ја чланова _ Народног _ фронта етставља јасан доказ све већег изоловања оног малог броја __ појединаца, који још стоје поИ страни, који не могу или неће ___да ехвате дух новог – времена, ___који не желе брзо – остварење __ социјализма у нашој земљи. Упркос тога, резултати избора су показали јединство свих звдравих народних снага баш на том програму изградње срећније бу___ дућности наших народа.
'- После избора рејонских одбо___ра претстоји избор новог Град-
ског одбора Народног фронта
Београда. На рејонским конфе-
ренцијама изабрано је 787 деле___гата за Градску конференцију, ___која ће се, према одлуци Извр. ___шног одбора, одржати 21 ин 22 | ругра. Почетак конференцие одређен је за суботу у 17 __часова, када ће се обавити пр“ ви део посла — избор радног претседништва, – верификационе комисије и оверавање пуномо« 4 делегата. Истог дана под» неће се реферати о реду
у про |_____шлој н задацима ародног || фронта у овој години. У неде
_љу конференција наставља рад | 9 часова са дискусијом по реч
ата, Потом ће досадашњи | Извршни одбор дати оцену нај» бољег рејона н најбољих ти вих организација у такмичењу у 1947 години, којима ће се до_ делити поклони. Такође ће се · вајбољам _ члановима _ основних · фдртанизација, који су се у про| шлој години својим радом, чвр.,
је
|| · али, предати вначке коНД · | их награђује Извршни од“ ||| Народног фронта Србије. На | крају ће се извршити избор но"_вог Градског одбора Фронта. је Градска конференција пада у | " време највећих припрема а“ низација Народног фронта Бе . | града за велико _ међуградско | такмичење главних градова наРУДНАХ република, које почиње |Г марта. На њој ће се одредити 1 линије даље активности у свим | областима: на организовању до| бровољног рада на изградњи ра« Б вних објеката у граду, на кул|| турном и просветном уздизању | Београђана, на подручју соци|| јалног ин здравственог старања, на физичком образовању народа, 5 "у развијању економске ин кул. . турне сарадње са селима, и тако даље. На конференцији ће са дати оцена постигиутих резул|" тата у 1947 години, која је била богата не само успесима већ ди и драгоценим искуствима, како политичким тако н организаци. оним, која ће послужити ва до|: ношење правилних закључака ва даљи рад. Због свега тога внаПа" чај ове Градске конференције у "Народног. фронта _ Београда је | "веома велики и њен рад ће сви чланови Фронта пратити са живим интересовањем.
5 __ Извршни одбор упутно је по| зиве претставницима _ градских | одбора Народног фронта глав| _них градова осталих народних република да присуствују овој конференцији. Позиви су нстоћ _времено упућени и претставнијЕ цима већих градова у Народној ___ "Републици Србији.
Наставак са прве стране: ___ Живела
| ТРИДЕСЕТОГ
| дар, који је потекао из радних слојева, а наоружан је Ст . | ском стратегијом # тактиком, | совјетском _ војном _ доктрином, | прекаљен у најтежим борбама те | располаже најбогатијим ратним искуством какво нема ни једна |___ друга Армија на свету. Е | Она је најмоћнија сила и вата, што су њој совјетски научници | н социјалистичка индустрија да_____ ли ни дају нову савремену ратну технику какву нема ни једна армија на свету. БК Снага Совјетске армије јен у | њеним везама и савезима са армијама народних _ демократија. Совјетски Савез није више окру5 "жен са свих страна капнтали5 стичким земљама. На својим зач ___ падним границама он има своје ___ савезнике у братским словен| ским и другим земљама народне | · __ демократије, На истоку се нала___зи и све више јача пријатељска Н вародно-рслободилачка _ Армија : Кине У читавом свету Совјетски Савез и његова Армија имају пријатеље у свим слободољубиИ вим људима и народно-ослободим | лачким и демократским покретима. „Е Такву огромну силу као што ___је Совјетски Савез н његова Ар4 мија морају поштовати н бојати ___се ње њени непријатељи. „Глас ___ претставника Совјетске државе је најауторитативнији глас на __ свету. Шега пажљиво слушају ___сви народи и све владе. У томе је велика заслуга Совјетске армаја каја је показала свету силу;
А џ
ПИР РЕЦИ. БИН тР Е – ји » !
