20. октобар

"НАШ ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ

постаје све удобнији

уедином марта месеца ове

године у свим авионима

ловенског аеро-транспор-

та (ЈАТ-а), који саобраћају на

ним линијама, појавиће

се стјуардесе, девојке које ће

имати покебну дужност у авио. нима,

Стјуардесе претстављају нови. ну у нашем ваздухопловном спобраћа То су девојке које шмају задатак да у Току лета странцима и нашим путницима дају обавештења о местима изнад којих се пролази — о и. истори и значај тога места — затим да дају сва обавештења у вези са даљим путовањем и да се, на крају, старају о удобности путника — да их служе јелом и пићем, да им у случају «несреће пруже прву

„ итд.

„За сада Југословенски аерочранспорт има свега три стјуврдесе које су изабране путем конкурса. Кроз шестонедељни курс ове девојке су се оспосо= биле за вршење нове службе. На курсу су се изучавали предмети као што су познавање земље, спољна и унутрашња политика, навигација, познавање метеорологије, прва помоћ тд. Изучавала су се и два страна језика.

Поред рада на међународним линијама. Југословенски аеротранспорт има намеру да у току овога лета упосли стјуардесе и на линијама које ће саобраћати дуж јадранске 0бале. На тај начин, увођењем стјуврдеса, удобност на нашим ваздушним линијама знатно ће се побољшати.

"Реклама неактуелности нереда и прљавштине

о јостоји у нашем граду Предузеће за штампу и рекламу. Оно је 0. сновано са циљем да снабдева грађане свом дневном штампом као и да руководи рекламном службом Београда. Поред тога ако су некоме потребне новине неког ранијег датума, треба да их добије у продавницама предузећа.

То су задаци који су постављени пред предузеће, а стварност сасвим друкчије изгледа. Ако прођете поред продавнице која се налази у Косовској, улици помислићете да се ту про. дају старе новине „на кило“. ту стоје некакве новине по којима је попала „дебела“ прашина,. Ни у радњи није ништа боље. По зидовима висе рекламни плакати који оглашавају давно прошле догађаје. Ако случајно затражите новине, рецимо из септембра месеца прошле године. тешко да их можете добити, јер ће вас издати стрпљење при чекању да их пронађу, тако да ћете гледати да се што пре „спассте“ из радње. Међутим. како би све то могло · са мало труда лепо да изгледа. Како би дневна штампа украсила излог, а актуелни рекламни плакати, зидове про. давнице. Поред тога, као најважније, “сигурно да би било од велике кори-

. сти за грађане да могу увек да добију новине ранијих датума, које им У Извесно тренутку затребају.

Б. БУЖАН

У изло-,

ДР ИЕ РА И

"КРОЗ БЕОГРАД, ·

КРОЗ БЕОГРАДА БЕОГРАД: КРОЗ ВЕОГРАЛ.

ИЗ ПЕПЕЛА И РУШЕВИНА ПОНОВО ЈЕ НИКЛА КУЛТУРНА УСТАНОВА _

"КРОЗ

ЕН

НАРОДНА но

И ученице средњих школа у Библиотеци налазе потребно штиво

У једном дућану крај Саборне цркве, 1832 године, отворио је књижар Григорије Возаревић прву читаоницу. Та читаоница је ваконом, донетим 1859 године, постала Народна библиотека. Један од првих управника библиотеке био је Ђура Даничић, чијом је заслугом н донет закон о библиотеци. Он је први поставио начела по којима библиотека треба да се управља. Народна библиотека мора да на бави сваку српску књигу, сваку књигу која се тиче српског народа било на ком језику, и све друге књиге стране књижевности које су од већег значаја. Наследници Даничића били су Јанко Шафарик, Стојан Новаковић и други истакнути људи.

Првог светског рата библиотека је доста страдала. Другог светског рата она је сасвим уништена.

рвени пламен ватре бесни

по коововима зграда већ полусрушеног Београда. — Бесне ватре, нико их не гаси. У паничном страху беже људи од кућа, У хаосу и метежу напуштају рањени град, Звукови многобројних сирена налећу непрекидно, зави. јам над градом — нагарављеним од ватре и дима, Трештећи и тутњећи непрестано круже непријатељски _ авиони и засипају град бомбама. ·Руши (се и гори град... То је било би 7 априла 1941. године... Преплашени, људи су бежали. Нико |се није осврнуо кад је у смирај дана на крову зграде у Косанчићевој улици, у којој је била смештена Народна библиотека, букнуо огромни пламен ватре која је почела. да прождире део по део зграде. Нико није ни покушао да гаси. Изгорело је све. Изгорело је благо ко(е је 109 година сакупљано, највеће културно благо нашега народа, најстарије књиге и најдрагоценији рукописк: _ Ефективна вредност изгорелих књига износи 5 милијарди 816,309.856 динара, а културна и историска вредност износи 58 милијарди

154,550.447 динара. Уствари, вредност изгорелог блага не може се новцем изразити, она је ненадокнадива. Изгорело је 500 хиљада разних свезака са преко 1.300 старих српских рукописних Књига и докумената, са преко 2.000 писама српских књижевни“ ка и других знаменитих људи и 250 издања првих српских штампарија од 15 до 17 века, и то благо не може се никада више потпуно сакупити,

Готово је невероватно да данас, тек седам година после потпуног уништења, у новој Народ-

библиотеци има већ око две трећине старих _ српских _ књига, Полице Народне библиотеке ни. када више неће красити поједини документи и рукописи у оригиналу, који су били једини пример уопште, али оно што је било могуће сакупити, сакупљено је. Сакупљени су сви стари _ српски класици, неколико ретких рукописа. Књиге се сакупљају по плану који предвиђа најхитнију набавку свих књига наших класика и свих издања колико их има на нашем језику.

Данас већ Народна библиотека пружа многобројним _ читаоцима

неоцењиво благо наших народа

богатство избора у 300.000 раз. них свезака.

Читаоци користе то богатство...

У великој, округлим стубовима подупртој просторији, поре. ђани су столови и столице. Дуж зидова наслагане су књиге, Много књига. Читаоница је само у ра.но јутро празна. Већ око осам сати, када Народна библиотека отвара врата својим _ читаоцима, топла, уређена читаоница се пуни. Улазе један за другим разни читаоци, људи од 15 до 60 годи~

. на старости. Потраже књигу, задубе се и забораве на све око < себе.

Стар човек са наочарима ула. зи хитро у читаоницу. Узима књигу, седа и лаћа се посла. Он проучава нашу историју. Служи се књигама · историје _ за средње школе, разним _ енциклопедијама. Полако, пажљиво уписује реченице у бележницу. Ради. У топлој соби влада савршена тишина. Ту се не говори, креће се на прсти.

Тишину пријатне загрејане одаје ремети само шум прелиставања књига и далек тутањ трамваја... Студенти великом

који су У

Много је студената који допуњавају своје знање користећи се књигама ове библиотеке

дије и приручнике који су им потребни за студије,

Ученици средњих школа најредовнији су посетиоци библиотеке, Ту се они упознају. са делима Глишића, Лазаревића, Веселиновића и са другим нашим писцима. Често у читаоници пишу реферате о неком писцу, корисно се служећи материјалом којим располаже библиотека,

Читаоница Народне библиотеке располаже са свега 104 седишта,

У потпуној тишини седе нагнути над књигама радници, интелектуалци и школска омладина

Живот у интернату Учитељсрве шРоле

У преподневне сате у ин тернату Учитељске школе у улици Народног фронта број 43, по пространим, цвећем _ украшеним ходницима, и великим, _ чистим спаваоницама, влада тишина. Никакав звук ни шум не ремети ту тишину, која је тако снажно обухватила читаво — крило згрфде. Питомци интерната су У "школи, а питомице су на другом

крају зграде, далеко од — спаваоница, у радној соби, маленим _ учионицама оне проводе

преподневне сате у учењу, писању задатака и дискутовању, да би после подне могле — отићи спремне на часове. А после подне у клупе у којима су оне се-

деле и исписивале странице и “странице задатака, сешће _ мушкарци, да и они уче, да се при-

преме 38 сутрашњи дан, И тако из дана у дан...