и
ПИ ви
Са конференције жена Четвртог рејопа
МР.
"20 ОКТОБАР"
БУШ И
г
На конференцијама по рејонима жене су упознате са закључцима Другог конгреса
рј ио одржан Други копе . греб | ок Фронта жена Југославије поста“ вио је пред све жене Југосла“ вије, а самим тим ин пред жене Београда, низ нових вадатака,
Да би се жене Београда упо-« внале, како са значајем одржа= нор Конгреса, тако и са вадацима које је он поставио, у току прошле недеље одржане су по свим рејонима Београда шире конференције жена. На конференцијама је женама Београда исцрпним _ рефератима још јед»= ном истакнут значај Другог кон греса и изнети су конкретни ва даци који сада, у другој години Плана, стоје пред свима органи зацијама жена. Тим конференцијама присуствовало је преко четири хиљаде жена, Највише е успела конференција жена етог рејона, на којој је рефе« рат о значају Конгреса и зада“ цима који претстоје одржала Је
лена Хамовић, секретар Град“ ског одбора жена. а конфе= ренцији присуствовало је преко
хиљаду жена. Значај ових рејонских конфе-
народној власти, свестраног уж чешћа у извршавању _ вадатека Петогодишњег плана, н као нај важнији задатак, који је на Дру ' ром конгресу подвукао маршал Тито, брига о деци н њиховом одгоју, требало је да се дискусија на рејонским конференцијама креће у правцу детаљније обраде и предлога за што успешније извршење стих вадатака. Међутим, дискутовало се веома много о општим задацима жена, а тек понеки дискутант износио је у своме излагању конкретне вадатке жена са рејона и предлоге за њихово успешније извршење. Дискутантима је требало указати на правац дискусије, па би дискусије свакако биле плодније, а и саме конференције много успешније,
Но, н поред тог недостатка, конференције жена Београда по
стигле су делимично свој циљ. На њима су жене Београда упознате са најважнијим задацима, и оне већ почињу те задатке да извршавају.
Овим конференцијама обележен је правац рада жена у овој години, Оне ће у своме раду највише пажње посветити бризи о деци и њиховом одгоју, укључивању што већег броја жена у привреду, да би од њих данассутра постале — квалификоване раднице, које ће активно учествовати у борби ва нзвршење нашег етогодишњег плана, и мобилисаће најшире масе жена у борби за учвршћење мира и демократије у свету. Тиме ће оне не само извршити вадатке ко је је пред њих поставио Конгрес, него ће учинити још један велики корак ближе лепшем и лакшем животу наших народа.
Недостатак алата и камиона кочи рад
ренција је веома велики. Путем.
њих упознате су најшире масе жена с крупним задацима у чијем ће извршењу ин оне узети активног учешћа. У рефератима су се износили и конкретни ва• даци по рејонима, али веома ма ло, Требало је, наравно не на
штету целог реферата, детаљни. |
је изнети задатке жена по рејонима. Дискусије по рефератима биле су прилично штуре. Ди скутовало се углавном по питањима која су у рефератима најдетаљније обрађена, а било је ва ома мало предлога и дискусије по питању локалних задатања жена на рејону и по основним организацијама.
Како сада пред женама Веограда стоје вадаци интензивнијег културно-просветног рада, политичког рада са масама жева које стоје по страни, широког учешћа у пружању помоћи
иеуфруламтуавуламтвунаиаемевеветууевмцетуруетуеватуваетукдеуеатугватукаетугретигругвавуевкомглелмааомедеомедетуедеуелару епу евуелуко
ОДИШЊИЦА
СОВЈЕТСКЕ АРМИЈЕ
: јин земље социјализма“, (А. Лењин пи Стаљина учили су совјетске људе да се не одмарају на ловорикама; да империја лизам рађа нове се сачувала безбедност отаџбине и мира у свету, треба да стално јачају своју Армију ин држе је у сталној ратној приправности, Совјетски људи су верни заветима својих великих учитеља. Совјетска армија чврсто стоји на бранику своје домовине и служи као гранитни стуб мира и безбедности у свету. | _ "Двадесет трећег фебруара ове године са неизмерном — захвалвошћу славе 30-годишњицу Совјетске армије сви слободољубиви народи света, које је она спасла од фашистичке тираније И који су, вахваљујући победи Совјетске армије, добили мир. 30 година Совјетске армије славе са ватреном љубављу борци Кине, Индонезије, Грчке, Шпаније, који се под најтежим условима херојски боре против крволоча вог англо-америчког _ империјализма и домаћих издајника, на а се примерима Совјетске ермије н служећи се њеним богатим искуствима. Тридесет година Совјетске врмије славе сви ослобођени народи међу којима и наш народ, који празник Совјетске армије слави као свој празник. Совјетска армија пружила је нашој Армији и нашим народима неоцењиву помоћ у борби ва ослобођење од фашистичких окупа-
атове; и да би
на беодрадским радилиштима
Ју тагледу добровољног рада у оквиру уређења н улепшавања Београда ва нама стоје већ опробана искуства. На том послу, потпуно новом за нашу средину, .грађани Београда дошли су до драгоценог сазнања да је брига за град и прилике у њему донста у првом реду брига самих његових житеља и да се љубав према своме граду пи не може друкчије манифестовати, но радом у њему, за ње“ гово с" уређење и улепшавање. Стечена су искуства, стечен је смисао ва колективно залагање, за онај присан однос људи 'који без икаквог материјалног интереса раде на заједничком по-
тора. Многи совјетски армејци дали су животе за ослобођење ваше вемља и окитили наше друмове, паркове ни тргове својим гробовима н залили наша поља својом јуначком и племенитом крвљу. Са нарочитим одушевљењем и љубављу борили су се совјетски армејци, заједно са борцима наше Армије, за ослобођење Београда, не штедећи своје животе само да би са што мање рушења ослободили главни град братске земље. ·
Нико више од наших народа, нико више од нашег слободарског Београда не може волети Совјетски Савез, Совјетску армију и Стаљина. Ми смо ту љубав показали својим устанком и својом борбом када су хитлеровске хорде наднрале ка Москви, Лењинграду и Стаљинграду, кад је Совјетска армија била далеко од нас, кад је совјетским народима било најтеже. И никоме више нису журили да помогну совјетски људи него нама. Своу огромну љубав према Совом _ Савезу, наши нароиспољавају данас славеи са поносом и — гордошћу – 30-годишњицу непобедиве Совјетске армије, као свој рођени празник, шаљући јој пламене братске и другарске поздраве,
За трајан мир н демократију у свету, за све јачу ослободилачку борбу угњетених народа, за изградњу социјализма у словенским и другим земљама народних демократија, за све већ моћ Совјетског Савеза! Х
Да живи непобедива, славом овенчана ослободилачка Совјетока армија!
Да живи њен творац и врховни командант генералисимус Ста. љин| |
ПУМПА УУ АПУ АМА ДЕАМ ЕАУ У
1 ~
МИ
ЈА
СУДОМ
МАМА,
с
ди
Василије СМАЈЕВИЋ пуковник
ПКИКОЊИРКИВ ЋИРА РКО ТИЈИјр РУКУ у ма елита
_ прилазили
слу. Израсла су руководства до бровољних радова, н она су се кроз рад све више оспособљавала. Све те околности довеле су н до пораста броја оних што су раду. Отуда су се могли очекивати све бољи ни сзе пунији резултати. А такав је случај и био на маси радили. шта, нарочито у току лепих дана ове благе зиме,
Међутим, на једном мањем броју радилишта дошло је до појава које се нису смеле десити, баш е обзиром на искуства стечена у досадашњем раду. Показало се да је радно расположење грађана премашило очекивања руководстава радова (случај на радилишту у Вр шачкој улици број 12, а ни на неким другим местима). Грађани су дошли у великом броју, али нису наишли на спреман алат за рад. Били су принуђени да стоје и гледају како други раде.