Око двеста ученика и ученица Учитељске школе, смештено 08де у интернату, који је. недавно отворило Министарство просвете одобривши кредит од два мили она динара, проводе дане пуне систематског рада и личног уздизања, да би сутра у село .отишли спремни, снажни да победе у борби са неписменошћу. и заосталошћу. Ту живе и спремају се да одговоре свим _ задацима који се данас _ постављају пред народног учитеља.

У рано јутро, још док се води борба између дана и ноћи, пробуђени отегнутим звуком трубе главног дежурног _ ученика,

устају девојке и младићи — пи. томци интерната. Још се ни звук

трубе не утиша, а _— појединци, они највреднији, већ вежбају са својим фискултурним руководиоцем просте вежбе, После гимнастике сви се ра8злете по интернату, да још уреде и дотерају кревете, да не оставе за собом на трунку прашине, јер комисија тек што није дошла. — Комисија, састављена од самих _ питомаца који врло пажљиво и врло строго прегледају чистоћу по собама, даје оцене. То је један од начина такмичења питомаца. Образовали су групе, „Црвени кутић", „Пролетер“, „Слога“, група број 5, и те се групе аћусо“ но такмиче. Такмиче се у учењу, дисциплини и чистоћи спаваониСваког месеца објављују се резултати и похваљује група која је постигла најбоље успехе,

ришту. У трпезарији сваког дана има _ дежурних им њих одређују сами ученици, Храна је одлична

и обилна,

Живот у интернату је _ веома пријатан, То је живот пун рада и напретка ка бољем, _ лелшем. Кроз омладинску — организацију питомци се. васпитавају и уче дисциплини, Односи питомаца са наставним .особљем нису _ били баш најбољи, зли је — добром вољом ученика, чланова Народне омладина и трудом управнице и васпитачког особља стање _— поправљено. Ускоро ће многи питомци напустити интернат и отићи у села, да тамо примене знање које су стекли, да допринесу што бржем пашг |

изпретку ми просвећивању. Љ,Пћ,

села.

Питомци интерната хране се у лепо уређеној трпезарији, — која се налази у малој згради у дво-

броју чланови Народне библиотеке, долазе редовно. У библиотеци могу да нађу богат марксистички Материјал за правне науке, Много књига математичкофизичке групе, разне енциклопе-

Стари извори и најновије књиге привлаче С трИН АНЕ и научнике

00.000 разноврсних књига стоји ма расположењу читаоцима

Тај број је недовољан ми дешава се да читаоци чекају на ред. Читаоци се смењују, на прстима улазе, други одлазе, читаоница је _ непрестано — пуна. Главе читалаца дубоко су погну-

те над књигом. Руке брзо беле-

же, преврћу лист за листом. Само се покаткад поглед читаоца дигне са књиге и прошета по зеленилу Калемегдана, чије се алеје и дрвеће лепо виде кроз прозоре читаонице, Па опет, дубоко погнуте главе читалац очима понире у многобројне редове. Тако од јутра до мрака, Тако из дана у дан,,.

Дневно кроз читаоницу прође 226 читалаца — ученика, студената, пензионера, научника и мануелних радника. За месец дана прође кроз читоницу 5.569 читалаца, који прочитају 2.883 публи. кације, од којих 2.294 књига, 353 годишта и часописа и 236 годишта новина, У току 1947 године прошло је кроз читаоницу 22.452 читаоца који су прочитали 14,720 публикација.

Нису велики ови бројеви. Они не могу ни да буду већи, јер кроз читаоницу Народне библиотеке у току дана не може да дишта има мало, а многи воле прође велики број читалаца, Седа седе по два-три сата у топлој,

пријатној читаоници,

Ускоро ће борј оних који пролазе кроз читаоницу Народне · библиотеке бити већи. Планом

је предвиђена изградња нове моДерне зграде у којој ће се сместити огромно благо нашега нареда — Народна библиотека. У згради ће бити уређено неколико огромних читаоница, једна посеб. на за децу, неколико сала и гардероба. Набавиће се још велики број књига да би библидтека могла да пружи читаоцима што бо.