Појмљиво је да се то није смело десити, а исто је тако разумљиво да то рђаво утиче на људе, жене и омладину, који су оставили своје друге послове, да би се валожили на фронтовском раду, а дошавши на радилиште (били су принуђени да беспослени стоје, да се (по њиховим речима) осећају „као кривци“, и да се, не доприневши ништа за заједницу, врате нерасположени кућама: Треба имати у виду да, ако је ту било људи који су први пут дошли на радилиште, тешко је да ће се решити и други пут да „окушају срећу“ неће ли, можда, „уграбити“ будак или лопату,“
Исто тако је недостатак – недовољан број камиона, одређен за поједина радилишта. Поготову је тај недостатак крупан у времену вавршавања радова на рашчишћавању појединих руше“ вина, кад добровољни радници, сакупивши шут на гомиле, чекају сатима да га утоваре, како би рад завршили,
Не би се ове појаве смеле више понављати. Радни елан чланова Фронта не сме се крњити оваквим с пропустима од стране руководстава _ добровољних радова. Стога у овим данима, кад се формирају секције и деле за дужења, требало би најозбиљније схватити да се са добровољном радном снагом не може и не сме поступати на досадашњи начин и да се овакви при-
мери, ма како они били малобројни, више не смеју понављати, пон ни оси пе арсај ми љ.
ГЕ јг ср. 1
јен поду
утицај новог система
(10Одевињи
и“
4
а у а
НА ПОРАСТ ЖИВОТНОГ (ТАНДАРДА ТРУДБЕНИКА
обољшање животних услоч ва трудбеника наше земље
поставаља се кроз Петогоди“ шњи план као један од основних задатака. То побољшање треба да произилази у првом реду из пораста материјалне производње, а на темељу коре-
нитих промена насталих у друштвено-економској структури наше земље.
Нове уредбе _ Савезне владе о везаним ценама и новом систему снабдевања омогућавају да. се на основу пораста индустриске производње, постигнуте у у 1947 години, оствари знатно подизање _ животног стандарда
дних људи. Кроз ове уредбе авезне владе одражава се праведна брига за снабдевање радних људи града и села и снабдевање становништва пасивних и ратом опустошених крајева 6 једне стране, а с друге стране немилосрдна борба против капи талистичких и' шпекулантских елемената на подручју трговине, који покушавају да се ставе између града и села и да увуку сељачку производњу у шпекулацију. Уредбе о снабдевању становништва, о снабдевању – вемљорадника у пасивним ни ратом о« пустошеним крајевима, о продаји пољопривредних производа по везаним ценама постављају 0основне принципе, а све су ба. виране на оствареном _ порасту индустриске производње у 1947 и планираној индустриској производњи у 1948 години. Оне су и резултат огромних напора које су уложили трудбеници наше земље у првој години Петогодишњег плана, а у исто време и потстрек за савладавање круп"них вадатака постављених планом за 1948 годину, како у индустриској производњи тако ну пољопривреди. Сам систем везаних цена такав је да потстиче сељаке на повећање приноса на својим газдинствима, јер у замену за своје производе добијају индустриску робу која им је неопходна. Структура цена, пак,
_ таква је да су у поређењу са " 1939 годином индустриски производи скупљи просечно — за 2,40%, а сељачки производи за 2,82%, из чега произилази да је стварна куповна моћ сељака већа него 1939 године,
За градско становништво, а посебно за трудбенике Београда, Уредба о продаји пољопривредних производа са правом на куповину одређених индустриских производа по нижим јединственим ценама има нарочити значај. Ма да је укупни робни промет на мало у Београду у односу на 1946 годину порастао у 1947 години за 33%, _ снабдевеност градског становништва _ неким пољопривредним производима (воћем, гмлеком, јајима) пала је у односу на 1946 годину за око 15%, а код поврћа незнатно порасла. Узроке — недовољној снабдевености градског тржишта пољопривредним _ (производима, поред низа организационих слабости градске трговачке мреже и откупног апарата, треба тра. жити и у објективним тешкоћама, које су углавном проистицале из чињенице да сељак није био . заинтересован да продаје · своје производе за новац којим није могао да подмири основне · потребе у индустриским проинзводима. Таква ситуација омогућавала је да се између радног народа града и села стављају градски шпекуланти, да се баве препродајом и да набијају цене пољопривредним производи, ма, што је економски погађало радне масе и града и села.