татији избор. Нова модерна зграда, са повећаним бројем књига

задовољиће _ потргбе — најширих маса, она ће У пуном смислу ре-. чи постати народна,

' Јованкг ТЕРЗИН

прелије

, тар ; приметим због ове клизавице ' вашом кућом. Опасно је и за вас и за

Једни полако

„ПОДИЖЕМ

ЛЕВ.

Ст Београђани знају каква | била оно поледица у суботу у-_ вече н у недељу изјутра. Зато ћемо скратити причу не описујући пеаољин клизање,

Секретар наше улице већ у суботу. увече замолио је многе антивисте да.

кажу оно грађанима што би н иначе

сваки грађанин и свака трађанка морали знати: да пепелом поспу проноан испред својих кућа. |

У рано јутро, ма да стар човек, за» | вио је ципеле крпама па кренуо да види како изгледа то у улици која 35 _ његовој бризи поверена, Крпе су му заиста биле потребне, Мако су ин чстачи београдских улица својскн Помогли да се пепео растура не само по коловозу него и по тротоару, би- _ ло је места глатких као огледало наш 'јадни секретар пред . једном кућом једно које, пред бројем Икс,

улице сад свелепом (Е "У

застао је тако —

чекао једно пет па док му куће |

~“

привемном кућом, па зазвонио и "| 8

. на помоћница није отвбрила врата. % | Извините, јесте ли ви домаћица ове куће7

— Не, госпоја још спавају.

Наш секретар, учтив човек, питао је | а

— А кад се госпоја, буде

— Ко је то звонио!:· дуо се у ходни-

јуну један други глас.

— Извините, опет наш учтиви секреја сам, госпођо звонио да вам пред

аше суседе, па н за све пролазнике

) уопште, што је овако клизаво, а није : посуто пепелом. % добри...

Да ли бисте били

Био је прекинут усред речи:

“= Како! Није посуто! Па не | могу о | свему да се бринем... У _А нашем секретару као да је узре-

учица „извините“, па опет вели;

" — Извините, али ја се нисам ни

' претставио. Ја сам секретар ваше Уу лице, Некако нисам стигао да се вама

претставим, це... Е — Па видите ли, казала је љуто госпођа, не могу на Јулишку да се 0слоним чак ни пепео да поспе

а знам толике фронтов-

да оставим кућу празну н пусту, па да ваљда носим неке цигље...

— Извините, вели секретар опет, само овај пепео...

— Разуме се, брзо, Јулишка, пепео из пећи! Али мука је то када жена

мора децу да подиже,

— Децу, извините, иматер

— Троје, драги господине, Није то лако подићи...

И секретар, ма да мекан човек, био је досада мало н љут, али сад се сасвим размекша нв признаде; |

— Занста, деца пре свега! Подизати децу, то је велика дужност! И хвала вам што ће пепео бити посут, Ра-= зумем што сте задоцнили!

Кренуо је даље да види како нзгдеда улица. Двапут је успут пао. Јуначки је обишао своју убојну линију.

троје!

—" Децо, треба да вас казала је мама када се кућу.

подигнем! вратила у

У једној соби била су два ципова, ;

Један око деветнаест, а други _двф—

године старији. Већ су будни певуши- _ 4

„ли сваки на своме каучу.

Први је певао;

— Прође једна камила...

А други се на њега љутно и гово- | рио:

— Баш си застарео фрајер! Не знаш | најмодернију песму о лавору!

— Децо, децо, дижите се! Ево, ја

сам се чак и секретару наше улице . обавезала да ћу подићи децу. Ш У другој соби Лили је спавала мрт-

вим сном.

— Лили, љутила се сада мама, ди~ ЊЕ

жи се ни ти! Јоки и Роки већ су Х стали,.,

— Одвратницн – једни, љутила се

Лили, дошли ко зна кад, хвалили се __ пе. | вали онда неке нове шлагере, н сада ЈЕ

како се котрљали по полелдици,

ја с њима треба да устанем... Кажи ми када буде један!

— 0, о, јадалв се сирота мајка самој себи, овај наш улични секретара и не схвата како је го тешко подићи децу:

, БЕОГРАЧИЋ

по | тротоару када је поледица! Акамоли