Све ове уредбе Савезне владе о новом начину снабдевања 'имају велики и економски и политички значај за даљи развитак наше привреде. Њиховим спровођењем ·не само да ће се учеврстити економске везе града са селом и тиме остварити најчвршће јединство радних маса града и села, већ и на економском пољу потући непријатељ који то јединство хоће да разбије. _ Спровођењем ових уредби омогућава се побољшавање снабдевености трудбеника града и села, што је неминовно повезано са повећањем продукције у фабрикама и подизањем пољопривредне производње. Истовремено, овим уредбама, а посебно с Уредбом о снабдевању становништва, дају се мопућности за максимално увлачење до сада неангажоване радне снаге за успешно извршење огромних _ задатака Петогодишњег плана, руководећи се при томе начелом које је формулисано у Уставу: „Сваки грађа. нин дужан је да ради по својим способностима. Ко не даје заЈедници, не може од ње ни примати“, а да „чим више и теже неко ради тим више он мора добити“, (Маршал Тито), Но
Систем дуплих цена на слободном тржишту омогућен је производњом већих количина индустриских производа — пора. стом наше производње уопште и увођењем планске привреде а као систем претставља прелазни период ка укидању снабдевања преко карата. Поред повећаних количина гарантованог снабдевања, које су предвиђене Уредбом о снабдевању становништва, у слободној продаји имаћемо још м, поред досада изношених индустриских _ производа по вишим јединственим ценама, и индустриске производе по нижим јединственим ценама који се пуштају у слободну продају. Да би се правилно одвијала продаја, предвиђено је да са свака врста продаје индустрпске робе одвија у посебним одеље“« њима трговачких продавница,
При спровођењу свих ових уч редби, на државном трговачком апарату лежи велика – одговор« ност. У. општенародним напори. ма за изградњу социјализма у нашој земљи државна трговина претставља _ нераздвојни _ дес процеса социјалистичке изградње, најтешње је повезана са планом _ производње ни читавим привредним планом, а има основч ни задатак да потпуно и све« страно задовољи потрошача трудбеника. Међутим, у нашем трговачком апарату досада се испољило низ слабости: спорост и бирократизам при обртају робе, некултурно трговање, што је било резултат несташице робе, јер је трговина била сигурна да ће потрошач тражити робу, а не она њега. Да би се правилно и на време извршили задаци које намеће спровођење уредби Саве, зне владе, треба пре свега створити разгранату мрежу државних трговачких продавница, о
. безбедити добар и обучен кадар
трговачког особља и откупљивача, остварити тачну евиденцију циркулације робе у одређеним временским периодима. Новим у. редбама створени су објективни услови да се не понове слабост из 1947 године. Чињеница да се на слободном тржишту – појав• љују много веће количине ин дустриске робе, затим да сељаци имају могућности да по везаним ценама набављају за сво-
је производе индустриску робу,,
ствара на тржишту — у погледу количина и делимично поједностављеног начина продаје — много повољнпју ситуацију ва бржи обрт робе, за проширивање трговачке мреже и за остварење културпог — трговања, што је омогућено и новим начиНОМ плаћања трговачког особља, а Уредба о продаји – пољоприврелних производа по везаним ценама омогућава лакше добав. љање пољопривредних производа за подмиривање потреба градског становништва.
Основни предуслов за спровођење свих ових уредби јесте да се оствари планом предвиђена производња индустриске ро• бе с једне стране, и да се по» већа _ принос _ пољопривредних производа с друге стране, За извршење ових задатака потреб, ни су напори свих трудбеника. Правилно спровођење ових уред“ би лежи као задатак како на нашем _ трговачком и откупном апарату, који треба да их не посредно спроводи, тако и на масовним организацијама, _ које при томе _ треба да му пруже помоћ и контролу. Поред обим“ ног задатка на изградњи око 5000 станова на подручју Београд у 1948 години, правилно спровођење уредби о новом на“ чину снабдевања _ становништва поставља се као основни зада« так који треба да изврше ор« гант народних власти у Београ“ ду уз подршку масовних орга“ низација — а све то имаће 34 резултат осетно побољшање жи“ вотних услова трудбеника Бео• града већ у другој години на“ шег Петогодишњег плана.
Зага ЈОВАНОВИЋ
ГЛАВНИ ИЗВОР
више Да вам није угинула
— Зашто не доносите
млеко» крава»
— Јек! Жива је она и здрава али ми је бухал пресушио;
= па аљав т